Vesti – 09/10.06.2018.

Brnabić i Šarčević (sa uspešnim(!?) nastavnicima) o reformi

“Premijerka Ana Brnabić i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarali su u sredu 6. juna sa uspešnim(!?) nastavnicima osnovnih i srednjih škola iz Srbije o reformi obrazovanja” saopštilo je Ministarstvo (ne govoreći po kakvom su kriterijumu birali i ko su uspešni nastavnici, zaboravljajući na socijalno partnerstvo sa sindikatima na koga ga i zakoni obavezujeu,  prim. aut.). “Obrazovanje i njegova reforma su jedna od osnovnih prioriteta mog mandata i ove Vlade. Zato se i lično toliko bavim time i u kontaktu sam sa ministrom Šarčevićem i pratim šta sve radi”, rekla je Brnabić i ocenila da reforma obrazovanja ide jako brzo. Ona se zahvalila prosvetnim radnicima i ukazala poštovanje za njihov, kako je rekla, ogroman rad i trud. – Ovi nastavnici ne rade svoj posao samo za platu, to su nastavnici koji idu dva koraka dalje, rade i na vannastavnim aktivnostima, nalaze inovativne načine da uključe učenike u obrazovanje, trude se i da pored svog predmeta daju primer rada, vrednosti, truda, etike, dobrog obrazovanja i zbog toga želim da im odam poštovanje – izjavila je premijerka. Kako je dodala, ovo je drugi sastanak sa prosvetnim radnicima, a biće ih, najavila je, još.
Ministar Šarčević je rekao da je sastanak bio konstruktivan i konstatovao da sistem obrazovanja naše zemlje napreduje dosta krupnim koracima, ali je potrebno još mnogo toga uraditi. – Pre svega, potrebno je ujednačiti kvalitet na svim nivoima obrazovanja i sprovesti reforme do kraja. Tokom sastanka čuli smo neke dobre predloge i videćemo šta je od toga izvodljivo da se uradi – istakao je Šarčević.
Učiteljica O.Š. “Isidora Sekulić” iz Pančeva Gordana Gajin Cvetkovski je rekla da je posao prosvetnih radnika jedan od društveno najodgovornijih poslova. – Zahvalni smo na sastanku jer je ovo prilika da ministarstvo i vlada da učine vidljivijim nastavnike koji unapređuju kako svoje, tako i kompetencije svojih đaka i čine obrazovanje dostupnim i kvalitetnim za svu decu – navela je Gajin Cvetkovski.

Izabran novi rektor Univerziteta u Novom Sadu

Savet Univerziteta u Novom Sadu izabrao je 07.  juna redovnog profesora Ekonomskog fakulteta u Subotici dr Dejana Jakšića za novog rektora Univerziteta u Novom Sadu. . dr Jakšić će biti rektor od 1. oktobra 2018. godine do 30. septembra 2021. godine, a kako je saopštio univerzitet, izabrani su i prorektori za isti mandat. Sanja Podunavac-Kuzmanović, redovni profesor Tehnološkog fakulteta biće prorektor za nastavu, dr Stevan Stankovski, redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka budući je prorektor za nauku, dr Vladislav Zekić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta biće prorektor za finansije i organizaciju, dok će dr Dejan Mandić, redovni profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, obavljati fuknciju prorektora za međunarodnu saradnju.
Budući rektor prof. dr Jakšić je redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Univerziteta u Novom Sadu. Rođen je 1974. godine, a diplomirao je na fakultetu na kom i predaje 1998. godine i to na smeru Informacioni sistemi. Na istom fakultetu magistrirao je 2001. godine, ali na smeru Finansijski menadžment, dok je doktorsku disertaciju takođe odbranio na Ekonomskom fakultetu u Subitici 2004. godine. Kao asistent na fakultetu je radio od 1998. do 2004. godine, u zvanje docentra prelazi 2004. godine, dok vanredni profesor postaje 2009 godine. Za redovnog profesora biran je 2014. godine. Na Ekonomskom fakultetu u Subotici angažovan je kao predavač na grupi predmeta iz uže naučne oblasti Finansije i računovodstvo. Profesor Jakšić je bio mentor brojnih završnih, diplomskih, master i magistarskih radova. Takođe, bio je mentor osam doktorskih disertacija koje su uspešno odbranjene na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Autor je dva udžbenika, jednog praktikuma i dve monografije koje se koriste u nastavi. Takođe je autor brojnih radova, od čega je šest na SCI listi. Profesor Jakšić govori engleski jezik i služi se nemačkim jezikom, a dva puta je boravio na stručnom usavršavanju Sjedinjenim Američkim Državama.

