Vesti – 18.06.2018.

“Večiti studenti”: Neizvesno pomeranje roka

“Večitim studentima” u septembru ističe rok za završetak studija, Studentska konferencija univerziteta Srbije (Skonus) traži novo produženje roka, a neizvesno je kakva će biti sudbina inicijative koju su uputili skupštinskom Odboru za obrazovanje. Bilo bi to četvrti put da se “starim studentima” ovaj rok produžava, a Muamer Zukorlić, predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje kaže da će, ukoliko bude volje među većinom članova, predlog SKONUSA biti razmatran, ali da odbor nije jedina adresa za rešavanje tog problema, već da to mogu biti i Ministarstvo prosvete, vlada, kao i bilo koji poslanik.
“Ono što jeste problem u vezi sa tim pitanjem je činjenica da nam je manevarski prostor veoma sužen, zato što je tri puta bilo promene zakona o ovoj temi”, navodi Zukorlić. On kaže da se tokom poslednje rasprave na odboru 2016. godine, posle čijeg predloga je Skupština donela odluku o novom produženju roka, lično založio da rok bude produžen na dve, a ne na jednu godinu. Tada je, napominje, članovima odbora, čiji argument je bio da će se, kada isteknu te dve godine, ponovo suočiti sa zahtevom za produžetak rekao:„ Hajde da im izađemo u susret na dve godine, a onda ćemo zauzeti stav da više neće biti produživanja”. “Tako sam i sebi negde vezao ruke, međutim, neću biti krut. Ukoliko bude volje kod većine članova odbora, ja se neću suprotstaviti tom rešenju”, kaže Zukorlić. On, međutim, smatra da i psihološki, racionalno i moralno skoro da ne postoje agrumenti za novo produženje roka.

Šarčević: Na opstrukciju ću odgovoriti zakonskim merama

Posle ostavki više članova Saveta Univerziteta u Kragujevcu, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević kaže je reč o opstrukciji njegove odluke o smeni rektora Nebojše Arsenijevića, na šta jer, ističe, već spremio niz zakonskih mera. “Znao sam da će biti opstrukcije, i pripremio sam određene mere”, ističe ministar čija odluka je usledila posle višemesečne afere u čijem centru je bio rektor, kojem je prebacivano nedolično ponašanje, nepotizam i niz drugih nepravilnosti.
Osam od 19 članova Saveta Univerziteta u Kragujevcu, koji treba da potvrdi ili odbije odluku o smeni, podnelo je, naime, ostavke u četvrtak, a ministar za Tanjug ističe da on o tome nije dobio zvanično obaveštenje, ali je informisan da se to dogodilo. Šta dalje može da usledi, odnosno da li će se birati novi članovi i da li će neki fakulteti to opstruirati, zasad se ne zna. “Sad ulazimo u zonu opstrukcije. Pošto sam ja znao da se to može desiti, ja sam spremio čitav niz mera, pa je neko meni čak zamerio ‘ministar preti’. Kako pretite nekome ko u startu želi da krši zakon i ponaša se opstruktivno? Ja ću se opet na te opstrukcije odazvati, ali zakonskim merama”, poručio je Šarčević.
Naglasio je da ništa nije starije od države, pa ni Savet univerziteta u Kragujevcu. “Oni imaju zadatak, to nije više autonomija u pitanju, da donesu odluku o izboru vršioca dužnosti rektora, a gospodin rektor Arsenijević, uz sva njegova građanska prava, može da tuži mene lično i državu ako smo negde pogrešili”, rekao je Šarčević. Objasnio je da je Ministarstvo uradilo sve što je zakon nalagao i da je sve drugo u rukama Saveta Univerziteta u Kragujevcu. Naglasio je da nalog prosvetne inspekcije ne može biti ignorisan i mora da se izvrši jer će, kaže, “priča da ode do besmisla”. Naveo je da se sada na Univerzitetu u Kragujevcu stvaraju klanovi i grupe. “Nisam ih ja formirao, to je takva klima već poodavno u Kragujevcu”, kaže Šarčević. Napominje da država ima na raspolaganju mnogo instrumenata u odgovor na opstrukciju: “Još ne bih da kažem koji su sve. Očekujem da se ova priča uvede u normalu”, rekao je Šarčević i dodao da je istih pokušaja bilo i prilikom smene rektora prištinskog univerziteta u Mitrovici, “pa je sve sleglo”, te da se nada da će i na Univerizitetu u Kragujevcu biti kako treba.
Povodom poziva da u ponedeljak dođe na sednicu Saveta Univerziteta u Kragujevcu, kada bi trebalo da se razmatra smena rektora Arsenijevića i ukidanje doktorske titule njegovom sinu Aleksandru, Šarčević kaže: “Sad me zovu, kad su sve polupali! Zašto bi me zvali? Da ja tamo s njima vodim jalovu debatu, da se vređamo i pljujemo? Pa, nisam ja iz te priča. Neka se oni uljude, poštuju zakon, pa ću doći”, poručio je ministar.
Ministar Šarčević je 5. juna potvrdio da je smenio rektora Univerziteta u Kragujevcu Nebojšu Arsenijevića, a kao razlog za to naveo je neponištavanje doktorske diplome sina rektora koji je upisao doktorske studije dok još nije završio osnovne.

