Vesti – 16/17.06.2018.

Kamenicama na razum: Kome smetaju učitelji, zdravstveni radnici, penzioneri, nezaposleni, …?

“U noći između srede i četvrtka neki, nama nepoznati, bezumnici kamenovali su prozore na prostorijama u Zrenjaninu koje koristi regionalni odbor Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine za ŠU Zrenjanin”, kaže prof Hadži Zdravko M. Kovač, predsednik  NSJSS. “Elem, zakupljeni prostor u kojem osim ovog Sindikata  radi i deluje i Nezavisni sindikat javnih službi Vojvodine (uz prosvetare, tu svoje potrebe servisiraju  i zdravstveni radnci, radnici državne uprave i lokalne samouprave, zaposleni u kulturi, penzioneri, nezaposleni i dr.)   kao i po principu radničke i društvene solidarnosti i Centar za zaštitu potrošača „Begej“ iz Zrenjanina bio je  cilj i meta neumnika koji nisu bacili kamen na prozore već na sve ove ljude koji se u Srednjebanatskom okrugu, ali i šire bave odgovornim javnim radom, sudeluju u socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju i na lpkalnom i na nacionalnom nivou, koji loše plaćeni besplatno školuju i leče njihovu decu, koji su svojim siromašnim sugrađanima podelili (iz sredstava sindikalne članarine i donacija koje su obezbedili “na svoj brk”) kamione besplatne pomoći, bolesnima tone lekova, priređivali novogodišnje poklone za najsiromašniju decu, … Ili se baš u ovom napred navedenom (nepotpunom)  spisku aktivnosti kojim  se uspešno bave naši sindikati  nalazi razlog kamenovanja” kaže prof Kovač.
“NSJSS apsolutno podržava naše kolege iz Zrenjanina i njima bratske organizacije iz civilnog sektora u ovom teškom trenutku direktnog napada na sada prostorije, a sutra možda i na same aktiviste sindikata i NVO i insistira da nadležni hitno pronađu počinioce i bezumlje saseku u korenu, dok stvari ne odu predaleko. Nažalost, istorijsko iskustvo nas oči da je samo jedan korak do neke nove “kristalne” ili “vartolomejske” noći. Ili to uradite odmah i sad ili će te u našim očima biti saučesnici” kaže prof Hadži Zdravko M. Kovač.
Sindikat pozdravlja i jučerašnju izuzetno veliku podršku koja je došla sa različitih strana, od pojedinaca, organizacija, pa i iz resornog ministarstva prosvete,  kao i izjave naših kolega iz Zrenjanina koji če ostati uporni u tome  da rade svoj  sindikalni posao kao i dosad i da ih ni ovakvi napadi neće uplašiti, ali na ovakvo nasilje moramo  dobiti i odgovor ko je izvršilac i naročito ko je je inspirator i nalogodavac? (→Saopštenja)

Šarčević: Nova strategija biće oslonjena na privredu

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja priprema seriju zakona iz oblasti obrazovanja i novu strategiju obrazovanja oslonjenu na privredu, u nameri da se unaprede znanja i veštine mladih, kako bi imali veće šanse za zaposlenje, izjavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević. Šarčević je rekao da je u poslednje dve godine uspostavljen dobar spoj obrazovanja i privrede, a da znatna podrška zajedničkim naporima Ministarstva i Privredne komore Srbije dolazi iz velikih kompanija, poput Coca-Cole, koje osmišljavaju različite programe namenjene mladima kako bi oni stekli što bolje veštine i znanja i kako bi se kroz praksu upoznali sa svetom rada.
Naglasio je da je zajednički posao napredak zemlje i nastojanje da se mladi zadrže u Srbiji gde posluje dobar deo velikih stranih kompanija u kojima mogu da se zaposle. Država će, navodi ministar, nastojati da pokrije što više troškova školovanja studentima kako bi ono bilo povoljnije i jeftinije, ali istovremeno i da stipendira mnoge učenike. “Cilj je da pomognemo da mladi steknu dobre kompetencije i unaprede veštine i znanja”, rekao je Šarčević i dodao da je u tom smislu važno i dualno obrazovanje i studentska učenička praksa. Njegov posao kao ministra je, kaže, da podigne kvalitet obrazovanja od predškolskog do visokog obrazovanja.