Šarčević: Statut Nacionalnog akreditacionog tela na Vladi

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog ravoja Mladen Šarčević očekuje da će do kraja nedelje na Vladi Srbije biti usvojen statut Nacionalnog akreditacionog tela, što je preduslov da se raspiše konkurs za izbor direktora tog tela. “Održana je konstitutivna sednica Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i ostalo je da se do kraja završi procedura oko statuta. Mislim da će do kraja nedelje, možda u četvrtak, predlog statuta stići na vladu, sve drugo je već urađeno”, rekao je Šarčević novinarima u Beogradu.

Ministri prosvete regiona u Beogradu o digitalizaciji

Ministri prosvete regiona okupili su se u četvrtak  u Beogradu da bi usaglasili preporuke za digitalnu transformaciju obrazovnog sistema kao dela strategije unapređenja obrazovanja Zapadnog Balkana u budućem periodu. Zaključci o prevazilaženju digitalnog jaza u obrazovnom sistemu regiona biće predstavljeni 10. jula na samitu za Zapadni Balkan u Londonu u okviru Berlinskog procesa, koji je inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel sa ciljem poboljšanja saradnje među zemljama Zapadnog Balkana i bolje pripreme za  punopravno članstvo u EU. Ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević rekao je na otvaranju skupa da se digitalna transformacija obrazovnog sistema u Srbiji radi na svim nivoima i da su za godinu dana postignuti dobri rezultati.
Ministar prosvete kantona Sarajevo Elvir Kazazović kaže da se u tom kantonu radi puno na edukaciji učenika i nastavnika, jer su shvatili da veliki broj nastavnika nema informatičkih komentencija. – Uveli smo informatiku od najnižih odeljenja, radimo edukaciju učitelja i nastavnika i mislim da nam ide dobro – kaže Kazazović i dodaje da su sve škole u kantonu Sarajevo pokrivene internetom i da ove godine uvode elektronski dnevnik u sve škole.
Ministar Crne Gore Damir Šehović naglasio je da je ta zemlja prethodne dve godine krenula u sveobuhvatnu reformu obrazovanja, uključujući sve nivoe obrazovanja. – Sastavni deo svega toga mora biti primena digitalnih tehnologija. Pokrivenost škola internetom je dobra i tu nemamo problema. Problem je u promeni svesti kod ljudi – naglasio je Šehović. On je dodao da se mora menjati svest kod nastavnika i dece da informacione tehnologije i njihova primena nisu nešto što se parcijalno uči, već se moraju primenjivati na svim predmetima.

Trećina škola u potpunosti digitalno

Ministar prosvete Mladen Šarčević je na ministarskom sastanku u četvrtak  naglasio da je prošle godine uvedena informatika kao obavezan predmet u škole, da su sve škole u Srbiji podignute na AMRES mrežu (Akademska mreža Srbije), da je nabavljena nova oprema za škole i da se radi na edukaciji nastavnika.  “Uspeli smo više od trećine škola da podignemo na elektronski dnevnik što govori da su te škole već potpuno digitalno obučene. Cilj je da kada obučimo nastavnike oni to dalje rade po školskim upravama” – naglasio je Šarčević.

Gimnazije nisu bile spremne za informatička odeljenja

Ministar Mladen Šarčević kaže da se na jačanju informatičke pismenosti radilo  i kroz uvođenje specijalizovanih odeljenja za informatiku, ali i povećanjem kvota na fakultetima koji imaju informatičke smerove. – Pilot projekat je pokazao da prošle godine gimnazije nisu bile spremne za informatička odeljenja. Pustio sam da bude formirano samo osam odeljenja. Pokazalo se da je to bila dobra strategija. Napravili smo dobre pripreme i ove godine 1.303 učenika je položilo prijemni iz matematike za informatička odeljenja – naglasio je Šarčević.

