Vesti – 06.06.2018.

Subotica: Ukidaju školu punu đaka!

Među školama koje, prema planu Ministarstva prosvete, treba da se ugase, nalazi se i subotička OŠ “Miloš Crnjanski”, koju pohađa 340 đaka. Vest da će od septembra njihova deca ići u druge škole “na nož” su dočekali roditelji, koji su u ponedeljak održali prvo protestno okupljanje u dvorištu škole.
“Deci je rečeno da škola više neće raditi i da traže drugu. Nisam mogla da verujem šta čujem, ali mi je ubrzo razredni starešina to i potvrdio”, kaže nam B. T., majka jednog đaka. “Zatečeni smo, jer deca godinama imaju svoje školske drugove, a nastava se odvija samo u prepodnevnoj smeni, što roditeljima odgovara”., kaže ona.
Grupa roditelja poslala je otvoreno pismo gradonačelniku Subotice Bogdanu Labanu, u kome ga moli za pomoć da se sačuva škola. Zahtev za prijem kod gradonačelnika uputio je i GO NSPRV Subotica.
Učenici (ne i zaposleni) bi ovom odlukom trebalo da se pripoje susednoj OŠ “Jovan Mikić” koja je trenutno, po broju učenika,  malobrojnija od “Crnjanskog”. Objekat bi trebao zadržati obrazovnu namenu. Neslužbeno saznajemo da subotičku  ekonomsku školu koja bi  se trebala doseliti  pod krov “Crnjanskog”, niko ni ne tera iz objakta u kom je sada. Ili u nekom drugom grmu leži zec!

Protest roditelja đaka OŠ “Miloš Crnjanski”

“Oko 250 roditelja čija deca pohađaju OŠ „Miloš Crnjanski“ okupilo se u ponedeljak  tokom popodneva ispred škole kako bi javno izrazili zabrinutost zbog najava da će se škola ugasiti”, javio je portal Subotica.com.
Po rečima predstavnika roditelja, za gašenje škole čuli su prošle nedelje, kada je ovu ustanovu posetio Mihalj Njilaš, pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i propise. Tada su saznali da je škola u planu optimizacije školske mreže u Srbiji i da će njihova deca od 1. septembra morati da idu u druge škole.  – Apelujemo na sve nadležne pojedince i institucije da se OŠ „Miloš Crnjanski“ omogući dalje nesmetano funkcionisanje, odnosno da se ova škola ne zatvori, a naša deca da ne ostanu bez svojih učitelja, nastavnika, školskih drugara… – rekao je predstavnik roditelja Dražen Marić.
Interes dece je apsolutno jedini motiv našeg organizovanja i nikakav uticaj na nas nema nijedna politička partija ili organizacija. Ne želeći da se osvrćemo na spekulacije i neproverene glasine vezane za sporne motive gašenja, mi roditelji imamo poverenje u lokalnu samoupravu i očekujemo od nje da odbaci nameru zatvaranja škole. Nadamo se da će razm i humanost preovladati.

Roditelji: Stavljeni pred svršen čin

Škola „Miloš Crnjanski“ osnovana je 1966. godine i sada broji 368 đaka, bez osmaka i sa 47 upisanih prvaka. U proteklih nekoliko godina beleži rast broja učenika, a jedina je u gradu u kojoj se nastava odvija samo u prepodnevnoj smeni. – Roditelji su stavljeni pred svršen čin. Samo dve nedelje pred kraj godine do nas stiže vest da se škola gasi, tako nešto se obaveštava na početku godine da roditelji imaju vremena da se pripreme a ne sada kada smo već kupili knjige za naredni razred – rekla je jedna majka. – Ova škola je mnogim đacima sigurna luka i sada im treba reći da nje više nema.
Roditelji traže od lokalne samouprave da im pokaže dokument na osnovu koga je odlučeno da je neophodno zatvaranje škole, kao i na osnovu kojih kriterijuma je to odlučeno. Na mirnom protestu u ponedeljak, koji je trajao simboličnih 45 minuta, roditelji su izneli dostignuća škole i uspehe njenih đaka.