Osnovci kovinske škole održali završnu svečanost

Poslednjeg dana nastave ove školske godine učenici kovinske “Zmajeve” osnovne škole u Centru za kulturu održali su završnu svečanost.  Tom prilikom, kako je rekla direktorka škole Vesna Jotić, ispratili smo u svet odraslih još jednu generaciju učenika naše škole i završili, u svakom pogledu, izuzetno uspešnu školsku godinu. Potom su nagrađeni brojni učenici: 107 iz oblasti sporta, 35 za osvojeno jedno od prva tri mesta na takmičenjima višeg ranga od školskog takmičenja iz nastavnog predmeta, 11 odlikaša osmog razreda i nosioci diploma, a najbolja među najboljima, nosilac diplome „Vuk Karadžić”, laureat priznanja „Đak generacije” je Katarina Ivezić. Radosti i vedrini ovoj svečanosti doprineli su i učenici mlađih razreda lepršavom predstavom koja je vodila kroz „Zmajolend”, čarobni mjuzikl koji je oživljavao svet mladosti i zabave davnih osamdeseth, vreme njihovih baka i deka, oduševivši roditelje, rođake i prijatelje škole.

Za prekvalifikaciju u IT 250 miliona dinara

Procenjuje se da u Srbiji nedostaje oko 15.000 IT stručnjaka, zato Vlada Srbije nastavlja sa programom prekvalifikacija za IT, a za koji je u ovoj godini izdvojila 250 miliona dinara, izjavio je u četvrtak  ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević. Ministar je dodao da je trenutno u fazi raspisivanje tendera za izvođače obuka, te pozvao sve obrazovne institucije, nevladine organizacije, institute i kompanije da se prijave za obučavanje budućih junior programera. “Potrebno nam je što više izvođača obuka, jer imamo veliko interesovanje građana. Odvojili smo i dosta novca i voleli bismo da svi koji se jave dobiju mogućnost da se prekvalifikuju”, rekao je Đorđević za Tanjug.
Podseća da je prošle godine u pilot fazi projekta 100 polaznika prošlo obuke, kao i da većina njih danas radi na programerskim pozicijama u IT industrijama. Takođe, u drugoj fazi projekta, koja je počela u januaru, obezbeđene su prakse za više od 700 polaznika, poručio je ministar, i najavio da je novim ciklusom prekvalifikacije za IT planirano 775 polaznika, a u nekim narednim fazama i do 1.500. “Biće mesta za sve, a verujem da će uspeh prvih 100 polaznika ovog programa koji su zaposleni motivisati još više ljudi da se prijave. Osim toga, svi koji se dvoume moraju da znaju da je IT oblast dobro plaćena, kao i da do posla mogu doći sticanjem znanja o trošku države”, podvukao je Đorđević.
Polaznici će na kursevima moći da nauče osnove programskih jezika Java, JavaScript, PHP ili Net framework, ali i o ostalim programskim jezicima i bazama podataka koje su im neophodne da bi stekli dovoljno znanje za zaposlenje. Đorđević je istakao da već postoje ljudi sa predznanjima iz informacione tehnologije, te da će od njihovih predznanja zavisiti vrsta obuke i prekvalifikacije.
Program prekvalifikacija za IT sektor kreiran je na osnovu istraživanja koje je Ministarski savet za informacione tehnologije i inovaciono preduzetništvo pokrenuo zajedno sa Infostudom u januaru 2017. godine, a čiji rezultati su pokazali da 118 IT kompanija planira da u narednih godinu dana zaposli čak 961 junior programera.

Izložba “Dijanina deca” će obići celu Srbiju

Ministar odbrane Aleksandar Vulin obišao je u četvrtak  Izložbu “Dijanina deca” u Domu Vojske Srbije u Beogradu, poslednji dan pred njeno zatvaranje. Vulin kaže da je izložba o Dijaninoj deci i sve ono što je Dijana Budisavljević uradila za srpsku, jevrejsku, romsku decu, za čovečanstvo, naišla na veliku pažnju građana. Đaci više od 30 osnovnih i srednjih škola prvi put su videli kako je izgledao Drugi svetski rat, koliko su jezivi bili ustaški zločini i mogli su sami da se uvere koliko smo zaboravili”, kaže Vulin.
Istakao je da se u našim udžbenicima o Dijani Budisavljević nije govorilo pa čak i o Jasenovačkom genocidu govorilo se uzgred, kao da Srbi imaju razloga da se stide, istakao je ministar odbrane. Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, Vulin je naglasio da je ta izložba način da Ministarstvo da svoj doprinos vraćanju istini i vraćanju onome što moramo da znamo.
Ministar kaže da će izložba o Dijani i njenoj deci, o ustaškim zločinima, o zločinima koji često nisu bili kažnjeni i o vrlini Dijane Budisavljević koja nije bila nagrađena, obići celu Srbiju, uključujući Niš i Novi Sad, te da će svi objekti Vojske Srbije biti otvoreni za ovu izložbu. “Nadam se da ćemo sa Dijaninom decom moći da upoznamo i publiku u Austriji i brojnim drugim zemljama i gradovima”, zaključio je ministar odbrane.
Izložba, autorke Slađane Zarić i autora arhitekture Ivana Mangova, posvećena je najvećoj akciji spasavanja dece iz koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata. Zahvaljujući Dijani Budisavljević, od sigurne smrti spaseno je više od 7.500 srpskih dečaka i devojčica iz koncentracionog logora Jasenovac u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Više hiljada posetilaca izložbu je doživelo veoma emotivno, napuštajući Galeriju Doma Vojske Srbije pod snažnim utiskom.

