Vesti – 05.06.2018.

“Iz neba pa u rebra”: OŠ „Miloš Crnjanski“ pred gašenjem!

Posle neracionalnog, nasilnog i nadasve nezakonitog gašenja najstarije somborske OŠ “21 oktobar” u ŠU Sombor koja “brine” o 107 škola u dva okruga – Zapadnobačkom i Severnobačkom gase još  jednu uglednu obrazovnu ustanovu. Naime u Planu o racionalizaciji (ako i postoji, prim. aut.) školske mreže (ili kako prosvetne vlasti kažu, optimizacije, valjda optimalizacije mreže škola, prim. aut.)  u “nebranom grožđu”našla se i subotička OŠ „Miloš Crnjanski“, koja bi kako je planirano, trebala da bude zatvorena, što je izazvalo revolt nastavnika i roditelja oko 340 đaka koji je pohađaju.
Po rečima jedne naše sugađanke, njeno dete je u utorak došlo iz škole sa rečima da ona više neće raditi. – Nastavnici su im to saopštili, nisam mogla da verujem te sam   se posle čula sa razrednim starešinom, koji mi je to potvrdio – kaže majka. – Zaista smo u šoku, jer dece godinama idu u tu školu i mislimo da ovo pitanje treba na drugačiji način da se reši. (→Saopštenja)

Roditelji  pisali  gradonačelniku: Od Labana “ni traga ni glasa”

Grupa zabrinutih roditelja poslala je otvoreno pismo gradonačelniku Subotice Bogdanu Labanu, u kome ga mole za pomoć da se sačuva škola koja je iznjedrila generacije dobrih i čestitih ljudi. “Nama je, naravno, jasna neophodnost optimalizacije mreže škola u Srbiji kao i činjenica da se u istom dvorištu nalazi i OŠ „Jovan Mikić“, ali snažno protestujemo protiv takve eventualne odluke i njene realizacije. Ove dve škole imaju približno jednak broj učenika s tim što je tendencija rasta broja upisanih prvaka na strani OŠ „Miloš Crnjanski“. To je zbog činjenice da se u našoj školi nastava odvija u jednoj, prepodnevnoj smeni, što je optimalno za sticanje znanja i veština, ali i ambicija ka kojoj teže škole u naprednim svetskim zemljama”, kaže se između ostalog u otvorenom pismu. – Pored te prednosti, ova škola obezbeđuje bezbedno, prijatno i podsticajno okruženje za našu decu, a nastavnički kadar je takav da može da posluži za primer svakoj drugoj školi.  Ovde moram da istaknem učitelje koji su ljudi i stručnjaci na kakve se svi možemo ugledati. Dostignuća učenika na takmičenjima su nešto što govori najviše u prilog onome o čemu govorim, kao i njihov uspeh u kasnijem školovanju
Savet roditelja škole održan je juče u 17 časova, a bili su pozvani da se okupe svi oni koji podržavaju opstanak ove škole. “Školu je prethodne sedmice posetio pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš, hitno je sazvana sednica zaposlenih, (deca nisu imala nastavu prva dva časa) i saopštio, da se škola zatvara čim se završi ova školska godina, odnosno od 1. septembra. Kao razlog navedena je racionalizacija u školstvu, protiv koje mi roditelji đaka nemamo ništa protiv, ali u slučaju ove subotičke škole, smatramo da se ovaj način urušavaju uspešne škole”, kaže Dražen Matić, roditelj kojeg su imenovali za koordinator a grupe od oko 300 roditelja.

Plan o racionalizaciji donelo Ministarstvo?!!

Plan o racionalizaciji donelo je Ministarstvo prosvete u dogovoru sa Školskom upravom u Somboru, što oni demantuju i tvrde da je sve “zakuvao” pokrajinski sekretarijat za obrazovanje. Lokalna samouprava bila je u obavezi da pripremi plan na lokalnom nivou, a škola „Miloš Crnjanski“ važi već godinama kao primer neracionalnosti obzirom na broj đaka i blizinu druge škole. Odluka o gašenju OŠ „Miloš Crnjanski“ najpre treba da prođe Gradsko već i tek tada možemo  da očekujemo odgovor od nadležnih u Gradskoj upravi, a ukoliko Gradsko veće da pozitivan odgovor, konačnu reč daće Skupština grada.

Odluka o gašenju nije od juče?

