Vesti – 07.06.2018.

Subotica: OŠ „ Crnjanski“ prva na spisku za gašenje

“Prema Aktu o mreži javnih osnovnih škola na teritoriji Grada Subotice, koji je po nalogu Ministarstva prosvete izradila lokalna samouprava, OŠ „Miloš Crnjanski“ je najneracionalnija i zbog toga je u cilju optimizacije školske mreže predloženo njeno gašenje” penosi sajt Subotica.com. Škola ima manje od 400 učenika, pri čemu se u njenoj neposrednoj blizini nalazi još jedna škola, a pritom nema rešen imovinsko-pravni status i za nastavu koristi prostorije Više pedagoške škole, te ne ispunjava zakonske osnove da postoji kao posebno pravno lice”, rečeno je na konferenciji za medije održanoj 5. juna.
“Osnova za izradu Akta o mreži javnih osnovnih škola na teritoriji Grada Subotice je elaborat koji sadrži sagledavanje stanja nataliteta, tj. broja budućih učenika osnovnih škola, geografske, demografske, ekonomske, kulturne, socijalne i obrazovne aspekte razvoja grada Subotice, kao i ispunjavanje kriterijuma iz Uredbe o kriterijumima za donošenje akta o mreži predškolskih ustanova i akta o mreži osnovnih škola” – objasnila je Jasmina Stevanović, sekretar Sekretarijata za društvene delatnosti. – OŠ „Miloš Crnjanski“ ima 355 učenika, a prema zakonu najbliža druga škola mora da bude udaljena najmanje dva kilometra, a ovde u istom dvorištu imamo OŠ „Jovan Mikić“, sa 481 učenikom. Na osnovu člana 107. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predloženi model optimizacije u Subotici podrazumevao bi prestanak rada OŠ „Miloš Crnjanski“ – odeljenja bi se pripojila susednoj školi, koja za to ima kapacitete.

Jerinkić: Akt donet 2017. godine

Po rečima Etele Jerinkić, koja je učestvovala u izradi akta, ovaj dokument je donet posle posete predstavnika Ministarstva prosvete, februara 2017. koji su tom prilikom izneli žalbu da se ne sprovodi uredba Vlade Republike Srbije o optimizacije školske mreže. Odmah posle posete predstavnika ministarstva, sazvan je Aktiv direktora i bilo je reči o ovoj problematici.
“Uredba je doneta još 2010. godine, a problem sa OŠ „Miloš Crnjanski“ dug je gotovo četvrt veka, kada se postavilo pitanje šta će biti sa „Vežbaonicom“, kako se škola tada zvala, a koja je formirana od deset odeljenja OŠ „Jovan Mikić“ i služila da budući učitelji tu imaju praktičnu nastavu. Svake godine se odlagalo, već 2011. godine broj odeljenja je spao sa 26 na 15, jer su odeljenja na mađarskom jeziku prebačena u „10. oktobar“ i „Jovan Mikić“ i škola je prešla na jednosmenski rad”, podsetila je Etela Jerinkić. “Od tada imamo blago povećanje broja učenika, ali ne toliko da zadovolji najosnovnije zakonske kriterijume”, kaže ona.

Plan racionalizacije (usmeno) predstavljen rukovodstvu škole!

U lokalnoj samoupravi kažu da je u usmenom razgovoru rukovodstvu škole sve ovo predočeno i da je ono bilo upoznato sa planom racionalizacije, ali očigledno o tome nije obavestilo roditelje. Predlog Akta o mreži javnih osnovnih škola na teritoriji Grada Subotice, uskoro će biti na Gradskom veću a potom i na Skupštini grada. Ukoliko se usvoji, saglasnost na njega treba da da Autonomna Pokrajina Vojvodina, a potom i republičko Ministarstvo prosvete.
“Lokalna samouprava će se maksimalno truditi da zaposleni i učenici ne budu oštećeni prilikom pripajanja drugoj školi. Takođe, u dogovoru sa nadležnima u resornom ministarstvu učinićemo sve što je u našoj ingerenciji da nastavnici zaposleni u OŠ „Miloš Crnjanski“ ne ostanu bez norme”,  ističe Jasmina Stevanović.

Ekonomska škola se seli na (n)ovu lokaciju?

Objekat u kome se nalazi škola koristiće se isključivo u obrazovne svrhe i planira se da se tu preseli Srednja Ekonomska škola „Bosa Milićević“, koja izvodi vaspitno-obrazovni proces u prostoru koji pripada Jevrejskoj oštini, a ukupni troškovi koje grad ima prema ovoj školi su blizu deset miliona dinara godišnje.