Nova rektorka: Ne ukidamo “Bolonju”, ali je menjamo

Ne nameravamo da ukinemo “Bolonju”, ali moramo da je menjamo, izjavila je u intervjuu za “Večernje novosti” prof. dr Ivanka Popović, novi rektor Univerziteta u Beogradu. Upitana šta će joj biti prvi koraci kada 1. oktobra stupi na funkciju rektora, ona je rekla da planira izradu ozbiljne strategije razvoja Univerziteta, sa ciljem očuvanja njegove autonomije, “koja je u najvećem delu sveta, pa i kod nas, više ili manje ugrožena”. Kao prve ciljeve strategije, navela je prisutnost Univerziteta u javnosti i transparentnost procedura. “Republika Srbija ulaže napore da obezbedi veliki broj budžetskih mesta, pa od 10.000 novih studenata godišnje, njih oko 9.000 studira besplatno. I pored toga, stalno se priča samo o tome kako studenti veoma mnogo plaćaju studije”, rekla je Popović.
Ona je napomenula da se mora raditi na vraćanju većeg stepena autonomije izmenom Zakona o visokom obrazovanju. “Autonomija je indirektno merilo demokratičnosti jednog društva i neophodno je da se borimo za autonomiju koja obezbeđuje da Univerzitet samostalno deluje u okviru svojih nastavnih i naučnih kompetencija, izbora kadrova i ostalih stvari definisanih zakonom. Naravno, autonomija ne znači da Univerzitet može da radi šta hoće”, istakla je Ivanka Popović.

UNICEF zadovoljan saradnjom sa Ministarstvom

Direktor Unicefa u Srbiji Mišel Sen Lot, čiji se mandat u Beogradu uskoro završava, ocenio je 4. juna da je imao dobru saradnju sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. On je, pre svega, zahvalio ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladenu Šarčeviću i njegovom timu na svemu što su uradili da se deca izbeglica i migranata uključe u obrazovni sistem. Jedna od glavnih stvari koje smo uradili je pravni okvir za inkluzivno  obrazovanje, naveo je Sen Lot i dodao da su veliki pomaci napravljeni u oblasti predškolskog obrazovanja, kao i proširenju pristupa predškolskom obrazovanju i projektu sprečavanja osipanja učenika tokom srednje škole.
Ministar Šarčević naveo je da je zahvalan na svoj pomoći koju je pružio Unicef. On je dodao će Ministarstvo nastaviti da radi na obaveznom srednjem obrazovanju, kao i na pomoći deci migrantima. Mi ovaj posao radimo jer volimo decu. Da li su deca iz Srbije ili Sirije nikada nije bilo pitanje za nas, kazao je Šarčević

Mesto Univerziteta u Beogradu na “Šangajskoj listi” nesigurno

Prof. dr Ivanka Popović, nova rektorka Univerziteta u Beogradu je, takođe, upozorila da pozicija Univerziteta u Beogradu na “Šangajskoj listi” nije sigurna. “Stagniramo u broju radova, a čim stagnirate, znači da zaostajete. Mnoge zemlje imaju ozbiljne nacionalne programe jačanja visokog obrazovanja, a s obzirom da mi nemamo, naša pozicija je izvanredna. Sledeće tri-četiri godine mogu da budu osetljive za nas i ne bi bilo iznenađenje da malo skliznemo”, napomenula je Popovićeva.

Dijalog o obrazovnim politikama Kina – CIEZ

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević boravio je u Narodnoj Republici Kini od 27. maja do 2. juna 2018. U okviru posete ministar je učestvovao na 6. Dijalogu obrazovnih politika Kina-CIEZ, univerzitete i stručne škole i prisustvovao svečanosti otvaranja Kancelarije za razvoj srpsko-kineske saradnje u Vendžou.  Šesti Dijalog okupio je oko 200 učesnika iz Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, predstavnika resornih ministarstava i obrazovnih institucija.
Učesnicima je dobrodošlicu poželeo zamenik ministra obrazovanja NR Kine Tien Sueđun, koji je naveo da održavanje ovogodišnjeg Dijaloga u godini 40. jubileja od početka kineskih privrednih reformi i ere otvaranja prema svetu, započetih upravo u Šendženu, nosi veliki značaj odražavajući otvorenost Kine da uči od drugih što je osobina koja ima pokretačku snagu za primenu novih reformi i inovacija. Kina i CIEZ treba da se dopunjavaju u svojim prednostima i karakteristikama obrazovnog sistema, da snažno unapređuju saradnju u oblasti visokog obrazovanja, inovacija i preduzetništva, stručnog obrazovanja, školskog sporta, učestvujući tako i u zajedničkoj izgradnji „Pojasa i puta“ i mehanizmu saradnje Kina-CIEZ, rekao je Tien.
U osvrtu na prethodno održani Dijalog u Novom Sadu, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je izneo kratak pregled koraka koji su preduzeti u Srbiji na polju reforme obrazovanja, među kojima su digitalizacija i internacionalizacija obrazovnog sistema uvršteni u prioritetne aktivnosti.
Na marginama Dijaloga, ministar Šarčević sastao se zamenikom kineskog ministra obrazovanja. Tien je pohvalio uspeh koji je ostvario 5. Dijalog održan u Novom Sadu prošle godine i visoko ocenio zalaganje Srbije koje se ugleda učešćem na najvišem nivou. Šarčević je naveo da je Ministarstvo započelo proces internacionalizacije obrazovanja u okviru kojeg je planirano i otvaranje međunarodnog centra u Sremskim Karlovcima po uzoru na svetske univerzitetske komplekse gde će se pohađati najkvalitetniji studijski programi srpskih fakulteta na engleskom jeziku. Predložio je organizovanje takmičenja iz oblasti ekonomije i biznisa srpskih i kineskih, koje bi se kasnije proširilo i na ostale CIEZ.