Kako nezvanično saznajemo, ova odluka nije od juče, već je rukovodstvo škole zna duže vreme i trebalo je da na adekvatan način pripremi nastavnike i roditelje. Učenici bi trebalo da se pripoje susednoj OŠ „Jovan Mikić“ ili nekoj drugoj školi po izboru. Objekat će zadržati obrazovnu namenu ma šta god to značilo (neki tvrde da bi se u zgradu trebala doseliti subotička ekonomska škola, koja se trenutno nalazi u zgradi koja je kao vlasništvo jevrejske zajednice predmet restitucije, ali ima i drugih špekulacija). Podsećamo da je objekat ranije pominjane i  ugašene somborske OŠ “21 oktobar”, danas zgrada tužilaštva, a da su kolege koje su tada prešle, prvenstveno zahvaljujući NSPRV,  u OŠ “Bratstvo – jedinstvo”, opet u sličnoj situaciji, pošto se i nad ovom školom nadvio bauk racionalizacije.
I tako u moru različitih (dez)informacija zaposleni u OŠ “Miloš Crnjanski” Subotica sa pravom strepe, jer je sednica gradskog parlamenta na kojoj bi trebala biti doneta odluka o gašenju zakazana za 20. jun. Ukoliko takva odluka prođe, uz problem zbrinjavanja zaposlenih koji svi postaju (tehnološki) viškovi, desiće se da lokalna skupština u čijoj je  nadležnosti mreža predškolskih ustanova i osnovnih škola, gasi “svoju školu” da bi objekat poklonila državi u čijoj je nadležnosti mreža srednjih škola!

Peticija protiv zatvaranja OŠ “Miloš Crnjanski”

Želimo putem ove peticije pokušati da sačuvamo školu od zatvaranja. Ova škola je jedina u gradu u koju se ide samo pre podne, što mnogima puno znači,i to je glavni razlog što su u njoj učenici iz svih delova grada. Osim toga bio bi veliki stres za decu da moraju menjati društvo, sredinu, učitelje, nastavnike. A pitanje je i gde će ti prosvetni radnici?      https://www.peticije24.com/peticija_protiv_zatvaranja_osmilos_crnjanski_subotica

Rektorka Popović: Prava komisija ispitaće doktorat Malog

Nova rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović kaže da dve komisije koje su se dosad bavile doktoratom ministra finansija Siniše Malog nisu radile po pravilima Univerziteta, te  da prva prava komisija tek treba da donese ocenu o tom slučaju. Popović je gostujući na N1 rekla da Univerzitet nije ni imao proceduru za postupanje u slučajevima da postoji sumnja da je neki naučni rad plagiran. “Sada su te procedure utvrđene i podrazumevaju da se postupak pokreće nakon zahteva iz stručnih krugova, nakon čega se osniva stručna komisija na osnovu čijeg mišljenja se dolazi do posledice, ukoliko se utvrdi da je postojala akademska nečestitost”, objasnila je Popović. Rekla je i da je bilo “zainteresovanih da se procedura uspori, te dodala da ona može da se uspori, ali ne i da se zaustavi, a upitana ko je pokušavao da uspori proceduru, rekla je da ne želi da se osvrće na ono što je bilo. “Verujem da je važno da se procedura završi”, poručila je, ne prejudicirajuci kakav će biti ishod.
Napomenula je, međutim, da je apsolutno najveći deo radova sa Univerziteta u Beogradu “plod velikog rada i truda istraživača posvećenih svojim oblastima”, te da zbog nekoliko potencijalno slabije urađenih radova ne treba da se stvara loša slika, ali ni da se donosi zaključak pre no što se postupak završi. Rektorka, inače, napominje i da problem “akademske nečestitosti” nije retkost u svetu, a u tome, dodaje, razvoj tehnologije odmaže koliko i pomaže. Objašnjava, naime, da su ranije postojala prećutna pravila o pisanju naučnih radova za koja se smatralo da će implicitno biti poštovana, a danas je, kaže, neophodno imati jasno definisana pravila kako bi se izbeglo plagiranje radova.