IT smerove na fakultetima upisalo 2.000 studenata

Oko dve hiljade đaka upisalo je prošlog upisnog roka IT smerove na fakultetima Novosadskog univerziteta, podaci su iz najnovije studije “ITC Serbia – At a Glance”. Iako se ovaj broj na prvi pogled može činiti kao velik, pitanje je koliko njih će završiti u roku, koliko će ostati da živi i radi u Novom Sadu, i koliko će se odlučiti za karijeru u programiranju. Zbog svega navedenog, problem nedostatka kadrova sa kojim se suočavaju domaće IT kompanije ostaje prisutan. 
Direktor Vojvodina IKT Klaster i jedan od autora studije, Milan Šolaja, kaže za 021.rs da ovaj deficit kadrova nije karakterističan samo za Vojvodinu i Srbiju. “To je problem koji postoji u dobrom delu razvijenog sveta, jer školski sistemi nigde nisu uspeli da isprate niti predvide takvu ekspanziju IT sektora”, navodi on. Uprkos tome, IT sektor konstantno pokazuje dvocifren rast, pa je tako izvoz u ovoj oblasti veći od izvoza malina i kukuruza, proizvoda koji inače godinama čine najveći deo spoljnotrgovinske razmene države. IT i telekomunikacije se naročito povoljno razvijaju u Vojvodini, a Novi Sad je grad sa najviše IT stručnjaka po glavi stanovnika. IT kompanije posluju u 23 grada širom Srbije, a pretežno u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. 
Šolaja smatra da razlog za to može biti to što je preduzetnički duh u Vojvodini, a naročito u Novom Sadu, više izražen. “Sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu je nastalo više od 130 IT kompanija, i to je jedinstven slučaj, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. U toj meri se nigde to tako ne dešava u ovom delu Evrope. To je isti princip na kojem je nastala i Silicijumska dolina u saradnji Stenford univerziteta sa privredom. Mi smo takav razvoj događaja imali još tamo negde od devedesetih kada je nastala ta saradnja i korporatizacija ideja”, objašnjava Šolaja za portal 021.
Prema podacima istraživanja “ITC Serbia – At a Glance”, svake godine sa fakulteta u Srbiji izađe oko 1.500 obrazovanih i radno sposobnih IT stručnjaka, ali se očekuje da bi za nekoliko godina, uz odgovarajuće promene u obrazovnom sistemu i sve prisutniju promociju IT sektora usmerenu na javnost i mlade, taj broj mogao dostići i 4000. Samo u 2017. godini broj studenata upisanih na smerove vezane za informacionu tehnologiju činio je 16 odsto od ukupnog broja novih studenata u državi, navodi se u studiji. 
Pri izradi Strategije razvoja informacionih tehnologija u Srbiji, procenjeno je da bi do 2020. godine moglo da se otvori između pedeset i sto hiljada novih radnih mesta u ovoj oblasti. Za popunjavanje tih mesta potrebno je pre svega usavršavanje sistema obrazovanja, zatim i organizovanje programa dokvalifikacija i prekvalifikacija, a naročito obezbeđivanje dovoljno nastavnog kadra. Kako ocenjuje Šolaja, “ključnu ulogu u deficitu nastavnog kadra igra razlika u platama u državnim obrazovnim institucijama i privatnim IT kompanijama, gde prosečna plata, u zavisnosti od senioriteta, može iznositi i do 2.000 evra, pa se većina obrazovanih IT stručnjaka radije odlučuje za bavljenje kodovima i programskim jezicima umesto mladim umovima”. U Srbiji postoje i razne institucije za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju, ali što se zapošljavanja tiče, IT kompanije ipak preferiraju visoko obrazovani kadar, pa iz tog razloga i godinama sarađuju sa fakultetima i visokim školama. 