Posao vaspitača nije rezervisan samo za devojke

Sa Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu poručuju da posao vaspitača nije rezervisan samo za pripadnice lepšeg pola. Od oko 150 studenata godišnje, 140 su devojke, a samo desetak momci.Kako se interesovanja i načini na koje deca odrastaju stalno menjaju, za jednog vaspitača učenje nikada ne prestaje. To se nauči još na studijama, gde se vaspitači u povoju spajajući teoriju i praksu, pripremaju za jedno od najlepših, ali i najodgovornijih zanimanja.
 “Što se tiče prve godine, najzanimljiviji predmeti su mi bili Lutkarstvo i Scenska umetnost, zato što smo tu dosta praktičnog radili i pravili svašta, a druga treća godina, bio mi je zanimljiv predmete što se tiče jaslica, tu smo učili kako da radimo sa decom od 1 do tri godine”, kaže studentkinja Jovana Dudarin.

Visoka škola za vaspitače: Saradnja sa 90 predškolskih ustanova

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača ima saradnju sa 90 predškolskih ustanova u Srbiji i regionu. Studenti kažu da najviše nauče upravo tokom prakse, jer ono što sam doživiš, ne može da se meri ni sa jednim primerom pročitanim u knjizi. “Kad je jedan mali dečko plakao, jer mu je mama nadostajala, poenta je mirno mu prići, popričati sa njima, da ga razumemo, da dete oseti da imamo emociju prema njemu, jer će ga to na neki način umiriti, jer kad popričate sa njim i razjasnite tu situaciju, na neki način ga i smirite”, objašnjava studentkinja Lena Poznanović . “Najdragocenije što sam naučila ove godine je praksa metodička, jer sam na tim praksama naučila kako da se ophodim prema deci, kako da vodim aktivnosti sa decom, jer kad smo imali ta predavanja nisam znala da li ću ja to zaista moći, ali kad sam ja sama počela da držim aktivnosti, bilo je lakše”, kaže studentkinja Bilјana Matijašević.
Osim predavanja i prakse, znanje studenata može biti upotpunjeno i stranim iskustvom, zahvaljujući saradnji sa pedagoškim fakultetima iz Ciriha i Maribora. Svi oni koji baš žele da se razvijaju na Visokoj školi za obrazovanje vaspitača i da iskoriste ove mogućnosti, za prijemni ispit mogu se prijaviti od 20. do 22. juna. Sve informacije dostpune su na sajtu škole.    https://www.youtube.com/watch?v=a-WJZ8pyG9U

