Vesti – 15.06.2018.

Đukić Dejanović: Srednja  škola obavezna do 2030. godine

Sve zemlje potpisnice Agende UN o održivom razvoju, među kojima je i Srbija, moraju  do kraja 2030. godine da imaju besplatno i obavezno osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje i dostupno kvalitetno predškolsko obrazovanje. To je samo jedan od 17 ciljeva i 169 podciljeva održivog razvoja Agende UN, kaže šefica Međuresorne radne grupe za njihovo sprovođenje Slavica Đukić Dejanović. Ona je naglasila da od 2020. godine do 2030. godine svi oblici obrazovanja moraju biti obezbeđeni i obavezno besplatno, što znači da će neke ustavne kategorije morati da se menjaju.
“Jedan od ciljeva iz Agende jeste i dostojanstven rad i zabrana rada za decu. Sve je usmereno na bolji kvalitet života običnog čoveka zato je važno da povećamo vidljivost ove teme, da o njoj pričamo i da u njoj učestvuju svi”, naglasila je Dejanović.

Svaki treći od onih koji završavaju studije planira da ode

Posebna tema, kako kaže šefica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju Slavica Đukić Dejanović, je visoko obrazovanje i tu je ministarstvo koje ona vodi zajedno sa Ministarstvom prosvete i Republičkim zavodom za statistiku sprovelo istraživanje u kome je učestvovalo više od 11. 000 studenata sa državnih i privatnih fakulteta na temu migracije i života nakon fakulteta. Detaljni rezultati tek će biti predstavljeni javnosti, ali je signal da se upale crvene lampice to što jedna trećina onih koji završavaju studije planira da ode u inostranstvo. “Stvaranjem dobrih uslova da se ostane ovde možda se može nešto promeniti. Međutim, postoji i drugi aspekt da su migracije civilizacijska tekovina. Ne možete nikoga blokirati u slobodi kretanja”, pojasnila je Dejanović.

Na dnevnom redu 9 zakona iz sektora DULS

Poslanici u Narodnoj skupštini trenutno razmatraju i devet zakona iz resora Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. “Radi se, između ostalih, o Novom zakonu o lokalnoj samoupravi, o javnim agencijama i platama. Sve su to teme koje se tiču reforme javne uprave. Biće interesantno čuti ono što je ključno a to je da se rad lokalnih samouprava unapredi i da građani budu uključeni tako što će biti konsultovani u fazi odlučivanja šta će se investiciono ulagati iz budžeta”, objasnio je Ružić.
Govoreći o predlozima zakona koji se tiču plata i rada u javnim agencijama, Ružić je rekao da se ide ka tome da se uvedu obavezni konkursi i provere znanja ljudi koji se zapošljavaju u agencijama, te da se osigurava veću stručnost članova upravnih odbora i direktora i bolja kontrolu rashoda. Pravila za određivanje plata zaposlenih u javnim agencijama određena su sistemskim zakonom o platama, a njihova razrada u predloženom zakonu podrazumeva da osnovica za obračun plata ne može biti veća od osnovice koju će utvrđivati Narodna skupština u Zakonu o budžetu za svaku budžetsku godinu.

Četvrtom: Kako odabrati pravi fakultet?

Kako odabrati pravi fakultet, pitanje je sa kojim se suočavaju mnogi srednjoškolci.  To je samo jedno od mnogobrojnih pitanja koja muče buduće studente, jer nije ni malo lako izabrati ono što volite, a da vam pritom to donese i profitabilnu karijeru. Za neodlučne, u Jutarnjem programu RTV-a, svakog četvrtka biće predstavljan jedan fakultet. Fakultet za ekonomiju i menadžement ovog četvrtka, predstavio je dekan, profesor doktor Dragan Soleša.

