Vesti – 14.06.2018.

„Crveni karton dečijem radu“

U utorak je Konferencijom „Bezbedna i zdrava generacija“  i izložbom učeničkih radova  koja su održane u Somboru  svečano obeležen 12. jun –  Svetski dan borbe protiv dečjeg rada. Sama konferencija je počela spotom „Svako je slep sve dok ne progleda i niko ne može biti slobodan dok postoji ropstvo“ – svojevrsnom himnom pokreta „Ne dečijem radu“ i obraćanjem domaćina. Kao uvod u temu konferencije emitovan je film ILO-IPEC-a „Svetski dan protiv dečijeg rada 2018“, nakon čega su govorili predstavnici  Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – Školske uprave Sombor, predstavnici  Škole  za osnovno obrazovanje odraslih Sombor, predstavnici MUP – PU Sombor, predstavnici Gradske uprave Sombor, direktor OŠ „I. L. Ribar“  koja obrazuje decu migrante, a na kraju  ovog dela programa Aleksandra Mladenović učenica Srednje ekonomske škole Sombor je pročitala prvonagrađeni „Održite obećanje“.   
Umesto zaključka prezentaciju „Bezbedna i zdrava generacija“ održao je prof. Hadži Zdravko M. Kovač koji je zaključio da je deci mesto u školi i da sva deca sveta treba da  dobiju kvalitetno i besplatno obrazovanje. U završnom delu održan je koncert učenika i profesora MŠ „Petar Konjović“ Sombor pod naslovom „Muzikom protiv dečijeg rada“ i svečanost podele nagrada i priznanja učesnicima na konkursima „Odgovornost za SDG4 i učešće građana. Ispunite vaše obaveze“. (→Galerija)

„Muzikom protiv dečijeg rada“

U utorak 12. juna NSPRV  je  u Somboru svečano  obeležio Svetski dan borbe protiv dečjeg rada. Deo programa Konferencije „Bezbedna i zdrava generacija“  pod naslovom  „Muzikom protiv  dečijeg rada“ izveli  su učenici i profesori MŠ „Petar Konjović“ Sombor. Prvi  je nastupio Mihajlo Đokić učenik pripremnog razreda blok flaute u klasi prof. Gordana Basta Molnar koji je  odsvirao “Dve pesmice” uz klavirsku  pratnju  prof. Marte Malbaša, a zatim je Mihajlo Olujić učenik klarineta I razred niže muzičke škole, u klasi  prof Veselina Vukadina, odsvirao Mocartov “Menuet” uz klavirsku pratnju prof. Ksenije Trebovac.  U nastavku je Stefan Ivetić učenik violine V razred niže muzičke škole, u klasi prof. Jovana Markovića, uz klavirsku pratnju  prof. Milene Despotović izveo  “Pesmu bez reči” Čajkovskog,  a zatim je Nenad Gvozdenac učenik trube I razreda srednje muzičke škole u klasi prof Zoltana Lukačevića uz klavirsku pratnju profesorke  Ksenije Trebovac izveo   “Andante i Allegro”  G.Balaya . 
U delu programa koji je usledio Katarina Malbaša učenica  klavira  I razreda srednje muzičke škole, u klasi prof.Nikole Radakovića, izvela je Rahmanjinovu Etidu-Slika opus 39 br, 4, a  program je završen nastupom Aleksandre Somer učenica  flaute  II razred srednje muzičke škole, u klasi prof. Lidije Knajp,  koja je uz klavirsku pratnju profesorke Trebovac izvela  Hajdnovu Sonatu u G duru  I stav.
Publika je bila oduševljena nastupom mladih, ali talentovanih muzičara i ceo program ispratila burnim aplauzima, a domaćini su izvođače nagradili poklonima koje je obezbedila somborska filijala “Milenijum osiguranja”. (→Galerija)

Uručene nagrade na konkursima “Odgovornost za Cilj 4. Održite obećanje”: Najbolje Ana  Marinović i Aleksandra Mladenović

