Vesti – 08.06.2018.

Izabran novi rektor Univerziteta u Novom Sadu

Savet Univerziteta u Novom Sadu izabrao je juče redovnog profesora Ekonomskog fakulteta u Subotici dr Dejana Jakšića za novog rektora Univerziteta u Novom Sadu.

Palić: Konferencija “Pravo po meri deteta”

Srbija je usvojila brojne dokumente koji u osnovi trebaju da poboljšaju položaj dece u pravosudnom sistemu, ali na polju primene postoji dosta prostora za unapređenje. Kako doći do toga, tema je konferencije “Pravo po meri deteta” koja se održava na Paliću. https://www.youtube.com/watch?v=JmeWXvvSCgU

Beograd: Ministri prosvete regiona o digitalizaciji

Ministri prosvete regiona okupili su se danas u Beogradu da bi usaglasili preporuke za digitalnu transformaciju obrazovnog sistema kao dela strategije unapređenja obrazovanja Zapadnog Balkana u budućem periodu. Zaključci o prevazilaženju digitalnog jaza u obrazovnom sistemu regiona biće predstavljeni 10. jula na samitu za Zapadni Balkan u Londonu

UNICEF novosađanima: Pomozite deci sa smetnjama u razvoju

Početkom juna građani Novog Sada će biti u mogućnosti da pomognu deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, doniranjem željenog iznosa na uplatnicama UNICEF-a koje im stižu uz majske račune JKP “Informatika”. Građani dobijaju blanko uplatnicu koju mogu da popune željenim iznosom, a svojom donacijom podržavaju program Sport za sve. Kroz ovaj program UNICEF nastoji da doprinese socijalnoj inkluziji dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kroz stvaranje mogućnosti za zajedničku igru, rekreaciju i sport. “U Srbiji se deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nalaze među najugroženijim članovima društva. Ova deca suočavaju se sa neprestanom diskriminacijom, imaju manje šanse da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu i obrazovanje i veće šanse da dožive nasilje. Samo zajedničkim snagama ovo možemo da promenimo”, izjavila je Vesna Savić Đukić iz UNICEF-a, pozivajući sve zainteresovane Novosađane da podrže ovu jednokratnu akciju. UNICEF će zajedno sa lokalnim organizacijama učiniti sve da se status dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Srbiji promeni nabavkom sportsko-rekreativne opreme i unapređenjem stručnih kapaciteta zaposlenih koji se o njima staraju.

Brnabićeva i Šarčević sa nastavnicima o reformi obrazovanja

Premijerka Ana Brnabić i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarali su u sredu sa uspešnim nastavnicima osnovnih i srednjih škola iz Srbije o reformi obrazovanja. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog ravoja Mladen Šarčević očekuje da će do kraja nedelje na Vladi Srbije biti usvojen statut Nacionalnog akreditacionog tela, što je preduslov da se raspiše konkurs za izbor direktora tog tela.

Šest udžbenika stopirano zbog LGBT

Šest udžbenika za srednje škole biće stopirano od septembra ukoliko izdavači iz njih ne izbace iskaze koji nisu afirmativni prema LGBT, pišu “Večernje novosti”, navodeći da na upotrebu tih udžbenika pritužbe ima lezbijsko udruženje “Labris”. Zavod za unapređivanje kvaliteta obrazovanja ocenio je da udžbenici moraju da budu “popravljeni” do jeseni, a ako izdavači to ne učine, Ministarstvo prosvete može da zabrani njihovu upotrebu. Naime, sporni su sadržaji u kojima se pominje LGBT populacija, pa od jeseni, kako sada stvari stoje, za šest predmeta u medicinskim i drugim stručnim školama neće postojati nikakvi udžbenici.
Reč je o izdanjima Zavoda za udžbenike – “Interne bolesti sa negom 2”, “Zdravstvena nega III”, “Psihologija za drugi razred gimnazije”, “Psihologija” za treći i četvrti razred trgovinskih, ugostiteljsko-turističkih i škola za lične usluge, “Neuropsihijatrija” i “Dečija neuropsihijatrija”, precizira beogradski list. U izveštaju koji je potpisala poverenica za ravnopravnost, navodi se da se njima diskriminišu pripadnici LGBT populacije na osnovu seksualne orijentacije. To je zasmetalo “udruženju L”, kako ga naziva poverenica, ne želeći da otkrije da je reč o lezbijskoj organizaciji “Labris”.
O tome da mu je šest udžbenika nepoželjno u učionicama, izdavač – Zavod za udžbenike – još nije obavešten, napominju “Novosti”. Prema rečima Jelene Ivanović, direktorke sektora za strategiju i razvoj Zavoda za udžbenike, Ministarstvo im još nije uputilo obaveštenje, a kada ga dobiju, kaže, postupiće najefikasnije moguće, kako bi đaci što pre imali udžbenike na raspolaganju.