“Youth Heroes”: Milici nagrada društvenog aktivizma

Nagradu Youth Heroes u oblasti društvenog aktivizma koju dodeljuje EXIT fondacija u saradnji sa Naftnom industrijom Srbije ove godine dobila je Milica Knežević iz Zrenjanina. Studentkinja koja je od 2009. godine u kolicima redovno pokazuje društvu kako nju kolica ne zaustavljaju u obavljanju kako svakodnevnih tako i vanrednih aktivnosti. Milica Knežević 2009. godine doživela je saobraćajnu nesreću i od tada je u invalidskim kolicima. Na internetu vodi svoj blog, aktivna je na društvenim događajima a redovno ukazuje i na probleme sa kojima se susreće. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja za društveni aktivizam, a kako ističe nagrada za mlade heroje joj je najznačajnija. “Drago mi je što su prosto ti ljudi u žiriju koji su me izabrali, u kategoriji društvenog aktivizma prepoznali sve ono što sam ja do sada radila i sav moj uspeh i sigurna sam da je to sve skupa doprinelo tome da odaberu mene”, kaže Milica Knežević.
Milica je redovan student Tehničkog fakulteta Mihajlo Pupin u Zrenjaninu, a na društvenim mrežama ukazivala je na problem nedostatka lifta u zgradi fakulteta, što joj je znatno zakomplikovalo studenstke dane, jer nije mogla da prisustvuje predavanjima na spratu. Zahvaljujući njoj u zgradi je instaliran lift.”Mislim da je najznačajnija stvar svakako lift na Tehničkom fakultetu na kom studiram i prosto što je on postao sada prilagođen, iako je lift završen još uvek nije u funkciji i nismo bili u mogućnosti da ga korstimo ali se zaista nadam da će do sledeće fakultetske godine on biti u funkciji i moći da se koristi tako da smatram da je to najznačajnija stvar koja je tome doprinela, a sigurno su i moj blog i stvari o kojima pišem, koje na neki način pokreću druge ljude, tako da eto sve to”, kaže Milica Knežević. Milica redovno ističe da nju kolica ne zaustavljaju, već joj pomažu da uradi sve što poželi. Bavi se sportom, putuje, slika, a nedavno je i skakala padobranom.

Obeležen Dan Biblioteke SANU

U Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti u utorak  je obeležen Dan Biblioteke SANU posvećen Aleksi Šantiću (1868-1924). Upravnik Biblioteke SANU akademik Miro Vuksanović istakao je da je Biblioteka “tihi okean činjenica u milion i pet stotina hiljada štampanih i elektronskih publikacija”. “Tu su podaci o svim srpskim akademicima u 177 godina biranih, 10.000 njihovih fotografija, centar za bibliografke poslove, 40 legata s Vukovom bibliotekom, veliki broj retkosti na više jezika, elektronski katalog, mnoštvo elektronskih stranih časopisa i knjiga, čitaonice koje rade ceo dan”, rekao je Vuksanović.  On je istakao da se danas obeležava jedan Dan i više jubileja – 225 godina od rođenja Dimitrija Tirola koji je 14. juna 1842. poklonio prve knjige Društvu srpske slovesnosti (njih 14), 150 godina od rođenja “osamljenog slavuja sa Neretve” Alekse Šantića i 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog koji je pre stotinak godina bio u Mostaru i video Šantića.

U seoskim školama u Sremu sve manje dece

Velika sremska sela zadesila je sudbina mnogih sela u Srbiji. Sve je manje dece u njima. Posledice toga su brojne. Jedna od njih u perspektivi otvara i pitanje sudbine seoske škole. Niko ne želi da zatvori školu, ali objektivne okolnosti u selu prete da objekat ostane bez dečje graje. Problem je složen i nije od juče, kažu u resornoj Gradskoj upravi. Oni pokušavaju u razgovoru sa meštanima da iznađu rešenje, na to ih obavezuje i zakon. Zakon daje i jasne rokove u kojima oni moraju postupiti ispravno, problem se ne može do veka odlagati. Meštani Martinaca pisali su peticiju protiv zatvaranja škole. Dok se traga za rešenjem, struka kaže da bi prisajedinjenje škola u Martincima i Kuzminu bilo izlaz iz problema. Međutim, njih zabrinjava broj đaka kojih bi i u tom slučaju bio 511, jedva da se nadmaši kvota potrebna za opstanak samo jedne škole. Šta raditi ako se trend smanjivanja broja dece nastavi? Možda da se razmisli o povećanju nataliteta, jer gde su deca tu je budućnost.