Digitalni udžbenici

Što se tiče fakulteta, podseća, da se proširuju kapaciteti FON-a, da se projektuje nova zgrada na Novom Beogradu koja će biti pod okriljem ETF-a, da su u toku pregovori sa vojskom da se opredele prazne kasarne u Nišu i Novom Sadu, a sve u cilju podizanja informatičke pismenosti. – Promenili smo Zakon o udžbenicima kako bi omogućili da digitalni udžbenici mogu da se koriste već od naredne školske godine. Najviše ih ima za peti razred i to iz svih predmeta – istorije, geografije, biologije – naglasio je ministar.
Evropska komisija procenjuje da će u bliskoj budućnosti 90 odsto poslova zahtevati digitalne veštine, a da trenutno 47 odsto stanovništva EU nema adekvatno znanje iz ove oblasti.

Za 100 najboljih diplomaca medicine posao,
specijalizacije, plaćene doktorske studije…

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodelio je ugovore o zaposlenju za nekoliko od ukupno 100 najboljih diplomaca svih medicinskih fakulteta u Srbiji, a najbolja među njima, Maša Josipović, koja je sa prosekom 10,00 završila studije i dobila stipendiju Kembridža, rekla je da je ovim činom ostvarena najveća želja diplomaca medicine, da rade i usavršavaju se među svojom porodicom i prijateljima. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da se od ponedeljka, kada će 100 diplomaca koji su danas dobili ugovore za posao početi sa radom, menja srpsko zdravstvo. Lončar kaže da već 40 godina sluša priče kako država treba da se pobrine za najbolje studente medicine, ali da se tek danas nešto menja. “Ovi studenti će od ponedeljka dobiti posao, specijalizaciju, plaćene doktorske studije, i tako su im otvorena vrata da budu profesori na Medicinskom fakultetu”, rekao je Lončar i posebno se zahvalio predsedniku Srbije, vladi i Medicinskim fakultetima.
Dekanka Medicinskog fakulteta u Nišu Dobrila Stanković Đorđević navela je da je današnji dan dokaz trajnog opredeljenja države i dan kada će biti dat doprinos zdravstvenom sistemu Srbije. Ističe da se na ovaj način uspostavlja sistem vrednosti koji mladim ljudima pruža veru da znanjem mogu da ostvare svoje ciljeve. “Pred vama je ozbiljan posao i učenje, ali što više učite više ćete voleti medicinu. Verujem da su među vama nosioci progresa srpske medicinske nauke”, rekla je Stanković Đorđević.

Kako prepoznati darovitu decu?

Ako ih možda ne primećujemo u svakodnevnom životu, talentovana deca su svuda oko nas. Dar za matematiku, fiziku, sport ili umetnost pokazuju u najranijem dobu, kada bi prema rečima sugrađana, roditelji i društvo toj deci trebalo da pomognu da svoj dar razviju na pravi način. https://www.youtube.com/watch?v=dkxdeTYRTeU https://www.youtube.com/watch?v=ULVOUo3IqEk

Kako prepoznati darovitu decu?

Ako ih možda ne primećujemo u svakodnevnom životu, talentovana deca su svuda oko nas. Dar za matematiku, fiziku, sport ili umetnost pokazuju u najranijem dobu, kada bi prema rečima sugrađana, roditelji i društvo toj deci trebalo da pomognu da svoj dar razviju na pravi način.

