Vesti – 19.06.2018.

Hrnjaz Šarčeviću: Ukinuti Uredbu o zabrani zapošljavanja

Juče je Ranko Hrnjaz,  predsednik NSPRV uputio Mladenu Šarčeviću,  ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dopis u kome podseća da je  u više navrata “uputio niz  dopisa vezanih za Uredbu o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, a samim tim zabranu zapošljavanja  i u obrazovanju“. Kako „do današnjeg dana nema naznaka da bi ovaj problem mogao biti konačno rešen i pored toga što javnost barata podatkom da u sistemu obrazovanja radi oko 20.000 zaposlenih na određeno vreme“, Hrnjaz od ministra zahteva da „kao prvi i najodgovorniji čovek u obrazovanju mora sve uraditi da se“ problem reši.
„Gledano pravno Uredba o zabrani zapošljavanja (legalizovana kroz Zakon o budžetskom sistemu) je suprotna članu 37. stav 2. zakona o radu jer primenom istog svim zaposlenim koji rade na upražnjenim radnim mestima duže od 24 meseca radni odnos bi prerastao sa određenog na neodređeno.Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja  ne predviđa mogućnost prelaska sa određenog na neodređeno radno vreme ali takođe i ne predviđa rad na određeno na upražnjenim radnim mestima koja su stručno zastupljena. Očigledno je da je Uredba kao pod zakonski akt (pa makar i bila ugrađena u zakon i budžetskom sistemu) stavila van snage nekoliko odredbi zakona i tako diskriminisala veliki broj zaposlenih u javnom sektoru.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine zahteva od nadležnih da navedenu Uredbu stave van snage a od ministra prosvete zahteva da pronađe pravni osnov po kome svi zaposleni koji rade više od dve godine na upražnjenim radnim mestima imaju prioritet kod zapošljavanja prilikom  raspisivanja konkursa“ kaže Ranko  Hrnjaz. (→Saopštenja)

Samo 6 osoba znalo kakvi su zadaci  na “maloj maturi”!

Polaganje male mature počelo je u ponedeljak  i trajaće do srede. Zadatke  iz srpskog, matematike i kombinovanog testa rešavaće 71.661 osmak, a pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković kaže da dan pre završnog ispita samo šest osoba zna kako testovi izgledaju i kakvi su zadaci. Ona je za RTS rekla da je mali broj ljudi uključen u pripremu završnog ispita i da su primenjene opsežne mere bezbednosti. “U ovom trenutku, 24 sata pre testa, samo šest osoba zna kako testovi izgledaju i kakvi su zadaci, a svi koji su uključeni u proces su potpisali izjavu o tajnosti”, kaže Nedeljković koja je zadužena za predškolsko i osnovno obrazovanje.
Kako je dodala, takvu izjavu su takođe potpisali ljudi koji učestvuju u distribuciji testova od mesta gde se štampaju do škole. “Kada dođu do punktova gde se (testovi) isporučuju školama, neposredno pred polaganje, direktori škola su obavezni da na određenom mestu preuzmu testove najkasnije do pola osam i da ih odnesu u svoje škole, zaključaju u sefove, a tek pred đacima, u prostoriji gde se polaže, iz sigurnosnih kesa pred učenicima se otvaraju testovi”, navodi Nedeljković.

Direkori obavezni da sede u prostoriji u kojoj se radi test

Direkori su, naglasila je pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković, obavezni da sede u prostoriji u kojoj se radi test, a postoje i supervizori i dežurni nastavnici. Svako ko učestvuje u procesu ima pojedinačnu odgovornost, istakla je Nedeljković i podsetila da je, kada je prošle godine ministar prosvete hteo da smeni direktore u školama gde se prepisivalo, izgovor bio da oni nisu bili prisutni na testiranju.

Previše vukovaca: Veći značaj testu

Ove godine završni test nosi 40 bodova, što je više nego ranije, jer su, objasnila je pomoćnica ministra, ocene devalvirane, ima previše vukovaca. Kako je navela, davanje većeg značaja testu je pokušaj da se prenebregnu kriterijumi različitog postupanja po školama. Na osnovu iskustva, smatra da dete koje je redovno pohađalo časove i redovno učilo, i imalo dobre i vrlo dobre uspehe, može da od 20 zadataka ima od 10 do 11 tačnih odgovora.
Savetovala je đacima da dan pred malu maturu provedu sa svojim ukućanima, koji treba da ih ohrabre, i da dođu na test naspavani i odmorni.