Finansijska pismenost od septembra u 34 škole u Srbiji

Finansijska pismenost biće uvedena u 34 škole u Srbiji od nove školske godine, ali ne kao novi predmet, već u sklopu već postojećih predmeta, rečeno je 4. juna  na konferenciji za novinare Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.   Plan je da oko 15.000 dece bude obuhvaćeno programom finansijske pismenosti od najnižih razreda. Kako je objašnjeno, deca će učiti da štede novac, vreme i resurse, kako funkcionišu platne kartice i kako da pametno investiraju.
Ministar Mladen Šarčević rekao je da je važno da se deca od malena uče finasijskoj pismenosti i da je to jedna od četiri kategorije koja se testira Pisa testu. “Ovo nije novi predmet. Za to nema prostora. Kroz standardne predmete moramo da uvedemo mnoge druge veštine. Ovo smo od početka počeli da radimo kako treba i imaćemo vrlo pismenu naciju”, rekao je Šarčević.
Deca bi trebalo da uče kroz igru i zadate aktivnosti. Učiteljica Snežana Vujičić, jedna od oko 1.200 profesora koji su prošli obuku, rekla je da će se potruditi da decu nauči “kako da strateški razmišljaju, barataju sopstvenim novcem i štede”, kako da najjeftinije kupe neke stvari. Ona je kazala da su đaci na primer imali vežbu da istraže cene nekog proizvoda u supermarketu i kupe ga najpovoljnije, a da se sve odvija u saradnji sa roditeljima.
Savetnica ministra Gordana Stepić rekla je da će deca naučiti kako da zarade svoj novac, kroz, na primer, sakupljanje sekundarnih sirovina, koji će kasnije uložiti u, na primer, eterična ulja ili organsku baštu.

Uz Fakulteta muzičkih umetnosti da bude i Fakultet za igru

Razgovarali smo na sednici Vlade o izgradnji posebnog prostora za Fakultet muzičkih umetnosti koji radi u neuslovima godinama i tada sam predložio da deo te zgrade bude koncipiran za Fakultet za igru, kazao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. On je danas obišao prvu internacionalnu osmogodišnju baletsku školu, koja je nedavno dobila akreditaciju od Ministarstva. Šarčević je danas obišao prostorije škole koja se nalazi u Nacionalnoj fondaciji za igru u centru Beograda, čije je osnivač i direktor Aja Jung. Šarčević je naglasio se u nekadašnjoj Jugoslaviji mnogo ulagalo u umetničke škole, ali samo u profile muzičke umetnosti. “Imamo mrežu osnovnih i srednjih muzičkih škola, a kada su u pitanju ostali profili umetnosti onda smo zatajali. Za dizajn i balet imamo samo po jednu školu”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, baletska škola “Lujo Davičo” je već prevaziđena ne samo po broju đaka i ambijentu, već zbog ideje da sa igrom treba početi ranije. “To je Aja (Jung) osetila i kao profesionalac organizovala izuzetnu obrazovnu ustanovu. U Ministarstvu prosvete je taj predlog dugo bio neshvaćen, ali mi smo g pokrenuli na dobrobit dece”, kazao je Šarčević. On je istakao da je sa Ajom Jung razgovarao o proširenju kapaciteta škole u nekoliko tačaka po Srbiji. “Treba nam ovakva škola u Vojvodini i negde u centralnoj Srbiji. Predložio sam da ovakvu školu imamo i u Ćupriji gde postoji Škola za muzičke talente. Inače tamo planiramo da izgradimo obrazovni centar na polju umetnosti” kazao je Šarčević.
Aja Jung je napomenula je protekli april bilo veoma uspešan za školu koju vodi. “Prvo su naši učenici doneli 6 medalja sa Internacionalnog baletskog takmičenja u Atini. Odmah nakon toga stigla je vest iz Ministarstva prosvete da je naša škola akreditovana nakon 5 godina čekanja. Praktično 2013. godine dobili smo akreditaciju Ministarstva prosvete Republike Italije i potom sačekali da se taj program akredituje i u Srbiji”, rekla je ona. Već 8. juna biće velika audicija za školu, dodala je ona. “Pozivam sve zainteresovane da nas se pridruže”, kazala je Jung.