U utorak 12. juna u završnom delu konferencije „Bezbedna i zdrava generacija“ posvećene obeležavanju Svetskog dana borbe protiv dečijeg rada podeljene su nagrade najboljim učenicima i podeljena priznanja njihovim mentorima. Nagrade su se sastojale od novčanog dela i poklona koje su pripremili NSPRV i Milenijum osiguranje.
I nagradom u kategoriji likovnih radova nagrađena je  Ana Marinović učenica  II razreda Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Odžaka (mentor: prof. Slobodanka Marković“,  II nagradom Nikolina Lukić  učenica V2  OŠ „Branko Radičević“ Stapar (mentor: Slađana Dimić), a  III nagradom Maksim Novaković  učenik IIIb OŠ „Ivo Lola Ribar“ Sombor  (mentor: Vesna Trbojević, učiteljica).
U kategoriji pisanih radova I nagradom nagrađen je  rad  „Održite obećanje“  Aleksandre Mladenović učenice III2, Srednje ekonomske škole Sombor (mentor: Mira Trbović, profesorica srpskog jezika i književnosti“, II nagradom rad „Svako ima pravo na obrazovanje“ Mie Gugleta  učenice IIIc OŠ „Ivo Lola Ribar“ Sombor (mentor: Zlata Jovanović, učiteljica) i III nagradom rad „Svako dete ima pravo na školovanje“ Jane Terzić učenice OŠ“ Ivo Lola Ribar“ Sombor (mentor: Svetlana Čule, profesorica srpskog  jezika i književnosti).
Sindikat se i ovom prilikom zahvaljuje svim učesnicima na konkursima. (→Galerija)

Plate veće za osam do 10 odsto?

Vlada Srbije predložila je predstavnicima MMF-a povećanje plata u javnom sektoru od osam do 10 odsto, piše “Blic”. Prema planu srpske vlade, povećanje zarada od 10 odsto imali bi lekari, policija, učitelji i nastavnici u osnovnom i srednjem obrazovanju, dok bi ostalima u javnom sektoru sledovao rast plata od oko osam odsto. Tako bi, na primer, učitelj koji sada u proseku zarađuje 40.000 dinara nakon povećanja primao 44.000, piše list. Doktor specijalista bi umesto sadašnjih 73.000 imao 80.300 dinara, a plata policijskog inspektora bi, umesto 47.000, iznosila 51.700 dinara.
U razgovoru ministra finansija Siniše Malog sa šefom misije MMF-a Džemsom Rufom, jedna od ključnih tema bila je povećanje zarada u javnom sektoru. “S obzirom na to da je u prvom kvartalu ove godine ostvaren suficit budžeta od 6,5 milijardi dinara i da sve ukazuje na to da će se takav trend nastaviti, ima prostora za povećanje plata. U kojoj meri, to ćemo videti, ali sigurno je da ćemo imati rast od oko osam odsto, pa i više”, navodi neimenovani izvor “Blica”. Prema istom izvoru, MMF predlaže nešto manje povećanje – od šest do sedam odsto. “Ipak, aranžman koji sada dogovaramo razlikuje se od prethodnog jer ima ‘samo’ savetodavnu ulogu. Mi nismo u obavezi da uradimo kako oni predlažu, što je bio slučaj prethodne tri godine kada smo imali stendbaj aranžman vredan oko 1,2 milijarde evra”, objašnjava sagovornik “Blica”.

Groznica “male mature” trese i đake i roditelje

Ovih dana naročito su nestrpljivi đaci, koje za samo nedelju dana očekuje polaganje male mature. Kao i svaki ispit, i ovaj prati ispitna groznica, stres i anksioznost kod đaka, ali i roditelja.
Mala matura za osmake nije samo završni ispit, već i ispit zrelosti, a na test je osim znanja, stavljen i način na koji se osmaci i njihovi roditelji bore sa ispitnom groznicom i novim izazovima. “Strah od prijemnog je da ne uradim dobro prijemni, da imam malo bodova i da se ne upišem u školu koju sam hteo… Najveći strah mi je kako ću uraditi prijemni iz srpskog jezika, zato što se za njega spremam, ali ne dovoljno… Meni kao roditelju je sada bilo najizazovnije ovaj poslednji period, zato što trebalo se već pripremati za maturski ispit, a istovremeno nije smela da izgubi ritam, već je trebalo da ispunjava sve ove redovne obaveze na kraju osmog razreda… Najviše me plaši kombinovani test zato što tu imamo 5 predmeta”, kažu đaci.
Ono što se pokazalo kao delotvorno za smanjenje stresa, kod dece, ali i roditelja, jesu simulacije polaganja male mature, kako bi im sam ispit delovao prirodnije. “Sve vreme oni prolaze kroz proceduru završnog ispita, od popunjavanja šifri, podataka koji su formalne prirode a deo su probnog ispita, tako da manje gube vremena na te formalne stvari, a više im ostaje vremena za izradu zadataka”, kaže Nedeljko Đorđić, direktor OŠ “Đorđe Natošević”. Jedan od načina da osmaci pobede strahove i da se opuste, jeste vera u sebe.
“Ukoliko što više rade i što više veruju u sebe, odnosno misle da će uraditi dobro , tako će i biti, da znaju da to nije nikakva greška koja ne može da ispravi. Ono što je najvažnije od strane roditelja kako mogu da opuste decu sad pred prijemni jeste da rade na njihovom samopouzdanju, to jeste da im govore da veruju u njih, da će to sve dobro proći, da rade neke aktivnosti koje će opustiti decu, da što manje bar u tim trenucima , da ne pričaju o samom prijemnom. Kad opuste sebe ,opustiće i decu”, kaže Olivera Kovačević, psiholog i porodični psihoterapeut. Ništa ne znam, sve mi se pomešalo, misao je koja prolazi kroz glavu skoro svakog osmaka dan pred maturu. Zato je važno da taj dan iskoriste isključivo za odmaranje, uopšte ne razmišljajući o ispitu. Jer višemesečni trud koji su uložili, ne može ostati bez rezultata. https://www.youtube.com/watch?v=9hY6AvEkCBM