Vlada nastavlja s programom prekvalifikacija za IT

Nakon uspešne realizacije pilot programa prekvalifikacija za IT, koji je pokrenut na inicijativu premijerke Ane Brnabić, kao i druge faze prekvalifikacija, Vlada Srbije planira nastavak ovog programa, a u novom ciklusu planirano je da 775 građana budu polaznici obuka za rad u tom sektoru. Vlada je tim povodom uputila poziv obrazovnim institucijama, nevladinim organizacijama, institutima, klasterima i kompanijama da se prijave za izvođenje obuka za junior programere u okviru programa prekvalifikacija, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Zrenjaninu, Subotici, Valjevu, Kragujevcu, Čačku, Užicu i Novom Pazaru.Poziv je dostupan na sajtu Uprave za javne nabavke pod šifrom 1941491 i na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje www.portal.ujn.gov.rs/Dokumenti/JavnaNabavka.aspx?idd=1941475  i biće otvoren do 12. jula.         
U novom ciklusu prekvalifikacije za IT, planirano je da 775 građana budu polaznici obuka za rad u IT sektoru. Polaznici će na kursevima moći da nauče osnove programskih jezika Java, JavaScript, PHP, ili .Net framework. Takođe, polaznici će imati prilike da uče i o ostalim programskim jezicima i bazama podataka koje su im neophodne da bi stekli dovoljno znanje za zaposlenje. Pored visokog kvaliteta nastavnika i obrazovnih programa, od izvođača obuka očekuje se da obezbede i prakse za većinu polaznika. Kao uslov za konkurisanje, neophodno je da izvođači obuka imaju sporazum o saradnji sa IT kompanijama, čime će i IT kompanije pokazati da im je neophodan kadar koji se školuje na prekvalifikacijama. Do sada je više od 50 IT kompanija iskazalo interes da zaposle i prime na prakse polaznike prekvalifikacija.
U pilot fazi projekta, 100 polaznika je prošlo kroz obuke, a do sada se njih više od 30 zaposlilo na programerskim pozicijama u IT industriji sa prosečnom platom oko 45.000 dinara.
Samo sa ovim brojem zaposlenih, ulaganje države će se kroz poreze i doprinose u budžet vratiti za godinu dana, saopštila je Vlada Srbije. U drugoj fazi projekta, koja je počela u januaru, obuke traju duplo duže i obezbeđene su prakse za većinu od 700 polaznika. Obuke se završavaju u julu, a već je nekoliko desetina polaznika pronašlo posao u IT sektoru. Pilot program i druga faza realizovani su u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Program prekvalifikacija za IT sektor kreiran je na osnovu istraživanja koje je Ministarski savet za informacione tehnologije i inovaciono preduzetništvo pokrenuo zajedno sa Infostudom u januaru 2017. godine, a čiji rezultati su pokazali da 118 IT kompanija planira da u narednih godinu dana zaposli čak 961 junior programera. Procenjuje se da Srbiji nedostaje preko 15.000 IT stručnjaka, a IT industrija u poslednjih deset godina raste više od 20 odsto godišnje.

Formalno obrazovanje nije dovoljno, traže se i veštine

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović rekao je da je nezaposlenost pala ispod 600 000 i da je trenutno bez posla na evidenciji 594.100 lica. “Mi smo pre godinu dana objavili da je nezaposlenost ispod 700.000, početkom 2012. smo imali i skoro 800.000 ljudi bez posla. Sada je veća privredna aktivnost i šanse za zapošljavanje”, rekao je Martinović za RTS.
Kada su u pitanju oni sa visokim obrazovanjem, najlakše do posla mogu da dođu inženjeri elektronike i elektrotehnike, lekari sa specijalizacijama, profesori matematike, fizike, stranih jezika, rekao je Martinović za RTS navodeći da do posla mogu i farmaceuti i biohemičari.
Na tržištu rada potrebni su i oni koji u rukama imaju zanat – kuvari, zavarivači, oni koji su završili škole koje omogućavaju negovanje starih lica, medicinske sestre, a traže se i veštine.
“Obavezno je poznavanje stranog jezika, engleskog ili nemačkog, informaciono-komunikacione veštine, licence i stručni ispiti. Za vozače se traže viši stepeni kategorija. Ljudi treba da znaju – formalno obrazovanje nije dovoljno, potrebno je stalno usavršavanje veština”, rekao je Martinović.
Trećina nezaposlenih je nekvalifikovana ili ima niske kvalifikacije, ističe direktor Nacionalne službe za zapošljavanje i ukazuje da je povećan budžet za obuke.  Prvi put su predviđene i specijalističke obuke u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Ovih dana biće raspisan javni poziv, a uključice se do 1.500 osoba. “Obuke obuhvataju celu zemlju i sve filijale. U zavisnosti od vrste, obuke traju tri meseca, složenije za informacione tehnologije do šest meseci”, naveo je Martinović.
Kada su u pitanju sezonski poslovi, veća je tražnja u oblasti poljoprivrede, građevinarstva, ugostiteljstva, turizma, trgovine. Martinović ukazuje, međutim, da treba smanjiti zapošljavanje u sivoj zoni koja je u poljoprivredi dominantna. “Došlo je vreme da poslodavci podižu nivo zapošljavanja i nude bolje uslove rada i bolju zaradu. Imamo situaciju na tržištu rada da poslodavci često ne mogu da zadovolje potrebe za određenim kategorijama i da zato moraju da podignu kvalitet zapošljavanja”, rekao je Martinović.
Sama cinjenica da broj nezaposlenih pada govori o većoj tražnji za svim profilima. Međutim, kako je objasnio, poslodavci kod zaposlenih ne traže više samo diplome, već i poznavanje stranih jezika i posedovanje informaciono-komunikacionih veština. Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje širom Srbije obuke za one sa niskim kvalifikacijama.