Čak 5 puta više učenika nego lane položilo prijemni ispit za IT odeljenja

Na prijemni ispit za specijalizovana IT odeljenja koji je održan 3. juna u celoj Srbiji, izašlo je 2.513 učenika. Za sada su poznati preliminarni rezultati, prema kojima je njih 1.300 položilo prijemni ispit i pri popunjavanju želja za upis u srednje škole, 9. jula imaće pravo da upiše jedno od ovih odeljenja.  Uvid u testove zakazan je za 6. jun, a konačna rang lista učenika biće objavljena dva dana kasnije, 8. juna 2018. godine. Broj đaka koji su položili prijemni ispit, veći je skoro 5 puta nego prošle godine, kada je prijemni položilo 280 đaka. Interesovanje đaka za polaganje prijemnog ispita jasan je znak da su učenici prepoznali potencijal koji ima IT industrija i, oni će u svom daljem školovanju imati neophodnu podršku Vlade Srbije.
Kako broj učenika koji su položili prijemni ispit u mnogim gradovima premašuje broj mesta za upis, za očekivati je da će IT odeljenja biti formirana u gradovima širom Srbije. Učenici koji završe četiri godine školovanja u ovim odeljenjima, steći će sva neophodna znanja i veštine potrebne za nastavak školovanja na nekom od fakulteta IT usmerenja. Pored toga, dobiće i široko gimnazijsko znanje koje im omogućuje da, ukoliko žele, nastave svoje školovanje u nekoj drugoj oblasti.
IT odeljenja imaće maksimalno do 20 učenika koji se na časovima informatičkih i programerskih predmeta dele na grupe. Sve gimnazije su opremile kabinete za Informatiku, nastavnike Informatike očekuju obuke za nove predmete, dok učenicima nije potrebna dodatna IT oprema niti ulaganje u učenički materijal. Prema poslednjim istraživanjima, u Srbiji se na tržištu pojavi oko 1.500 novih kvalifikovanih IT radnika svake godine. Potrebno je povećati taj broj najmanje 5 puta, na više od 7.000 radnika godišnje, kako bi izvozni ciljevi bili dostignuti. Cilj Vlade Srbije je da izvoz IT industrije dostigne 2,5 milijarde evra do 2023. godine. Ovaj sektor u Srbiji trenutno zapošljava oko 20.000 radnika, a prosečna plata u ovom sektoru viša je nego u drugim privrednim granama.