Rezultati “male mature” 28. juna, upis od  9. jula

Polaganje završnog ispita počelo je juče testom iz srpskog, odnosno maternjeg jezika. U utorak će se polagati zadaci iz matematike, dok će se u sredu rešavati kombinovani test sa pitanjima iz biologije, istorije, geografije, fizike i hemije. Dešifrovanje testova zakazano je za 20. jun, konačni rezultati će biti objavljeni 28. juna, dok će upis učenika u srednje škole biti 9. i 10. jula.

“Malci-genijalci” iz Stare Pazove

Na nedavno završenoj Međunarodnoj olimpijadi u mentalnom računanju, koja je okupila 1.200 učesnika uzrasta od 5 do 12 godina iz 15 evropskih zemalja, dvoje učenika iz Stare Pazove osvojili su zlatnu i srebrnu medalju. https://www.youtube.com/watch?v=L86SfyX5PZk

Novi modeli saradnje Srbije i Italije u naprednim tehnologijama

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević otvorio je 14. juna, u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, petu godišnju naučno-poslovnu konferenciju Italijansko–srpske platforme za saradnju u naprednim tehnologijama – ISCP 2018. Na konferenciji su predstavljeni rezultati ostvareni u prethodnom periodu i planovi za narednih pet godina, koji su usmereni na jačanje veze između nauke, istraživanja i privrede u funkciji industrije takozvane četvrte generacije.
Milićević je naglasio da Italija i Srbija imaju izuzetno razvijene privredne i ekonomske odnose, o čemu govori i spoljno-trgovinska razmena koja je u 2017. godini iznosila gotovo četiri milijarde evra. Italija je prvo izvozno tržište za srpsku privredu, veliki broj italijanskih firmi je uložilo svoj kapital u Srbiji, prema proceni oko 2,2 milijarde evra, što je omogućilo da posao dobije oko 23.000 naših ljudi, od čega njih blizu 12.000 u Vojvodini. “Ovo je prilika da se ta dobra privredna saradnja proširi i podigne na viši novo”, naveo je Milićević i dodao da platforma ISCP daje mogućnost uvođenja u tu saradnju inovacija, naučnoistraživačkog rada. On je naveo da je Pokrajinska vlada to videla kao dobru priliku za dodatni impuls saradnje srpskih privrednika sa italijanskim privrednicima.
Milićević je naglasio da je Pokrajinska vlada prepoznala značaj nauke i naučnoistraživačkog rada i podsetio da je prošle godine organizovan prvi sajam Nauka za privredu. O tome govore i ulaganja u Novosadski univerzitet, izgradnja Naučno-tehnološkog parka na više od 29 hiljada kvadrata, koji se gradi u kampusu Univerziteta, zajedničkim ulaganjem Vlade Srbije i Pokrajinske vlade. “U tom pravcu dajemo punu podršku privredi a jedne strane, da što više primeni nauku, nova tehničko-tehnološka dostignuća u proizvodnji i tako se postigne veći kvalitet, a samim tim hrabrimo i naučnu zajednicu da svoj rad plasira na tržište”, kazao je potpredsednik Milićević.
Predsednik ISCP Alijanse Mikele Merola (Michele Merola), istakao je da su Novi Sad i Vojvodina izabrani za održavanje ovogodišnje konferencije kako zbog jake industrijske koncentracije, jer je 70 odsto italijanskih privrednika i preduzeća, koja posluju u Srbiji, skoncentrisano upravo u Vojvodini, tako i zbog jake akademske vokacije. On je dodao i da pažnja i podrška Pokrajinske vlade pokazuje da je volju da se Srbija još više ojača ka putu ka Evropi i svoje Italijom, ali i spremnost Italije da bude podrška Srbiji na njenom evropskom putu.
ISCP 2018 konferencija se održava se pod pokroviteljstvom Ambasade Italije, uz podršku Pokrajinske vlade i Razvojne agencije Vojvodine, a organizatori konferencije su: Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS), Italijanska asocijacija za mehatroniku i automatizaciju (AIdAM), Asocijacija italijanskih i srpskih naučnika i istraživača (AIS3), Privredna komora Srbije, Confindustria Serbia, Asocijacija italijanskih proizvođača alatnih mašina i robota (UCIMU) i Institut za spoljnu trgovinu (ICE). U okviru konferencije potpisan je i sporazum o pristupanju Univerziteta u Novom Sadu Alijansi italijansko-srpske platforme za saradnju u naprednim tehnologijama.