Srbija: Prosečan student ima 23 godine, troši 34.000, živi s roditeljima

Prosečan student u Srbiji ima 23 godine, živi sa roditeljima, od kojih bar jedno ima fakultetsku diplomu, mesečni troškovi su mu oko 34.000 dinara, ali ne radi tokom studiranja, rezultati su Eurostudent istraživanja koje je danas predstavljeno. Koordinator istraživanja, sociolog Dragan Stanojević istakao je da su istraživanjem obuhvaćeni studenti državnih i privatnih fakulteta, te da na taj način studenti iz Srbije mogu da se porede sa kolegama iz EU. U strukturu troškova studenta od 34.000 dinara mesečno uračunati su troškovi svakodnevnog života, troškovi studija, troškovi slobodnog vremena. “Što se tiče rada tokom studiranja Srbija je tu na začelju. U Srbiji ukupno 24 odsto studenata uspeva i da radi i da studira, to je najniži procenat u Evropi. U nekim zemljama je to i više od 60 odsto”, rekao je Stanojević za Tanjug. On je dodao da je razlog za to nedovoljno fleksibilni uslovi rada, jer na tržištu nema dovoljno poslova koje bi studenti mogli da rade. Ti poslovi morali bi da budu fleksibilni, sa skraćenim radnim vremenom.
Sa druge strane, ni sistem visokog obrazovanja nema programe dizajnirane za studente koji rade. “Srbija spada u red zemalja u Evropi gde studenti u najvećoj meri zavise od resursa svojih roditelja – 96 odsto studenata je izjavilo da je u potpunosti finansijski zavisno od svojih roditelja”, pojasnio je Stanojević.
Istraživanje je pokazalo da oko polovine studenata živi kod svojih roditelja tokom studiranja, 40 odsto u iznajmljuje stanove, a 11 odsto živi u studentskim domovima. “To zapravo znači da su i stambeno i finansijski zavisni od svojih roditelja, jer i plaćanje iznajmljivanja stana u najvećoj meri pokrivaju njihovi roditelji”, naglasio je on. Kako je rekao sistemske mere podrške studentima u Srbiji su nedovoljno razvijene u poređenju sa drugim evropskim zemljama, jer je svega 11 odsto studenata stanuje u studentskim domovima, a oko četiri odsto u ukupnim prihodima studenata učestvuju sistemske pomoći – stipendije, krediti.
Stanojević pojašnjava da je velika razlika zemalja EU i Srbije što se tiče sistemske pomoći studentima, te je tako u našoj zemlji za dobijanje stipendija i kredita uslov akademska izvrsnost, a ne socio-ekonomsko stanje studenata. “Dešava da ovim merama nisu targetirani oni koji imaju niži socijalni status, roditelje bez visokog obrazovanja…”, pojasnio je Stanojević. Istraživanje je pokazalo i da je još uvek mala mobilnost studenata u Srbiji i da je u inostranstvu zarad učenja bilo manje od dva odsto njih. “To je prilično nizak procenat i uglavnom kada studenti odlaze u inostranstvo ne idu na kraće aranžmane, kao što su letnje škole koje mogu da traje od par dana do par nedelja, već se odlazi na duže studijske boravke koji su najčešće jedan ili dva semestra”, naglasio je Stanojević.
Istraživanje Eurostudent sprovodi se u Evropi svake druge godine. Istraživanje Eurostudent predstavljeno je danas na skupu o visokom obrazovanju koje je organizovao tim stručnjaka za reformu visokog obrazovanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (HERE tim) u saradnji sa Fondacijom Tempus.

Srbija zagovara unapređenje prava osoba sa invaliditetom

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić otvorio je u četvrtak 14. juna skup povodom obeležavanja 10 godina od stupanja na snagu Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom i poručio da je Srbija snažan zagovornik poštovanja i unapređenja prava osoba sa invaliditetom. “Takođe, uvažavanje razlika i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske raznolikosti i čovečanstva; jednake mogućnosti; dostupnost; ravnopravnost žena i muškaraca; uvažavanje razvojnih sposobnosti dece sa invaliditetom kao i poštovanje prava dece sa invaliditetom na očuvanje svog identiteta”, dodao je Dačić. Naveo je da je desetogodišnjica stupanja na snagu Konvencije UN-a o pravima osoba sa invaliditetom prilika da se podsetimo važnih činjenica u vezi sa ovim značajnim međunarodnim pravnim instrumentom, te da se reafirmiše posvećenost Srbije i zalaganje za promovisanje principa i obaveza iz Konvencije i njihovu doslednu primenu u praksi.

SBO: Poboljšanje i proširenje usluge u vrtićima

Zajednički projekat grada Zrenjanina i opština Nova Crnja, Sečanj, Novi Bečej i Žitište obuhvata i dosadašnje aktivnosti Srednjobanatskih lokalnih samouprava u okviru sprovođenja mera populacione politike, a novina koja se ovim projektom želi obezbediti jeste poboljšanje i proširenje usluge u vrtićima. “Mi imamo dežurni vrtić koji bi radio i vikendom do 23 sata jer javlja se potreba i za tom uslugom, mnogo naših mladih sugrađana koji imaju malu decu rade po firmama koje rade u više smena i rade vikendom, hoćemo da im olakšamo i na taj način podizanje porodice, jako je bitno što hoćemo i po selima da imamo jaslene ustanove i to je najveća novina u celouj ovoj priči”, rekao je Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.
Stav lokalnih samouprava sa teritorije Srednjobanatskog okruga jeste, da ukoliko zajednički nastupaju imaju veće šanse za dobijanje sredstava, a u ove svrhe iz budžeta Republike Srbije izvdojeno je 500 miliona dinara. https://www.youtube.com/watch?v=AHGoqkUnCXg