Altiparmakov: Postoji prostor u budžetu i za rast plata

Pored penzija, postoji i budžetski prostor za povećanje plata, otprilike oko šest posto u ukupnoj masi zarada, ali važno je da se ne ide na linearno povećanje svima, izjavio je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmalov. On smatra da bi na osnovu analiza veće povećanje trebalo dati ključnim nedovoljno plaćenim sektorima, poput lekara i medicinskih sestara, i napominje da je do sada malo urađeno na pravičnoj raspodeli zarada u javnom sektoru. Ističući da se može reći da su državne finansije trenutno dovedene u red, Altiparmakov je za današnji Blic rekao da jedna od posledica stabilizacije državnih finansija jeste i ukidanje privremenih mera štednje i da su se stvorili uslovi za ukidanje privremenog Zakona o smanjivanju penzija.
Pred predstojeći dolazak delegacije MMF u Beograd, Altiparmakov je rekao da je veoma pozitivno i važno što se Vlada odlučila da nastavi saradnju sa tom finansijskom institucijom. “Pored očuvanja dobrih ekonomskih i fiskalnih rezultata, novi trogodišnji aranžman sa MMF bi takođe trebalo da se bavi i reformom javnih preduzeća, koja je u dobroj meri bila skrajnuta u prethodnom aranžmanu”, rekao je Altiparmakov. Prema njegovim rečima, sređivanje državnih finansija bio je preduslov za održiv rast životnog standarda u Srbiji i da je taj preduslov bio neophodan, ali da nije i dovoljan za dugoročni rast životnog standarda. Sadašnji izazovi, smatra on, tiču se izgradnje jakih i efikasnih institucija, efikasnog sudstva, modernizacije poreske politike, pravne sigurnosti, reformi zdravstva i školstva …

23 odsto učenika srednjih škola u dualnom modelu

Kada je reč o dualnom obrazovanju, ministar Šarčević ističe da je sada 23 odsto učenika srednjih škola u dualnom modelu, da je bilo takvih 19 profila, a da se ove godine dodaje još 11 i da se oni najpre razgrabe pri upisu u srednje škole. Navodi da sve evropske zemlje imaju dualno obrazovanje, odnosno one kojima je razvoj privrede bitan. Prošle godine nas je podržalo 1.800 kompanija, a ove 3.800, kazao je Šarčević.