Prekvalifikacijom u IT do vidljivosti na tržištu rada

Akcija je bazični osnov za svaki uspeh, kaže jedna stara izreka. Tako je jedna naša sugrađanka u nameri da pronađe što bolji posao, odlučila da izađe iz zone komfora i da se prekvalifikuje u IT stručnjaka.  Za Vesnu Savanović koja je završila energetski menadžment na FTN-u, prekvalifikacija u IT stručnjaka, bila je pravi put da se novostečenim veštinama izdvoji i postane vidljivija na tržištu rada. “Kurs na koji sam išla je Full Stack Java developer, a organizovao ga je Vojvođanski IKT klaster. Kad sam ga upisala želela sam da steknem novu veštinu, jer smatram da u ovom vremenu, naročito mi mladi ljudi koji tražimo neko svoje mesto u svetu, treba da imamo što je više moguće veština. Posle kursa sam shvatila da je to nešto čime bih ja mogla da se bavim”, kaže Vesna.
Kako ističe naša sagovornica, svaki početak je težak, ali je ključ uspeha istrajnost. Ona je svojim primerom pokazala da za šest meseci možeš da savladaš ono najosnovnije iz određene oblasti i da to bude dobra podloga za dalji razvoj. “Već u samom startu mogu da kažem da otvara mnoga vrata, jer kada sam završavala fakultet nisam imala toliko ponuda za posao, ni toliko razgovora. Pre neke dve, tri nedelje sam završila kurs i već sam išla na nekoliko razgovora. Mislim da je to zaista perspektivna oblast i čovek se mnogo lakše može izboriti za neko svoje mesto”, smatra Vesna.
Nacionalna služba za zapošljavanje godinama organizuje obuke na osnovu potražnje na tržištu i na zahtev poslodavca. Obuke se ne organizuju ukoliko nisu sigurni da će bar polovini polaznika to pomoći da pronađu zaposlenje šest meseci nakon obuke. “Sa ovim obukama nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji dobijaju dodatna znanja i veština iz onoga što lokalno ili međunarodno tržište traži. Obuke za viljuškare, obuke za rukovodioce mašinama, obuka za gerontonegovateljice, obuke iz jezika su aktuelne uvek i početni i srednji nemački, a IT obuke nikako ne izlaze iz mode”, kaže Smiljana Radovanović iz novosadski filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.Iz Nacionalne službe savetuju nezaposlena lica da se što češće raspituju i budu u kontaktu sa svojim matičnim savetnicima, kako bi novim znanjima i veštinama postavili čvrst temelj za otvaranje novih šansi, dalji rast i razvoj karijere.

Poprave ocenu, a onda na kraju prođu lošije!

Da li su nastavnici u obavezi da učeniku zaključe prosečnu ocenu i kako se računa ocena koja je popravljena, neke su od glavnih dilema roditelja i đaka uoči kraja školske godine. Učenici četvrtog razreda gimnazije već nedelju dana su na raspustu, dok su kraj školske godine krajem nedelje obeležili osmaci i učenici trećeg razreda trogodišnjeg i četvrtog razreda četvorogodišnjeg obrazovanja stručnih škola. Dok su ocene nekima zaključene, drugi pribegavaju različitim računicama ne bi li predvideli prosek, pa se čak na ovu temu povela i rasprava na društvenim mrežema.
– Ako dete ima u prvom polugodištu ocene 5, 1, 5, 5, a u drugom 5, 5, 5, 5, prosek je 4,5. Ako dete popravi tu ocenu sa jedinice na četvorku, onda su ocene 5, 1, 4, 5, 5, i 5, 5, 5, 5, a prosek 4,44. Kako sad to? – upitao je jedan otac na “Tviteru”. Kako kaže, kroz ovaj apsurd sada prolazi njegovo dete. – Profesorka nam je rekla da ono nema prosek za pet, zbog čega smo otišli kod direktora, koji mi je i sam rekao da ne umem da tumačim pravilnik o ocenjivanju. Po svemu tome, ispada da ocenu ne treba popravljati, ako u prosek ulazi i ocena koja je popravljena – priča ogorčeni roditelj, koji je po našem mišljenju potpuno u pravu.
Prema Pravilniku o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju, “zaključna ocena je brojčana i utvrđuje se na osnovu svih ocena od početka školske godine i sagledavanja razvoja, napredovanja i angažovanja učenika i prikupljenih podataka u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika”, što znači da su nastavnici u obavezi da računaju i jedinicu i popravljenu ocenu.