Đorđević i Kif: Bolji uslovi za maloletne migrante

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević i ambasador Velike Britanije Denis Kif posetili su u petak ustanovu za smeštaj maloletnih migranata bez pratnje i ocenili da posle renoviranja tog objekta oni imaju bolje uslove za boravak i bezbrižnije detinjstvo. Đorđević je zahvalio Kifu na pomoći i rekao da je u ovoj ustanovi trenutno smešteno 11 maloletnih migranata bez pratnje, ali da ustanova raspolaže sa još 19 mesta.
“Zahvalan sam ambasadi Velike Britanije što je ovaj objekat, koji je bio potpuno devastiran renovirala i ponovo stavila u funkcionalnu upotrebu. Vlada Srbije brine o svim migrantima, posebno o maloletnim migrantima bez pratnje koji se nađu na teritoriji Srbije na putu ka boljoj i sigurnijoj budućnosti, pružajući im adekvatne uslove za boravak i neophodnu zaštitu. Želimo da maloletnim migrantima pružimo pravo na detinjstvo i obrazovanje koje zaslužuju”, rekao je Đorđević, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.
Ministar je istakao da u ovoj ustanovi boravi i jedan maturant koji je završio školu u Srbiji i želi da ostane u našoj zemlji. On ima 15 godina, od maja je u ovoj ustanovi, završio je osnovnu školu kao odličan đak i priprema se za srednju školu. To dete je došlo samo iz Avganistana i u našoj zemlji pronašlo podršku i pomoć. Koliko je zavoleo Srbiju možda najbolje oslikava to što je za nešto više od godinu dana naučio tečno da govori naš jezik. Kada poraste želi da postane advokat, a ja sam siguran da će uspeti u tome“, rekao je ministar.
Kif je rekao da Velika Britanija ima odličnu saradnju sa Srbijom i da postoji još dosta posla kada je u pitanju poboljšanje uslova života migranta, za koji veruje da će se na vreme i uspešno završiti. “Izuzetno mi je drago što smo u mogućnosti da pružimo pomoć deci migrantima koji treba da imaju lepo i bezbrižno detinjstvo. U razgovoru sa decom koja su ovde smeštena zaključio sam da imaju odličnu integraciju sa vršnjacima iz Srbije i to mi je posebno drago”, rekao je Kif.

UNS član Unije univerziteta na “Putu svile”

Nova etapa transfera znanja između Srbije i Kine, koja je jedan od svetskih lidera u oblasti inovacija, započeta je u sklopu saradnje Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i vodećih predstavnika industrije obrazovnih tehnologija prestižnih kineskih univerziteta.
Novosadski univerzitet postao je član unije koja okuplja mali broj prestižnih univerziteta na putu svile i članstvo u njoj predstavlja ogroman uspeh za naš univerzitet.
Koje su mogućnostima te saradnje i kome će ona najviše doprineti, objasnio je profesor doktor Bojan Lalić, direktor Nacionalnog instituta “Pojas i put”.
https://www.youtube.com/watch?v=7zVJLWhVm98