Besplatni udžbenici velika pomoć porodici

Pred kraj školske godine, roditelji razmišljaju o početku naredne i nabavci školske opreme i udžbenika za narednu. To je značajan izdatak za kućne budžete, naročito za roditelje koji imaju dva školarca ili su samohrani. I ove godine Ministarstvo prosvete nabavilo je besplatne knjige za preko 84.000 đaka. U Zapadnobačkom i Severnobačkom okrugu pravo na besplatne udžbenike, koje finansira Ministarstvo prosvete, ostvarilo je 4.700 đaka. Čim je u finišu jedna školska godina, većina roditelja razmišlja kako će uz sve svakodnevne rashode opremiti svoje dete za sledeći polazak u školu, jer kategorizacija za dobijanje besplatnih udžbenika ne obuhvata veliki broj onih koji su sa primanjima malo iznad granice da ostvare to pravo.
Oko statistike kaže da je prošle školske godine od 25.619 đaka, 4.296 koristilo besplatne udžbenike u Zapadnobačkom i Severnobačkom okrugu. I ako je ove godine manje učenika, od 25.152 đaka, 4.700 primiće besplatne udžbenike. To pravo imaju i roditelji sa troje i više dece u sistemu školovanja i ne pripadaju socijalnoj kategoriji. “Roditelji smo koji imaju troje dece školaraca, a ova pomoć u vidu udžbenika za treće dete nam mnogo znači, naročito ako se gleda da je početak nove školske godine blizu i ako se ova tek završava. Pozdravljamo tu akciju, jer imati tri školarca u znači značajna izdvajanja i za nas roditelje koji nismo u socijalnoj kategoriji”, kaže Jelena Ivetić, majka troje dece.
“Ministarstvo prosvete ulaže velike napore da izdvoji dovoljno sredstava za besplatne udžbenike. Škole vode računa da se udžbenici racionalno koriste i da mogu da se naslede, što je takođe značajno”, Borislav Staničkov, rukovodilac Školske uprave Sombor.
U somborskoj Osnovnoj školi “Dositej Obradović” ove godine 62 učenika ima mogućnost da dobije besplatne udžbenike. “Od 27 đaka, koliko ih je u mom odeljenju, četiri đaka primaju besplatne udžbenike. To je velika pomoć za one roditelje koji zaista ne rade i ne mogu da kupe deci knjige”, kaže Slavimirka Plećaš Petrović, učiteljica u OŠ “Dositej Obradović”.
“Mislim da je veoma važno to što resorno Ministarstvo besplatnim udžbenicima pomaže roditelje, koji nisu u mogućnosti da nabave knjige. Porodicama koje su u socijalnoj kategoriji mnogo znači što će njihova deca dobiti nove udžbenike, jer oni nisu u finansijskoj mogućnosti da ih kupe. Svakako bi možda trebalo da se ta kategorizacija proširi, pa da na primer i samohrani roditelji koji su zaposleni, a opet teško žive”, smatra Meira Mrđenov, psiholog u OŠ “Dositej Obradović”. Pravo na besplatne udžbenike imaju i učenici iz porodica koje primaju socijalnu pomoć, kao i đaci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Akademac: “Da sam na t(v)om mestu”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u nedelju 3. juna u 13.30 časova na prvom programu RTV je emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj je tema bila uticaj medija. Koliko mediji podstiču voajerizam, koliko pratite vesti koje imaju senzacionalistički prizvuk? Koliko su ozbiljni sadržaji daleko manje zanimljivi i zbog čega? Imate li saznajne i estetske potrebe a koliko vam ih mediji modeluju? Da li je vest roba i kako se ona pretvara u senzaciju? Šta znači loše interpretirana vest? Istražili smo šta je za vas vest. Pitali smo takođe studentkinje novinarstva šta je za njih udarna vest i kako bi je pozicionirale i zbog čega. Pitali smo i studentkinje FON-a da li su zadovoljne izveštavanjem medija o njihovom uspehu u Londonu. One su se naime u konkurenciji od preko 54 000 mladih izborile za prvo mesto na takmičenju u rešavanju studije slučaja.
Pored studenta za Akademac je govorio i prof.dr Divna Vuksanović. I mi imamo našu vest, vreme rezervisano za reportažu, posvetili smo studentkinji koja se ističe uspesima koje niže svirajući saksofon. Bilo bi lepo i da ga i poseduje. Emisija se može pogledati i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Osnovci u Beloj Crkvi učili o tome šta je porez

U Osnovnoj školi “Žarko Zrenjanin” u Beloj Crkvi održan je Poreski čas koji zajedno organizuju Poreska uprava Srbije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Kratak film “Porez plati da ti se dobrim vrati” gledalo je oko 50 učenika četvrtog razreda, koji su se potom uključili u interaktivno i zanimljivo predavanje i kviz o poreskom sistemu i fiskalnom računu. Đacima je na primeren način objašnjeno kuda ide novac od poreza i da se jedan deo koristi za izgradnju i opremanje škola. Deca su na kraju izvela dve kratke predstave o kupovini u prodavnici. U prvoj je prikazano kako izgleda kupovina kada se uzima fiskalni račun, a u drugoj na scenu stupa poreski inspektor jer prodavac nije izdao fiskalni račun i mora da plati kaznu.