Predstavljeni priručnici za finansijsku pismenost đaka

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kompanija Visa u ponedeljak su predstavili priručnike koji će omogućiti nastavnicima da od septembra 2018. godine uključuju finansijsko  obrazovanje i vaspitanje u nastavu u školama širom Srbije. Istovremeno je predstavljen program obuke koju će ekspertski tim sprovoditi u 34 osnovne škole od maja do avgusta. Ministar Mladen Šarčević rekao je na konferenciji za novinare da je program FinPis prvi te vrste u našoj zemlji i regionu, čija je priprema inače počela oktobra 2017. godine i koji će se sprovoditi tokom školske 2018/2019, te da će obuhvatiti 1.260 nastavnika i 15.000 dece iz 34 škole širom zemlje.
“Prvi korak je da kroz FinPis projekat pomognemo našim nastavnicima da unaprede svoja znanja iz domena finansijskog obrazovanja i vaspitanja, da se upoznaju sa didaktičko – metodičkim modelima za njegovo uključivanje, kao međupredmetne kompetencije i da nova iskustva uključe u nastavu od septembra”, rekao je ministar. Inače, prva obuka u školama za nastavnike održana je 26. maja, u OŠ “Despot Stefan Lazarević”, u Beogradu, a materijali za nastavnike dostupni su za preuzimanje na interaktivnoj web platformi http://finpis.mi.sanu.ac.rs/.
Očekuje se da će i onlajn obuke uskoro početi da se realizuju (www.efinpis.rs http://www.efinpis.rs), a prijava za nastavnike je otvorena. Uz korišćenje interesantnih i dobro poznatih sredstava poput radnih svezaka, didaktičkih igara i radionica kreirana je i edukativna, online igrica finpis.mi.sanu.ac.rs/s/multimedija/igrica, prilagođena za desktop, iOs i Android, tako da “FinPis” omogućava deci da uče na interaktivan i zabavan način.
Pokretanjem prve – obrazovne i zabavne digitalne, interaktivne platforme za finansijsku pismenost u Srbiji, populacije svih uzrasta imaće priliku da unaprede svoje finansijsko znanje i informišu se o važnim temama iz oblasti finansija. Kao deo komunikacione kampanje, Visa i Ministarstvo kreirali su promotivni FinPis video sa decom predškolskog i školskog uzrasta. Imajući u vidu popularnost novih medija, Visa i Ministarstvo pokrenuće prvu Facebook stranicu u julu.
Partneri Ministarstva i kompanije Visa na projektu FinPis su: Matematički institut SANU, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, FEFA fakultet, Beograd, Visoka škola strukovnih studija za vaspitače i poslovne informatičare – Sirmium, Sremska Mitrovica, Udruženje banaka Srbije, Udruženje “Odgovorno življenje”, Agencija za edukaciju i usluge Učasoft, Creative Brackets.  Pilot projekat FinPis ekskluzivno je predstavljen 25. oktobra 2017. godine na prvom Cashleš Forumu u Jugoistočnoj Evropi, koji je kompanija Visa organizovala u Beogradu.

“1968. je bila kraj socijalizma i poslednji jugoslovenski pokret”: Sećanja učesnika najvećih studentskih protesta

U novom Nedeljniku možete čitati sećanja neposrednih učesnika protesta: Šta se sve dešavalo u Kapetan Mišinom zdanju, kako je Tito prevario studente, kako je vršena odmazda prema studentima koji nisu bili u pravu, pretnje tenkovima, laži o preobraćenju beogradskih studenata u četnike, ko je zaista igrao Kozaračko kolo, svi mitovi i zablude o studentskom pokretu, kako su rušene iluzije generacije koja je bila spremna da promeni svet…
U vanrednom izdanju Studenta, dan posle tuče studenata i policije ispod nadvožnjaka, na poslednjoj stranici objavljen je vic: “Pitali jednog čoveka da li će dati sina na studije. Neću, odgovara, mogu i sam da ga bijem.” Narodna milicija svirepo je pretukla, valjda nenarodnu decu.
Te večeri, 2. juna 1968. u Studentskom gradu nestalo je struje. Spremao se ispitni rok. Da nije nestalo struje, mnogi studenti ne bi izašli iz svojih soba i ne bi došli ispred zgrade Radničkog univerziteta, gde je tako trivijalnim povodom kao što je proba zabavne revije “Karavan prijateljstva” izbio prvo sukob studenata i brigadira, a potom i serija sukoba sa policijom. Da nije nestalo struje, da ta priredba nije zbog kiše preseljena u zatvorenu salu i da je studentima dozvoljeno da prisustvuju, možda do sukoba ne bi došlo. Čudan splet okolnosti doveo je do neizbežnog…
Pedeset godina kasnije ostalo je sećanje na jedan mladalački bunt i proteste koji nikada definitivno nisu našli mesto u fiokama naše istorije: da li je to bila komunistička ili demokratska revolucija, da li su studenti prekinuli privrednu reformu, da li je Tito prevario studente ili su studenti napravili koaliciju sa Titom… Pedeset godina kasnije, u razgovoru za Nedeljnik neki od istaknutih učesnika “gibanja” govore o zaostavštini ’68, nadanjima i razočaranjima, idealima i zabludama, mitovima i pogrešnim tumačenjima tih protesta…
U novom Nedeljniku čitajte sećanja neposrednih učesnika protesta koji nisu promenili ništa, ali posle kojih ništa više nije bilo isto: Kako je te godine srušen socijalizam, zašto je to bila poslednja jugoslovenska ideja, šta se sve dešavalo u Kapetan Mišinom zdanju, kako je Tito prevario studente, kako je vršena odmazda prema studentima koji nisu bili u pravu, pretnje tenkovima, laži o preobraćenju beogradskih studenata u četnike, ko je zaista igrao Kozaračko kolo, svi mitovi i zablude o studentskom pokretu, kako su rušene iluzije generacije koja je bila spremna da promeni svet…