Obuka za osobe sa smetnjama u razvoju

Humanitarna organizacija “Dečje srce” i Srednja zanatska škola u Beogradu organizuju obuku za osobe sa smetnjama u razvoju za pomoćnike kuvara, cvećare i knjigovesce, koja će im omogućiti radno angažovanje. Kako se navodi u saopštenju organizacije “Dečje srce”, program obuka se ralizuje u okviru projekta “Mi radimo budućnost gradimo”, kako bi se poboljšao kvalitet života osoba sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica.

Letnji raspored rada predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“

Predškolska ustanova „Radosno detinjstvo” najavila je da će vrtići od 25. juna do 27. jula raditi po letnjem rasporedu. https://www.dnevnik.rs/novi-sad/letni-raspored-rada-predskolske-ustanove-radosno-detinstvo-14-06-2018

OECD: Digitalizacija obrazovanja nije opcija – neophodna je

“Digitalizacija obrazovanja nije opcija, to je neophodno. Ako se stvarni svet digitalizuje, i obrazovanje nema opciju da to izbegne”, rekao je u Novom danu analitičar OECD Alfonso Ećezara. U Srbiji prvo treba edukovati nastavnike, jer Srbija nema resurse ali ima dobre profesore, dok na primer u SAD imaju odlične resurse, ali ne i profesorski kadar. Analitičar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj je naveo da je najnovije PISA istraživanje pokazalo da najsrećnija deca žive u Finskoj, Nemačkoj i Švedskoj, da na u Finskoj najmanje uče, a da pokazuju najbolje rezultate. Objašnjavajući modele obrazovnih sistema u evropskim zemljama, kaže da postoji velika raznolikost, pa kad je u pitanju matematika u Francuskoj posotji, na primer, tradicionalniji način držanja nastave u kojoj i dalje dominira profesor, dok u Ujedinjenom Kraljevstvu i skandinavskim zemljama više uvode nove tehnologije, koriste mnogo više internet u školi, pa je tu akcenat na učeniku.
Govoreći o Balkanu, kaže da ako se pogledaju podaci PISA testa, može se zaključiti da je to jedan sistem obrazovanja koji proističe iz postkomunističkog sistema, da je više formalno i teorijsko, ali da daje dosta dobre rezultate. Kad je u pitanju usavršavanje ovih sistema obrazovanja, Ećesara kaže da treba početi tako što će se zadržati ono što je dobro. Gost N1 kaže da ne treba odustati od teorijskog koncepta, ali treba uvesti i ono novo – kao što je rad u grupama, potrebno je kombinovati sve sa novim tehnologijama, naterati profesore da se kroz tehnologiju povežu sa učenicima… Čak je naveo da treba odustati od toga da stolica nastavnika bude izdignuta u odnosu na đačke u učionici.
Govoreći o PISA testovima, pojašnjava da se njima ocenjuju akademske sposobnosti u prirodnim naukama, čitanju, književnosti i rešavanju problema… Svake tri godine ocenjujemo pola miliona učenika, to je jedna šira studija, obuhvata mnogo više stvari, govorimo i o njihovim interesovanjima, dodaje. Ti testovi nam daju mapu rezultata sistema obrazovanja država koje u njemu učestvuju i ukazuju na to šta zemlje sa svojim školama rade, kako nastavnici motivišu učenike i kako s njima rade, naglašava.
“Digitalizacija obrazovanja nije opcija, to je neophodno… Ako se stvarni svet digitalizuje, i obrazovanje nema opciju da to izbegne”, ističe Ećesara. Kaže da postoje različite ideje, od zemlje do zemlje, kako da se pristupi digitalizaciji obrazovanja. Srbija i zemlje regiona su ispod proseka jer im nedostaju resursi, ali kvalitet profesora je veoma visok, i prvo treba početi od njih –  edukovati ih i da profesori budu ti koji traže tehnologiju koja im je potrebna, kaže Ećesara. Ističe da oni (profesori) znaju koje su im tehnologije potrebe na času i kako će da ih upotrebe. Srbija je, ocenjuje, zemlja koja ima dobre profesore, ali oni nemaju resurse, dok navodi primer SAD – koje imaju odlične resurse, ali nemaju dobar profesorski kadar. Zato dodaje: “Ovde treba početi od onoga što dobro funkcioniše”. Ističe da je strategija ovde ključna reč, jer postoje ograničeni resursi.