Iseljavanje mladih, uprkos rastu ekonomija Zapadnog Balkana

Iako sve ekonomije Zapadnog Balkana (ZB) beleže pozitivan rast, ključni problem regiona je iseljavanje mladih i nizak standard građana, ocena je sagovornika Tanjuga, inače učesnika Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona u Bečićima. Kako bi se smanjio broj građana koji odlaze sa Balkana u zapadnu Evropu u potrazi za boljim životom, neophodno je, ocenjuju stručnjaci, brže obezbediti nova radna mesta za mlade i omogućiti mladima da vide jasnu perspektivu za ostanak u svojim državama.
“Sve zemlje regiona su sada u boljoj poziciji, nego što su bile 2009. godine kada je kriza počela, ali gotovo sve imaju isti problem, a to je demografski problem i nizak standard stanovništva. Ono što bi u narednom periodu trebalo da se uradi je da se privreda, uz pomoć bankarskog sistema dovoljno oporavi, reše problemi nelikvidnosti preduzeća javnog sektora i na taj način se poveća standard stanovništva”, smatra Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica Magazina Biznis i Ekonometar. To nije moguće bez pomoći EU, napominje Nikolić i kaže da Unija, ako želi Srbiju u svom sastavu, mora da poveća iznos kojim će pomoći našu zemlju. Strukturne reforme i poštovanje dogovora sa MMF-om, kao i veće kapitalne investicije zajedno trebalo bi da doprinesu boljem privrednom oporavku Srbije, a jedan od najvećih i najtežih problema svih ekonomija na Zapadnom Balkanu je odlazak mladih, dodaje Nikolić. “I zato je potrebno sprovesti niz mera kako bi se to izmenilo i poboljšao ambijent za njihov ostanak”. Ako je suditi po izjavama sa današnjih panela na Samitu u Bečićima, države su svesne ovog problema i rade na poboljšanju ambijenta za poslovanje, kaže Nikolić.
Sa Nikolićevom se slaže i generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović. Oporavak postoji i on je realan, beleži se u svih šest ekonomija regiona, kaže Svilanović, međutim, svi ministri iz regiona se slažu u jednom: “Koliko god da imamo dobre rezultate, nailazimo na veliki problem a to je odlazak ljudi iz regiona”, ukazuje Svilanović i podseća da su plate u regionu niske, da zaposlenost među mladima raste, ali da je i dalje njihova nezaposlenost u ukupnom broju stanovnika visoka. Smatra da nisu visoke plate one koje mogu da zadrže mlade ljude da ostanu, već države regiona moraju mladima da ponude jasnu perspektivu razvoja zemlje i državu koja ima čvrst pravni sistem. “Izgradnja pravne države je ključ. Ljudi odlaze jer traže viši kvalitet života, čak i kada su više plaćeni, čak i kada je njihova prosečna plata viša od proseka u društvu u kojem žive”, poručuje Svilanović.
Demografska slika Srbije i regiona nije slučaj samo na Balkanu, kaže Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, i napominje da takav trend postoji i u državama članicama EU, poput Hrvatske, Bugarske, Rumunije… Zato, smatra, neophodno je podići ekonomski potencijal i unaprediti čitavu ekonomiju Balkana da bi bila atraktivna za mlade ljude.
Kaže da je korišćenje potencijala koji nudi 4.0 industrijska revolucija i digitalna transformacija, sektor gde se mogu stvoriti nova radna mesta za mlade kako bi oni ostali u svojim zemljama.
“Nije samo plata razlog za odlazak, već je to i perspektiva” ističe Vlahović.
Zamenik ministra finansija u kosovskoj vladi Fatmir Gashi, kaže da je situacija zabrinjavajuća, kako na Kosovu i Metohiji, tako i u regionu i to ilustruje podacima da je čak 3.000 medicinskih radnika sa KiM otišlo da radi u Nemačku. “Ekonomski rast imamo svi u regionu, ali to ne daje mogućnost da se smanji nezaposlenost nego daje mogućnost stabilizacije a isti broj zaposlenih će ostati”, kaže Gashi i poručuje da je neophodno zato investirati u projekte i otvaranje preduzeća u kojima bi se zapošljavali mladi kako bi se sprečio odliv radne snage u zemlje zapadne Evrope.