“Berza pod brezom”

Manifestacija „Berza pod brezom” je šesti put organizovana ispred Osnovne škole „Mihajlo Pupin” u Veterniku. Iako se školska godina završila, đaci su požurili da na vreme postave prodajne štandove ispod razgranatih krošnji breza u školskom dvorištu i primame prve kupce. Pomoćnica direktora Vesna Miletić rekla je da je „Berza pod brezom” prešla u tradiciju, naročito od kada se mogu koristiti polovni udžbenici, jer na jednom mestu deca mogu da prodaju knjige, ali i da ih pazare.
U Veterniku imamo mališane koji dolaze iz socijalno ugroženih porodica pa im kupovina uybenika po 50 ili 100 dinara olakšava nabavku školskog pribora za narednu godinu, objasnila je Vesna Miletić. Kako je dodala, ne samo da pomažu učenicima čiji su roditelјi u teškoj ekonomskoj situaciji već na taj način uče đake da budu odgovorni i da vode računa o knjigama.
Jedan od učenika Aleksandar Šapić uputio nas je u to koje knjige su se mogle naći na njegovom štandu. Prodajem knjige za šesti razred, a ostao je još udžbenik iz geografije i srpskog jezika, nastavni list za geografiju, kao i nekoliko radnih sveski koje nisu korišćene, kazao je Aleksandar i dodao da misli da će u narednom satu prodati sve što je izložio.
Nјegovom prijatelјu Dušanu Tepiću prodaja je išla kao od šale. Sve knjige koje su za prodaju koštaju 100 dinara, rekao nam je Dušan, koji je u ponudi imao udžbenike za šesti, sedmi i osmi razred. Kupaca je bilo napretek, pa sam uspeo da od 23 knjige koje sam izložio prodam 14, zadovolјno je poručio Dušan.
Majka jednog od učenika OŠ „Mihajlo Pupin” Ksenija Čizmić rekla je da takve akcije olakšavaju roditelјima nabavku udžbenika. Kupujući direktno od učenika koji pohađaju ovu osnovnu školu sigurni smo u to da nismo pazarili pogrešne uybenike ili od pogrešnog izdavača, objasnila nam je Ksenija Čizmić. Kako je kazala, do sada su nabavlјali udžbenike preko škole. Tek smo nedavno saznali za ovu sjajnu manifestaciju i nisamo se pokajali što smo došli. Mnogo je povolјnije kupiti polovne udžbenike, a osim toga, činimo uslugu i đacima, zaklјučila je naša sagovornica.
Roditelјi, kao i đaci s kojima smo razgovarali, tvrde da im ne smeta to što su knjige korišćene. Ipak, većina izbegava da pazari udžbenike u kojima je tekst podvučen hemijskom olovkom jer nisu svakom bitne iste informacije. Zbog toga se učenici te veterničke škole trude da lekcije obeležavaju grafitnom olovkom jer je dovolјno samo nekoliko poteza gumicom da se trag obriše.

OPENS 2019: Studentima stoni fudbal doneo televizore za domove

Takmičenje u stonom fudbalu, koje je organizovao OPENS u svojim prostorijama u Ulici Laze Telečkog 2, okupilo je nekolicinu zalјublјenika u taj vid zabave s namerom da osvoje vredne nagrade – tri televizora, koja će krasiti zajedničke prostorije domova najbolјih ekipa i omogućiti im da prate tekuće Svetsko prvenstvo u fudbalu. Koordinatorka projekta „OPENS 2019” za saradnju s institucijama Nataša Igić kaže da se ideja za tu akciju pojavila u aprilu, kada su potpisali protokol o saradnji s više od 20 studentskih organizacija u Novom Sadu, ali i s predstavnicima institucija koje sarađuju s akademcima, među kojima su se našli Univerzitet, Studentski kulturni centar, Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata i drugi. Nakon toga je usledio neformalni razgovor, u kojem su od studenata saznali šta im je neophodno i koje bi aktivnosti želeli da organizuju.
– S obzirom na lepu saradnju sa Studentskim centrom i direktorom Zoranom Martinovićem, došli smo na ideju da im poklonimo tri televizora, a svakako želimo da u narednim godinama opremimo sve studentske domove – objasnila je Nataša Igić. – Događaj smo upriličili u našoj kancelariji da bi mladi stekli naviku da dolaze ovamo po informaciju i pomoć jer mi i jesmo ovde za njih.
Filip Mladenović iz Studentskog doma „Car Lazar” strastveni je poklonik i već neko vreme igra stoni fudbal. – Nagrada je i te kako stimulativna, a ostaće i za neke druge prilike, kad se završi Svetsko prvenstvo – kazao je Filip. – Šteta što nismo pozvali i neku devojku jer se često već na početku pokaže da su bolјi takmičari od momaka zbog bolјe koordinacije pokreta. Student medicine Dušan Prodanović iz „Sajmišta” kazao je da mu je ostalo još godinu i po boravka u domu, te je zbog toga odlučio da se bori za nagradu. – Malo smo oklevali s prijavom jer smo mislili da je previše dobro da bi bilo istinito – rekao je Dušan. – Došli smo pre svega da se zabavimo, i ja još uvek ne verujem da se dobija TV.
Pobedničkim ekipama, a to su „Car Lazar i carica Milica”, „Rosoneri” i „Sajmište 137126”, odmah nakon takmičenja isporučene su nagrade na adrese domova „Vlahović”, „Sajmište” i „Car Lazar”.