Kuzmanović: Važna je podrška nastavnicima

Dobrinka Kuzmanović, istraživač Istituta za psihologiju, doktorantkinja u oblasti digitalne pismenosti i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije kaže da je dobro što je u Srbiji tema digitalizacije stigla u prvi plan. Dobro je što je to postalo važna tema, ne samo u medijima, dodaje. Podeća da je, na primer, Norveška još 2006. godine integrisala digitalnu pismenost u nastavni plan svoje zemlje. Od zemalja u okruženju, Slovenija i Hrvatska, kao članice EU koje prate njene trendove, bolje su rangirane od Srbije.  Međutim, kako ističe, nije toliko važna tehnologija u učionici, koliko metode i veštine nastavnika.
Prenoseći rezultate svog istraživanja o toj temi, kaže da u Srbiji nastavnici iskazuju potrebu za napredovanjem u tom domenu. “Važna je podrška nastavnicima”, dodaje. Ona ističe da PISA govori o kvalitetu obrazovnog sistema, preko znanja učenika, da nam daje sliku kvaliteta obrazovnih sistema u odnosu na druge zemlje učesnice u tom istraživanju. To je set znanja, veština, stavova, reč je o čitalačkoj, finansijskoj, naučnoj, matematičkoj pismenosti, dodaje.
To što Srbija ima niske rezultate u PISi je indikativno, ali zavisi od mnogih faktora – pa i od toga koliko su naša deca motivisana da učestvuju, i svakako ne znači da su manje pametna od vršnjaka u drugim državama, navodi gošća Novog dana. “PISA se ne oslanja na plan i program, već na ono što su naše potrebe u savremenom svetu”, ističe. U PISI je akcenat na funkcionalnim znanjima, ali ne treba odustati od fundamentalnih, teorijskih znanja, kaže Kuzmanovićeva. Akcenat modernog obrazovanja je pokrenuti učenike i usmeriti ih da shvate smisao znanja, navodi.
Što se digitalizacije obrazovanja u Srbiji tiče, gošća Novog dana kaže da je dug proces pred nama.

Šid: Koncert folklora za kraj školske godine

Već tradicionalno, pred kraj školske godine, najmlađi članovi kulturno – umetničkih društava iz šidske opštine, poklanjaju sugrađanima koncert folklora. Tako je bilo i ove godine , na Trgu kulture u Šidu. Svi su razdragani i nasmejani. Raspust se bliži, pa su mu za dobrodošlicu zaigrali i zapevali. A gde će ga provesti? Svi zajedno, u srpskim, slovačkim i hrvatskim narodnim nošnjama, predstavili su šidskoj publici bogatstvo naše sredine i ono što su naučili uporedo sa obavezama u školi. Igrala su deca iz Višnjićeva, Gibarca, Bačinaca, Šida… U Bačincima odnedavno deluje KUD “Mladost”. Malo dece, ali puno aktivnosti. Raspust je blizu, još samo nekoliko dana, ali obaveze u folkloru ne prestaju. Još nekoliko nastupa, a onda, voljno do septembra.