Novi Sad: “Liderstvo i razvojni omladinski rad”

Svečana dodela diploma polaznicima kursa “Liderstvo i razvojni omladinski rad” održana je u gradskoj kući. Studenti koji su učestvovali u tom projektu imali su priliku da se profesionalno usavrše u radu sa mladima i razvoju zajednice. Dvadeset studenata uspešno je završilo kurs na kojem su, kako kažu pored novih saznanja o potrebama mladih naučili i kako da promene svoj odnos prema njihovim problemima. “Ja sam pre toga bila autor emisije o mladima i bilo mi je jako važno da razumem pozadinu svega toga pošto nekako imam utisak da nikako da dopremo do suštine i ovo mi je izuzetno pomoglo zato što smo radili različite vrste analiza, kako da razumemo šta je potrenmo mladima, kako da im priđemo”, kaže polaznica Marija Marić.
Univerzitetski kurs trajao je godinu dana i obuhvatio je omladinski rad, obrazovanje, adolescencijom, konflikte, menadžment u omladinskom radu, rad sa pojedincima i grupama. “Učili su o tome kako da rade sa mladima, imali su šest predmeta koje su polagali, imali su praksu sa grupama mladih koji su polagali. Danas imamo zadovoljstvo da tim studentima i studentkinjama uručimo sertifikate i da ih negde pustimo da počnu da rade sa mladima u Novom Sadu”, kaže Marijana Rodić, menadžerka za obrazovanje Centra za omladinski rad “Ono što je još vrlo bitno da navedem jeste da smo danas zakazali sednicu saveta za mlade koju je formirao gradonačelnik, tačnije gradonačelnikov savet za mlade gde se upravo bavimo potrebama interesa mladih i omladinskih zajednica i nastavićemo i dalje da podržavamo i budemo uz njih oni već sami znaju kako da realizuju svoje kreacije, vizije i ideje”, kaže Ognjen Cvjetićanin, član gradskog veća za omladinu i sport. Projekat je realizovao Centar za omladinski rad u Novom Sadu u saradnji sa univerzitetom iz Švedske, a predavanja su prilagođena kandidatima koji su zaposleni ili studiraju, imaju od 18 do 45 godina i žele da se profesionalno usavršavaju u radu sa mladima i razvoju zajednice.

Novi Sad: Testiranje inteligencije u nedelju na PMF-u

Svi koji žele da testiraju svoju inteligenciju mogu to da učine u nedelju, 10. juna na Prirodno-matematičkom fakultetu, u organizaciji Mense Srbije Testiranje će biti održano na Departmanu za fiziku sa početkom od 12 časova (prva grupa) i u 13:30 časova (druga grupa). Za učešće u testiranju plaća se naknada. Naknadu možete uplatiti u svim bankama i poštama, popunivši uplatnicu na sledeći način: Uplatilac: ime i prezime; Svrha uplate: NS testiranje; Primalac: Mensa Srbije, Bulevar oslobođenja 22, 21000 Novi Sad; Iznos: zaposleni =1.200,00 dinara, penzioneri, nezaposleni, studenti, đaci = 900,00 dinara; Račun primaoca: 355-1025995-50; Poziv na broj: JMBG kandidata (obavezno uneti ovaj podatak)
Nakon uplate neophodno je rezervisati svoje mesto na testiranju Neophodno je poneti neki lični identifikacioni dokument, a za povlašćene grupe i indeks, đačku knjižicu, isečak od penzije ili dokaz o nezaposlenosti. Mogu se testirati osobe koje nisu izlazile na test Mense u prethodnih godinu dana i kojima je ovo jedan od ukupno tri pokušaja. Osobe moraju biti starije od 17 godina. Rezultat testa je tajan i kandidatima stiže direktno na kućnu adresu.

“Obično, a vrhunski” o nastavi u srednjoj školi uz zabavu

U ovonedeljnoj epizodi “Obično, a vrhunski” (nedelja 10. jun, RTV 1, 9:40) saznajte kako nastava u srednjoj školi može da bude zabavna, razvija maštu i vijuge i spretnost “deset prstiju”. Trodimenzionalni multimedijalni globus, Himalaji, eskimsko selo, kviskoteka, virtualna stvarnost, sigurna kuća, laser od recikliranog materijala, manipualitivni robot nastao u 3D štampaču, samo su neki od projekata đaka Tehničke škole “Ivan Sarić” iz Subotice. I sve su, samo ne obični.

“Književni dvoboj” na jugu Srbije: Autobiografija Hilari Klinton ili Branislava Nušića?