Nastavnici: Pravilnik ne brani da ocena bude veća

Međutim, nastavnici sa kojima je “Blic” razgovarao ističu da se detetu ipak može zaključiti petica, ukoliko nastavnik procenjuje da je dete zaslužuje. – To je jedna neobična situacija i pravi primer da nekada pravo i pedagogija nisu usklađeni. Ja uvek računam sve ocene koje su u dnevniku i smatram da je aritmetička sredina najpravednije rešenje. Međutim, u pravilniku piše da ocena ne može da bude manja od aritmetičke sredine, ali se ne brani da bude veća – kaže za „Blic“ nastavnik matematike u jednoj osnovnoj školi.
On ističe da se detetu može predočiti potencijalna zaključna ocena i ukoliko je ona na granici, pružiti mogućnost da odgovara za višu ocenu. S druge strane, nastavnica matematike u jednoj beogradskoj srednjoj školi ističe da nema potrebe da se računa i jedinica, ako je već dete tu ocenu popravilo na četvorku. – Zaista ne verujem da bi neko takvom detetu zaključio četiri, nije zaključivanje tek tako uprošćeno. Čak i ako je nastavnik rekao da će to učiniti, možda je to da se dete ne opusti, jer ima još vremena do kraja školske godine. U svakom slučaju, nastavnik koji misli da dete zaslužuje pet, može mu upisati još jednu ocenu za rad na času i time mu podići prosek – ističe ona.

Ukoliko je dete oštećeno, roditelji se mogu žaliti

Ukoliko smatraju da je dete oštećeno, roditelji se mogu žaliti prvo razrednom starešini, pa direktoru, a zatim i višim instancama Čak i bez toga, kaže ona, nastavnik mu može zaključiti najvišu ocenu. – To omogućava i Pravilnik. On kaže da dete koje ima recimo dve trojke i četvorku, može da ima zaključenu četvorku, ali zato ne može peticu, ako nema nijednu peticu tokom godine – objašnjava ona. Upravo to podrazumeva i sledeća odredba Pravilnika “Zaključna ocena za uspeh iz predmeta može izuzetno da bude i najveća pojedinačna ocena upisana u dnevnik, dobijena bilo kojom tehnikom provere postignuća”.
Nastavnica sa kojom smo razgovarali ističe da postoji mehanizam koji na raspolaganju imaju dete i roditelji u slučaju da se nastavnik “zainati” da po svaku cenu izračuna prosek u pomenutom slučaju, pa zaključi četvorku. – Ukoliko detetu bude zaključena vrlo dobra ocena, roditelji se u roku od osam dana mogu žaliti, prvo razrednom starešini, potom direktoru, ali postoje i više instance koje su za to nadležne – ističe nastavnica matematike.

Duplo manje učenika pada na popravni nego pre 10 godina

Nastavnici ističu da nema pravila kada je reč o predmetima koji đacima ostaju za polaganje u avgustu, na popravnom ispitu. S druge strane, saglasni su da je ovaj broj gotovo prepolovljen u odnosu na period od pre deset godina, a kao neke od razloga pozitivnog trenda navode orijentaciju ka praktičnoj nastavi, odlazak u penziju profesora koji su obarali veliki broj učenika, ali i pooštravanje kriterijuma za upis, pa samim tim i veći broj dobrih učenika.