Sombor: Peticiju za učiteljicu

Učenici II 4 odeljenja Osnovne škole “Dostije Obradović” iz Sombora naredne školske godine neće ići u isto odeljenje i neće više imati svoju učiteljicu. Njihovo odeljenje biće rasformirano, a oni raspoređeni u preostala tri odeljenja. U drugom razredu nema dovoljno đaka za četiti odeljenja, pa jedano mora biti rasformirano. Kako učiteljica II 4 ima najmanje bodova u rangiranju, to odeljenje biće rasformirano, a đaci raspoređeni u druga odeljenja. Roditelji se ne mire sa tim i peticijom traže da se promeni odluka direktora, učiteljica zadrži na poslu, kako bi odeljenje izvela do kraja četvrtog razreda. “Obavešteni smo od direktora pred kraj prošlog meseca usmeno da je zbog racionalizacije odlučeno da se dve učiteljice proglase tehnološkim viškom i da to kao posledicu ima rasformiranje našeg odeljenja i da će naša deca biti raspoređena u preostala tri odeljenja drugog razreda. Zabrinuti smo zbog nastavka školovanja naše dece. Kako će se to odraziti na njih u trećem razredu, koji je u nižim razredima po obimu gradiva i najteži”, kaže Trifun Vojvodić, roditelj. Roditelji kažu da su o razlozima spajanja odeljenja samo usmeno obavešteni, te da im niko iz stručnih službi nije predočio kakve to posledice može imati za njihovu decu. “Dete je naravno bilo u šoku, tužno, plače, ne može da shvati zašto to dešava. Izmeštamo ih iz njihove socijalne sredine. Uzimamo im učiteljicu koja je za njih u ova prva četiri razreda kao druga majka i drugo rasturamo njihovo društvo u koje su se oni već socijalizovali”, kaže Vanja Veselinović, roditelj.

Direktor: Samo poštujem Zakon i Pravilnik

Direktor škole Vladimir Karanović kaže da on samo sprovodi zakon i Pravilnik o formiranju odeljenja i da je njegova obaveza da zbog malog broja dece smanji broj odeljenja. “U jednom momentu smo došli da u drugom razredu imamo četiri odeljenja i 81 učenika, a po Pravilniku o formiranju odeljenja mora biti 91 učenik da bi se u školi mogla formirati četiti odeljenja. Kao direktor ja sam zadužen da se pridržavam zakona i jednostavno smo to morali da uradimo. Procedura koja je rađena u školi oko bodovanja protekla je bez žalbe bilo koga od zaposlenih. Upisali smo i jedno odeljenja prvaka manje, tako da ćemo imati dve učiteljice manje, ali jednostavno nismo imali drugu mogućnost. Slična problem imali smo i u šestom razredu prošle godine gde smo morali zbog smanjenja broja đaka rasformirati jedno odeljenja”, kaže Karanović.
On nije želeo da komentariše da li je propust napravljen pre dve godine kada su učenici sada drugog razreda umesto u tri raspoređeni u četiri odeljenja, kaže tada nije bio direktor, a sada sa te pozicije on mora i hoće da radi po zakonu.  Sa roditeljima je održano nekoliko sastanaka, a u raspoređivanje učenika u druga odeljenja bili su uključeni pedagog i priholog škole. “Mi smo odeljenja formirali tako da u njima ima po 27 učenika, pedagog i psiholog su rasporedile decu, a ja sam sarađivao sa njima. Uklapanje u odeljenja počinje kada krene naredna školska godina, decu preuzimaju tri iskusne učiteljice i ako bude bilo kakvih problema rešavaćemo ih svi zajedno”, kaže Karanović.

Roditelji ne odustaju

Roditelji, s druge strane, kažu da će istrajati u svojim naporima da sačuvaju odeljenje II 4 i učiteljicu čijim radom su više nego zadovoljni. “Razgovarao bih i sa roditeljima iz drugih odeljenja koji nam nisu hteli dati podršku da ih pitamo kako će sada učiteljice u njihovim odeljenjima sada raditi sa 28 ili 29 učenika”, kaže Darko Šutalo.
Peticiju sa više od 400 potpisa uputili su na više adresa u Beograd, pa je tako peticija poslata i predsedniku, premijerki, ministru prosvete. U peticiji navode da su njihova deca diskriminisana, jer se teret racionalizacije prelama samo preko njih i sve tog zbog minimalne uštede, da racionalizacija nije sprovedena na način da deci obezbedi kvalitetno obrazovanje i vaspitanje.U peticiji traže da se poništi odluka direktora i učiteljica zadrži na poslu, kako bi do kraja četvrtog razreda izvela svoje đake. U jednom odeljenju.    https://www.youtube.com/watch?v=DSIjPF_PaN8