Za jedno od dela koje treba da čitaju i analiziraju đaci prvog razreda gimnazije u opštinama na jugu Srbije na časovima albanskog jezika Albanski nacionalni savet predložio je autobiografiju bivše prve dame SAD Hilari Klinton, pišu “Večernje novosti”. Kako navodi list, Nacionalni prosvetni savet sugerisao je, međutim, da se delo bivše državne sekretarke SAD i senatorke izbaci iz plana i programa i zameni prikladnijim sadržajem.
Predsednik NPS Radivoje Stojković potvrđuje za “Novosti” da je o ovome bilo reči na poslednjoj sednici Saveta, te da su se složili da nastavni plan i program u celosti mogu da podrže, ali uz napomenu da bi ovo delo trebalo izbaciti iz njega. “Predložili smo “Autobiografiju” Branislava Nušića koji je odlična spona između dva naroda. Ta spona može da bude i porodica Skender-bega, kome su brat i otac bili u manastiru Hilandar”, kaže on. Da se o nastavnom planu i programu za albanski jezik i književnost diskutovalo na poslednjoj sednici za “Novosti” potvrđuje i istoričar Momčilo Pavlović, član NPS koji takođe smatra da Hilari Klinton u ovom trenutku nije tačka koja spaja srpske i albanske učenike. “Ona nije ni književnik, niti je etablirani naučnik, niti može stajati pored Štefana Cvajga, Pjera i Marije Kiri. Albanci imaju pravo da predlažu sadržaje koji su bitni za njihov identitet, ali Klintonova nije ilustrativni primer, to je pre propaganda i bespotrebna provokacija”, kaže Pavlović.
Prosvetni savet je svoje sugestije uputio Zavodu za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja koji se bavi izradom nastavnih planova i programa, a u ovom slučaju sarađuje sa Nacionalnim savetom koji je zvanični predlagač plana i programa. Zlatko Grušanović, direktor Zavoda, objašnjava za “Novosti” da Albanski nacionalni savet predlaže listu književnih dela koja će se naći u programu. Sugestije koje je dao NPS Zavod će predočiti Albancima. “Ukazaćemo im da autobiografiju Hilari Klinton treba da zamene nekim delom koje će podsticati srpsko-albansko prijateljstvo. Na sednici NPS govorilo se o nizu zajedničkih tema iz istorije i književnosti kao što su npr. Marko Kraljević ili Skender-beg, koji mogu biti spona, a ne linija razdvajanja”, objašnjava Grušanović. Prosvetni zakoni kažu da manjinski saveti mogu, a ne moraju da prihvate sugestiju Zavoda te da poslednju reč daje ministar koji može da prihvati ili odbije nastavni plan i program, sa Hilari Klinton ili bez nje. Ovaj plan i program za prvi razred gimnazije, odnosiće se na učenike gimnazijskih odeljenja u Bujanovcu i Preševu koje je prošle godine upisalo 330 učenika u 11 odeljenja.

Vremeplov: Otkriven spomenik Dositeju

Na današnji dan 09. juna 1914. godine u Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Priloge za spomenik prikupljala je Srpska književna zadruga, a znatno su pomogli i Vlada Kraljevine Srbije i Beogradska opština. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata prenet je u park na Studentskom trgu, gde je i sada.

Vremeplov: Umro Dikens

Engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens, osnivač socijalnog romana, tipičan predstavnik realizma umro je 09.  juna 1870  godine. Prikazivao je srednje i niže građanstvo i izneo je na videlo strahovitu nepravičnost viktorijanskog društva, čime je uzburkao javno mnjenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme. Tegobno lično iskustvo je stekao kada je zbog porodičnih dugova, kao dečak, bio prinuđen da radi u fabrici za proizvodnju paste za obuću. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana. Dela: romani “Dejvid Koperfild”, “Oliver Tvist”, “Pikvikov klub”, “Mala Dorit”, “Nikolas Niklbi”, “Velika očekivanja”, “Stara prodavnica retkosti”, “Sumorna kuća”, “Martin Čazlvit”, pripovetke “Tri duha”, “Cvrčak na ognjištu”, “Bitka života”.