Novi Sad: Četrdeset džakova pomoći za Svratište

Humanitarnu akciju prikupljanja pomoći za Svratište za decu i mlade početkom maja pokrenula je mesna zajednica Detelinara. Kako je za „Dnevnik” rekao predsednik Saveta te MZ Ivan Striber, građani su se odazvali u velikom broju i do sada je prikupljeno negde oko 40 džakova različitog sadržaja. „Tradicionalno organizujemo akcije tog tipa, a s obzirom na to da na ovom prostoru pretežno živi mlađa populacija i da su naša ciljna grupa deca i mladi, naišli smo na veliko razumevanje i zadovoljavajući odziv“, rekao je Striber. „U razgovoru s koordinatorom Svratišta odredili smo prioritete i krenuli u akciju prikupljanja najpotrebnijih stvari.“ Kako je naveo naš sagovornik, pomoć se ogleda u doniranju odeće, obuće i sredstava za ličnu higijenu za uzrast od pet do 18 godina, kao i kućne hemije. Građanisu  sve do 31. maja, mogli doneti potrebne stvari u prostorije MZ Detelinara.
Zanimljivo je da, osim letnjih akcija, ta mesna zajednica humanitarnu akciju sprovodi i zimi, kada pomažu Prihvatilište za beskućnike. Građani su već upoznati s tim humanim činom te samoinicijativno, već pred zimu počnu sami da dolaze i donose neophodne stvari za beskućnike. „Uglavnom Detelinarci već uveliko znaju za našu humanitarnu akciju tokom zime, te se dešava da mi ni ne obavestimo javnost, a da građani već sami donose potrebne stvari za zimski period“, rekao je Striber, i dodao da je lepo biti okružen humanim ljudima koji veruju u to da male stvari nekom život znače.

Štednja i zaštita vode za subotičke mališane

“Vodu nismo nasledili od naših predaka, već smo je nasledili od naših potomaka” – pod ovim sloganom subotički Vodovod i kanalizacija uključio se u obeležavanje evropske nedelje održivog razvoja, kroz aktivnosti koje su prvenstveno namenjene deci, njihovim roditeljima i nastavnicima. Ukoliko zatvore slavine prilikom sapunjanja ruku u školi, ova deca štede do trećinu utrošene vode. I to mogu sama praktično da vide na svojim slavinama, pošto su na njih u okviru ove manifestacije postavljeni merači. Uz to, uloga vode u održivom razvoju prevedena je na jezik mališana prigodnom konferencijom, a sve to u saradnji lokalnog Vodovoda i slovenačke inicijative “Vodni agent Dunavske regije”. “Mislim da će deca izaći iz ove radionice možda ne sa promenjenom svešću, ali sa dosta informacija o tome kako malim promenama svakodnevnog ponašanja mi možemo da napravimo veliku promenu u tome da racionalno trošimo vodu, da je manje zagađujemo i da naučimo da je recikliramo, ponovo trošimo na mnogo smisleniji i pametniji način”, poručuje program menadžer projekta Majda Adlešić.
Osim predavanja, klinci su mogli praktično da vide kako izgleda put vode od njenog izvorišta do mesta gde je mi upotrebljavamo, pa sve do njenog prečišćavanja i ponovnog uspostavljanja ciklusa vode u prirodi. A sve putem maketa koje su bile postavljene u centru grada. “Tamo će videti sve što inače niko od nas ne vidi osim ljudi koji se time bave. To su sve instalacije vodovoda, kanalizacije, kućnih instalacija, imaće priliku da sami pokušaju da sastave vodovodnu ili kanalizacionu infrastrukturu”, dodaje Adlešić.

Vremeplov: Paja Jovanović

Srpski  slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma rođen je na današnji dan 16. juna 1859. godine. Bio je član Srpske kraljevske akademije i srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju. Najveći deo života proveo je u Beču u kojem je i umro 1957. Bio je izvanredan poznavalac slikarskog zanata i inspirisao se srpskom nacionalnom istorijom. Naslikao je velike ikonostase u Sabornoj crkvi u Novom Sadu i u crkvi u Dolovu i portretisao više vladara i crkvenih dostojanstvenika. Radio je i folklorne i istorijske kompozicije, uključujući “Seobu Srba”, “Proglašenje Dušanovog zakonika”, “Takovski ustanak”, “Mačevanje”, “Kićenje neveste”.