Savet budućim vaspitačima: Voleti decu nije dovoljno

Na fakultetu se ne usavršavaju samo studenti već i profesori, a iskustvo kaže da teorija ne funkcioniše bez prakse i obrnuto. To su najvažnije ideje vodilje Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu, gde poručuju da posao vaspitača nije rezervisan samo za pripadnice lepšeg pola. Od oko 150 studenata godišnje, 140 su devojke, a samo desetak momci. Većina ih upiše školu za vaspitače zato što voli decu, ali odmah na početku nauče prvu i najvažniju lekciju: voleti decu nije dovoljno. “Vi morate znati kako da sarađujete sa decom, kako da ih slušate, pogotovo što ove nove osnove koje tek treba da stupe na snagu, zaista negde u centru kompletnog rada sa predškolskom decom stavljaju akcenat na interesovanja dece. To jeste ono što je važno, ali ne samo rad sa decom, nego i rad sa roditeljima, kolegama, stručnim saradnicima, društvenom sredinom, i tako dalje”, kaže Jovanka Ulić, direktorka Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.
Svi oni koji baš žele da se razvijaju na Visokoj školi za obrazovanje vaspitača i da iskoriste ove mogućnosti, za prijemni ispit mogu se prijaviti od 20. do 22. juna. Sve informacije dostpune su na sajtu škole. https://www.youtube.com/watch?v=a-WJZ8pyG9U

Vremeplov: Ubistvo dečaka kod Čukur česme

Turski vojnici su na današnji dan 15. juna 1862 godine kod Čukur česme u Beogradu iz obesti ubili srpskog dečaka Savu, a zatim i oficira i tumača koji su predvodili srpsku patrolu, što je zapalilo varnicu sukoba. Turci su potom sa Kalemegdana tri dana bombardovali Beograd. U to vreme su se u utvrđenim delovima većih srpskih gradova još uvek nalazile turske vojne posade. Bombardovanje Beograda je, zahvaljujući veštim diplomatskim aktivnostima kneza Mihaila, imalo za posledicu da su Turci bili primorani da povuku svoje posade iz srpskih utvrđenih gradova, u skladu s odlukom velikih sila. Kod Čukur česme podignut je 1931. spomenik poginulom dečaku, sredstvima zadužbine Tome Vanđela, delo srpskog vajara Simeona Roksandića.

Vremeplov: Ubio se Bekim Fehmiu

Na današnji dan 15. juna 2010 godine tragično je stradao Bekim Fehmiu, glumac koji je u Jugoslaviji 60-ih i 70-ih uživao veliku popularnost. Proslavio se crno-talasnom filmom “Skupljači perja” Saše Petrovića 1967. Upamćen je po ulozi vaspitača Žarka u “Specijalnom vaspitanju” Gorana Markovića. Često je igrao u evropskim produkcijama. Ostvario je oko 45 filmskih i tv uloga. Objavio je knjigu uspomena: “Blistavo i strašno”.

Vremeplov: Ubio se Bogdan Žerajić

Na današnji dan 15. juna1910  godine srpski student prava Bogdan Žerajić ubio se posle neuspelog atentata u Sarajevu na poglavara okupirane Bosne i Hercegovine, austrougarskog generala Marijana Varešanina. Njegova žrtva bila je primer za omladinu okupljenu oko pokreta “Mlada Bosna”.

Vremeplov: Rođen Grig

Norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig rođen je na današnji dan  15. juna 1843 godine. Bio je nadahnut nacionalnim folklorom Norveške. Posebno je značajan njegov doprinos razvoju postromantičarske evropske harmonije. Izraziti liričar, najbolja dela je ostvario u malim formama poput klavirskih minijatura (“Lirski komadi”), 25 nordijskih narodnih pesama i plesova, svite “Holberg”, “Poetičnih muzičkih slika”, “Humoreski”, solo pesama. Ostala dela: Klavirski koncert u a-molu, orkestarske svite “Per Gint”, “Sigrud Jorsalfar”, Gudački kvartet, Koncert za klavir i orkestar, tri violinske sonate, horske kompozicije.

Vremeplov: Lav X ekskomunicirao Martina Lutera

Na današnji dan 15. juna 1520. godine papa Lav X ekskomunicirao je iz rimokatoličke crkve nemačkog crkvenog reformatora Martina Lutera, osudivši njegove teze kao jeres, ali je Luter pred mnoštvom zadivljenih posmatrača spalio papsku bulu o isključenju. Posle toga njegova tumačenja i reforme su prihvaćene u većem delu Nemačke, a luteranska verzija protestantizma raširila se i u mnoge druge zemlje Evrope.