Vremeplov: Erik Hobsbaum

Na današnji dan 09. juna 1917 godine rođen je Erik Hobsbaum, istoričar i istaknuti mislilac. Rođen u Aleksandriji kao sin Britanca i Bečlijke, školovao se u Beču. Živeo je u Nemačkoj a zatim je emigrirao u Britaniju. Predavao je u londonskom Birkbek koledžu, a kao gostujući profesor širom sveta. Najpoznatiji je po višestruko nagrađivanoj knjizi “Vreme ekstrema” prevedenoj na čak 40 jezika, čija je tema istorija 20.veka. Svetsku slavu stekao je trotomnom istorijom 19. veka: “The Age of Revolution: Europe 1789-1848”, “The Age of Capital: 1848-1875” i “The Age of Empire: 1875-1914”. Kao zaljubljenik u džez, pored svega drugog, redovno je pisao džez kritike za časopis “Nju Stejtsmen”, pod pseudonimom.

Vremeplov:  Rođen Džordž Stivenson

Na  današnji dan 09. juna 1781. rođen engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson, konstruktor lokomotiva. U Njukaslu 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva, a njegova lokomotiva na pruzi Stokton-Darlington 1825. vukla prvi putnički voz na svetu.

Vremeplov: Pronađen penicilin

Engleski mikrobiolog Aleksandar Fleming pronašao je na današnji dan 09. juna 1928. godine  penicilin. Njegovo otkriće iskorišćeno 10 godina kasnije kada su ga Hauard Flori i Ernst Čejn primenili kao prvi antibiotik. Fleming, Flori i Čejn 1954. podelili Nobelovu nagradu za medicinu.

Vremeplov: Povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova

Na današnji dan 09. juna 1999. predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO u Kumanovu potpisali Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova. Time okončani vazdušni udari NATO na SRJ, a na Kosovu, na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija raspoređene međunarodne snage, među kojima najveći broj vojnika iz zemalja-članica NATO. S povlačenjem vojske i policije, sa Kosova počeo masovan odlazak Srba i Crnogoraca.
Prema izveštajima državnih medija, više od 2.000 poginulo ubijeno i oko 5.000 povređeno u napadima NATO na Jugoslaviju, koji su počeli 24. marta. Teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture.

Vremeplov: Umro Jovan Grčić Milenko

Srpski pisac Jovan Grčić Milenko, sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao “fruškogorski slavuj” umro je  10. juna 1875 godine. Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu i Požunu (sadašnja Bratislava). Kao stipendista Matice srpske studirao je medicinu u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze, vratio u rodni Čerević u Sremu, i u 29. godini umro u manastiru Beočin. U lirskim pesmama, lakih melodičnih stihova, izrazio je neposredan doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan i sentimentalan, ali je napisao i više tzv. “prostih pesama”, po kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču je 1869. objavio “Pesme”. Pisao je i pripovetke i prevodio je Šilera, Getea, Hajnea.

Vremeplov: Rođen Sol Belou

Na današnji dan 10. juna 1915. godine rođen je američki pisac Sol Belou, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1976, u čijem delu je središnja tema moderan čovek, zaokupljen sumnjama i razočarenjima. Dela: romani “Henderson, kralj kiše”, “Čovek na klackalici”, “Žrtva”, “Ne propusti dan”, “Pustolovine Ogija Marča”, “Hercog”, “Planeta gospodina Semlera”, “Humboltov dar”, “Dekanov decembar”, priče “Mozbijeva sećanja”, drame “Poslednja analiza”, “Guka”, putopis “Do Jerusalima i nazad”.

Vremeplov: Umro Andre Amper

Francuski  fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike umro je na današnji dan 10. juna 1836. godine. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi s elektricitetom i pronašao i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Napisao je više dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu struje nazvana je amper (skraćeno A), jedinica za naelektrisanje (količinu elektriciteta) ampersekunda (skraćeno As) i amperčas (skraćeno Ah), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.