Uspeh studenata na takmičenju “Eurobot 2018”

Nakon osvajanja prva tri mesta na 16. Nacionalnom takmičenju EUROBOT 2018, tri tima Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu su predstavljali Srbiju na finalnom takmičenju u Francuskoj. Takmičenje je održano u gradu La Roš sir Jon, od 9. do 12. maja. U velikoj konkurenciji svetskih timova, tim studenata Fakulteta tehničkih nauka Memristor je osvojio četvrto mesto. Prva tri mesta osvojili su timovi iz Belgije, Alžira i Francuske, dok su se druga dva tima studenata Fakulteta tehničkih nauka, M41+ i Over 9000, plasirali u prvih 20 ekipa, osvojivši 11. i 20. mesto.
Na EUROBOT takmičenju se svake godine prave roboti sa potpuno novim karakteristikama, a ovogodišnji zadaci koje su roboti trebali da izvrše su podrazumevali izgradnju gradova. Eurobot je međunarodno takmičenje mladih u oblasti robotike i svake godine se održava u drugoj zemlji. Prvo tamičenje održano je 1994. godine sa devet ekipa iz četiri zemlje, dok je prošle godine učestvovalo preko 50 ekipa. Svaka zemlja može da učestvuje sa tri ekipe. Na nacinoalnim takmičenjima se biraju najbolji predstavnici koji na međunarodnom takmičenju predstavljaju svoju zemlju. Tokom meča roboti su potpuno autonomni u energetskom i upravljačkom smislu, potpuno samostalno obavljaju zadatke i rešavaju novonastale situacije.

Po 30 hiljada dinara za 100 najuspešnijih studenata iz izbegličkih porodica

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević uručio je u ponedeljak 04. juna, u amfiteatru Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, ugovore o dodeli jednokratne pomoći najuspešnijim studentima osnovnih akademskih studija iz izbegličkih i raseljeničkih porodica na teritoriji Vojvodine. “Do sada su tu pomoć dobijali učenici srednjih škola, od kojih su neki možda danas sa nama. Prvi put ove godine, obezbeđena je i jednokratna pomoć od po 30 hiljada dinara za 100 najuspešnijih akademskih građana iz izbegličkih porodica u 27 vojvođanskih opština”, izjavio je ovom prilikom Milićević i dodao da je to nova mera u nizu programa podrške koje Pokrajinska vlada realizuje u cilju poboljšanja uslova života izbegličke populacije.
Milićević je naglasio da Pokrajinska vlada u kontinuitetu pruža podršku obrazovanju dece iz izbegličke populacije, koji su izgubili svoj dom i čije odrastanje nije bilo lako. “Znanje će vam omogućiti da sebi, i svojim budućim porodicama, obezbedite egzistenciju i prosperitet. Želimo da ostvarite ciljeve koje ste zacrtali na svom akademskom putu, da ostanete u Srbiji i znanje koje ste stekli primenjujete ovde”, poručio je studentima Milićević i dodao da „nijedna država ne može ostvariti sveobuhvatni razvoj, ukoliko se ne oslanja na mlade i obrazovane ljude”
Milićević je izjavio da su ovakve aktivnosti važne za društvo, jer se nagrađuju najbolji studenti, promoviše se obrazovanje i, kako je rekao, u problemu sa natalitetom i gubitkom stanovništva, šalje se važan signal ovim mladim ljudima da društvo brine o njima.
Pomoć studentima je obezbeđena preko programa Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodine, i direktor ovog Fonda Duško Ćutilo izjavio je da se, u protekle dve godine, budžet Fonda stalno povećavao, što ukazuje na pozitivan odnos Pokrajinske vlade prema svim programima podrške ovom delu našeg stanovništva.
Studente je pozdravio i rektor Univerziteta u Novom Sadu Dušan Nikolić, a prisustvovali su pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević i predstavnici republičkih, pokrajinskih i gradskih organa.