Vremeplov: Miloje Milojević

Na današnji dan 16. juna 1946. godine umro je kompozitor Miloje Milojević. Milojević je bio  muzikolog, pedagog i muzički kritičar, profesor Muzičke akademije u Beogradu i jedan od začetnika muzikologije u Srbiji. Doktorat muzičkih nauka stekao je 1925. u Pragu, i bio je prvi Srbin s tim zvanjem. Osnovao je beogradski orkestar “Collegium musicum” kojim je i dirigovao. Stvarao je pod uticajem romantizma, impresionizma i ekspresionizma i inspirisao se narodnim motivima. Dela: klavirske kompozicije “Četiri komada”, “Melodije i ritmovi sa Balkana”, horovi “Muha i komarac”, “Pir iluzija”, ciklus solo pesama “Pred veličanstvom prirode”, muzikološki spisi “Osnovi muzičke umetnosti”, “Studije i članci”.

Vremeplov: Ljubomir Stojanović

Srpski političar i filolog Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije umro je 16. juna 1930. Godine. On  je 1921. s Jašom Prodanovićem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik. Prethodno je kao pripadnik Samostalne demokratske stranke više puta bio ministar prosvete i jednom Predsednik vlade. Dela: monografija “Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića”, stari srpski pisani spomenici “Miroslavljevo jevanđelje”, “Stari srpski natpisi i zapisi” (šest knjiga), stari letopisi, dela Vuka Karadžića, uključujući “Vukovu prepisku”, udžbenici gramatike, studije o starim srpskim štamparijama, o srpskim hramovima u 15. i 16. veku, o arhiepiskopu Danilu.

Vremeplov: “Serbski dnevnik”

U  Novom Sadu je na današnji dan 16. juna 1852. godine štampan prvi broj lista “Serbski dnevnik”, s književnim dodatkom “Sedmica”, koji je potom izlazio 12 godina. U listu, koji je pokrenuo i izdavao Danilo Medaković, sarađivali su mnogi veliki srpski književnici. Kada je 1859. Medaković prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju, urednik lista postao je Jovan Đorđević (književnik, klasicista, autor teksta srpske himne “Bože pravde”).

Vremeplov: Radnici  “Zmaja” demonstrirali  ispred Skupštine SFRJ

Oko pet hiljada radnika zemunske fabrike “Zmaj” demonstriralo je na današnji dan 17. juna 1988. ispred zgrade Skupštine SFR Jugoslavije, nezadovoljno svojim socijalnim položajem. To je bio početak masovnih mitinga koji su nazvani “antibirokratska revolucija”, a poslužili su za učvršćivanje vlasti lidera srpskih komunista Slobodana Miloševića.

Vremeplov: Konvencija o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece

Na današnji dan 17. juna 1999. Međunarodna organizacija rada usvojila je sporazum o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece, uključujući ropstvo i nasilnu regrutaciju.

Vremeplov: Ukinuli kralju pravo veta

Poslanici Trećeg staleža u francuskom parlamentu proglasili su na današnji dan 17. juna 1789.  Narodnu skupštinu i ukinuli kralju pravo veta.

Vremeplov:  Prvi put u istoriji medicine korišten antiseptik

Engleski hirurg Džozef Lister upotrebio je na današnji dan 17. juna 1867.  prvi put u istoriji medicine antiseptik, kada je operisao svoju sestru Izabelu.

Gurnuli dečaka (5) pod automobil u pokretu!

Dečak star pet godina u četvrtak  je oko 14 sati povređen u centru Niša kada je na njega naleteo putnički automobil, prenose mediji. Dečak se nalazio na trotoaru kada je do nesreće došlo, a očevidac kaže za “Alo” da je dete iznenada izleteo iz mase ljudi koji su čekali autobus, ali da automobil nije brzo išao, pa je vozač uspeo da ukoči. “Imam utisak da je dečaka neko gurnuo sa trotoara. Sumnjivo je što su se roditelji deteta brzo stvorili na licu mesta, ali nisu hteli da priđu kolima Hitne pomoći gde su lekari zbrinjavali mališana. Ljudi su počeli da pričaju da je namerno gurnut ispred auta koji je polako išao, da bi naplatili štetu za povređivanje”, ispričao je očevidac. Mediji prenose da je Hitna pomoć odvezla dečaka, kao i da se prema prvim lekarskim pregledima veruje da nije teško povređen. Neki od ljudi koji su prisustvovali događaju kažu da su u povređenom dečaku prepoznali prosjaka koga roditelji na mesto nesreće dovode svakodnevno kako bi molio prolaznike za novac. Policija je obavila uviđaj i u toku je utvrđivanje okolnosti pod kojima se udes dogodio.