Obavezna srednja škola do 2030. godine

Sve zemlje potpisnice Agende UN o održivom razvoju, među kojima je i Srbija, moraju do kraja 2030. godine da imaju besplatno i obavezno osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje i dostupno kvalitetno predškolsko obrazovanje. To je samo jedan od 17 ciljeva i 169 podciljeva održivog razvoja Agende UN, kaže šefica Međuresorne radne grupe za njihovo sprovođenje Slavica Đukić Dejanović za Tanjug. Ona je naglasila da od 2020. godine do 2030. godine svi oblici obrazovanja moraju biti obezbeđeni i obavezno besplatno, što znači da će neke ustavne kategorije morati da se menjaju.
Dejanović, koja je i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, kaže da se sa Ministarstvom prosvete stalno razgovara na temu obrazovanja, jer je obrazovanje odskočna daska i za populacionu politiku i za ostvarenje ciljeva održivog razvoja. Posebna tema, kako kaže, je visoko obrazovanje i tu je ministarstvo koje ona vodi zajedno sa Ministarstvom prosvete i Republičkim zavodom za statistiku sprovelo istraživanje u kome je učestvovalo više od 11. 000 studenata sa državnih i privatnih fakulteta na temu migracije i života nakon fakulteta.
Detaljni rezultati tek će biti predstavljeni javnosti, ali je signal da se upale crvene lampice to što jedna trećina onih koji završavaju studije planira da ode u inostranstvo. “Stvaranjem dobrih uslova da se ostane ovde možda se može nešto promeniti. Međutim, postoji i drugi aspekt da su migracije civilizacijska tekovina. Ne možete nikoga blokirati u slobodi kretanja”, pojasnila je Dejanović. Osim obrazovanja među ciljevima Agende održivog razvoja EU je i smanjenje siromaštva. Cilj je da se od 2020. do 2030. godine učine koraci u svim zemljama potpisnicama Agende da nijedna osoba nema manje od 1,20 dolara za svoje dnevne potrebe.
Dejanović kaže da je jedan od ciljeva i smanjenje smrtnosti za jednu trećinu od nezaraznih bolesti, a znamo da su nezarazne bolesti vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji. “Jedan od ciljeva iz Agende jeste i dostojanstven rad i zabrana teškog rada za decu. Sve je usmereno na bolji kvalitet života običnog čoveka zato je važno da povećamo vidljivost ove teme, da o njoj pričamo i da u njoj učestvuju svi”, naglasila je Dejanović.

Novosadski osnovci obradovali vršnjake sa KiM

Dobrotvorna ustanova Eparhije bačke “Vladika Platon Atanacković” je u saradnji sa Katihetskim odborom Eparhije bačke, a sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva dr Irineja Episkopa bačkog i ove godine organizovala akciju prikupljanja poklon paketića za decu sa Kosova i Metohije. U akciji pod nazivom “Deca – deci”, učestvovale su novosadske osnovne škole “Ivo Lola Ribar”, “Jožef Atila”, “Prva Vojvođanska brigada”, “Marija Trandafil”, “Miloš Crnjanski”, “Đorđe Natošević”, “Kosta Trifković”, “Sonja Marinković”, kao i Srednja ekonomska škola “Svetozar Miletić” iz Novog Sada.
Akciji su se priključile i osnovne škole “Đura Jakšić” iz Kaća, “Laza Kostić” iz Kovilja, “Jan Amos Komenski” iz Kulpina, “Žarko Zrenjanin” iz Bačkog Maglića, Osnovna škola “Petar Kočić” i Srednja škola “Lukijan Mušicki” iz Temerina, Osnovna škola “Jan Čajak” i Gimnazija “Jan Kolar” iz Bačkog Petrovca. U akciji je prikupljeno preko 900 paketića, koje su učenici sa svojim roditeljima pakovali i ukrašavali, čime su deca iz Novog Sada i okoline, ponovo pokazala svoju neizmernu ljubav prema svojim vršnjacima na Kosovu i Metohiji.
Prikupljeni paketići su prevezeni vozilom Eparhije raško-prizrenske na Kosovo i Metohiju i preko kancelarije za Dobrotvorni rad Eparhije raško-prizrenske podeljeni deci u osnovnim školama u mestima Donja Brnjica (Opština Priština), Gojbulja i Vučitrska Banjska (Opština Vučitrn), Zupče (Opština Zubin Potok), Kišnica i Sušica (Opština Gračanica), Crkvena Vodica, Janjina Voda i Grace (Opština Obilić) Bosce i Ajnovce (Opština Kosovska Kamenica).

Predstavljeni kandidati za nove članove SANU

Na Izbornoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti 8. novembra biće razmatrano 26 kandidatura za dopisne članove Akademije i 18 za redovne, saopšteno je 11. juna na konferenciji za novinare. Potpredsednik SANU akademik Zoran Popović, koji je predstavio konačnu listu kandidata za izbor redovnih i dopisnih članova SANU, koja se dostavlja Izbornoj skupštini, naveo je da Akademija sada ima 133 člana i da ukoliko do novembra ne izgubi nijednog i 8. novembra bude izabrano svih 26 kandidata, imaće 159 članova, što je jedan manje od “numerus clauses” koji su uveli prošlogodišnjom izmenom Statuta.
Popović je skrenuo pažnju da je Srbija poslednja u regionu po broju akademika prema broju stanovnika. On je naveo da, kada je SANU imala 142 člana po završetku prethodne Izborne skupštine, u proseku bilo je 1,9 akademika na 100.000 stanovnika, dok je u Makedoniji 2,2, u Hrvatskoj 4,9, u Sloveniji 5,1, u Crnoj Gori 7. http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/predstavljeni-kandidati-za-nove-clanove-sanu_926064.html