Finansijska pismenost od septembra u 34 škole u Srbiji

Finansijska pismenost biće uvedena u 34 škole u Srbiji od nove školske godine, ali ne kao novi predmet, već u sklopu već postojećih predmeta

Testovi za maturu pod policijskom kontrolom

Priprema testova za “malu maturu” je u poslednjoj fazi, za svaki test odgovoran je poseban tim, a i ove godine njihova izrada, štampa i transport pod posebnim su bezbednosnim merama, pa će tako iz Beograda do školskih uprava putovati pod policijskom pratnjom. Rešetke na prozorima i vratima, svaki ugao je pod video-nadzorom, a vrata iza kojih se čuvaju testovi mogu otvoriti samo osobe sa posebnim ovlašćenjima.
Na odvojenom spratu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja postoje dva nivoa bezbednosti. Pod posebnim nadzorom su prostorije u kojima se pišu testovi, navodi RTS. “U tom delu pristup imaju samo osobe koje su neophodne u procesu pripreme testova, tj. same tehničke pripreme testova. I u tom prostoru je nemoguće uneti bilo koju ličnu stvar. Niti mobilni telefon, fleš, knjigu, papir, ništa ne možete uneti”, navodi Dragana Stanojević iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja. Navodi se da, čak i kada se neko nađe u toj prostoriji, teško da će otkriti gde su testovi.
“Testovi se čuvaju na eksternim memorijama i te eksterne memorije imaju parcijalne šifre, što znači da dvojica kolega mogu jedino istovremeno da pristupe podacima koji se nalaze na tom disku, tako što će jedan ukucati jedan deo šifre i drugi ukucati drugi deo šifre”, dodaje Stanojevićeva. Oba dela šifre preduslov su da se testovi iz Zavoda, pod jakim merama bezbednosti, premeste u štampariju. “Prvi deo bezbednosne procedure je da se na sigurnosnom flešu pod pratnjom testovi transportuju do štamparije, gde se pod određenim bezbednosnim procedurama preuzimaju naši elektronski materijali od strane štamparije i tada štamparija po svojim merama bezbednosti štampa te testove. To obično bude nekoliko dana pred sam ispit”, objašnjava Stanojevićeva.
Navodi se da posle štampe sledi pakovanje testova u sigurnosne kese, koje ako se otvore više ne mogu da se zatvore. Čitav proces se realizuje pod nadzorom policije, a ovakve mere bezbednosti su, kažu nadležni, bile neophodne kako bi se sprečilo da testovi procure, što je bio slučaj pre nekoliko godina.

“Čitalačka značka” u Zrenjaninu

U utorak, 5. juna u Narodnom pozorištu “Toša Jovanović” održaće se završna svečanost manifestacije “Čitalačka značka” i tom prilikom biće proglašeni najuspešniji autori čitalačkih dnevnika, kao i likovnih radova u kategoriji mlađih učesnika. Svečanost “Male čitalačke značke”, namenjene predškolcima, počinje u 9 časova, a svečanost “Velike čitalačke značke” za učenike osnovnih škola, počinje u 11 časova. Obavezni deo ovogodišnje “Čitalačke značke” iskazan je kroz slogan: “Od čitanja se raste”. Zadatak svakog učesnika bio je da preporuči vršnjacima knjigu za čitanje. Cilj organizatora manifestacije, zrenjaninske biblioteke, jeste da oslušne čitalački ukus i interesovanja dece, kako bi se kroz zajednički rad bolje i uspešnije promovisalo čitanje.
Čitalački dnevnici koje su deca vodila tokom čitave godine dostavljeni su Gradskoj biblioteci do 18. maja 2018. godine. Ove godine Biblioteci je predato 465 dnevnika iz 35 škola. Sedamnaest odeljenja je osmislilo kreativne kolekcije u kojima su doneli svoje dnevnike.
Ove godine osmišljen je i Blog “Čitalačke značke”, tako da su neki od dnevnika vođeni i u elektronskoj formi. Izložba svih kolekcija, kao i najuspešnijih dnevnika biće priređena u čitaonici dečjeg odeljenja.

Uvođenje reda u nauku?