Istraživanje iz oblasti molekularne biologije, kroz prizmu matematike

Ove godine, Gimnazija „Isidora Sekulić”  je prvi put učestvovala u kategoriji pisanja, a učenice Marija i Milica odabrale su da urade opširno istraživanje iz oblasti genetike, odnosno molekularne biologije, kroz prizmu matematike. – Pošto je DNK u svakoj našoj ćeliji dugačak dva metra, rad se bazira na tome kako se ta dva metra sabiju na dužinu ćelijskog jedra, kroz matematički proces – objašnjava Milica Jurišić. Zajedno s Marijom Pavlović, na tom polju je, kaže, radila više od godine, ali im nije bilo naporno jer vole vannastavne aktivnosti. Uprkos tremi, na konferenciji su pobrale mnoge pohvale, naročito tima iz Rusije. – Napravile smo i model od vunice, koji smo poslale u publiku da izvlače niti i vide koliko je zapravo teško da se odmota – kaže Marija. – Ipak, deo rada u kojem smo se bavile primenom fraktala u medicini, posebno u dijagnostici kancera, po meni, ubedljivo je najvažniji.
Iako time učenici dobijaju nesvakidašnje vredno iskustvo, nastavnica Jovanović napominje da je put na Konferenciju skup te da im u tome puno pomaže uprava Gimnazije. Zgodno je i to, kaže, što se od prošle godine sličan događaj održava i u našem radu, na Prirodno-matematičkom fakultetu, u organizaciji Društva matematičara Novog Sada. Iako se možda nekim tinejdžerima vannastavne aktivnosti čine kao gubljenje vremena, Marija Pavlović i Milica Jurišić među onima su koji brane suprotan stav, a svojim primerom to i potvrđuju. – Treba probati i ako nas ne zanima jer možda tako otkrijemo neko novo interesovanje – poručuje Marija. – Jer, mnogi, uključujući i mene, još ne znaju šta će posle srednje, a ove vannastavne aktivnosti zaista u tome mogu pomoći.

“Noć knjige” danas u 26 gradova u Srbiji i regionu

Osamnaesta regionalna manifestacija “Noć knjige” biće održana 8. juna na 55 lokacija, u 26 gradova u Srbiji i regionu, najavila je danas izdavačka kuća “Laguna”. “Noć knjige” održaće se u “Laguninim” klubovima čitalaca i knjižarama “Delfi” od 17 sati do ponoći, a regionalni karakter manifestaciji daju “Lagunini” klubovi čitalaca u Banjaluci, Tuzli, Sarajevu, Podgorici i Nikšiću. “Laguna” je na svoja izdanja obezbedila popuste 25 posto za kupovinu jedne knjige, 30 posto za dve knjige, 35 posto za tri knjige i 40 posto za kupovinu četiri i više knjiga. Popust na knjige drugih izdavača i na strana izdanja biće 20 posto, a gift asortiman biće snižen za 10 posto. “Noć knjige” je manifestacija koja se od 2009. godine održava u Beogradu, Srbiji i regionu.
Dva puta godišnje, u junu i decembru, za samo nekoliko sati “Lagunine klubove” čitalaca i knjižare “Delfi” poseti nekoliko desetina hiljada čitalaca, čiji broj raste iz godine u godinu. Manifestaciji su se i ove godine priključile brojne biblioteke iz Srbije koje će organizovati posebne programe za čitaoce. Čitaoci će imati prilike da se druže sa svojim omiljenim piscima, a prijatelji manifestacije su spremili brojne i raznovrsne poklone za sve koji budu učestvovali u “Noći knjige”.

Javna ulaganja – radovi i na školama

U 33 grada i opštine u toku su radovi na projektima koji se realizuju u saradnji sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima, a za četiri godine obnovljeno je 347 objekata javne namene – škole, mostovi, domovi zdravlja, bolnice, izjavio je direktor te kancelarije Marko Blagojević. On je naveo da je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima do sada u saradnji sa lokalnim samoupravama realizovala projekte u više od 100 opština u Srbiji “Imamo gotove objekte u 88 gradova i opština a trenutno se radi u 33. Do 18. maja ove godine obnovljeno je 347 objekata javne namene. To su škole, mostovi, domovi zdravlja.
Da problema prilikom projektovanja ima slaže se i Marko Blagojević. “Mi radimo sa opštinama koje su aktivne, koje rade na pripremi projekata, sa kojima imamo dobru dinamiku saradnje. Mi pružamo tehničku podršku lokalnim samoupravama – što je opština aktivnija to će više projekata biti realizovano. U više od sto opština smo ostavili traga i nastavljamo dalje”, rekao je direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević.