Popović: Promovišemo saradnju nauke i industrije

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović rekao je u nedelju da je na konkurs za program ranog razvoja i program sufinansiranja inovacija to ministarstvo dodelilo 116 inovacionih vaučera za sto kompanija u iznosu od 72 miliona dinara i da država na taj način podstiče saradnju firmi, malih i srednjih preduzeća s jedne, i naučnih instituta i fakulteta s druge strane. “Njih dobijaju mala i srednja preduzeća, ali mogu da ih koriste isključivo za plaćanje usluga naučno istraživačkih organizacija ili fakulteta. Na taj način promovišemo saradnju nauke i industrije. Vrednost jednog vaučera iznosi 800.000 dinara i jedna kompanija može dva puta da se kandiduje, a sve se realizuje preko Fonda za inovacionu delatnost”, rekao je on.
Popović ističe da je važno što više povezati nauku i privredu, jer nauka nije za police u biblioteci već je nauka za privredu i industriju. On napominje da se nažalost, u Srbiji i dalje najvećim delom nauka finansira iz državnih sredstava, za razliku od Švajcarske gde se 90 procenata svih istraživačkih i naučnih projekata finansira iz industrije. “To je nama cilj, Srbija je na dobrom putu, jer nauka treba da bude usmerena na razvoj inovacija i naučnih saznanja koja će omogućiti lakši život ljudima”, ocenio je Popović. On je istakao i da je budžet za inovacije u 2018. godini povećan pet puta.

Ćulibrk: Uvesti medijsku pismenost u škole

Osnovna pravila novinarskog zanata su dovoljna da se izborimo sa lažnim vestima, ako to hoćemo, ali ja sve više imam utisak da takve vesti nisu posledica greške, nego namere, izjavio je glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk. Ćulibrk smatra da se lažne vesti plasiraju svesno i sa jasnim ciljem, kao i da se navodne činjenice izmišljaju, kako bi se ostvarili interesi. Teško će tu pomoći nova Medijska strategija, jer već imamo svesno kršenje zakona i Kodeksa, napominje Ćulibrk, odgovarajući na pitanje o izradi nove Strategije.  Ukoliko sami, kao pojedinci, profesija, novinari i udruženja, ne izađemo na kraj sa lažnim vestima, ne možemo očekivati pomoć države u tom poslu, istakao je Ćulibrk.
 On ne očekuje ni da uvođenje medijske pismenosti u škole donese brze promene, jer veruje da je u proteklih 20 do 25 godina odnegovana publika koja najviše čita tabloide i gleda rijaliti programe. “Građani kao potrošači su vrhunske sudije i oni se odlučuju šta će da uzmu. Ako ujutru napravite anketu na kioscima, videćete da se najviše kupuju tabloidi, u kojima imamo najviše lažnih vesti”, navodi Ćulibrk.
On smatra da opismenjavanje građana kroz medijsku pismenost može da donese korist za nekih 10 ili 20 godina, kada deca koja danas idu u školu počnu da rade. U narednih 10 godina nema šanse da se taj trend preokrene, smatra Ćulibrk i navodi da je u Srbiji sve više rijaliti emisija na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i sve više tabloida.