„Politika” je ponovo uzdrmala naučnu zajednicu objavljujući da je gotov Pravilnik o vrednovanju rada istraživača, na osnovu kojeg se naučnici biraju u zvanja. Uz pohvale „što rasvetljavamo mračne ćoškove nauke u Srbiji”, najviše primedbi je ponovo bilo zbog toga što naučnici prvo iz medija saznaju ono u čijoj izradi su morali da budu konsultovani i od čega im zavisi posao. Da li se posle gotovo godinu dana agonije, kada je poništen konkurs za naučne projekte i promenjen ministar prosvete, nazire promena državnog kursa prema zapostavljenoj nauci koja je nenadano i složno podigla glas, ili su u pitanju predizborni trik i kozmetičke promene? Istraživači su u prvim reakcijama bili skeptični, uprkos rečenicama pomoćnika ministra prosvete za nauku Nikole Tanića da je „usvojeno sve što su naučnici tražili, čak i ono što nisu” i da će od sada rad Ministarstva prosvete biti transparentan.
Međutim, mnogi su ovaj dokument  prvi put videli zahvaljujući društvenim mrežama i odmah je krenula lavina komentara da su naučnici ponovo obmanuti… Mnogi čak smatraju da je ovakvim dokumentom „Ministarstvo bacilo istraživačima rukavicu u lice”. Sačekajmo, ipak, da osim intervjua u „Politici” i komentara na društvenim mrežama, Zajednica instituta Srbije i Sindikat nauke analiziraju kompletan dokument, a mi ćemo rado nastaviti da pišemo o svemu što je i dalje sporno. Jer ne zaboravimo na to da ima i onih koji postavljaju pitanje: „Da li nam je potrebno toliko istraživača, kada je javna tajna da mnogi od njih godinama nemaju nikakve rezultate, čak i ne dolaze redovno na posao, a da ih za taj nerad finansiraju poreski obveznici?”

Dovoljno za Nobela, kod nas ni za naučnog savetnika!

S druge strane, ima rezona i u argumentima da nam ovakav dokument uopšte nije potreban: Votson i Krik su dobili Nobelovu nagradu sa otkriće DNK na osnovu napisana dva-tri rada, a po našem pravilniku – ono što je bilo dovoljno za Nobela, u Srbiji nije dovoljno za naučnog savetnika. Slažemo se sa tim da je potrebno odvojiti žito od kukolja, da sistem finansiranja nauke mora da bude drugačiji, da vrhunski naučnici ne treba da strahuju zato što su zaposleni na neodređeno vreme, a poznato je da su zaista potrebne godine da bi se uradilo neko istraživanje. Potrebno je i da imaju mnogo bolje uslove rada kako bi zaista mogli da izađu na crtu sa svetom.
I ne mislim da je 12.000 istraživača za Srbiju mnogo. To naravno ne znači da svako mora da bude general, da ponovim odličnu Tanićevu rečenicu – ne može svako da bude naučnik. Ali takođe ne mogu svaki čas da se menjaju pravilnici i raspisuju konkursi, ne može da se u jednom trenutku „trenira strogoća”, a da se posle nekoliko meseci usvoji sve ono zbog čega su se naučnici digli na noge. Ako je to baš tako kako je rečeno… Vreme je da se uvede red, da vrhunska i nacionalna nauka dobiju više para, da nam reforme ne zavise od promena ministara i da onaj koji to radi, radi javno, konsultujući vrhunske stručnjake. I kada preseče – da ostane iza te odluke, ne zbog izbora, već zbog budućnosti Srbije.

Kad se mladi osamostaljuju?

U većini zemalja zapadne Evrope i u Sjedinjenim Američkim državama, mladi se osamostaljuju pre 20-te godine života. S druge strane, kod nas je običaj drugačiji. Postati punoletan, u Srbiji ne znači mnog. Uglavnom mladi ostaju sa roditeljima u porodičnom domu, dok i sami ne zasnuju svoju porodicu, i pored toga što u međuvremenu završe školovanje i zaposle se. Nisu retki slučajevi da deca ostanu da žive sa roditeljima i posle 30. godine.          https://www.youtube.com/watch?v=hPwjL_FiPIM

Ljubicajedno od 200 dece u svetu koje ima tešku Lafora bolest

Ljubica Blečić iz Zaklopače kod Grocke jedno je od dvoje dece u Srbiji sa dijagnozom retke i teške lafora bolesti i našla se među 40 izabranih iz celog sveta koji će dobiti lek, čim počne njegova primena na ljudima. Za sada se stiglo do faze eksprimenata na miševima, koji su odlično odreagovali na lek. Ljubičina majka Danijela Blečić kaže kako su se oni uključili u globalnu akciju prikupljanja novca za ovo istraživanje, kako bi što pre lek bio spreman. „Ljubica je u decembru napunila 13 godina, a 2. januara je imala prvi epileptični napad. To su mioklonije, epileptični napadi, koji počinju polako, pa postaju sve intenzivniji. Znaju da traju i po tri dana, sa manjim pauzama, kada dobije lek. Dijagnoza lafora bolesti joj je postavljena u martu ove godine. Ona još uvek može da se kreće, ali polako, počela je da zaboravlja slova i brojeve, govori polako, jer joj treba vremena da se seti reči. Ta bolest je prerana demencija i telo propada. Pokušala je jedan dan da podigne sestru i naprsla joj je ruka. Počele su i kosti da propadaju. Ona je bila odličan đak, folkloraš, trenirala je plivanje, išla na takmičenja, a sada je sve to prekinula. Nekada je bila veselica, a sada se teško nasmeje“, ispičala je Danijla Blečić.
Pošto više ne može da ide u redovnu školu, Ljubica sada preko skajpa završava sedmi razred u Osnovnoj školi “Dragan Herceg” iz Beograda, a ponekad ode u svoju staru školu u Zaklopači.