U emisiji “Ja biram”  o učenicima “Lazine gimnazije”

Odvojena od gradske buke, velika, nova i prostrana škola sa radom samo u jednoj smeni i podjednakom zastupljenošću prirodnih i društvenih predmeta, Gimnazija “Laza Kostić” tokom protekle dve decenije postala je prepoznatljiva po školskom teatru i pozorišnoj sali po čemu je jedinstvena gimnazija u regionu.  Mnogo je glumaca svoje prve aplauze dobilo baš u “Lazinoj gimnaziji”, a sadašnja generacija je, zahvaljujući dobroj saradnji sa Nižnjim Novgorodom imala tu privilegiju da predstavu odigra i u dalekoj Rusiji.
U emisiji  emitovanoj u subotu. 2. juna sadašnji osmaci imali su, još jednom, priliku da se podsete pretvaranja fizičkih jedinica, unosa i nedostatka vitamina D, ali da se malo i opuste uz savete profesionalnog šminkera kako da zablistaju na maloj maturi. Maturanti mali, a očekivanja velika, uz diskretnu šminku, najvažniji ukras njihovog lica biće ipak osmeh, poručila je Natalija Fisik, profesionalni šminker. U ulozi maturantkinje bila je Mila Pajić

U Kovinu đaci se takmičili u pružanju prve pomoći

U organizaciji Crvenog krsta Vojvodine u Kovinu je 02. juna održano pokrajinsko takmičenje u pružanju prve pomoći za učenike osnovnih i srednjih škola iz više od 20 gradova i opština. Volonteri Crvenog krsta na više punktova demonstrirali su znanja i veštine u pružanju prve pomoći. Povrede izazvane kosilicom i testerom, zbrinjavanje u slučaju saobraćajne nesreće, reanimacija bili su neki od zadataka za 800 mladih volontera iz 26 pokrajinskih organizacija Crvenog krsta. “Takmičilo se u nekoliko kategorija. Pre svega ekipe prve pomoći i to na koji način prilaze bolesnim osobama i na koji način pružaju pomoć. Tu su i naši treneri i sudije koji sve pomno promatraju i ocenjuju a takmiče se i markiranti koji glume povređene i bolesne”, kaže Dejan Ukropina, predsednik Crvenog krsta Vojvodine.
“Pomoći čoveku u nevolji je najhumaniji gest. A da bi u ovom smislu mogli nekome da budemo od pomoći neophodno je da u svest svakog pojedinca bude utkana potreba ali i znanje o pružanju prve pomoći”, dodaje Sanja Petrović, predsednica Opštine Kovin.
Adekvatno pružanje prve pomoći spašava život i trebalo bi da bude deo opšte zdravstvene kulture. “Crveni krst Srbije obuči godišnje preko 45 hiljada ljudi laičkoj prvoj pomoći. Od toga je 16 hiljada dece, naglašava Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije. “Iz Pokrajinskog budžeta izdvojena su sredstva za rad Crvenog krsta to je ove godine 15 miliona dinara i sa ovom organizacijom imamo izuzetnu saradnju”, rekao je Predrag Radović-pomoćnik pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku Četiri najbolje ekipe u pružanju prve pomoći plasirale su se na Republičko takmičenje koje će biti održano na jesen.

Nagrade učenicima IV i VI razreda sremskih OŠ

Na svečanosti u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici 31. maja uručene su nagrade učenicima, autorima najboljih radova na literarno – likovnom konkursu za učenike četvrtih i šestih razreda osnovnih škola na području Srema, u okviru projekta “Osnovi bezbednosti dece”. Nagrade učenicima uručio je načelnik Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici Đura Mandić. Na ovaj konkurs prispela su ukupno 362 likovna i 112 literarnih radova.