Štednja i zaštita vode za subotičke mališane

“Vodu nismo nasledili od naših predaka, već smo je nasledili od naših potomaka” – pod ovim sloganom subotički Vodovod i kanalizacija uključio se u obeležavanje evropske nedelje održivog razvoja, kroz aktivnosti koje su prvenstveno namenjene deci, njihovim roditeljima i nastavnicima. Ukoliko zatvore slavine prilikom sapunjanja ruku u školi, ova deca štede do trećinu utrošene vode. I to mogu sama praktično da vide na svojim slavinama, pošto su na njih u okviru ove manifestacije postavljeni merači. Uz to, uloga vode u održivom razvoju prevedena je na jezik mališana prigodnom konferencijom, a sve to u saradnji lokalnog Vodovoda i slovenačke inicijative “Vodni agent Dunavske regije”. 
“Mislim da će deca izaći iz ove radionice možda ne sa promenjenom svešću, ali sa dosta informacija o tome kako malim promenama svakodnevnog ponašanja mi možemo da napravimo veliku promenu u tome da racionalno trošimo vodu, da je manje zagađujemo i da naučimo da je recikliramo, ponovo trošimo na mnogo smisleniji i pametniji način”, poručuje program menadžer projekta Majda Adlešić.
Osim predavanja, klinci su mogli praktično da vide kako izgleda put vode od njenog izvorišta do mesta gde je mi upotrebljavamo, pa sve do njenog prečišćavanja i ponovnog uspostavljanja ciklusa vode u prirodi. A sve putem maketa koje su bile postavljene u centru grada.

Vremeplov: Rođen Puškin

Na današnji dan 06. juna 1799. godine rođen je ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik ruskog realizma, jedan od najvećih liričara svetske književnosti. Bio je inovator u pogledu jezika, stila i sadržaja. Poreklom iz stare, ali osiromašene plemićke porodice, pesnik buntovnog duha, često na udaru cenzora, zbog čega je bio prognan iz prestonice na jug Rusije. Umro je u 38. godini od rana zadobijenih u dvoboju s jednim francuskim avanturistom, čemu su prethodile brojne spletke visokih krugova ruskog društva. Dela: romani u stihovima “Jevgenije Onjegin”, “Grof Nulin”, “Kućica u Kolomni”, drame “Boris Godunov”, “Rusalka”, prozna dela “Pikova dama”, “Kapetanova kći”, “Egipatske noći”, “Pripovetke pokojnog Ivana Petroviča Belkina”, male tragedije u stihovima “Gozba za vreme kuge”, “Vitez-tvrdica”, “Kameni gost”, “Mocart i Salijeri”, poeme “Cigani”, “Poltava”, “Bronzani konjanik”, “Gavrilijada”, “Ruslan i Ljudmila”, “Kavkaski zarobljenik”, bajke u stihovima “Bajka o caru Saltanu”, “Bajka o ribaru i ribici”, “Bajka o popu i sluzi njegovom Baldi”.

Vremeplov: Rođen Robert Skot

Na današnji dan 06. juna 1868. godine rođen je  i engleski polarni istraživač, pomorski kapetan Robert Falkon Skot, šef ekspedicije koja je u januaru 1912. stigla na Južni pol, četiri sedmice posle norveškog istraživača Ruala Amundsena, koji je prvi izveo takav podvig. On i ostala četiri člana ekspedicije umrla su pri povratku i detalji tragičnog putovanja rekonstruisani su zahvaljujući njegovom dnevniku “Skotova poslednja ekspedicija”. Izveštaj o prvoj britanskoj ekspediciji na Antartiku od 1901. do 1904. – tokom koje je otkrio Zemlju Edvarda VII – opisao je u knjizi “Putovanje brodom ‘Diskaveri'”.

Vremeplov: Umro Karl Jung

Švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung umro je 06. juna 1961. godine Posle odvajanja od Sigmunda Frojda, čiji je bio učenik, i odbacivanja njegovog koncepta “psihoanalize” počeo je sa razradom sopstvenog sistema. Osnivač je “analitičke” ili “kompleksne” psihologije. Originalno je razradio koncepciju o psihološkim tipovima, teoriju o arhetipovima, o kolektivno-nesvesnom. Bio je neobično plodan i svestran autor, po mnogima jedan od najbitnijih umova dvadesetog veka, unekoliko i mistik. Dela: “Psihološki tipovi”, “Psihologija i religija”, “Simbolika duha”, “Studija o arhetipovima”, “Aion”, “Alhemijske studije”, “Mysterium coniunctionis”,”Simboli preobražaja”.