Zbirka porodice Tartalja u Adligatu

Predstavnici Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat” potpisali su ugovor o poklonu sa profesorom Ivom Tartalljom kojim se u “Adligatu” formira “Zbirka porodice Tartalja” koja će, pre svega, obuhvatati predmete i knjige iz zaostavština književnika Gvida Tartalje, slikara Marina Tartalje i profesora Ive Tartalje. Porodica Lazić koja se već devet generacija bavi spašavanjem kulturnog blaga, na čiju inicijativu je osnovan Adligat i koja je pozvala profesora Tartalju da se pridruži ovom projektu, što je on učinio u svojstvu osnivača, veoma je bliska sa porodicom Tartalja.
Ugovorom su formalizovani dosadašnji pokloni koje je profesor Tartalja učinio Biblioteci Lazić, koja od 2012. godine funkcioniše u okviru Udruženja Adligat. Između ostalog, u zbirci Tartalja mogu se videti pesma koju je rukom ispisao Tin Ujević u Beogradu, ekavicom i ćirilicom, ali i rukopis romana “Beton i svici” za koji je Oskar Davičo nagrađen Ninovom nagradom, rukopis pesme Vojislava Ilića Mlađeg guverneru Privilegovane Narodne banke kako bi mu zaposlio sina, prepiska Gvida Tartalje i Miloša Crnjanskog, pisaća mašina Tartalje, rukopis njegovih autobiografskih beleški o susretima sa književnicima.
U zbirci, koju sačinjavaju stotine knjiga, periodike i arhivskog materijala, nalazi se knjiga sa stotinama ličnih beležaka – marginalija Bogdana Popovića. Ugovor je potpisan u profesorovom stanu, uz prisustvo njegove supruge, slavne profesorke Fakulteta političkih nauka Smiljke Tartalje. Između ostalog, u ugovoru je izričito navedeno da se on potpisuje “na osnovu duboke i iskrene povezanosti i prijateljstvu dveju porodica”. Udruženje Adligat se, takođe, obavezuje da “promoviše, štiti i čuva od zaborava lik, životno delo i ugled članova porodice Tartalja”. Ugovorom je predviđeno i pravo Udruženja Adligat da koristi autorska prava Gvida i Ive Tartalje, a dogovoreno je i prvo izdanje do sada neobjavljenih i nepoznatih autobiografskih beležaka Gvida Tartalje o susretima sa drugim značajnim piscima njegovog vremena.

Evropski časovi u srednjim školama u Srbiji

Članovi Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) održali su tokom prethodnih osam meseci predavanja o evropskim vrednostima, funkcionisanju Evropske unije i značaju evropskih integracija vršnjacima u srednjim školama širom Srbije. Predavanja su bila osmišljena u formi „Evropskih časova“ i realizovana u okviru projekta „Evropa za mene“, koji EPuS sprovodi uz finansijsku podršku Delegacije EU u Srbiji. Prvo predavanje, čija je tema bila „Srpski znači evropski“, održano je 6. oktobra prošle godine u Srednjoj školi „Mladost“ u Petrovcu na Mlavi. Aktivistkinje Foruma mladih EPuS-a Milica Matanović i Nina Stojanović upoznale su učenike trećeg i četvrtog razreda sa pogodnostima koje EU i zemlje članice pružaju mladima, o mogućnostima dobijanja stipendija, volonterskim kampovima i dodatnom edukacijom koja im je na raspolaganju.
Gimnazija „Vuk Karadžić“ u Loznici bila je 28. novembra domaćin drugog „Evropskog časa“, gde su sa učenicima četvrtog razreda u ulozi predavača razgovarali članovi Foruma mladih Đorđo Cvijović i Tamara Mijailović. Učenici koji su uglavnom podržavali teze predavača i imali slično mišljenje bili su jednoglasni u oceni da su manjak informisanosti i političke kulture glavni razlozi zbog kojih ljudi imaju negativan stav o Evropskoj uniji. Učenici sa izrazito antievropskim mišljenjem i evropskeptičnim stavovima tvrdili su da EU Srbiju stalno uslovljava na putu ka članstvu bez obezbeđivanja konkretnih privilegija i smatraju da EU našu zemlju ne vidi kao deo Evrope. Interesantno je da najveći broj učenika nije aktivno učestvovao u debati, ističući da su „previše mladi da bi imali izgrađen stav o EU“.
Nataša Gajić i Kristina Đurić iz Foruma mladih su potom 1. decembra sa vršnjacima razgovarale u Gimnaziji „Branko Radičević“ u Staroj Pazovi, a članovi Foruma mladih Amra Šabotić i Dragoljub Đokić 28. marta u Gimnaziji u Tutinu. Tom prilikom bilo je reči o aktivizmu mladih, o tome kakvu konkretnu korist od pregovora sa EU ima naša zemlja i naročito mladi, a učenicima su posebno bile interesantne teme koje se tiču budućeg školovanja, poslova, uređenja grada, zaštite životne sredine, ali i smanjenja diskriminacije i korupcije.
Poslednji u nizu „Evropskih časova“ održan je 25. maja u Tehničkoj školi u Vlasotincu, gde su mladi edukatori i aktivisti Foruma mladih Oleg Slatina i Nevena Nedeljković sa vršnjacima diskutovali o tome šta Evropska unija predstavlja za njih, kako funkcionišu evropske integracije, kao i o uobičajenim predrasudama. Učenici su od aktivista saznali iskustva iz učeničke razmene u okviru programa Erazmus + i o drugim mogućnostima koje EU nudi mladima.
Evropski časovi potvrdili su da su mladi u Srbiji otvoreni za razmenu mišljenja i iskustava sa svojim vršnjacima, ali i da im nedostaje neformalno obrazovanje. Poslednja istraživanja ukazuju na zabrinjavajući stepen informisanosti i podrške mladih evropskim integracijama u zemljama u regionu, pa su ovakve aktivnosti odlična prilika da se bolje upoznaju sa tom temom i podstakne njihovo aktivnije učešće.