Lažni profesor pravi prevarant!

Na vratima i oglasnim tablama beogradskih pozorišta u proteklih nekoliko dana osvanula je fotografija jednog muškarca sa kratkim opisom i objašnjenjem – on je prevarant. Iza kratkog teksta ispod njegove fotografije zapravo se krije priča i sama vredna pozorišne predstave ili filma. Ali da počnemo od početka. Miloš Radovanović (1985) jednog dana ušetao je u Pozorište na Terazijama predstavljajući se da je zaposlen kao asistent na Filološkom fakultetu u Beogradu i profesor srpskog jezika i književnosti. Sudeći po tome kako se dalje odvijala situacija, on je izgleda želeo po svaku cenu da se uvuče u beogradske pozorišne krugove i pridobije poverenje glumaca i zaposlenih. U tome je i uspeo. Radovanović je, kako saznajemo, duže vreme radio na tome. U beogradska pozorišta dolazio je sve češće i češće. Svojim šarmom i slatkorečivošću uspevao je da se približi pojedinim članovima ansambla i zaposlenima najviše u Pozorištu na Terazijama. Višesatno sedenje i ćaskanje sa umetnicima napokon je urodilo plodom.
Postajao je jedan od njihovih prijatelja kome su se poveravali, kako može da se čuje u pozorišnim krugovima, ostavljali mu torbe i lične stvari na čuvanje u garderobi dok su oni na sceni ili dok obave neki posao u pozorištu. Nenametljivo i na prvi pogled spontano druženje iz pozorišta je prešlo i u kućne posete. Svog novog prijatelja su pozivali u svoje domove, kad god bi bilo neko okupljanje gde su ćaskali, igrali društvene igre…

Otac: Svedoci tvrde da je u ruci držao mobilni i cigaru

“O mom Aleksi je sve uvek samo lepo rečeno, o njemu nema nijedna loša reč da se čuje. Bio je divno dete, divan dečko, pošten, kulturan, pametan. Nikada nije izašao iz kuće a da se nije javio gde ide”, izgovara kroz suze Vladimir Dimitrov, otac tragično nastradalog dečaka na Divčibarama. Kućom odjekuju jecaji. Bol i ogromna tuga su se nadvili nad porodičnim domom Subotičana, koji važe za ugledne i izuzetne ljude koji drugima uvek pomažu i uvek su pri ruci onima kojima je najteže. – Zgazio mi je mog anđela, prešao je preko njega. Dobili smo nalaze obdukcije i bukvalno je tako bilo. Sada je kasno, moje dete više ništa ne može da nam vrati, ali moram nešto da kažem. To je važna činjenica i ja ću je reći. Svi koji su bili u trenutku nesreće tamo videli su, i deca su to rekla, da je vozač nakon što je izašao iz kola imao u ruci mobilni telefon i cigaretu. I rekli su da je držao glavu pozadi, gledao je iza sebe, a nije držao pažnju napred tokom vožnje” – priča za “Blic” Vladimir Dimitrov.
Vladimir i Marina, Aleksini roditelji, u utorak odmah posle nesreće uputili su se ka Valjevu, ali kada su krenuli na put, nisu znali da je život njihovog sina već izgubljen. Da je dečak preminuo, saznali su na putu, tačnije, pročitali su u medijima. Da je zaista sve gotovo i da nema nade, shvatili su tek kada su završili procedure u policiji i bolnici. Vratili su se kući potpuno skrhani od bola.