Vremeplov: Umro Gerhart Hauptman

Nemački  pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912.  umro je 06. juna 1946. godine. Njegova lirika ima idealističku notu, a u dramama preovlađuje socijalna problematika najčešće na temu života malih ljudi njegove rodne Šlezije. Napisao je mnoštvo drama, eseja, aforizama, novela, putopisnih i autobiografskih knjiga. Dela: “Tkači”, “Pred zoru”, “Luda u Hristu Emanuel Kvint”, “Dabrovo krzno”, “Ifigenija u Delfima”, “Zimska balada”, “Crveni petao”, “Agamemnonova smrt”, “Elektra”, “, “Prevoznik Henšel”, “Usamljeni ljudi”, “Svečanost mira”, “Kolega Krampton”, “Potopljeno zvono”, “A Pipa igra”, “Roza Bernd”, “Pacovi”, “Čuvar pruge Til”.

Vremeplov: Rođen Tomas Man

Nemački pisac Tomas Man, predstavnik psihološkog romana, najznačajniji nemački prozni stvaralac u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. rođen je 06. juna 1875. godine.. Posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. emigrirao je u Švajcarsku, a 1939. u SAD. Stvarao je pod uticajem Getea, Šopenhauera, Ničea i velikih ruskih pisaca 19. veka. Dela: romani “Budenbrokovi”, “Čarobni breg”, “Kraljevsko visočanstvo”, “Lota u Vajmaru”, “Doktor Faustus”, “Ispovesti varalice Feliksa Krula”, “Izabranik”, tetralogija “Josif i njegova braća”, pripovetke i novele “Smrt u Veneciji”, “Tonio Kreger”, “Mario i mađioničar”, “Zamenjene glave”, “Zakon”, “Prevarena”, eseji “Duhovno plemstvo”, “Staro i novo”, kulturno-filozofske i istorijske studije “Fridrih i velika koalicija”, “Razmatranja jednog nepolitičara”.

Smenjen bahati rektor iz Kragujevca!

Bahati rektor kragujevačkog univerziteta smenjen je u ponedeljak sa te funkcije, piše “Blic”. Arsenijevića je razrešio ministar prosvete Mladen Šarčević, a na osnovu preporuke inspekcije Ministarstva. Prema saznanjima medija, ministar Šarčević potpisao je prekjuče rešenje o razrešenju dužnosti rektora. Izvor “Blica” navodi da je u sedam tačaka taksativno napisano koji su sve zakonski razlozi za razrešenje. “Potpisao sam smenu Nebojše Arsenijevića”, potvrdio je za „Novosti“ Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. On tvrdi da nalogom za smenu rektora Univerziteta u Kragujevcu nije ugrozio autonomiju univerziteta.  Kaže, imao je pravo da reaguje po osnovu nepoštavanja odluke prosvetne inspekcije. 
Naime, Savet Univerziteta u Kragujevcu u dva navrata nije postupio po nalogu inspekcije, koja je utvrdila da je bilo nepravilnosti pri upisu rektorovog sina Aleksandra Arsenijevića na doktorske studije Medicinskog fakulteta.
Rektor Nebojša Arsenijević kaže za „Novosti“ da ne želi da komentariše odluku o kojoj nije obavešten, niti zna šta tačno u njoj piše. Smatra da su okolnosti u kojima ministar može da smeni rektora zakonom jasno propisane i da ovde nije reč ni o jednoj od tih situacija.
Šarčević za taj list objašnjava da je potpisao izveštaj komisije koja je formirao od pravnika i stručnjaka iz oblasti iz koje je doktorirao rektorov sin Aleksandar Arsenijević. Komisija je, potvrđuje, ranije završila posao, ali su ga čekali da se vrati sa službenog puta, da lično potpiše odluku. – Doktorat zasad nije poništen, ali će biti proglašen nevažećim. Pravno su sporne okolnosti u kojima je nastao. Ako je rad dobar, student može ponovo da upiše doktorske studije i da sa istim radom doktorira, da sve bude regularno – smatra ministar Šarčević. On kaže da nije smenio Savet Univerziteta u Kragujevcu, iako su se upravo Savet oglušio o inspekcijske naloge. Kaže, njihov posao je sada da izaberu vršioca dužnosti rektora za naredni period. Pojedini članovi Saveta smatraju, međutim, da će ovaj slučaj najverovatnije završiti pred Upravnim sudom, tj. da ima osnova da se obori ministrova odluka.