Saradnja aerodroma “N. Tesla” i Saobraćajnog fakulteta

Aerodrom “Nikola Tesla” i Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu potpisali su sporazum o saradnji, koji će ih, kako je saopšteno, još više približiti zajedničkom cilju da vazdušni saobraćaj u Srbiji ostane na vrhunskom nivou. Dokument o strateškom partnerstvu potpisali su dekan fakulteta prof. dr Nebojša Bojović i v.d. generalni direktor aerodroma Saša Vlaisavljević. “Strateška saradnja sa Saobraćajnim fakultetom logičan je korak u vreme kada Aerodrom ‘Nikola Tesla’ beleži najbolje rezultate u prometu saobraćaja”, izjavio je Vlaisavljević. Kako dodaje, razmena iskustava i praktična primena znanja sa ciljem unapređenja struke u oblasti vazdušnog saobraćaja je imperativ, posebno imajući u vidu planove za dalju ekspanziju vazdušnog saobraćaja u Srbiji. “Kao saobraćajni inženjer, ponosan sam što sam u prilici da budem potpisnik ovakvog dokumenta, a kao direktor beogradskog aerodroma srećan sam što će mlade kolege doprineti našim naporima da Aerodrom ‘Nikola Tesla’ postane još bolje pozicioniran u trci sa svetskim aerodromima”, izjavio je direktor aerodroma.
Dekan Saobraćajnog fakulteta prof. dr Nebojša Bojović je rekao da je potpisivanje ovog sporazuma od velikog značaja za fakultet, s obzirom na to da otvara mogućnost da studenti stiču praktična znanja u najvažnijoj vazdušnoj luci u regionu. “Za naš fakultet od velikog značaja će biti i činjenica da će eksperti Aerodroma kao predavači moći da prenesu svoja iskustva budućim saobraćajnim inženjerima. Ovaj sporazum otvara mogućnost i zajedničkog učešća na projektima na unapređenju saobraćaja”, rekao je dekan Bojović.

Vremeplov: Umro J. J. Zmaj

Na današnji dan 14. juna 1904. godine umro je srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, član Srpske kraljevske akademije. Gimnaziju je učio u Halašu i Požunu (sadašnja Bratislava), a maturirao je u Slovačkoj Trnavi. Pre medicine koju je završio u Pešti, studirao je prava u Pešti, Pragu i Beču. Radio je kao lekar u Novom Sadu, Pančevu, Sremskim Karlovcima, Futogu, Beogradu, Zagrebu i Beču, a u Beogradu je od 1890. do 1898. bio dramaturg Narodnog pozorišta. Sjajan liričar, prema oceni književne kritike “pesnički izraz duhovnog i duševnog života srpskog naroda” u drugoj polovini 19. veka. Kao pesnik razvijao se pod uticajem srpske narodne poezije i lirike Branka Radičevića. Osim lirike, napisao je veliki broj rodoljubivih kao i političko-satiričnih pesama, a kao dečji pesnik neprevaziđen je u srpskoj književnosti. Osnovao je i uređivao književni list “Javor”, satirične listove “Zmaj”, “Žiža”, “Starmali” i poučni dečji list “Neven”, neprevaziđen i po sadržini i po umetničkim i grafičkim rešenjima. Prevodio je sa ruskog, nemačkog, mađarskog i engleskog. Dela: “Pevanija”, “Đulići”, “Đulići uveoci”, pesnička legenda “Vidosava Branković”, “Čika Jova srpskoj deci”, šaljivi komad “Šaran”.

Vremeplov: Rođena Herijet Stou

Na današnji dan 14. juna 1811. godine rođena je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou, borac za ženska prava i oslobađanje crnih robova. Romanom “Čiča Tomina koliba”, u kojem je ropstvo crnaca podvrgla snažnoj kritici, doprinela je ukidanju ropstva u SAD.