Pomoć za Ljubicu

Ljubičina bolest teško je pala celoj porodici, te im u kuću dolazi i psiholog sa kojim imaju grupnu terapiju, ali se trude da gledaju samo unapred. „Do pre dva meseca nisam htela nikoga ni da pustim u kuću, a onda sam se uključila u akciju prikupljanja novca. Do sada je to radila samo Snježana Gajić iz Banja Luke, čija jedna ćerka je umrla od ove bolesti, a i druga ćerka ima laforu i teško je bolesna. Od kako sam se uključila u akciju dobila sam zaista vetar u leđa, jer me stalno zovu ljudi koji žele da doniraju novac i oduševljena sam koliko ima dobrih ljudi u Srbiji“, navodi Danijela. Svi koji mogu i žele mogu da pomognu u prikupljanju novca za lečenje Ljubice Blečić to mogu da učine slanjem SMS na broj 3030, a u tekst poruke treba samo da se upiše broj 476. Porodica je otvorila i namenski žiro račun u Komercijalnoj banci na ime Ljubičinog oca, Aleksandra Blečića, a broj računa je 205-9011007320536-09.

Lek za lafora bolest tek u eksperimentalnoj fazi na miševima

Kako objašnjava, naučnik koji je počeo pre deset godina da istražuje lafora bolest je Berž Minisijan i on je krenuo u potragu za lekom. Trenutno je lek u eksperimentalnoj fazi na miševima, a Danijela Blečić kaže kako su miševi odlično odreagovali na terapiju. Očekuje se da će primena na ljudima započeti naredne godine, a za to vreme uglavnom roditelji obolele dece prikupljaju novac kako bi se istraživanje nastavilo i da istraživači budu plaćeni.  „Godišnje za istraživanje treba da se prikupi 114.000 dolara i za ovu godinu smo prikupili novac, ali nastavljamo sa akcijom kako bismo obezbedili novac i za narednu godinu. Minisijan je prošle nedelje bio u Italiji i tada smo tražili da nam pošalje proračun, koliko para treba za istraživanje za iduću godinu. Lafora bolest u svetu ima 200 dece, a Ljubica je izabrana da bude među 40 njih koji će dobiti lek. Njena bolest je u prvoj fazi, a kada je kod nas bila ambasadorka za lafora bolest iz Austrije Sara Petković kazala je da bi Ljubica nakon dobijanja leka ponovo bila kao ranije“, sa nadom priča majka bolesne devojčice.
Lek bi se dobijao direktno u kičmenu moždinu i Danijela kaže kako će to biti bolno, a terapija se ponavlja na dva meseca. Plan je da Ljubica lek dobije u Torinu, a nakon dobijanja leka, trebalo bi da samo ishranom reguliše bolest. „Ona sada povremeno ima epileptične napade, ali nije u kolicima. Polako hoda i priča, ali se sama hrani. Nisam imala snage da čitam kako se u daljim fazama bolest manifestuje“, priča Danijela i dodaje kako su i dve godine stariju ćerku Milju testirali i ona, na sreću, nema laforinu bolest.

Lafora bolest – simptomi 

Laforina bolest je nasledna mioklonus epilepsija poznata i kao najteži oblik ljudske epilepsije. U većini slučajeva, uzrokovana je mutacijama u jednom od dva poznata gena: EMP2A i EPM2B. Oba gena se nalaze u hromozomu 6. Gen EPM2A proizvodi protein pod nazivom laforin, a gen EMP2B proizvodi protein malin. Bolest najčešće počinje kao epileptični napad u periodu adolescencije. Ređe se pojavljuje kod dece uzrasta od pet do šest godina. Bolest se pojavljuje pođednako i kod muškaraca i kod žena. Lafora izaziva napade, grčeve u mišićima, otežano hodanje, demenciju i na kraju smrt.