Vremeplov: Rođen Nikolaus Oto

Na današnji dan 10. juna 1832 godine rođen je nemački inženjer Nikolaus August Oto, izumitelj četvorotaktnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem (1876).

Vremeplov: Ubijen knez Mihailo

U Beogradu je na današnji dan 10. juna 1868 godine u Košutnjaku ubijen srpski knez Mihailo Obrenović (1839-42. i 1860-68). Vladao je autokratski, a kao pristalica prosvećenog apsolutizma izvršio je značajne reforme i državnoj upravi i vojsci, evropeizovao zemlju, osnovao Narodni muzej i Narodno pozorište u Beogradu. Nasledio ga je Milan Obrenović.

Vremeplov: Umro Rej Čarls

Na današnji dan 10. juna 2004 godine umro je čuveni bluz i džez kantautor Rej Čarls. Dobitnik je 12 muzičkih nagrada “Gremi”, među kojima su i za najbolju pesmu, koje je dobio tri puta za redom, za “Hit the Road Jack”, “I Can’t stop loving you” i “Busted”.

“Romska deca ugrožavaju srpske vukovce”: Rasistički tvit izazvao buru na društvenim mrežama

Na društvenim mrežama povela se burna rasprava zbog upisa romske dece u srednje škole pod povoljnijim uslovima. Tako se jedna “zabrinuta tviterašica” požalila da su srpski đaci dovedeni u neravnopravan položaj. “Prijateljica na FB piše kako vukovac iz osnovne škole nosi 60 poena. Devojčica romske nacionalnosti nosi 30 poena za uspeh i 35 po novom zakonu kao nacionalna manjina. Ona nije morala da uči jer je srpska deca ugrožavaju učenjem, pa mora da bude ravnopravna. I opet #moremarš”, glasi rasistički tvit korisnice “sjslavica”.
Prijateljica na fb piše kako vukovac iz osnovne škole nosi 60 poena. Devojčica romske nacionalnosti nosi 30 poena za uspeh i 35 po novom zakonu, kao nac. manjina. Ona nije morala da uči jer je srpska deca ugrožavaju učenjem, pa mora da bude ravnopravna. I opet #moremarš. — sve će ovo jednom biti juče (@sjslavica) June 4, 2018
Nije vredelo to što su je drugi tviteraši ubeđivali da je u pitanju pozitivna diskriminacija, i da je to jedna od mera da bi se smanjila socijalna isključenost romske zajednice i stimulisalo obrazovanje mladih Roma. Korisnica “sjslavica” je ostala dosledna u svom stavu da ona “ne mrzi Rome”. Čak je govorila o konkretnoj devojčici koja se “prošle nedelje udala sa 16 godina jer nema pojma ni o čemu”. Veliki broj tviteraša oštro je kritikovao njene rasističke tvitove, optužujući je za netrpeljivost prema toj etničkoj grupi. Oni su pokušavali da joj objasne mere države, tvrdeći da pozitivna diskriminacija u obrazovanju Roma ima pozitivan rezultat u uslovima njihove socijalne isključenosti i u okruženju gde očigledno vlada mržnja i netolerancija.
Žao mi je što je smer diskusije otišao u lošem pravcu. Preporučujem Vam da proverite svoje stavove čitajući rezultate istraživanja o pozitivnoj diskriminaciji. I ostali stavovi izneti u Vašem odgovoru su sasvim neprihvatljivi. — Oliver T. (@OliverTvit) June 5, 2018
Jedan od tviteraša je primetio da “borac za prava nacionalnih manjina nikada sebi ne bi dozvolio da iznosi negativan stav niti da osuđuje dete od 16 godina”.
“Da ste zaista to što tvrdite prvi biste pokazali razumevanje i stali u zaštitu deteta čija su prava tom udajom ugrožena. Iz čiste ljudskosti. Upravo udaja maloletne devojčice treba da vam ukaže na strašan društveni i potlačeni položaj devojčica iz romske zajednice. To je i jedan od razloga sprovođenja afirmativnih mera.”
Borac za prava nacionalnih i/ili etničkih manjina nikada sebi ne bi dozvolio da iznosi negativan stav niti da osuđuje dete od 16 godina. Da ste zaista to što tvrdite prvi biste pokazali razumevanje i stali u zaštitu deteta čija su prava ton udajom ugrožena. Iz čiste ljudskosti..
— mrvicaprimus (@mrvicaprimus) June 5, 2018
Pojedini su joj poručili i da je “fašista, a da toga nije ni svesna”. “Toliko je sve naopako što pišete da ne vredi odgovarati”, poručio joj je jedan tviteraš. Vi ste gospodjo – fasista, a da toga niste ni svesni — Aleksandar (@logomed) June 6, 2018