Beograd: Od 2022. Bez lista čekanja za vrtić

Gradski menadžer Goran Vesić kaže da je plan grada da do 2022. više ne bude ni jednog deteta koje će biti na listi čekanja za upis u vrtiće. U Ustanovi kulture “Vuk Stefanović Karadžić” 05. juna je prigodnim programom obeleženo 70 godina postojanja predškolske ustanove “Zvezdara”, a gradski menadžer Goran Vesić je rekao da Grad Beograd radi na tome da se smanji lista čekanja za mesto u vrtiću. Cilj  je, kako je rekao, da do 2022. godine nijedno dete ne čeka na mesto u vrtiću.  “Ova ustanova ima tradiciju dugu 70 godina i za naš grad to je lepa tradicija. Nemamo puno ustanova sa tako dugom tradicujom. Svih ovih godina oni brinu o deci, a to je možda i najlepši posao koji mogu da rade. Danas sam došao da im čestitam jubilej i zahvalim za posao koji rade jer je to posao koji se radi sa ljubavlju i koji ne može da radi niko ko ne voli decu”, rekao je Vesić. 
On je naveo da u beogradske vrtiće trenutno ide 72.000 dece, od čega oko 58.000 u državne, a oko 14.000 u privatne vrtiće. Prošle godine je na listi čekanja za mesto u vrtiću bilo oko 3.500 dece, a ove godine će ih biti manje, rekao je Vesić i istakao da Grad radi na tome i da je cilj da do 2022. godine nijedno dete ne čeka na mesto u vrtiću.  “Da bismo to postigli mi radimo i nove vrtiće. Završavamo vrtić na Altini koji bi već tokom ove godine trebalo da bude u funkciji, a osim toga, nedavno smo potpisali ugovor sa opštinom Vračar da aneks te opštine bude pretvoren u vrtić za skoro 200 dece čime više nijedno dete na Vračaru neće čekati na mesto u vrtiću”, rekao je Vesić. 
Kako je naveo, kroz projekat “Mreža škola” školski objekti ili delovi školskih objekata koji se više ne koriste će biti pretvoreni u vrtiće tako da će do kraja godine sigurno biti još 1.000 mesta za decu u vrtićima.  “To su lepe vesti jer ja verujem da dolazi vreme kada će i predškolsko obrazovanje postati obavezno jer danas dete koje ne ide u vrtić, ne može u školi kasnije da sustigne onu decu koja su išla u vrtić”, rekao je Vesić.  On je naveo da funkcionalno obrazovanje deteta danas počinje sa tri ili četiri godine i da se te granice stalno pomeraju što, dodao je, znači da ćemo u jednom trenutku doći u situaciju kada će i peedškolsko obrazovanje postati obavezno jer drugačije deca ne mogu da se pripreme za život.

Vremeplov: Umro Konstantin Pejčić

Srpski pisac Konstantin Pejčić umro je 07. juna 1882. godine. Medicinu je završio i doktorirao u Pešti. Bio je upravnik Tekelijanuma (zavoda za obrazovanje srpske dece u Pešti – zadužbine grofa Save Tekelije). Bio je aktivan u političkom i javnom životu Srba u Vojvodini i tadašnjoj Ugarskoj uopšte. Jedan je od prvih saradnika Letopisa Matice Srpske (časopis je osnovan pod imenom “Serbski letopis” – iz kruga njegovih saradnika je i nastala Matica srpska). Sarađivao je u “Serbskim novinama”. Bio je izraziti sledbenik Dositeja Obradovića i propagator njegovih ideja. Izdavao je u Pančevu popularno-medicinski časopis “Domaći lekar”. Dela: “Žitije Teodora Pavlovića”, “Građa za istoriju srpskog pokreta u Ugarskoj”.

Vremeplov: Akademija studenata BU “Vernost za vernost”

Na današnji dan 07. juna 1938.  godine studenti Beogradskog univerziteta organizovali su akademiju posvećenu odbrani Čehoslovačke od Nemačke, pod parolom “Vernost za vernost”. Prijavile su se hiljade dobrovoljaca, ali nikada  nisu angažovani, a Čehoslovačku su saveznici prepustili nacističkoj  Nemačkoj.

Vremeplov: Streljan Bora Baruh

Srpski slikar jevrejskog porekla Bora Baruh, zarobljen kao učesnik Partizanskog pokreta u Drugom svetskom ratu  streljan je 07. juna u Jajincima 1942 godine. Izlagao je u Parizu, Londonu i Beogradu. Na njegovim slikama preovlađuju pejzaži Pariza i Beograda, mora, zatim mrtva priroda, portreti, kompozicije. U poslednjim godinama života slikao je motive iz rata i logora.