Vremeplov: Umro Vladimir Farmakovski

Na današnji dan 05. juna 1954 godine umro je srpski inženjer ruskog porekla Vladimir Farmakovski, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka, prvi mašinski inženjer akademik kod nas. Objavio je više od 50 naučnih i stručnih radova, uglavnom iz oblasti lokomotiva. Dela: “Prilog teoriji isticanja vode iz reakcionih turbina”, “Promena stanja u cilindru parne mašine za vreme punjenja cilindra”, “Raspored grejne površine lokomotivskog kotla na peć i cevi”, “Prstenasti pregrejači pare lokomotivskih kotlova”.

Vremeplov: Rođen Lorka

Španski pisac, muzičar i slikar Federiko Garsija Lorka, jedan od najvećih liričara 20. Veka rođen je  današnji dan 05. juna 1898. godine. Njegove pesme pisane su duboko samosvojnim jezikom po formi bliskom nadrealističkom maniru. Nazvali su ga “andaluzijski slavuj” pošto je njegovo delo prožeto duhom i bojama španskog juga. Višestruko obdaren, bio je omiljen za života, a posle tragične smrti – streljali su ga frankisti 1936. u Visnaru kod Granade – postao je najčitaniji svetski pesnik. Dela: zbirke pesama “Ciganski romansero”, “Pesnik u Njujorku”, “Knjiga pesama”, “Pesme”, “Tamaritski divan”, poema “Kante Hondo”, tužbalica “Plač za Ignasijom Sanćesom Mehijasom”, drame “Leptirove čarolije”, “Marijana Pineda”, “Čudesna obućarka”, “Don Kristobalovo malo pozorište”, “Ljubav don Perlimplina”, “Belise u njihovom vrtu”, “Donja Rosita neudata”, “Krvava svadba”, “Jerma”, “Dom Bernarda Albe”.

Vremeplov: I dalje zabranjene islamske marame na univerzitetu

Ustavni sud Turske odbio je da ukine zabranu nošenja islamskih marama na univerzitetu  05. juna 2008.  godine. Zakonske reforme koje je kroz skupštinu progurala islamistička “Partija pravde i razvoja” (AKP) – su neustavne – stav je Ustavnog suda Turske. Za takvu odluku suda glasalo je devet sudija dok je dvoje bilo protiv. Sekularne strukture u toj zemlji smatraju da je vladina odluka da dozvoli nošenje marama na univerzitetima dokaz da AKP nastoji da u Turskoj uvede šerijatske zakone.

Vremeplov: Umro Karl Veber

Nemački kompozitor Karl Marija Fridrih Ernst fon Veber, tvorac nemačke romantične opere umro je na današnji dan 05. juna 1826. godine. Komponovao je i orkestarske kompozicije, kamernu muziku, kantate, horsku muziku. Vodio je opere u Pragu i Drezdenu, a radio je i u Londonu, gde je umro. Dela: opere “Čarobni strelac”, “Eurijante”, “Ribecal” (nedovršena), “Silvana”, “Abu Hasan”, “Oberon”, koncerti, “Koncertni komad za klavir i orkestar”, klavirski “Poziv na igru”, “Koncertino za klarinet i orkestar”.

Vremeplov: Rođen Džon Adams

Na današnji dan 05. juna 1819. godine rođen je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams, profesor Univerziteta u Kembridžu, koji je 1845. godine, na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, prvi odredio putanju i približan položaj do tada nepoznate planete Neptun. Otkriće nije blagovremeno objavio, pa je slava za otkriće Neptuna 1846. pripala francuskom astronomu Irbenu Leverjeu.

Vremeplov: Rođen Adam Smit

Na današnji dan 05. juna 1723. godine rođen je škotski ekonomista Adam Smit, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije uz Dejvida Rikarda, čija se teorija o podeli rada u ekonomskoj literaturi smatra klasičnom. Nameravao je da izgradi jedinstven sistem koji bi obuhvatio sve ljudske delatnosti, ali je napisao samo dva rada – iz etike “Teoriju moralnih osećanja” i ekonomsko delo u pet knjiga “Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda”. Naglašavao je da u etici vlada altruizam, a u ekonomiji egoizam. Detaljno je prikazao istoriju nastanka novca, analizirao vrednost i raspodelu najamnine, profita i rente, akumulaciju kapitala i razliku između proizvodnog i neproizvodnog rada. Prihvatio je i razvio teoriju radne vrednosti, ali je za razliku od Rikarda smatrao da vrednost robe određuje količina utrošenog odnosno potrebnog rada samo u pretkapitalističkoj privredi. Bio je izraziti pristalica ekonomskog liberalizma i protivnik merkantilizma, čemu je posvetio jednu od pet knjiga “Bogatstva naroda”.