Kakve olakšice imaju romska deca?

A šta zapravo stoji iza mera pozitivne diskriminacije, koja romskoj deci olakšava lakši upis u škole, za “Blic” je objasnila Gordana Cvetković, rukovoditeljka Grupe za obrazovanja manjina, socijalnu inkluziju i zaštitu od nasilja i diskriminacije u Ministarstvu prosvete. Ona je demantovala proizvoljne interpretacije da su srpski đaci tim merama dovedeni u neravnopravan položaj. Kako je navela, mere i postupci za upis učenika romske nacionalne manjine u srednju školu pod povoljnijim uslovima predviđeni su radi “postizanja pune ravnopravnosti”. – Po tom pravilniku, ukupan broj bodova koje ostvare učenici romske nacionalne manjine, po osnovu uspeha iz škole i na završnom ispitu, uvećava se za 30 odsto od broja bodova koji im nedostaje do 100 bodova. Dakle, ako je neki učenik osvojio 70 poena, njemu se po osnovu pomenutih mera dodaje devet bodova. Romskim učenicima iz porodica koje dobijaju novčanu socijalnu pomoć ukupan broj poena se uvećava za 35 odsto od broja bodova koji im nedostaju do 100 – objasnila je Cvetkovićeva za list “Danas”.

Obaveza Srbije po Ustavu i međunarodnim dokumentima

Gordana Cvetković, rukovoditeljka Grupe za obrazovanja manjina, socijalnu inkluziju i zaštitu od nasilja i diskriminacije u Ministarstvu prosvete je navela da zahvaljujući merama afirmativne akcije, svake godine u srednje škole u Srbiji upiše se nešto više od 1.000 učenika romske nacionalnosti, a da je cilj Ministarstva prosvete je da se kontinuirano povećava broj romske dece koja upisuju i završavaju srednju školu. Ona kaže da te mere svakako ne ugrožavaju pravo druge dece na obrazovanje, budući da u srednjim školama ima šest do sedam hiljada više mesta nego učenika koji završavaju osmi razred i za njih konkurišu. Ona je podsetila i na član 21 Ustava Srbije, koji propisuje da se “ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima”. Povoljniji uslovi za upis u škole romske dece predviđeni su i međunarodnim dokumentima koje je Srbija potpisala.

U nekim medijskim izveštajima se krše prava deteta

Mediji sve češće objavljuju slučajeve zlostavljanja i nasilja nad decom, gde se u jednom broju izveštaja prelaze granice profesionalne etike i grubo krše prava deteta, upozorila je u četvrtak  poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. “Objavljivanjem informacija u kojima se stavljaju inicijali, kao i fotografije kuća u kojima deca stanuju, posebno u manjim sredinama, ali i fotografija ili snimaka na kojima je, uprkos zamagljenoj slici, moguće prepoznati dete, dovodi do povrede prava dece i mogu se ozbiljno ugroziti njihova sigurnost i trajno ostaviti štetne posledice na njihov razvoj i odrastanje”, ističe se u saopštenju. Poverenica Janković je napomenula da ukazivanje na štetne pojave i tragične slučajeve mora podrazumevati zaštitu prava svakog deteta, ali i svake žrtve. Ona je pozvala medije da poštuju Ustav i zakone kada izveštavaju o konkretnim događajima čiji su akteri deca, i zaključila da ne postoji nikakvo opravdanje za izveštavanje na neprimeren i senzacionalistički način.

About the Author

admin