Regionalni forum mladih lidera od 29. juna u Novom Sadu

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavio je u četvrtak 14. juna na konferenciji za novinare, na kojoj je najavljen 3. Regionalni forum mladih, koji će od 29. juna do 1. jula biti održan u Novom Sadu, da je okupljanje mladih iz zemalja zapadnog Balkana i njihov dijalog, jedan od preduslova za stvaranje zajedničke evropske budućnosti. “Za nas postoji jedan put, a to je zajednički put evropske budućnosti i upravo je na mladim generacijama, koje su oslobođene predrasuda i stega prošlih vremena, da se povezuju i utvrđuju nove modele saradnje”, rekao je predsednik Mirović
Istakavši da je regionalna saradnja jedan od uslova celokupnog napredovanja zemalja Zapadnog Balkana, predsednik Mirović je dodao da očekuje konkretne rezultate u vidu Deklaracije, koja će biti rezultat i ovogodišnjeg Regionalog foruma mladih. “Ovo okupljanje značajno je i zbog razmene iskustava mladih, upoznavanja sa drugim kulturama, kao i zbog sticanja novih znanja, i zbog toga će Pokrajinska vlada i u budućnosti podržavati ovaj forum”, kazao je predsednik Mirović. “Budućnost Evrope i zapadnog Balkana je u međusobnom dogovoru mladih generacija, koje moraju biti garant mira u budućnosti”, rekao je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Aleksandar Simurdić i dodao da će ovogodišnji forum okupiti oko 200 mladih profesionalaca, predstavnika univerziteta, civilnog sektora i privrede.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je tom prilikom da je veoma značajno što mladi preduzimaju inicijativu i odgovornost u ovom procesu, te dodao da je ponosan što je upravo Novi Sad, Omladinska prestonica Evrope 2019. godine, mesto tog okupljanja. “Forum postaje jedna nova institucija, jer sam sigurna da ima budućnost i da će iznedriti novu energiju i angažovati mlade na evropskom putu ovog regiona”, rekla je Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost. https://www.youtube.com/watch?v=GVdQeNi4eN4

U emisiji “Ja biram” o poljoprivrednim tehničarima

Da poznaje proces proizvodnje i da ume da ga organizuje, to su osnovne veštine koje treba da steknu učenici koji se opredele za smer poljoprivredni tehničar.  Šta znači biti jedan od stipendista ovog smera, a šta izumeti solarnu sušaru za voće, povrće i lekovito bilje- moglo se pogledati u subotnjem novom izdanju emisije. Završni ispiti su već na pragu, te je ovo možda još jedna šansa da se mali maturanti podsete pojma destilacije iz hemije, princip rada električnog miksera iz fizike i drugih pojava-mogućih pitanja na maloj maturi. Osmakinja Mila ne razume česte sukobe svojih vršnjaka sa roditeljima, zato će nam pedagog Jelena Višekruna ponuditi korisne savete baš o tome, kako izbeći sukobe, kako podneti kazne i da li do njih mora da dođe.