Zmajeve dečije igre do 10. juna

Junski programi Zmajevih dečiji igara, 61. po redu, počeli su 4. juna u Novom Sadu, i trajaće do 10. juna. Na više od 20 lokacija učestvovaće oko 7.000 dece i mladih, kao i 100 umetnika. Čast da otvori 61. Zmajeve dečje igre imaće književnik Tode Nikoletić.       https://www.youtube.com/watch?v=oQb6hCnVNTA

U eTwinning uključeno 2.500 nastavnika

Za mnoge učenike časovi u osnovnoj i srednjoj školi su dosadni, gradivo suvoparno i nezanimljivo, ali ima nastavnika koji se trude da to promene i da đaci na kreativniji i zanimljiviji način nego obično provedu čas. Oko 2.500 nastavnika iz cele Srbije uključeno je u eTwinning – internet portal koji povezuje zaposlene u školama i predškolskim ustanovama širom Evrope. Nastavnici zajednički osmišljavaju i sprovode onlajn projekte, razmenjuju ideje i povezuju učenike. Korišćenje portala je besplatno, a nastavnici rade isključivo na dobrovoljnoj bazi i ne dobijaju nikakvu nadoknadu za to. Osmišljavanje projekta i realizacija sa kolegama iz inostranstva zahteva dodatno vreme i trud, te ih često kolege iz škole nazivaju “štreberima”. Na prozivke se ne osvrću, najvažnije im je da učenici na zanimljiv način savladaju gradivo i da se raduju svakom novom času.
Nastavnica engleskog jezika u OŠ “Vuk Karadžić” Milica Andonović osmislila je jedan takav projekat u koji se uključilo 14 evropskih zemalja, a kao rezultat projekta proizašao je onlajn časopis koji funkcioniše i nakon završetka projekta. “U projekat je bilo uključeno puno tema koje su bile vezane za nastavni plan i program, ali su obrađivane na drugačiji način. Međupredmetna nastava i projektna nastava je bila uvedena na čas engleskog jezika”, kaže Andonović za Tanjug.
Na časovima engleskog jezika kroz projekat deca su mogla da povežu svoja znanja iz različitih predmeta – biologije, istorije, geografije, građanskog, veronauke. Učenicima je to, kako kaže, bilo zanimljivo jer su učili kroz igrice, interaktivne kvizove, a najzanimljivije su im bile videokonferencije gde su u realnom vremenu mogli da razgovaraju sa svojim vršnjacima iz inostranstva. “Taj zajednički rad sa vršnjacima iz drugih zemalja učinio je časove zanimljivijim, dinamičniji, deca nemaju osećaj da uče za ocenu”, pojasnila je ona.
A koliko čas engleskog može biti zanimljiv i koliko mogu da se povežu znanja iz različitih predmeta najbolje govori to što je u okviru projekta jedan od zadataka učenika bio da pogode sa kojom će se zemljom “susresti” na video konferenciji. Učenici su postavljali pitanja i na osnovu dobijenih odgovora trebali su da pogode zemlju. “To je zahtevalo nekoliko časova pripreme, da učenici nauče hemisfere, vremenske zone, strane sveta… Sve što je potrebno da bi mogli da postave pitanje i da dođu do pravog odgovora”, pojašnjava Andonović i dodaje da se pitanja postavljaju na engleskom jeziku.
Podseća da učenici na ovakav način savladavaju jezičke, digitalne, ali i druge veštine za koje u redovnoj nastavi možda nema dovoljno vremena. Učiteljica “Prve osnovne škole” u Bjelovaru u Hrvatskoj Nataša Ljubić Klemše uključila se u eTwinning program 2010 godine, a projekat je počela da realizuje sa učenicima koji su tada bili prvi razred. Danas su ti učenici sedmi razred i biće verovatno prva generacija učenika koji su od prvog do osmog razreda imali projektnu nastavu kroz eTwinning portal.

Uz eTwinning časove zanimljiviji, a kolege ih nazivaju štreberima

“Nastava uz eTwinning je puno dinamičnija i orjentisana na učenike, učenici su zadovoljniji. Postigli smo zadovoljstvo u učenju”, pojasnila je Ljubić za Tanjug. To što nastavnike koji se trude da nastavu učine zanimljivom u Srbiji nazivaju “štreberima”, ona kaže da je slično i u Hrvatskoj i da zbog toga mnogi pokušavaju da se uključe pa odustanu jer im se čini da takva nastava zahteva mnogo dodatnog vremena. “Veliki broj učitelja i nastavnika koji se uključe u nekom koraku odustanu. Na početku je teško, zahteva puno dodatnog vremena, ali vremenom je lakše”, naglasila je ona.
Beograd je prethodna dva dana bio domaćin najboljim eTwinning ambasadorima, zapravo nastavnicima i učitejima koji imaju najbolje projekte. Organizator skupa je Tempus fondacija koja je i Nacionalni tim za podršku eTwinningu u Srbiji. Oni organizuju mnogobrojne aktivnosti za nastavnike u Srbiji, među kojima su i besplatni akreditovani seminari posvećeni eTwinning-u. Nastavnici iz Srbije su aktivni učesnici eTwinning portala, a trenutno je registrovano više od 2.500 nastavnika.