Vremeplov: Rođen Gogen

Na današnji dan 07. juna 1848. godine rođen je francuski slikar i vajar Pol Gogen, čiji je umetnički pogled izgrađen na protivstavu impresionističkom shvatanju slikarstva. Njegov postupak karakterišu pojednostavljeni oblici, jaki kontrasti boja, ukidanje perspektive, a najčešća tema je egzotičan svet domorodaca tahićanskog ostrva Fatu-Iva, među kojima je i umro. Najznačajnije slike uradio je tokom dva boravka na Tahitiju, gde je pobegao od civilizacije – “Ćeretanje”, “Dve devojke s  Tahitija”, “Materinstvo”, “Beli konj”, “Plemkinja”.

Vremeplov: Rođen Krleža

U Zagrebu je na današnji dan 07. juna 1893. godine rođen hrvatski pisac Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame, eseje (“Hrvatski bog Mars”, “Povratak Filipa Latinovića”, “Gospoda Glembajevi”, “U agoniji”).

Vremeplov: Umro Nikola Hercigonja

U Beogradu je na današnji dan 07. juna 2000. godine umro jugoslovenski kompozitor i muzikolog Nikola Hercigonja. Njegova muzika inspirisana je nacionalnom istorijom i folklorom (scenski oratorijum “Gorski venac”, simfonijski ples “Lindjo”, ciklusi pesama za glas i orkestar, muzika za film).

Vremeplov: Umro Georg Om

Na  današnji dan 07. juna umro je 1854. godine umro je nemački fizičar Georg Simon Om. Po njemu je dobila ime jedinica za merenje eletričnog otpora u medjunarodnom sistemu mera (om).

Vremeplov: U pretplati rasprodat “Hari Poter i vatreni pehar”

Ceo tiraž knjige “Hari Poter i vatreni pehar”, četvrti nastavak avantura dečaka madjioničara, rasprodat je u pretplati na današnji dan 07. juna 2000. godine, pre nego što je izašao iz štampe.

Čak 100 doktorata na proveri?

Komisija za akreditaciju, pred kraj svog mandata, napisala je izveštaj u kome se spominju čak 103 neovlašćeno izdata doktorata, navode “Novosti”. Devet privatnih univerziteta sa ukupno 22 fakulteta izdavalo je svojevremeno doktorate, neki sporadično, a neki u kontinuitetu, iako nije imalo dozvolu za izvođenje magistarskih studija, a samim tim ni odbranu doktorata, pišu “Večernje novosti”. Komisija za akreditaciju napisala je izveštaj u kome se spominju čak 103 neovlašćeno izdata doktorata. Njihov identitet KAPK je utvrdio tako što su se ovi ljudi, u procesu reakreditacije, pojavili kao predavači na istim ili drugim fakultetima i na visokim školama, piše list. 
Izveštaj je prosleđen Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje koji je od Ministarstva prosvete zatražio da utvrdi jesu li ove diplome validne, s obzirom na to da su fakulteti dozvoljavali da studenti doktoriraju, iako nisu imali rešenje o ispunjenosti kadrovskih, tehničkih i prostornih uslova za izvodjenje nastave na magistarskim studijama, što je bilo uslov.  Ministarstvo je tražilo dodatnu dokumentaciju – za svaki od 103 slučaja poimence, pišu “Novosti”.

BBC: Pravni fakultet UNS-a diskriminiše manjinske studente

Uvođenje dodatnog testa iz srpskog jezika na prijemnom ispitu mađarski studenti vide kao diskriminaciju. Ukoliko na Pravnom fakultetu u Novom Sadu polažete prijemni ispit na srpskom jeziku – imaćete jedan test. Ako ga polažete na jeziku nacionalne manjine – morate na dodatnu proveru znanja srpskog jezika, iako imate diplomu srednje škole kojom je to znanje potvrđeno. U Savezu mađarskih studenata Vojvodine ovakav potez ocenjuju kao diskriminaciju i dodatno otežavanje upisivanja fakulteta pripadnicima manjinskih zajednica.  “Pravni fakultet je napravio situaciju da oni koji su planirali da polažu ispit na maternjem jeziku od toga odustanu, jer sada imaju dodatni ispit iz srpskog jezika”, kaže za BBC predsednik Saveza Atila Šoti. 

Pravni Nema neravnopravnosti

S druge strane, na Pravnom fakultetu objašnjavaju da nema neravnopravnosti, jer se provera poznavanja srpskog jezika vrši za sve kandidate, pri čemu je osnovna provera kroz prijemni ispit na srpskom jeziku. Dodaju da su se na ovakav potez odlučili jer je “Fakultetu naloženo da organizuje prijemne ispite i na jezicima nacionalnih manjina”. Ovaj fakultet odbijao je da organizuje bilo kakav prijemni ispit na jeziku koji nije srpski, što mu je na kraju naloženo odlukom Apelacionog suda iz aprila 2018. godine kojom je utvrđeno da je ovaj Fakultet diskriminisao učenike koji dolaze iz manjinskih zajednica. 