Osnovan lektorat hrvatskog jezika u Novom Sadu

U Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu u četvrtak potpisan je memorandum o saglasnosti o osnivanju lektorata hrvatskog jezika i književnosti. Kako je istaknuto tom prilikom, reč je o značajnom iskoraku u naučnoj saradnji dve zemlje, ali i o istorijskom momentu za hrvatsku nacionalnu zajednicu u Vojvodini, jer se na to čekalo 11 godina. Memorandum su potpisali ministarka znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske Blaženka Divjak, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Anamarija Viček i rektor Univerziteta u Novom Sadu Dušan Nikolić. Ovim potpisivanjem je i formalno počeo rad lektorata za hrvatski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, koji će značajno doprineti razvoju jezičkih kompetencija nastavnika koji sprovode nastavu na hrvatskom jeziku u Vojvodini.
Državna sekretarka u resornom ministarstvu Anamarija Viček istakla je da računaju na podršku novog lektorata i u segmentu izdavanja što kvalitetnijih udžbenika za nastavu na hrvatskom jeziku. Sa druge strane, ministarka znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske Blaženka Divjak naglasila je kako je to i svojevrsni reciprocitet, s obzirom da na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu postoji katedra za srpski jezik i književnost. Ona je izrazila zahvalnost svom kolegi, ministru Mladenu Šarčeviću na šest meseci zajedničkog stremljenja da se dođe do otvaranja lektorata. Prema njenim rečima, već je raspisan konkurs za lektore hrvatskog jezika, ali će u njihovom izboru presudna biti odluka Univerziteta u Novom Sadu. Lektorat počinje da radi sa novom akademskom godinom, a plate i troškovi opremanja prostora obezbeđeni su u budžetu Republike Hrvatske.
Predsednik Hrvatskog nacionalnog veća Slaven Bačić, koji je ujedno i član Međuvladinog mešovitog odbora koji prati sprovođenje sporazuma o zaštiti manjina, pohvalio je pozitivnu politiku priznanja postojanja hrvatske zajednice i njenog jezika, te zrazio nadu da će u narednom period lektorat prerasti u Katedru za hrvatski jezik i književnost. Potpisivanju memoranduma prisustvovali su i ambasador Republike Hrvatske u Srbiji Gordan Bakota, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević i posebni savetnik u Središnjem uredu za Hrvate izvan RH Milan Bošnjak.

Akademac: “Emocije – racio”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine juče je emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj je tema bila – emocije. Emisija je počela u 13.30 časova na prvom programu RTV. Dilema koja se odnosi na prevagu emocija ili racija u pojedinim okolnostima, česta je i kod odraslih ljudi. Kod mladih se podrazumeva kao i činjenica da ih iskustva koja dovode do prevage i očvršćuju. Najkorisnije savete, koja nisu rešenje, već put do sopstvenog stava, možete čuti od psihološkinje Jelene Pantić, autorke poznate knjige Emocionalna inteligencija. Takođe, zahvaljujući tv ispovesti Milice Kojić možete saznati gde sve vreba opasnost koja se odnosi na daleka putovanja. Kako se zbog naivnosti može završiti u stranom zatvoru?! Zato, racio ili emocije jeste tema i za ovo i svako drugo leto. Urednica i scenaristkinja: Tamara Burević Režija: Nedeljko Budak Voditeljke: Ana Bojović i Bosiljka Đikanović Emisija se može pogledat i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Lončar: Ispravljena nepravda premale karima koji rade i na fakultetu

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da će Sporazum o regulisanju odnosa između medicinskih fakulteta i zdravstvenih ustanova ispraviti dosadašnju praksu isplate plata lekarima koji rade i na fakultetu, i u zdravstvenoj ustanovi. Ministar je objasnio da će sporazum, koji je u petak  zaključen između RFZO i medicinskih fakulteta u Srbiji, ispraviti praksu koja je trajala proteklih 60 godina, da lekari koji rade i na fakultetu i na klinici primaju odvojeno plate, ali da se zvanično ne vode da rade na toj klinici. “To nije u skladu sa ustavnim i pravnim normama. Nakon 60 godina, akademik i predsednik SANU Vladimir Kostić došao je na ideju da se to ispravi, i ja mu se na tome neizmerno zahvaljujem”, rekao je Lončar novinarima nakon potpisivanja sporazuma. Na snazi će, kako je rekao, biti trojni ugovor između zdravstvenih ustanova, fakulteta i RFZO, lekari će primati istu sumu novca, ali sa jednog računa. “Niko neće biti oštećen, a imaćete ispravljenu pravnu grešku. To je važno jer bi moglo da dođe do situacije da je direktor zdravstvene ustanove odgovoran za nešto, a da se ispostavi da on tamo ni ne radi, već na fakultetu”, ukazao je ministar zdravlja.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojevic Škodrić rekla je da je zadovoljstvo učestvovati u potpisivanju “istorijskog sporazuma”. Ona je objasnila da od stupanja sporazuma na snagu, prvog januara 2019. godine, neće biti nikakve razlike u finansijskim sredstvima koja će se izdvajati za plate lekara.
Predsednik SANU, doktor Vladimir Kostić rekao je da su problemi koje je ministar naznačio bili hronični, a da su lekari bili suočavani sa napadima da primaju dve plate, te da je stoga važno zaštiti njihov položaj. Kostić je rekao da je komisija, čiji rad je on inicirao, imala stručnu podršku Ministarstva zdravlja i RFZO i da smatra da je to bila usklađena razmena mišljenja, pa i neslaganja, a da je svakako napravljen adekvatan iskorak.
Dekan beogradskog Medicinskog fakulteta Nebojša Lalić rekao je da je danas zaokružen proces dugogodišnjeg nastojanja da se otklone problemi u regulisanju odnosa između fakulteta, nastavnih baza i RFZO. “Sporazum je početak serije dokumenata koji će na pravi način regulisati situaciju koja je bila i pravni i finansijski problem, ali otvoriće se i prostor za bolje objedinjavanje institucija zdravstva i visokog obrazovanja”, zaključio je Lalić.