Vremeplov:  Karađorđevići  vraćeni  na presto Srbije

Skupština Srbije vratila je na današnji dan 15. juna 1903  Karađorđeviće na presto, izabravši za kralja kneza Petra Karađorđevića, koji je živeo u izgnanstvu u Ženevi. Izbor je usledio posle oficirskog “majskog prevrata” 11. juna 1903. (prema Julijanskom kalendaru tada važećem u Srbiji – 29. maja), u kojem je ubijen kraljevski par Aleksandar Obrenović i Draga Mašin. Petar I Karađorđević krunisan je potom u Sabornoj crkvi u Beogradu i – prema ugledu na Nemanjiće – miropomazan u manastiru Žiča, što je inače tradicija kod svih srpskih vladara. Period njegove vladavine obično se smatra vremenom razmaha parlamentarizma i demokratskih institucija, kao i apsolutne slobode štampe. Ova opšte prihvaćena predstava je ipak samo delimično tačna pošto je u tom periodu (1903-1914) veliki uticaj imao vojni klan koji je izvršio majski prevrat.

Vremeplov: Rođen Hugo Prat

Na današnji dan 15. juna 1927 godine  rođen je Hugo Prat, proslavljeni italijanski strip autor i ilustrator. Rođen je pored Riminija od oca Nemca i majke Italijanke. Detinjstvo i ranu mladost proveo je po italijanskim kolonijama u Istočnoj Africi i u Argentini, i to je trajno obeležilo njegova umetnička stremljenja. Njegova dela – neobična mešavina crtačke umešnosti i poetskog dara – smatraju se najvišim dometima devete umetnosti. Autor je čuvenog Korta Maltezea, koji je doživeo nebrojena izdanja, širom sveta. Više epizoda je ekranizovano, nakon Pratove smrti. Ostala dela: “Pustinjske škorpije”, “Narednik Kirk”, “Ana iz džungle”, “Jezuita Džo”, “Sent Egzeperi”, “Makumba”.

Đaci pretili vršnjaku da će ga izbosti nožem

Učenik (12) iz Sremskih Karlovaca juče nije otišao u školu zbog pretnji školskih drugara da će ga izbosti nožem. Dečaka koji pohađa šesti razred grupa drugara iz razreda već godinama zlostavlja, a kako kaže njegova majka S. B. N., nije smela da ga pusti u školu nakon jezivih pretnji. – Nakon jednog od incidenata razredna je raspustila razred i ostavila samo tu trojicu problematičnih dečaka koji ga maltretiraju. Posle tog razgovora rekli su mu da će ga u sredu izbosti i da ih neće više tužakati – priča ona Slađana.
Kako dodaje, sin joj je to ispričao kada je došao kući, zbog čega joj je razredna rekla da dete ne treba da dođe u školu u sredu, ali joj je kasnije kazala da ga pusti u školu, što ona nije učinila. – To je sve krenulo još u prvom razredu, do četvrtog je bila bolja situacija, jer se ta problematična grupa bojala učiteljice. Od petog razreda postaje strašno – priča majka. Ona kaže da dete maltretiraju te ga nazivaju pogrdnim imenima i vređaju u seksualnom kontekstu.
Kako kaže, dečak ne sme u školu da ide biciklom, jer mu ga je nedavno ista grupa potpuno demolirala. – Pobegnu sa časa i unište mu bicikl. Kasnije u školi kažu kako se na kamerama ne vidi ko je to uradio i nikom ništa – priča ozlojeđena majka. Ona kaže da je tokom godina bilo i modrica od šutiranja, ali da je strašna i psihička tortura dečaka koji maltretiraju njenog sina.

Direktor: Psihološko nasilje prvog stepen

Goran Maravić, direktor škole, kaže da je odmah po saznanju da se u školi dogodio incident obavestio Školsku upravu i školski Tim za prevenciju nasilja, koji je dobio zadatak da utvrdi činjenično stanje. – Za sada je utvrđeno da se radi o psihološkom nasilju prvog stepena. Razgovarano je i sa roditeljima i sa decom u prisustvu članova tima, a razgovore je pratio i predstavnik Školske uprave – kaže direktor.
On dodaje da su izjave dece kontradiktorne, te da je dečak, koji je navodno pretio ugroženom šestaku, kazao kako je ovaj njemu prvi pretio nožem. Kako kaže, o svemu je obaveštena policija, ali i Centar za socijalni rad, i dodaje da škola nije zataškavala slučaj već je preduzela sve što je mogla.