Vremeplov: Knjaz Miloš postavio prve agronome

Srpski knjaz Miloš Obrenović postavio je na današnji dan 05. juna 1837. godine prve ekonome (agronomi) čiji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje određenu količinu pšenice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira.

Streptokoke izazivaju letnje infekcije

Hladni napici najčešće su okidač za upalu grla jer nadraže sluzokožu. Ako su bakterije prisutne u velikom broju, uz respiratorne tegobe javlja se i povišena temperatura Sladoled, ali i hladan napitak mogu da budu uzrok bakterijkse upale grla koja se kod onih sa slabijim imunitetom često pretvori u gnojnu upalu krajnika i infekciju uha.
Za većinu uobičajena letnja prehlada, kako kaže dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Voždovac, prolazi bez komplikacija za tri do četiri dana. U cirkulaciji su i virusi koji dovode ne samo do zapaljenja ždrela već i stomačnih problema. “Kod letnje prehlade najčešće je reč o streptokoknoj infekciji, jer je ova bakterija najprisutnija u ljudskom organizmu i okruženju. Kada se pojede sladoled ili popije voda iz frižidera stvore se uslovi na sluzokoži grla da se bakterije razmnože i tako nastaje upala”, objašnjava dr Dimitrijević.   Ona dodaje da upala grla može da bude blaga, ali ako su bakterije prisutne u velikom broju javlja se i povišena temperatura. “U slučaju da prehlada ne prolazi za tri do četiri dana neophodna je pomoć lekara, tačnije propisivanje terapije antibioticima”, kaže dr Dimitrijević.
Kada je o virusima reč, epidemiolog profesor dr Branislav Tiodorović kaže da su oni uvek prisutni, ali da su s proleća i leti infekcija njima ređe jer im ne odgovaraju visoke temperature. “Virusima najviše prijaju temperature od četiri do 12 stepeni. Dok je napolju toplo oni praktično miruju, ali zato čim dođe do promene vremenskih uslova oni uzimaju maha”, kaže epidemiolog Tiodorović.  Nazeb u ranim ili kasnim večernjim satima, kada je temperatura dosta niža u odnosu na dnevnu, može da oslabi odbrambene snage organizma i da se lako “zakači” virus koji obično izaziva stomačne probleme i bolove u grlu.

Povećava se broj stomačnih viroza kod dece

Doktorka Olivera Todorović, načelnica pedijatrijske službe Doma zdravlja Palilula kaže da među mališanima u ovo doba godine respiratorne infekcije jenjavaju, a povećava se broj stomačnih viroza koje mogu da budu praćene i infekcijom grla. “Mališani su podložniji bržem prenošenju virusa jer manju pažnju poklanjaju higijeni ruku, a dobar deo dana provode u kolektivu”, kaže dr Todorović.

Piti napitke na sobnoj temperaturi

Doktorka Olivera Todorović kaže da bi trebalo izbegavati napitke iz frižidera, naročito ako je telo zagrejano. Najbolje za organizam je da se pije voda, ali i svaki drugi napitak sobne temperature.

Kako da se zaštitite od nasilnika na Fejsbuku?

Najpopularnija društvena mreža deluje kao magnet za manijake nudeći im dve ključne stvari – anonimnost i pristup žrtvama. Žrtve nasrtljivaca na Fejsbuku uglavnom su žene, a evo kako da postupite ako vam je potrebna zaštita od gnusnih fotografija, pretnji i lascivnih predloga. – Kada žrtva dođe kod nas sa skrinšotovima, mi se obratimo Fejsbuku, a oni od nas traže i kontekst u kome je nešto napisano, oni su jako oprezni. Od njih možemo da dobijemo izuzetno precizne podatke kada je šta objavljeno, ostaje mnogo digitalnih tragova o svemu što se radi. Ukoliko osoba koja se oseća ugroženo zbog neke objave napravi skrinšot, a objava u međuvremenu bude obrisana, originalni podaci mogu da se pronađu čak i ako je čitav profil obrisan objašnjava Dragan Jovanović, zamenik načelnika Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a.
Na pitanje koliko je skrinšot validan dokaz, Jovanović kaže da je bilo manipulacija. Kada je u pitanju prepiska iz inboksa, navodi on, sadržina komunikacije može da se dobije samo uz naredbu suda. – Ima drastičnih slučajeva, kada je motiv osveta. Ostavljeni momak koristi slike svoje bivše devojke ili njen broj telefona, adresu, kako bi u njeno ime kačio oglase za erotsku masažu, slike na porno-sajtove… Tada umnogome pomogne ako oštećene devojke ukažu da sumnjaju na bivšeg partne- ra, i ukoliko ne postoje drugi tragovi, nalogom za pretres se pribave dokazi iz njegovog telefona i računara. Često i sami nebrojeno puta posećuju i proveravaju oglas koji su postavili – priča Jovanović.
Odeljenje za visokotehnološki kriminal dobija mnogo prijava žena kojima stiže neprimeran sadržaj. Muškarci su žrtve mnogo ređe, i to obično poznate ličnosti. – Prvo moramo da razgraničimo šta je krivično delo – kada postoji namera da se nekome naudi, i gonjenje po privatnoj tužbi – kada je u pitanju uvreda. Uvrede mogu biti grozne, ali nisu uvek krivično delo.