Bivši gimnazijalci „Moše Pijade” proslavili 60 godina mature

Veselo je 14. juna bilo na skupu nekadašnjih gimnazijalaca „Moše Pijade” u Futoškoj ulici, koji su proslavili 60 godina mature. Prema rečima Ilije Savkova, jednog od 22 koliko ih se okupilo na ovoj svečanosti, nekada su se okuplјali na deset godina, pa na pet, a sada to čine svake godine. Neki nisu uspeli da dođu s drugih kontinenata, neki, nažalost, nisu više među živima, a raduje ih činjenica da su još uvek dobrog zdravlјa dve njihove profesorke, Vida Stanković i Srbinka Đukić. Ta generacija maturirala je 1958. godine, a samo godinu ranije, posle smrti Moše Pijade, dotadašnja škola „Đura Daničić” promenila je naziv. Skup vremešnih maturanata zabeležio je objektivom foto-reporter „Dnevnika” Branislav Lučić.

Najmlađi osnovci učestvovali na sajmu preduzetništva u Bukovcu

Poslednji dan školske godine đaci Osnovne škole „22. oktobar” u Bukovcu iskoristili su da na Drugom sajmu preduzetništva prodaju ili razmene školski pribor, udžbenike, nakit, ručno izrađene predmete, hranu… Manifestacija je ove godine održana pod sloganom „Ko vredno radi, može da se sladi” jer su mališani nakon uspešne prodaje prošetali po selu, a zaradu zajedno s učitelјicom potrošili na sladoled.
Direktorka OŠ „22. oktobar” Milanka Deman rekla nam je da su, s obzirom na to da će preduzetništvo od 1. septembra ući u redovan plan i program za petake, mnoge novosadske škole organizovale slične sajmove.  Deca su već nekoliko dana pre manifestacije bila uzbuđena i dobro su se pripremila za trgovinu i razmenu. – Na štandovima je izloženo mnoštvo knjiga, svezaka, školskog pribora, narukvica, igračaka, domaćih sokova, a imamo čak i pokretni štand s kokicama – otkrila nam je direktorka Deman. – Savetovala sam im da budu kreativni, da štandove ukrase i da koriste jarke boje da bi privukli kupce. Mislim da još nisu savladali marketinški deo, ali barem znamo na čemu moramo da radimo u budućnosti. Ipak, nekoliko učenika je bilo kreativno pa su organizovali lutriju, tako da, ko se našao na njihovom štandu, nije znao šta je izvukao iz koverte i pazario.
U ponudi su bili predmeti koji su napravlјeni na času likovne kulture kao i oni iz domaće radinosti. – Jedan od đaka prodavao je sapun koji je napravila njegova mama, a on je zadužen da ga proda – uputila nas je direktorka Deman. – Bitno je to da roditelјi sarađuju s decom i da se aktivno uklјuče u njihovo obrazovanje jer na taj način najviše mogu pomoći detetu.
Za učešće na Sajmu preduzetništva najviše su bili zainteresovani učenici prvog, drugog i trećeg razreda. Tijana i Milica su na svom štandu kupcima nudili sveske, narukvice, masku strašila, kačket, plišane igračke, a tegle oslikane zlatnom bojom i ukrašene perlama koštale su 25, 40 i 50 dinara, u zavisnosti od veličine. Nјihova drugarica Aleksandra na prodaju je imala samo svesku. Izgleda da se ona držala parole „jedna ali vredna” pa je za nju trežila čak 100 dinara.