Vremeplov: Osnovana Prva beogradska gimnazija

Prva beogradska gimnazija, najstarija srednja škola koja postoji u kontinuitetu u prestonici Srbije osnovana je na današnji dan  18. juna 1839. godine. Najpre je imala dva razreda, tri godine docnije pet, a profesori su bili, prvih decenija, po pravilu, Srbi iz Vojvodine. Kroz nju je prošla plejada istaknutih ličnosti srpske istorije, nauke, umetnosti i kulture, uključujući Stojana Novakovića, Milana Milićevića, Slobodana Jovanovića, Petra Kočića, Branu Petronijevića, Veselina Čajkanovića, Aleksandra Belića, Milovana Glišića, Jovana Skerlića, Jovana Cvijića, Mihaila Petrovića Alasa, Lazu Lazarevića, Stevana Sremca, Mokranjca, Kornelija Stankovića, kralja Petra I Karađorđevića, Živojina Mišića, Stepu Stepanovića, Gavrila Principa, Milana Stojadinovića, Aleksandra Deroka, Momčila Nastasijevića, Mošu Pijade, Svetozara Gligorića.

Vremeplov: Umro Branko Radičević

U Beču je na današnji dan 18. juna 1853. umro pesnik Branko Radičević, najznačajniji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti. Bio pristalica reforme jezika za koju se zalagao Vuk Karadžić, a pesničkim slobodama označio prodor u novu epohu srpske poezije. Njegovi posmrtni ostaci 1883. preneti na Stražilovo.

Vremeplov: Umro Bogdan Bogdanović

Na  današnji dan 18. juna 2010  godine umro je Bogdan Bogdanović, arhitekta, univerzitetski profesor, član SANU. Izvesno vreme bio je gradonačelnik Beograda. Autor je velikog broja spomenika posvećenih žrtvama i borcima u Drugom svetskom ratu (Jasenovac, Mostar, Bela Crkva, Jevrejske žrtve, Beograd). Objavio 26 knjiga na srpskom i nemačkom, stručnih i publicističkih. Dela: “Zaludna mistrija”, “Urbanističke mitologeme”, “Urbs i Logos”, “Ukleti neimar”.

Vremeplov: Umro Maksim Gorki

Ruski pisac Aleksej Maksimovič Pješkov, poznat kao Maksim Gorki, utemeljivač socijalističkog realizma umro je 18. juna 1936. godine. Najčešća tema njegovog stvaralaštva su ljudi sa takozvanog dna, pobunjenici svih vrsta, izgubljeni i prezreni. Posle 1917. polemisao je s vođom Oktobarske revolucije Lenjinom i drugim čelnicima boljševika, kritikujući postupke sovjetskih vlasti. Istovremeno je učestvovao u intelektualnoj obnovi zemlje i smatra se najznačajnijim kulturnim poslenikom u postoktobarskoj epohi. Umro je 1936, u vreme najveće Staljinove strahovlade, pod okolnostima koje nisu potpuno rasvetljene. Dela: priče, pripovetke i romani “Makar Čudra”, “Starica Izergilj”, “Maljva”, “Konovalov”, “Pesma o Sokolu”, “Foma Gordejev”, “Mati”, “Pesma o vesniku oluje”,”Leto”, “Trojica”, “Ispovest”, “Gradić Okurov”, “Čelkaš”, “Život Mateja Kožemjakina”, “Supruzi Orlovi”, “Artomonovi”, “Život Klima Samgina”, “autobiografska” trilogija “Detinjstvo”, “Među ljudima” i “Moji univerziteti”, drame “Malograđani”, “Na dnu”, “Na letovanju”, “Deca Sunca”, “Varvari”, “Neprijatelji”, “Vasa Železnova” (dve verzije), “Jegor Buličov i ostali”, uspomene “Lav Tolstoj”.