Pretnja seksualnim nasiljem se goni po službenoj dužnosti

Ali nekad to bude samo uznemiravanje, manijaci pišu svakakve gadosti, šalju fotografije, a nema elementa pretnje… Onda u dogovoru sa tužiocem objasnimo oštećenoj strani da može da pokrene privatnu tužbu.Jovanović dodaje da pored netolerancije na internetu i učestalih pretnji, proganjanja, uznemiravanja, postoje i drugi problemi. – Mi smo godinama gradili i uspostavili dobar odnos sa Fejsbukom. Oni su nam omogućili da im se obraćamo direktnom linijom, njihovom timu organa za sprovođenje zakona, a to su tužilaštvo i policija. Fejsbuk ima posebnu platformu na kojoj mi imamo profile kao pripadnici sprovođenja zakona. Njihovi sistemi za razmenu podataka su složeni, a na njima rade iskusni ljudi, koji su vrlo često bili inspektori. I pravni aspekt je vrlo važan i dobro pokriven – objašnjava Jovanović. N. Gavrilović, M. Milojković Fejsbuk ima posebnu platformu na kojoj mi, kao sprovodioci zakona, imamo profile. Omogućili su nam da im se obraćamo direktno

Lola ima tri godine i vratili su je iz vrtića jer joj je haljina – nepristojna

Lola je trogodišnjakinja iz Kanade koju su roditelji jednog jutra odveli u vrtić, obučenu u preslatku letnju haljinicu na bretele. Nisu ni sanjali da će tog istog popodneva da ih dočeka poruka iz vrtića da njihovo dete više ne može da dolazi tamo obučeno tako “nepristojno”. Da ponovoimo, Lola ima tri godine. I obukla je omiljenu haljinicu. Koja je, prema pravilima vrtića, nepristojna. Naravno, čim su videli o čemu se radi, njeni roditelji Džejmi i Sedi Stounhaus su pobesneli. “Rečeno nam je da je haljina nepristojna za vrtić i da ubuduće mora da ima bretele koje su široke najmanje pet centimetara”, objašnjava otac. Roditelji kažu da su Loli obukli tu haljinicu jer je tog dana bilo jako vruće napolju i mami je delovalo da je haljinica baš idealna za takvo vreme – kao što i jeste.
Nikome, naravno, ni na kraj pameti nije bilo da će neko vratiti dete iz vrtića sa porukom da nije primereno občeno, kao što nikom normalnom nikad ne bi ni trebalo da padne na pamet. Njena majka sada postavlja vrlo razumno pitanje – kako svom detetu da objasni zašto više ne sme da nosi omiljenu haljinicu, a da dete to shvati? “Naravno da neće razumeti. Misliće da je ona uradila nešto pogrešno, a nije! Preispitivaće svoje sopstveno telo ako budemo pričale na tu temu. A još uvek je previše mala da bi uopšte razmišljala o takvim stvarima… Mislim da nijedna devojčica ne bi trebalo da brine o tome koje su joj širine betele kad ide u školu ili bilo gde drugde. Bez obzira na to koliko godina ima. A ona još i dete”, kaže Sedi.
Roditelji kažu da će njihova ćerk nastaviti da ide u vrtić “The Little Years” i da će se ubuduće držati njihovih pravila, ali da se nadaju da će rukovodstvo promeniti mišljenje o zaista, ali zaista besmislenim pravilima oblačenja. I umeso toga možda početi više pažnje da posvećuju tome kako dečaci gledaju devojčice, kako im se obraćaju, kako o njima pričaju, kako im komentarišu odeću – umesto što će devojčice učiti šta je “pristojno” a šta ne.

About the Author

admin