Retrospektivna izložba prof. Pantića

U novosadskoj Galeriji „La vista” u Ulici Mite Ružića 2, u petak u 19 časova je otvorena izložba prof. Jovana Pantića sa naslovom „Crteži, retrospektiva 70-te i 80-te”, koja  predstavlja izbor autorovih radova rađenih tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u istraživanju odjeka Mediale i karakteristika prepoznatljive škole beogradskog crteža. Postavka obuhvata crteže perom, olovkama u boji i u tehnici laviranog kineskog tuša, a na njima su motivi ljudskih figura, aktova u poznijim godinama sa različitim čudnim predmetima bez namene koji pored centralnih motiva čine poseban svet simulakruma, ilustrujući tako mračne atmosfere i ambijente crnog talasa sedamdesetih. Pored aktova, kao motivi na crtežima pojavljuju se i delovi lutaka i nagomilanih čudnih elemenata koji oslikavaju vreme i poimanje osamdesetih godina, od početaka kulture potrošačkog društva do sintagmi đubrišta.
Jovan Pantić je rođen 1950. godine u Valjevu. Po završetku studija na Fakultetu likovne umetnosti u Beogradu, magistrirao je na beogradskom Fakultetu primenjene umetnosti u oblasti konzervacije slika, a usavršavao se u SAD i u Danskoj. Od 1983. radio je kao slikar restaurator u Narodnom muzeju u Beogradu, predavao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i na Akademiji SPC za umetnost i konzervaciju slika. Dobitnik je brojnih priznanja za rad na zaštiti kulturnih dobara i izlagao je na devet samostalnih i na 17 zajedničkih izložbi. Izložbu je otvorio mr Danilo Vuksanović.

Šestogodišnjak tražio dozvolu za arenu za “bejblejd”

„Poštovani gospodine Vučeviću, želim da vas zamolim da mi date dozvolu da napravim arenu za ’bejblejd’. Imam šest godina, zovem se Simon. Arenu bih napravio na igralištu pored Betanije”, glasi pismo s brojem telefona, propraćeno crtežom njegove zamisli, koje je mališan Simon Niković poslao Milošu Vučeviću u četvrtak, 14. juna. Dva meseca je tog šestogodišnjaka proganjala ideja o velikoj čigri, kakve viđa u popularnim crtanim filmovima „Bejblejd”. Objašnjenja roditelјa da se za tako nešto mora dobiti dozvola, jer gde bi nam bio kraj kad bi svako radio šta mu padne na pamet, pa makar i za dobrobit većine, nisu ga pokolebala. Dugo su izmišlјali izgovore, nadajući se da će, kao i svako dete, odustati. Međutim, Simon je bio uporan. Najzad, napravio je kovertu, napisao molbu i s mamom otišao do Gradske kuće, gde su ih uz osmeh uputili u šalter-salu. – Želeo sam da napravim plastičnu arenu za čigre na igralištu kod Betanije. Ja imam u stanu već jednu koja je jako mala, tako da sam odlučio da zovem gradonačelnika telefonom, ali su mi rekli da to ne može. Da mogu jedino da mu napišem pismo – objasnio nam je Simon otkud mu ideja da piše prvom čoveku grada. – Pitao sam mamu gde radi taj gradonačelnik da mu odnesem pismo.
Kako smo čuli, gradonačelnik Miloš Vučević je izjavio da mu se nikada dosad nijedno dete nije ovako zvanično obratilo, i to s tako jasnom idejom. Dodao je da mu je veoma simpatično pismo šestogodišnjeg Simona i to koliko on veruje u svoju ideju.
Pitali smo Simona da li veruje u to da će ga gradonačelnik primiti i da li ima tremu. – Mislim da hoće. Nemam tremu. Oduvek sam hteo da ga vidim – rekao je Simon, a na pitanje šta će mu tražiti i ko će praviti arenu, on je rekao: – Tražiću mu dozvolu da mama, tata, brat, sestra i ja napravimo arenu! Kakav god epilog bio, Simonovoj majci je drago što je dečak naučio da birokratski sistem ne mora biti bauk i da svako može postići ono što želi, samo treba da – proba.
Bejblejd arena je plastična arena za čigre, ovalnog oblika. Služi za borbu bejblejdova (čigri), koje se pokreću na potezivače, zupčaste trake. U areni se bori dvoje mališana, a čija čigra najduže ostane da se vrti, taj je pobednik. Odnosno, čija čigra se rastavi ili izađe iz arene, taj je poražen. Igra veoma je popularna među decom.