Vremeplov: Nestao Rual Amundsen

Na današnji dan 18. juna 1928. godine je norveški polarni istraživač Roald Amundsen, prvi čovek koji je osvojio Južni pol, nestao tokom leta avionom iznad Severnog ledenog okeana. Ka Severnom polu poleteo je u pokušaju da pronađe nestalu italijansku ekspediciju i očito je poginuo u avionskoj nesreći. Istraživao je predele oko Severnog i Južnog pola i na najjužniju tačku Zemlje dospeo je 14. decembra 1911. a Severni pol preleteo je u maju 1926. Prvi je od 1903. do 1906. prošao ceo Severozapadni prolaz severno od Amerike, između Atlantskog okeana i Beringovog moreuza i od 1918. do 1921. Severoistočni prolaz severno od Evrope, od Norveške do Beringovog mora. Napisao je delo “Južni pol”.

Deca od četvrte godine koriste digitalne uređaje

Deca u sve ranijem uzrastu počinju da koriste internet, a roditelji nemaju dovoljno znanja i veština da ih zaštite od mogućih zloupotreba, pokazalo je istraživanje nastalo u okviru projekta “Bezbedan internet za celu porodicu”. Istraživanje je pokazalo da se većina dece sa digitalnim uređajima susreće u uzrastu od četiri godine, kao i da svako četvrto dete u predškolskom uzrastu i više od polovine dece u školskom uzrastu već poseduje jedan digitalni uređaj. Najčešće korišćen digitalni uređaj među decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta je “pametni telefon”, a potom tablet računari.  Čak 70 odsto dece telefon koristi samostalno, a 24 odsto uz nečiju pomoć, dok samo 6 odsto dece ne koristi ovaj uređaj.
Takođe, istraživanje je pokazalo i da je pokušaj da ograniče detetu vreme provedeno na internetu izazvao sukob sa decom kod dve trećine roditelja, dok se jedna trećina njih sukobila sa decom zbog ograničavanja dostupnog sadržaja na internetu.
Rezultati istraživanja su i da trećina ispitanih roditelja nije dovoljno upoznata sa digitalnim uređajima kako bi umeli da blokiraju sadržaje koji se promotivno nude tokom korišćenja interneta ili spreče svoju decu da ostavljaju “aktivne digitalne tragove na internetu”.
Projekat “Bezbedan internet za celu porodicu” sprovodi UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz podršku kompanije Telenor.

Lajović: Korišćenje digitalnih uređaja poseban izazov za roditelje

Specijalista školske psihologije iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Biljana Lajović kaže da korišćenje digitalnih uređaja predstavlja jedan od posebnih izazova za roditelje i za postavljanje granica u okviru vaspitanja dece. “Ovde dolaze do izražaja vaspitni stilovi roditelja, njihova efikasnost kao i slabe strane. Otvara se i novo područje za saradnju roditelja i predškolskih ustanova i škola, jačanje kompetencija odraslih, kako u oblasti vaspitanja tako i korišćenja savremenih tehnologija”, ukazala je Lajović na panel diskusiji „Deca i internet – pametno od početka”.
Tanja Ranković, rukovoditeljka programa obrazovanja u UNICEF-u, navodi da su konkretni ciljevi projekta obuka učitelja i vaspitača za podizanje svesti i znanja roditelja i dece o rizicima i bezbednom korišćenju interneta, kao i osnaživanje roditelja i dece uzrasta između četiri i osam godina za bezbedno korišćenje interneta.

S.Pazova: Završna tribina o vršnjačkom nasilju

Tribinom na temu prevencije vršnjačkog nasilja održanoj u velikoj sali Bele zgrade završena je realizacija projekta staropazovačkog Centra za socijalni rad i OŠ „Boško Palkovljević Pinki” koji simbolično nosi naziv „Nasilje nije kul, nasilnik nije drug”.  Projektom je bilo obuhvaćeno preko dvesta učenika pomenute škole, a održane su i tribine za roditelje i stručne radnike. Specijalna gošča završne tribine bila je profesorka na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i autorka Aleksinog zakona Dragana Ćorić.  https://www.youtube.com/watch?v=qJwxHTvtXgA

 

About the Author

admin