Vremeplov: Umro Mika Alas

Na  današnji dan 08. juna 1943. godine umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović, poznat kao Mika Alas, osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i niza inostranih akademija. Kao dečak naučio je ribarski zanat, koji je neobično voleo, i polozio majstorski ispit ribarskog esnafa, otuda nadimak “Mika Alas”. Napisao je više od 400 radova iz teorijske i primenjene matematike, matematičke fizike i hemije, mehanike, geometrije i opšte fenomenologije. Tvorac je matematičke fenomenologije, teorije matematičkih spektara koja je praktično primenjena u astronomskim, statističkim i drugim izračunavanjima i veoma je doprineo matematičkoj analizi, posebno teoriji diferencijalnih jednačina i teoriji funkcija. Dela: “Kvalitativna integracija diferencijalnih jednačina”, “Elementi matematičke fenomenologije”, “Fenomenološko preslikavanje”, “Predavanja o matematičkim spektrima”, putopisi “Kroz polarnu oblast”, “U carstvu gusara”, naučna publicistika “Jegulje”.

Vremeplov: Rođen Žan Dinan

Na današnji dan 8. maja 1828. godine rođen je švajcarski filantrop Žan Anri Dinan, tvorac ideje o Crvenom krstu, jedan od osnivača Međunarodnog komiteta Crvenog krsta 1863, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901. Iskustvo iz bitke kod Solferina 1859, kad je organizovao pomoć ranjenicima, navelo ga je da 1864. predloži konvenciju prema kojoj se u ratu moraju poštedeti bolesni i ranjeni i sanitetsko osoblje. Pao je u zaborav i bedu i tek u dubokoj starosti doživeo je priznanje za ogroman filantropski rad. Kao priznanje za izuzetnu službu u radu Crvenog krsta, 1965. je ustanovljena “Medalja Anri Dinan”, najviše odlikovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Dela: “Sećanje na Solferino”, “Međunarodno bratstvo i milosrđe za vreme rata”.

Vremeplov: Pogubljen Lavoazje

Na današnji dan 8. maja 1794. godine, na giljotini, je pogubljen francuski hemičar Antoan Loren Lavoazje, jedan od tvoraca moderne hemije, posle suđenja održanog istog dana, na kojem ga je revolucionarni sud, sa još 27 optuženih, osudio na smrt kao “zastupnika ubiranja kraljevskog poreza”. Otkrio je da je vazduh smeša kiseonika i azota, dokazao je da je voda spoj kiseonika i vodonika, utvrdio značaj kiseonika za sagorevanje i oksidaciju, postavio Zakon o neuništivosti materije, izradio niz novih metoda za kvantitativnu hemijsku analizu. Spalivši dijamant, dokazao je da je kristalizovani ugljenik.

Vremeplov: Umro Gogen

Na današnji dan 8. maja 1903 godine umro je i francuski slikar i vajar Pol Gogen, čiji je umetnički pogled izgrađen na protivstavu impresionističkom shvatanju slikarstva. Njegov postupak karakterišu pojednostavljeni oblici, jaki kontrasti boja, ukidanje perspektive, a najčešća tema je egzotičan svet domorodaca tahićanskog ostrva Fatu-Iva, među kojima je i umro. Najznačajnije slike uradio je tokom dva boravka na Tahitiju, gde je pobegao od civilizacije: “Ćeretanje”, “Dve devojke s Tahitija”, “Materinstvo”, “Beli konj”, “Plemkinja”…

Vremeplov: Umro Hajgens

Na današnji dan 08. juna 1695 godine umro je holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens, koji je 1655. otkrio tajnu izgleda Saturnovog prstena posmatranog sa Zemlje i objasnio promene tog izgleda tokom heliocentričnog kretanja Saturna. Otkrio je i Saturnov satelit Titan i tačno odredio trajanje njegove revolucije. Zaključio je da su meridijani Zemlje eliptični, spljošteni na polovima, kao posledica rotacije planete. Pronašao je zakone sudara tela, postavio zakon centrifugalne sile, zasnovao undulacionu teoriju svetlosti, objasnio način prostiranja svetlosti (“Hajgensov princip”). Konstruisao je 1657. časovnik sa sekundarnim klatnom (Horologium oscillatorium) i uveo ga za merenje vremena pri astronomskim posmatranjima. U saradnji s bratom konstruisao je više astronomskih durbina velikih žižnih daljina.