Novi akademici Međunarodne slovenske akademije

Međunarodna slovenska akademija (MSA), na čijem je čelu Sergej Baburin, 17. juna je na svečanoj akademiji saopštila imena svojih novih akademika i, onima koji su bili u prilici da dođu, uručila diplome. Oni su izabrani na osnovu svog doprinosa u očuvanju tradicionalnih kulturno-istorijskih, duhovnih i materijalnih vrednosti slovenskih naroda, sa područja Srbije i Crne Gore. Novi akademici su mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, neurohirurg Danica Grujičić, filozof Mirko Zurovac, dramski pisac i reditelj Bratislav Petković, istoričar i ambasador u Moskvi Slavenko Terzić, dramski umetnik Ivana Žigon.
Otvarajući svečanost, Vladimir Kršljanin je rekao da je MSA jedna od najlepših spona Srbije i Rusije i da je stvorena početkom devedesetih godina insipirisana borbom srpskog naroda.
Naša pravoslavna vera i tradicija nas najviše spajaju, rekao je Kršljanin. Baburin je rekao da MSA jača bratstvo slovenskih naroda, što nije jednostavno jer je slovenski svet danas pocepan između različitih polova. Južni Sloveni – Srbi, Crnogorci, Bugari danas su pozvani da spoje pocepanu Evropu, kako bi Evropska unija (EU) bolje shvatala Rusiju, a Rusija EU, rekao je Baburin, na svečanosti u sali Muzeja autombola.

Na lečenje u inostranstvo od 2014. godine upućeno 111 dece

Pedijatar-kardiolog Vladislav Vukomanović izjavio je juče da je od novembra 2014. kada je Budžetski fond počeo da radi, pa do 15. juna ove godine 111 dece upućeno na lečenje u inostranstvo. On je, gostujući na RTS-u, rekao da je da su od početka godine o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, odobrena 253 zahteva – za lečenje dece u inostranstvu, odnosno utvrđivanje dijagnoze. “Kada je reč o ovoj godini, do polovine 2018. upućeno je 25 bolesnika i poslato je 48 uzoraka za metabolička i genetska ispitivanja”, rekao je Vukomanović. Prema njegovim rečima, deca se upućuju na lečenje u inostranstvo najčešće zbog neuroloških oboljenja, kao i deca sa cerebralnom paralizom zbog neurohirurških intervencija, deca sa hematoonkološkim, kardiovaskularnim oboljenjima, urođenim anomalijama srca, kao i sa teškim oboljenjima oka.

Vremeplov: Rođen Vladimir K. Petković

Srpski geolog Vladimir K. Petković, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Državnog geološkog instituta, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, najbolji poznavalac kredne formacije kod nas i tektonike istočne Srbije rođen je na današnji dan 19. juna 1873 godine. Bio je upravnik Geološkog zavoda Beogradskog univerziteta i urednik “Geoloških anala Balkanskog poluostrva”. Napisao je oko 70 radova, pretežno o stratigrafiji i tektonici Srbije. Dela: “Geologija istočne Srbije”, “O tektonskom sklopu istočne Srbije”, “Tercijer u Skopskoj ravnici”, “Tupižnica i njeno podnožje”, “Golt u Srbiji”, “O baremskom katu na Grebenu”, “Aptski kat u istočnoj Srbiji”.

Vremeplov: Rođen Stevan Hristić

Kompozitor i dirigent Stevan Hristić rođen je na današnji dan 19. juna  1885 godine: Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, obdareni polifoničar koji je osnovno nadahnuće crpeo iz narodnih motiva, jedan od osnivača Muzičke akademije u Beogradu, šef Beogradske filharmonije, dirigent Narodnog pozorišta, direktor Opere i prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije. Muzičko obrazovanje stekao je u Beogradu, Rimu, Beču, Lajpcigu, Moskvi i Parizu. Dela: orkestarska “Simfonijska fantazija”, “Rapsodija”, “Vranjanska svita”, “Poema zore”, “Marš slobode”, “Skice za klavir”, muzička drama “Suton”, balet “Ohridska legenda”, oratorijum “Vaskresenje”, scenska muzika za drame “Čučuk Stana”, “Sunce”, “Lazarevo vaskrsenje”, “Uobraženi bolesnik”, “Hamlet”, “Večiti mladoženja”, “Bura”, horovi, solo pesme