Za Aleksom tuguje cela  škola

Za Aleksom tuguje cela OŠ “Miloš Crnjanski” i pred ulazom u školu stoje zapaljene sveće i cveće. Za dečakom tuguje Subotica, ali i Srbija. Njegov život je ugašen u samo jednoj sekundi, i to naočigled njegovih vršnjaka i učiteljice. Nesrećni dečak je zajedno sa drugarima iz razreda i još dva odeljenja bio na petodnevnoj rekreativnoj nastavi na Divčibarama. Na dan nesreće trebalo je da učenici krenu kući, ali su se uputili u šetnju. Dok su prelazili put, na kolonu dece naleteo je V. V. (43) iz Beograda. Učitelj koji je bio na kraju kolone uočio je vozilo i panično mahao vozaču da stane, ali vozač nije reagovao. Pregazio je malog Aleksu i zakačio još dve devojčice. Dečak je preminuo na licu mesta, dok su dve devojčice zadobile povrede koje su im sanirane u valjevskoj bolnici.
Odmah nakon tragedije učiteljice subotičkih đaka su uplakanu i preplašenu decu vratile u hotel, posle čega su otputovali u Suboticu. Na lice mesta odmah je iz sobe hotela, u kojem je ostao sa dve dehidrirane učenice, istrčao i lekar iz Beograda dr Miroslav Stošić, koji je bio u pratnji mališana, ali Aleksi se nisu čuli otkucaji srca i mogao je samo da konstatuje da je dete ostalo mrtvo na licu mesta.
Aleksini drugari pri dolasku kući, u utorak, nisu znali da je njihov drugar podlegao povredama, a prema nezvaničnim informacijama, roditeljima ostalih đaka koji pohađaju treći razred je rečeno da svako strašnu vest saopšti svom detetu kod kuće. Mali Aleksa  sahranjen je u četvrtak u Subotici.

Na zadnjem sedištu vozio dete

Vozač koji je svojom “tojotom” pokosio subotičke đake juče  je priveden u Osnovno tužilaštvo u Valjevu. On se tereti za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja. Kako saznajemo, preliminarni rezultati tehničkog pregleda pokazali su da su kočnice na “tojoti” ispravne. Tokom istrage biće pregledan i video-zapis sa kamera koje postoje na prodavnici i koje su, po našim prvim saznanjima, pokazale da “tojota”, dok se iz pravca Kaone kreće ka centru Divčibara i približava koloni đaka, ne smanjuje brzinu. Kamere, međutim, ne pokrivaju mesto samog kontakta Vladimirovog vozila sa mališanima. – Po do sada prikupljenim izjavama očevidaca, rekreator, koji se nalazio na začelju kolone dece koja su prelazila ulicu, mahao je rukama upozoravajući vozača. Vladimir je, inače, na zadnjem sedištu vozio svoje maloletno dete, a istraga treba da pokaže i da li je u kritičnom trenutku možda bio okrenut ka njemu ili je gledao u mobilni telefon – dodaju naši izvori.

Opada popularnost Fejsbuka?

Američki tinejdžeri sve ređe koriste Fejsbuk i u virtuelnoj komunikaciji biraju ostale platforme poput Jutjuba, Instagrama i Snepčeta, pokazali su rezultati ankete. Fejsbuk koristi 51 odsto tinejdžera, što je za 20 odsto manje u odnosu na 2015. kada je američki Centar za istraživanje Pew poslednji put proučavao navike tinejdžera kada se radi o društvenim mrežama, navodi u petak BBC. Većina tinejdžera starosti od 13 do 17 godina poseduje ili ima pristup smartfonu, a 45 odsto ih je gotovo neprekidno onlajn. Anketa je pokazala da je Jutjub preuzeo dominaciju nad Fejsbukom. Čak 85 odsto tinejdžera preferira JuTjub u odnosu na Fejsbuk.
Na drugom mestu po popularnosti medu tinejdžerima je Instagram sa 72 odsto korisnika, a na trećem Snepčat sa 69 odsto. Broj tinejdžera koji koriste Tviter (32 odsto) i Tumblr (14 odsto), nepromenjen je u odnosu na rezultate iz 2015. Iako je Fejsbuk izgubio popularnost medu tinejdžerima u odnosu na Jutjub koji je u vlasništvu Gugla, raste popularnost Instagrama, mreže u vlasništvu Fejsbuka od 2012. Istraživanje centra Pew, u koje je bilo uključeno oko 750 tinejdžera tokom mesec dana, pokazalo je da je pre tri godine smartfon posedovalo 73 odsto devojaka i mladića, a danas ga ima 95 odsto tinejdžera.
Dok većina mladih koristi istu društvenu mrežu poput njihovih prijatelja i kolega, tinejdžeri slabijeg imovinskog stanja više vole Fejsbuk od onih koji pripadaju višem društvenom sloju, pokazalo je istraživanje. Oko trećina ispitanika uticaj društvenih mreža na njihov život ocenila je pozitivnim, četvrtina ga smatra uglavnom negativnim, a najviše, 45 odsto anketiranih odgovorilo je da njihov uticaj nije ni pozitivan ni negativan, piše BBC.

About the Author

admin