Vremeplov: Umrla Žorž Sand

Na današnji dan 08. juna 1876 godine umrla je francuska književnica Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča. Ostavila je obimnu prepisku kao i memoare. Dela: “Indijana”, “Lelija”, “Konsuelo”, “Đavolja bara”, “Nahoče Fransoa”, “Mala Fadeta”, “Ona i on”, “Markiz d’Vimer”, “Majstori trubači”, “Povest mog života”.

Za pomoć žrtvama trgovine ljudima od SAD – 750.000 dolara

Ambasada SAD u Beogradu saopštila je 06. juna da je Amerika donirala 750.000 američkih dolara za pomoć žrtvama trgovine ljudima. Donaciju je najavio Stejt department a dobiće je Međunarodni komitet spasa i Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja “Atina” za projekat koji će trajati 30 meseci i koji ima za cilj borbu protiv modernog ropstva i mreža trgovaca ljudima i pružanje pomoći ranjivim pojedincima.
Ova donacija pomoći će žrtvama trgovine ljudima u osam različitih gradova širom Srbije: Beogradu, Vranju, Subotici, Novom Sadu, Nišu, Sremskoj Mitrovici i Kraljevu. Projekat će, kako se navodi, obezbediti urgentne i dugoročne usluge podrške žrtvama trgovine ljudima, pomoći će lokalne aktere koji pružaju specijalizovanu podršku deci žrtvama trgovine ljudima, kao i primenu Akcionog plana i Strategije prevencije i suzbijanja trgovine ljudima. “Sjedinjene Američke Države sa zadovoljstvom ističu saradnju sa ove dve organizacije, i ovu mogućnost da podrže njihovo partnerstvo sa institucijama u borbi protiv trgovine ljudima. Međunarodni komitet spasa i NVO Atina su organizacije sa dugom istorijom na polju borbe protiv trgovine ljudima, pružanja zaštite žrtvama kao i dovođenja pred lice pravde onih koji profitiraju od trgovine ljudima”, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima. Dodaje se da sloboda za žrtve, sprečavanje i borba protiv trgovine ljudima, i krivično gonjenje trgovaca su prioriteti politike SAD na polju borbe protiv trgovine ljudima. “Stoga smo ponosni što možemo da podržimo Srbiju u primeni Akcionog plana i Strategije prevencije i suzbijanja trgovine ljudima”.

“Aleksandrov zakon” za rano upozoravanje od novih droga

Studenti Pravnog fakulteta sa profesorkom Draganom Ćorić na čelu, napisali su predlog “Aleksandrovog zakona”, koji predviđa uspostavljanje sistema ranog upozoravanja na pojavu novih droga na tržištu. Inicijatorka zakona je Nevena Vrtulek, koja je pre tri godine izgubila sina Aleksandra, po kome je zakon i dobio ime. Predlog je nedavno predstavljen u skupštini grada, a sada im predstoji borba da uđe u proceduru republičkog parlamenta.
Kako bi pomogla roditeljima da kod dece prepoznaju znake upotrebe novih droga, inicirala je i pisanje predloga “Aleksandrovog zakona”. Na izradi predloga radila je profesorka sa Pravnog fakulteta Dragana Ćorić i tim studenata izabran na konkursu. Ćorićeva ističe da na tržištu postoji veliki broj novih droga, ali da se o njima ne zna gotovo ništa. “U momentu od dobijanja informacije od Evropskog centra za praćenje droga minimum 24, a najduže 72 sata bi trebalo i u elektronskim i u štampanim medijima i na elektronskim portalima prosto da se nalazi informacija o tome šta se pojavilo gde se pojavilo i koji su eventualni mogući očekivani efekti od konzumiranja takve vrste supstance”, kaže Ćorić.