Jedan od problema i doktorat Siniše Malog

Na konstataciju da će jedan od problema koji će je dočekati biti i doktorat Siniše Malog, Ivanka Popović, nova rektorka  Univerziteta u Beogradu je rekla da ne želi da prejudicira ishod, ali da se na to mora staviti tačka. “Taj slučaj je do te mere pod reflektorom javnosti, često neobjektivno i emotivno sagledan, da mnogi ljudi odbijaju da uđu u komisiju koja će analizirati doktorat i da tako postanu deo medijskog cirkusa. Ne mogu da kažem koliko će da traje, ali trudiću se da taj slučaj okončamo. Mislim i da je u interesu kandidata da se na ceo slučaj stavi tačka”, rekla je Popovićeva.

Direktorima i  nastavnicima kazne zbog prepisivanja

“Mali maturanti”, ali i njihovi nastavnici i direktori škola rizikovaće ove godine mnogo ako budu učestvovali u prepisivanju. Ministar prosvete još prošle godine je predložio smenu 28 direktora škola zbog nepravilnosti na završnom ispitu, ali školski odbori nisu ispunili tu preporuku. U međuvremenu je promenjen zakon, ministar ima šansu da sam smenjuje direktore koji dozvole prepisivanje.
Škole u Novom Pazaru, Vranju, Nišu, Bujanovcu, Trgovištu, Surdulici, Vladičinom Hanu i Tutinu treba posebno da povedu računa o disciplini na završnom ispitu. Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je, tokom probne mature, da će sve raspoložive resurse Ministarstva prosvete poslati na teren, u ove gradove, gde je prošle godine bilo najviše nepravilnosti. Rekao je da će odgovornost snositi direktori škola.
U što efikasnijoj borbi protiv prepisivanja, ministar prosvete najavio je ranije da će ove godine uvesti kamere koje snimaju učenike iz ptičje perspektive. Ipak se od tog projekta odustalo za ovu školsku godinu, ali će, kako je rekao ministar, tokom probnog završnog ispita škole koje imaju instalirane kamere moći da ih koriste, uz potrebne saglasnosti, u sklopu probnog modela. Tada je najavio i da će nastavnici dežurati u školi u kojoj rade, ali se od toga delimično odustalo, pa će većina nastavnika i dalje ići u druge škole. – U odnosu na prethodne godine, a sa ciljem unapređivanja procedura za sprovođenje završnog ispita, u uzorku osnovnih škola biće izmenjen način određivanja dežurnih nastavnika, tako što će dežurstvo na završnom ispitu obavljati nastavnici iz iste škole – objašnjavaju u Ministarstvu prosvete. – Na osnovu rezultata praćenja sprovođenja završnog ispita u školama iz ovog uzorka, biće donete odluke o promeni načina dežurstva za narednu godinu.
Analiza prošlogodišnjih testova u tri školske uprave pokazala je da je, recimo, u Pčinjskom okrugu prosečan broj bodova u spornih 12 škola bio 22,78 od maksimalnih 30, dok je prosek na nivou cele Srbije – 17,63 boda. Nerealno bolje rezultate u tim školama učenici su postigli i u poređenju sa ocenama koje su im zaključene na kraju šestog, sedmog i osmog razreda.
Godinu ranije, na kraju školske 2015/2016. godine, prema izjavi ministra Šarčevića, na 30 odsto testova koji su analizirani, dopisivano je nešto rukopisom koji nije dečji, ili drugom hemijskom olovkom. U pojedinim delovima to je bio slučaj sa polovinom testova, rekao je ranije ministar, potvrđujući da je prošle godine bilo nepravilnosti, ali da su đacima odgovori stizali najviše putem mobilnih telefona ili su im nastavnici pomagali tokom samog polaganja.

Policija čuva zadatke za završni ispit

– Testovi za polaganje završnog ispita biće pripremljeni, štampani, čuvani i distribuirani po proceduri koja osigurava bezbednost i tajnost podataka, sa tačno utvrđenim odgovornostima za svaku od faza – objašnjavaju u Ministarstvu prosvete. Testovi će imati oznaku tajnosti, a od štamparije do školskih uprava biće transportovani policijskim maricama.

About the Author

admin