Šoti: Zašto diploma srednje škole nije dovoljan dokaz znanja?

Kada završe srednju školu, đaci kojima srpski jezik nije maternji, dobijaju dvojezičnu diplomu u kojoj se vide ocene iz srpskog jezika. Predsednik Saveza mađarskih studenata Vojvodine Atila Šoti kaže da je to dokaz o nivou znanja srpskog jezika, koji od njih očekuje država Srbija.  “Ako je ovo očekivanje veće, onda bi država morala da organizuje bolji sistem učenja srpskog jezika tokom školovanja. Ako je državi ovaj nivo znanja dovoljan, onda Pravni fakultet nema pravo da očekuje viši nivo znanja jezika”, navodi on. 
Na Pravnom fakultetu rečeno je da nemaju vremena da obave intervju za BBC, pa su odgovore na pitanja poslali pisanim putem.  Tvrde da imaju uporište u odluci da uvedu dodatni test za pojedine studente. “Prema Zakonu o visokom obrazovanju (član 97), Fakultet ima pravo da proveri poznavanje jezika studija, onako kako propiše svojim opštim aktom”, navodi se u odgovoru iz Dekanata.  U odgovoru još stoji da “onaj ko ne zna srpski ne može da studira pravo, možda može neke druge nauke gde jezik nije bitan (umetnost, fizička kultura…)”. Atila Šoti kaže da mladi ljudi nisu krivi za situaciju u kojoj će morati da polažu još jedan test, već je to greška sistema koji treba da promeni nastavu srpskog jezika, ako rezultati nisu dobri.

Mađarski studenti i Pravni fakultet: “Opet Jovo nanovo”

Mađarski studenti i Pravni fakultet već su se jednom našli na suprotnim stranama, čak i u sudskom procesu. Obrazovna institucija čvrsto se držala odluke da ne omogući polaganje prijemnog ispita na bilo kom drugom jeziku osim srpskog, što je promenjeno tek ove godine, posle presude Apelacionog suda.  Na stranu studenata tada je stao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, na čelu sa Mihaljem Njilašom. Njilaš i sada upozorava da se ovakvim ponašanjem urušava integritet sistema obrazovanja i školovanja Srbije.”Ukoliko Pravni fakultet ustraje pri ovakvom stavu, moguće je da će doći do pokretanja sudskih postupaka zbog diskriminacije, a izvesno je da će doći do reagovanja stručne javnosti”, navodi Njilaš za BBC. 
Na ovakve ocene iz pokrajinske vlasti, na Fakultetu odgovaraju da “Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, kao nenadležan organ, vrši nedozvoljen pritisak na Fakultet i povređuje ustavom zagarantovanu autonomiju univerziteta”. U pisanom odgovoru Pravnog fakulteta, iz naziva resora Pokrajinskog sekretarijata izostavljeno je pominjanje resora propisa, uprava i – nacionalnih manjina.  Polaganje prijemnog ispita zakazano je za 27. jun, a provera znanja iz srpskog jezika za kandidate koji su test polagali na maternjem jeziku za dan kasnije. U Dekanatu Pravnog fakulteta dopis zaključuju rečima da “ne postoji mogućnost da se menja tekst raspisanog konkursa”.

Još jedan snimak vršnjačkog nasilja osvanuo na mrežama

Još jedan uznemirujući snimak na kome se vidi tinejdžerka kako viče, preti i udara drugu tinejdžerku osvanuo je na društvenim mrežama. Scenu vršnjačkog nasilja snimila su druga prisutna deca koja su se, kada se situacija zaoštrila, prišla i pokušala da obuzdaju nasilnu devojčicu. Nasilna devojčica vikala je “Šta nećeš? Ustani gore!”, a potom se vidi kako devojčici udara šamar. Napadnuta devojčica pokušavala je sve vreme da se skloni od nasilnice i čuje se da joj govori “Pusti me” i “Moram kući”, međutim to nije pomoglo jer je nasilna tinejdžerka pratila u stopu i vikala na nju i udarala. Pojedini beogradski mediji preneli su juče  da se to nasilje odigravalo na jednom beogradskom terenu.

About the Author

admin