Neuspeli sastanak, bila i policija

Kako saznajemo, prekjuče je u školi organizovan sastanak nadležnih sa roditeljima problematičnih dečaka, na koji je bila pozvana i majka maltretiranog dečaka. Ona na njega nije otišla, jer, kako kaže, već je razgovarala sa roditeljima te dece. Na sastanak u školi došla je i policija, a majka maltretiranog dečaka kaže kako je zahtevala da ona i njen sin sednu nasamo sa razrednom i školskim psihologom, te da im onda dete ispriča kroz kakve muke prolazi.

Završna tribina u okviru projekta prevencije vršnjačkog nasilja

Tribinom na temu prevencije vršnjačkog nasilja održanoj u velikoj sali Bele zgrade završena je realizacija projekta staropazovačkog Centra za socijalni rad i OŠ „Boško Palkovljević Pinki” koji simbolično nosi naziv „Nasilje nije kul, nasilnik nije drug”.  Projektom je bilo obuhvaćeno preko dvesta učenika pomenute škole, a održane su i tribine za roditelje i stručne radnike.  Specijalna gošča završne tribine bila je profesorka na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i autorka Aleksinog zakona Dragana Ćorić. “U četvrtom razredu pamti druga koji je van školskog dvorišta pribio uza zid i kolenom udarao u stomak dok nije počela da povraća, u petom razredu joj na sred hodnika u školi spaljuju knjige, u šestom joj za vreme časa fizičkog vršnjaci bacaju odeću u sneg, u sedmom je skidaju i razapetu je gađaju ledenjačama, a u osmom razredu vršnjaci joj organizuju suđenje i za sudiju biraju učiteljicu, a sve samo zato što je, kako su je u to vreme zvali, dođoš”, priča je Dragane Ćorić koja danas predaje na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i koja se zajedno sa svojim studentima osmelila da koncipira predlog „Aleksinog zakona”.
Specijalna gošća završne tribine u okviru pomenutog projekta istakla je da su delovi „Aleksinog zakona” usvojeni. Prisutnima su predstavljene procedure u slučaju postupanja Policije, Tužilaštva i Centra za socijalni rad u slučaju prijavljivanja vršnjačkog nasilja. Za 213 učenika petog i šestog pomenute osnovne škole stručni radnici Centra održali su 24 radionice, a pored završne, održana je i tribina za roditelje. U projekat su se uključile i javne ličnosti poput Andrije Miloševića, Nede Arnerić, Aleksandra Radojičića i drugih, a realizaciju istog finansirala je Opština Stara Pazova. https://www.youtube.com/watch?v=qJwxHTvtXgA

Subotica tuguje za dečakom stradalom na Divčibarama

Grad na severu Bačke je u žalosti zbog tragične pogibije Alekse Dimitrova, učenika trećeg razreda subotičke Osnovne škole “Miloš Crnjanski”, koji je stradao kada je na kolonu dece na Divčibarama koja su bila na ekskurziji na ovoj planini naleteo automobil “tojota”, beogradskih registracija, kojom je upravljao vozač V.V. (43). U školi niko nije davao izjave za medije, ali smo saznamo smo da su ovodom ove tragedije održani sastanci aktiva roditelja i drugih školskih organa. Novinarske ekipe nisu mogle ni da priđu porodičnoj kući Dimitrovih, jer su prijatelji porodice blokirali taj deo ulice Antona Aškerca.
Građani Subotice u neverici i sa tugom komentarišu ovu tragičnu nesreću u kojoj su povređene i dve Aleksine vršnjakinje T. S. i V. T. Đaci iz njegovog odeljenja koji se u  vratili u Suboticu, u utorak  su saznali da im je drug mrtav i ostavljaju cveće u dvorištu škole.
Komemoracija za malog Aleksu Dimitrova je održana juče, 14. juna u 11 sati u školi, a sahrana je obavljena u 15,30 na pravoslavnom groblju “Dudova šuma” u Subotici.

About the Author

admin