Vršnjačko nasilje ga navelo samoubistvo

Kada je pre tri godine izgubila četrnaestogodišnjeg sina, Nevena Vrtulek nije znala zbog čega je odlučio da izvrši samoubistvo. Kako ističe, Aleksandar je bio dobro dete, talentovan za muziku, glumu i pisanje, odličan đak u školi, a promenu u ponašanju primetila je tri i po meseca pre njegove smrti, kada je, kako kaže, počelo i vršnjačko nasilje nad njenim sinom. Nevena sumnja da je grupa od nekoliko vršnjaka sipala Aleksandru drogu “mjau mjau” u piće bez njegovog znanja. Zbog neuobičajenog ponašanja, odlučila je da ga testira na narkotike, ali su rezultati bili negativni, jer su u pitanju petovalentni testovi koji ne obuhvataju nove vrste droga. “Da kaže nešto meni nije smeo, prosto su mu zapretili, sipali su mu u tu koka-kolu to sam posle saznala od nekog dečka nekoliko puta “mjau mjau”, dečko mi je rekao da su molili boga da on preživi. Tri i po meseca, to je suviše kratak period da se deca otvore baš onako, što sam ja uspela, na kraju ništa nisam uspela, rekla sam već da sam ga testirala tim petovalentnim, bio je negativan i sad ne znam šta sa detetom, pubertet vidim da nije, prosto ne znate šta se sa detetom dešava”, kaže Vrtulek.

Ćorić: Potrebno vremena da se usvoji “Aleksandrov zakon”

Predlog Aleksandrovog zakona nastao je u okviru edukativnog projekta “Trening postupak pisanja zakona”, a u izradi je učestvovalo četvoro studenata sa Pravnog fakulteta. Prema rečima jedne od učesnica Aleksandre Mihajlović, najpotrebnije je da se umreže sva tela u državi koja se bave psihoaktivnim supstancama. “Ideja da se na kraju osnuje taj centralni sistem o ranom upozoravanju novih droga i drugih psihoaktivnih supstanci, odnosno da se osnuje to neko koordinaciono telo koje će predstavljati skup svih predstavnika nadležnih organa i ministarstava kao i organizacija”, kaže Mihajlović. Predlog zakona predstavljen je u Skupštini Novog Sada, a da bi bio usvojen, potrebno je da prođe i proceduru u Skupštini Srbije. Za to će, kako Ćorićeva ističe, biti potrebno malo vremena, jer još ne znaju da li će organizovati peticiju za sakupljanje potpisa građana ili će uz pomoć Vlade ili nadležnog ministarstva predlog zakona stići pred poslanike. https://www.youtube.com/watch?v=O35twwHLuY8

MUP: Oprez na kupalištima, čuvajte decu

Zamenik komandanta Ronilačke jedinice Žandarmerije Igor Grcić, pred početak nove kupališne sezone, apelovao na građane da ne koriste divlje plaže “Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da se ne kupaju na neuređenim kupalištima, da u vodu ne ulaze nepripremljeni i pod dejstvom alkohola, a posebno apelujemo na roditelje da maloletnu decu ne puštaju u vodu bez nadzora”, istakao je Grcić. On je pozvao građane da se ponašaju odgovorno i podsetio da smo ranijih godina bili svedoci nemilih događaja kada je jedan broj naših sugrađana stradao na kupalištima.

Albanci srpskoj deci rukama pokazivali kako bi ih klali

Oko 17 sati i 15 minuta, kada su deca po završetku nastave ostala u dvorištu škole da se poigraju, naišao je crni džip sa četvoricom Albanaca koji su na njihovom i engleskom jeziku počeli da prete i psuju. Pritom su rukama pokazivali kako bi ih klali – kaže direktor isturenog odeljenja OŠ “Braća Aksić” iz Lipljana u obližnjem Suvom Dolu Bratislav Đedović. On je za “Novosti” opisao incident koji se dogodio 5. juna. Napadači, uglavnom mladići od dvadesetak godina, potom su nasrnuli na školska vrata, a učenici su uznemireni pozvali roditelje da dođu po njih… – Đaci su bili pribrani i njihovo vozilo su snimili mobilnim telefonom, pa su vinovnici nekoliko sati kasnije uhapšeni, ali ih je narednog jutra tužilac iz neobjašnjivih razloga pustio na slobodu – objašnjava direktor Đedović.Školu i učenike u Suvom Dolu, u kojem sada živi oko 200 Srba, pored predstavnika OEBS i Unmika u sredu je posetio i predsednik opštine u Gračanici Srđan Popović, koji je još jednom osudio napad na srpsku omladinu s Kosmeta.

About the Author

admin