Vremeplov: Rođen Jovan Bijelić

Na današnji dan 19. juna 1886. godine rođen je i srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najznačajnijih srpskih (i jugoslovenskih) likovnih stvaralaca između dva svetska rata. Studirao je u Sarajevu, Krakovu, Parizu i Pragu. Scenograf (potom i šef slikarske radionice) Narodnog pozorišta u Beogradu, u kojem je delao do smrti, postao je 1919. Slikao je portrete, pejzaže, mrtvu prirodu i kompozicije. Imao je privatnu školu iz koje je izašao niz slikara. Dela: “Portret devojke”, “Kupačica”, “Jajce”, “Kći umetnikova”, “Dvorište”, “Ženski akt”, “Sarajevo”, “Portret starice”.

Vremeplov: Rođen Ernst Boris Čejn

Britanski fiziolog i biohemičar ruskog porekla Ernst Boris Čejn rođen je na današnji dan 19. juna 1906. godine. Sa Aleksanderom Flemingom i Hauardom Volterom Florijem 1945. podelio Nobelovu nagradu za medicinu, za otkriće penicilina.

Vremeplov: Rođen Salman Ruždi

Na današnji dan 19. juna 19. juna 1947 godine rođen je indijski pisac Salman Ruždi, kojem je iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini izrekao fatvu sa smrtnom presudom, zbog izvrgavanja ruglu Islama u romanu “Satanski stihovi”. Ostala dela: romani “Deca ponoći”, “Istok, zapad”, “Harun i more priča”, “Mavrov poslednji uzdah”.

Vremeplov: Umro Vilijam Golding

Engleski  pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. umro je na današnji dan 19. juna 1993. Bio je preokupiran temom zla i iskonskog greha, tako da su njegova dela prožeta takvom atmosferom, sa brojnim alegorijama, često nerazumljivim. Bio je veoma popularan. Dela: romani “Gospodar muva”, “Naslednici”, “Hridine dvojice mrtvih”, “Beg škorpija”, “Slobodan pad”, “Toranj katedrale”, “Piramida”, “Vidljiva tmina”, “Obredi plovidbe”, eseji “Vrele kapije”, “Pokretni cilj”.

Vremeplov: Rođen Blez Paskal

Na današnji dan 19. juna 1623. godine rođen je francuski matematičar, fizičar, pisac, filozof, mistik, Blez Paskal, koji je postavio osnove računa verovatnoće. Veoma mlad istakao se otkrićima iz geometrije i fizike: u 16. godini objavio je raspravu o konusnim presecima, a u 18. dovršio konstruisanje matematičke mašine (aritmometar), koja je obavljala četiri osnovne računske operacije. Prvi je matematički tretirao problem verovatnoće u hazardnim igrama i s francuskim matematičarom Pjerom Fermaom postavio je osnove računa verovatnoće. Izumeo je i hidrauličnu presu i utvrdio da pritisak vazduha opada s visinom i da se pomoću barometra može utvrditi visina planina. Do 24. godine bavio se samo matematikom i fizikom, a potom je došao do zaključka da je njegova dotadašnja aktivnost nebitna i posvetio se verskim temama, filozofiji, pa i književnosti. Povukao se u manastir Por-Roajal, u kom se nalazila grupa takozvanih Jansenita (reč je o religiozno-društvenom pokretu na čijim osnovama će vremenom izrasti Starokatolička crkva). Zvanična Crkva je bila veoma isključiva prema Jansenitima, pa je Paskal snosio posledice ovakvog izbora. Dela: “Pisma jednom provincijalcu” (antijezuitski tekst), “Misli” (kontemplativan tekst, duboko hrišćanski).

Vremeplov: Prva žena biskup

Episkopalna crkva u SAD na današnji dan  19. juna 2006. godine  na čelo crkve, prvi put u istoriji Anglikanske crkve, izabrala je ženu. Biskupinja postala Ketrin Džeferts Skori.

Vremeplov: Zabranjeno ropstvo u SAD

Na  današnji dan  19. juna 1862. godine Kongres SAD zabranio ropstvo na teritoriji SAD.

Genetičar Stojković nije izabran ni za kandidata za akademika!