Vremeplov: Umro Dimitrije Bogdanović

Srpski istoričar Dimitrije Bogdanović, akademik umro je na današnji dan 14. juna 1986. godine. Po obrazovanju je bio teolog i pravnik. Vodio je Arheografsko odeljenje Narodne biblioteke Srbije i bio je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Najviše se bavio istorijom stare srpske književnosti i bio je jedan od najboljih poznavalaca srpskog srednjovekovlja uopšte, kao i ranohrišćanskih spisa. Veoma plodan autor. Dela: “Istorija stare srpske književnosti”, “Knjiga o Kosovu”, koautor monografije “Hilandar”, koautor “Istorija srpskog naroda 1-10” SKZ, priređivać i koautor kolekcije “Srbljak” (zbornik stare srpske duhovne muzike – službe Srbima svetiteljima).

Vremeplov: Umro Borhes

Argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih literata 20. Veka umro je na današnji dan 14. juna 1986. godine. Borhes, profesor anglosaksonske književnosti i kritičar,  direktor Nacionalne biblioteke u Buenos Ajresu, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu ali i književnost uopšte. Enciklopedijske širine, maštar, sjajan znalac klasičnih jezika, svetske književnosti, šekspirolog, tvorac je sasvim osobenog izraza kratke priče. Cinik, često se pozivao na pseudoistorijske izvore, što je davalo posebnu notu njegovim delima u kojima se prepliću fantastika i realnost. Saosnivač je više avangardnih književnih glasila, poput časopisa “Proa”, “Prisma” i “Martin Fierro”. Dela: zbirke pripovedaka “Univerzalna istorija beščašća”, “Maštarije”, “Alef”, “Izveštaj o Brodiju”, “Peščana knjiga”, zbirka pesama, kratkih parabola i priča “Stvaralac”, eseji “Devet eseja o Danteu”.

Vremeplov: “Rudari” u Bukureštu rasturili studentski protest

Na današnji dan 14. juna 1990. godine u  rumunskoj prestonici Bukureštu, 10.000 rudara je, na nagovor vlasti, kako je tvrdila opozicija, rasturilo šatorsko naselje studenata koji su demonstrirali u centru grada i demoliralo redakcije pojedinih listova i središta opozicionih stranaka.

Vremeplov: Rođena Ljubica Janković

Ljubica Janković, etnomuzikolog, saradnica Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i članica više međunarodnih ustanova za izučavanje narodne kulture rođena je
na  današnji dan 14. juna 1894. godine. Sa sestrom Danicom izdala je knjigu “Narodne igre” u sedam tomova.

Vremeplov: Rođen Če Gevara

Na  današnji dan 14. juna 1928. godine rođen je argentinski političar i revolucionar Ernesto “Če” Gevara. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost, posebno među mladima. Učestvovao je u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj vladi (1961-1965). U novembru 1966. godine postao je lider gerilaca u Boliviji, a u oktobru naredne godine zarobljen je i ubijen.

Vremeplov: “Poslednje zvono” Miloševiću

U Beogradu je na današnji dan 14. juna 1992. godine prvi put posle 45 godina održana litija za praznik Duhova na kojoj je učestvovalo oko 10.000 ljudi predvođenih patrijarhom srpskim Pavlom. Istog dana je u organizaciji Građanskog saveza Srbije nekoliko hiljada Beograđana učestvovalo na manifestaciji “Poslednje zvono” s porukom režimu Slobodana Miloševića da je njegovo vreme isteklo.

Vremeplov: Umro Maksim Gorki

Na današnji dan 14. juna 1936. godine umro je ruski pisac Maksim Gorki. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu sovjetske Rusije i smatra se osnivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti. Najpoznatija dela: “Makar Čudra”, “Mati”, “Na dnu”.

Optužnice zbog mita i zloupotreba u javnim nabavkama

Više javno tužilaštvo u Valjevu podiglo je optužnicu protiv više lica zbog primanje i davanja mita, zloupotrebe u vezi javnih nabavki i zloupotrebe službenog položaja.  Inače, na optužnicu se čekalo više do godinu dana, a u Tužilaštvu objašnjavaju da je reč o veoma obimnom predmetu u kojem je bilo potrebno saslušati 50 svedoka, veštaka i izvesti brojne dokaze na kompjuterima, telefonima i drugim vezama koje su korišćene u obavljanju nabavki putem tendera. Na tenderima su nabavljani uglavnom automobili, kotlovi za školu “Desanka Maksimović”, fotokopir aparati, štampači i drugi skupoceni kancelarijski materijal.

About the Author

admin