Precrtavanje genetičara Miodraga Stojkovića, jednog od naših najpoznatijih naučnika, u  prvom krugu izbora za akademika pokrenulo je debatu kako se uopšte postaje član Srpske akademije nauka i umetnosti i koji su kriterijumi presudni. Miodrag Stojković, čiji je Hiršov indeks (H-indeks) znatno veći od onih kojima je akademija dala prednost, kaže da je čitav izbor obavijen velom tajne, dok je, po njegovom mišljenju, izborna procedura katastrofalna.
– Ne znamo ni koliko je ljudi glasalo i da li je postojao kvorum. Odeljenja sama odlučuju ko će da ide dalje, odnosno pred izbornu skupštinu koja daje konačan sud. Tako da je o mojoj kandidaturi odlučilo osam ljudi. U naučnom svetu H-indeks je najrelevantniji pokazatelj nečijeg rada, a koliko znam u nazivu Akademije stoji i nauka. Kriterijumi treba da se menjaju – izjavio je Stojković.  Kako dodaje, svakako ni postojeći kriterijumi u njegovom izboru nisu poštovani, jer on sa H-indeksom 60 nije primljen, dok neki članovi SANU imaju H-indeks sedam ili čak nula. – Bruka je njihova, a ne moja, neću se više kandidovati – rekao je Stojković.
Stojković je jedan od retkih koji je naučnu karijeru u inostranstvu ostavio na vrhuncu. Kada je mogao da bira da radi bilo gde u svetu, izabrao je da se vrati u Srbiju, a na klinici za lečenje steriliteta koju vodi u Leskovcu rođene su 782 bebe.

SANU: Očekivali  smo napade!

Iz SANU kažu da su očekivali napade na njih, te da stvarni H-indeks i impakt faktor kod Stojkovića, koji spominje po medijima, ne odgovara onome što je podneo pri kandidaturi u SANU.
– H indeks ne može da se koristi kao jedini relevantan pokazatelj nečije kompetentnosti pri izboru za akademika jer za neke struke postoji više časopisa, za druge manje. Šta da kažu neki od vodećih ekonomskih stručnjaka u Americi koji imaju H-indeks ispod deset? Ili ginekolozi koji će uvek imati deset puta manji Hiršov indeks od, recimo, biogenetičara. Komparacija se ne radi na takav način, pogotovo ne između različitih oblasti. Broj radova govori da je čovek bio vredan, broj citata govori da je to primećeno, a Hiršov indeks koliko je radova izašlo, ali on ne govori ništa o tome da li je neko samo deo grupe koja je taj rad objavila ili rukovodilac čitavog projekta – rekli su iz SANU za „Blic“.
Dodaju da je Stojković izvanredan naučnik, ali da treba da govori istinu. S druge strane, mnogi naučnici nisu primljeni iz prvog puta, pa tako ni neki predsednici SANU.

Decenijama u članstvo SANU nije primljen nijedan reditelj ili glumac

Decenijama traje polemika i o tome zašto u članstvo nikada nije primljen nijedan reditelj ili glumac, a to bi trebalo da se promeni posle ovih izbora. U tom kontekstu često se spominju imena Mihajla Pupina ili Miloša Crnjanskog, koji nisu stigli do redovnog članstva. S druge strane, u SANU ima samo desetak odsto žena, a povećanje ovog procenta predstavljeno je kao jedan od prioriteta Akademije.
SANU trenutno ima 134 akademika, 98 redovnih i 36 dopisnih. Odeljenje matematike, fizike i geonauka i Odeljenje medicinskih nauka imaju po 25 članova, dok ih u Odeljenju društvenih nauka ima samo šest. Maksimalan broj akademika po odeljenju je 25.

Procedura izbora članova Akademije

Izbor članova SANU počinje dostavljanjem predloga, koje mogu podneti tri člana SANU, odbor SANU i ustanova van SANU. Nakon toga, kreće održavanje skupova odeljenja na kojima se tajnim glasanjem i najmanje polovinom broja glasova određuju kandidati i imenuju tročlane komisije za pisanje referata o svakom kandidatu, nakon čega odeljenje barem dvotrećinskom većinom bira najbolje.
Predsedništvo SANU utvrđuje konačnu listu kandidata te referate i mišljenja stavlja na uvid javnosti. Nakon toga Predsedništvo obaveštava izbornu skupštinu i daje mišljenje o kandidatima na osnovu predloga komisije, nakon čega se održava jedna ili više konferencija članova SANU na kojima se podnose izveštaji i donose zaključci. Predlozi za izbor novih članova dostavljaju se svakom članu SANU najmanje 21 dan pre sednice izborne skupštine na kojoj se izglasavaju novi članovi.

About the Author

admin