Vesti – 20.06.2018.

“Mala matura” pri kraju: Danas kombinovani test

Mala matura i upis u srednje škole počela je u ponedeljak, testom iz srpskog jezika. Test iz matematike radio se  juče 19. juna, dok je kombinovani test planiran za danas.  Već 22. juna, izaći će preliminarni rezultati, na osnovu kojih će učenici imati okvirnu sliku da o tome koju školu bi mogli da upišu na osnovu broja bodova. Objavlјivanje konačnih rezultata završnog ispita je 28. juna i već narednog dana kreću upisi.
Za ovu godinu glavna je novina da je promenjen sistem bodovanja za upis u srednje škole. Ispiti iz srpskog i matematike nose najviše po 13 bodova, a kombinovani test 14 bodova. Tako će maksimalni broj moguće ostvarenih bodova na završnom ispitu iznositi 40, dok će uspeh tokom školovanja nositi najviše 60 bodova. Do ove godine đaci su za uspeh iz škole dobijali 70 bodova, dok se matura vrednovala s 30 bodova. Cilј je, kako je navedeno u Ministarstvu, da se više vrednuju znanje koje đaci pokažu na testu. Dakle, bodovi ostvareni na osnovu uspeha u osnovnoj školi, sabrani sa bodovima ostvarenim na završnom ispitu, predstavlјaju ukupan broj bodova s kojim se đak upisuje u srednju školu. Konačni rezultati biće objavlјeni 28. juna i nakon toga kreće se s predajom liste želјa. Raspored učenika po školama izaći će 8. jula. nakon čega sledi upis učenika u srednje škole 9. i 10. jula.
Drugi upisni krug za kandidate koji nisu upisani u prvom krugu, počinje 9. jula kada se predaje lista želјa.

Šarčević  na maloj  maturi u OŠ “Bora Stanković”

Rešavanjem testa iz srpskog jezika danas je počelo polaganje male mature u osnovnim školama. Pored srpskog, do srede više od 71.000 osmaka rešavaće zadatke i iz matematike i kombinovanog testa. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetio je u ponedeljak  osmake u Osnovnoj školi “Bora Stanković” u Beogradu, pred sam početak rešavanja testa iz srpskog jezika. Šarčević je, navodeći u izjavi za medije da deca danas počinju u celoj Srbiji da rade test iz maternjeg jezika, istakao da su i sve škole na Kosovu i Metohiji obuhvaćene i da će i osmaci na KiM u isto vreme polagati testove kao i njihovi drugari iz centralne Srbije. “Ove godine će vrednosti sa testa biti povećane uz ukupan uspeh i sistem želja tako da će model ove godine biti malo drugačiji, kvalitetniji i ono što je jako važno biće velika kontrola, kako pri izradi testa, tako i prilikom pregledanja”, kazao je Šarčević.   https://www.youtube.com/watch?v=89_PR-hM7_s

Rigorozne mere kontrole na maloj maturi

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević tvrdi  da su u školskim upravama, gde je ranije kontrola bila jako loša, sada mere veoma rigorozne, te da će tamo gde se nađu nepravilnosti biti sprovođene rigorozne mere, od smene direktora, pa nadalje. “Da se ne bi direktori vadili na priču da nisu oni odgovorni, dolaze im nastavnici iz drugih škola, a u jedno 10 odsto škola smo napravili model gde je sama škola i ceo kolektiv odgovoran za ceo postupak”, naveo je.

Šarčević: Nastavnici koji loše rade imaće problem

Navodeći da će ove godine druga generacija srednjoškolaca polagati veliku državnu maturu, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je kazao da država sada ima međunarodnu obavezu, a to je da se napravi cela agenda za taj projekat, u šta će kasnije biti uključena i mala matura. Prema njegovim rečima, uspostaviće se i ispitni centri, kako bi se nacionalna provera znanja radila na dve godine, što će biti velika motivacija nastavnicima. “Njihova motivacija za dobar rezultat će biti jako bitna za ishod, a kvalitet rada će se meriti kroz ono što oni postignu sa kandidatom i njegovim mogućnostima”, kazao je Šarčević.
Naveo je da će se uraditi sve kako bi sistem bio što efikasniji, te da dok se sistem u potpunosti ne uredi ići će se na sistem kontrola. “Prošle godine moglo se desiti da se neko pravi da ne zna da se u njegovoj školi prepisuje ili dopisuje na pregledu, pa sam ja molio školske odbore da provere, jer nisam imao ovlašćenja kao sada. Sadašnjim zakonom su ingerencije meni date i ja ću ih koristiti”, kazao je Šarčević i dodao da kada krene nacionalno testiranje đaci neće moći da izađu iz škola kao vukovci, a da su na nacionalnim testovima imali dvojke ili trojke. “Ili kako je moguće da neko ko stvarno ima realno znanje i pokaže ga na završnim, neutralnim ispitima ima kod nekih nastavnika dvojke, trojke, jer ti nastavnici ne daju više ocene? Taj nastavnik će imati problem, biće u nižoj kategoriji plate i bez obzira na staž biće višak, jer lošije radi. On zaista mora da ceni ishode, za to postoje obuke, a ne osobenjaštvo i sve one navike za koje znamo svi. U svakoj školi postoji neki takav nastavnik”, kazao je.

Mala maturazvaničan završetak osnovne škole

Mala matura predstavlja zvaničan završetak osnovne škole, a od rezultata testiranja zavisiće izbor budućeg zanimanja učenika, kao i koju će srednju školu izabrati. Osmaci u utorak iz matematike, a u sredu će raditi kombinovan test, sastavljen od pitanja iz biologije, istorije, geografije, fizike i hemije. Maksimalan broj bodova na testovima je 40, odnosno iz srpskog i matematike po 13, na kombinovanom testu 14, a uspeh iz škole nosi maksimalnih 60 bodova. Konačni rezultati ispita biće saopšteni 28. juna, a upis učenika u srednje škole biće 9. i 10. jula.

Mala matura u Sremu

Rešavanjem testova iz srpskog jezika, đaci osmih razreda osnovnih škola u Srbiji počeli su polaganje male mature. Ekipa RTV bila je u školama u Inđiji i Rumi.    https://www.youtube.com/watch?v=g1K5XRUI6eo

Mala matura u Sremskoj Mitrovici

Prošao je i prvi dan polaganja male mature u Sremskoj Mitrovici. O polaganju je govorio načelnik gradske Uprave za kulturu, sport i omladinu Ilija Nedić. Da li je bilo nekih nepravilnosti i šta kažu đaci? Da li je bilo zadataka oko kojih su se đaci posebno namučili? Koliko ima slobodnih mesta u sremskomitrovačkim srednjim školama i hoće li biti mesta za sve?
Osmaci su juče polagati test iz matematike, dok će u sredu rešavati kombinovani test, koji se sastoji od pitanja iz pet predmeta – fizike, hemije, geografije, biologije i istorije. Upis učenikа u srednje škole je 9. i 10. jula. https://www.youtube.com/watch?v=HFNHoul40PU

Završni ispit u Vršcu

Tačno u devet sati u svim školama u Vršcu, ukupno pet stotina osmaka počelo je  u ponedeljak polaganje završnog ispita testom iz srpskog, odnosno maternjeg jezika. Od rezultata testiranja zavisiće izbor budućeg zanimanja učenika, kao i koju će srednju školu izabrati. Pored uobičajenih mera bezbednosti, u salama za polaganje je bilo obavezno i prisustvo direktora škola.
“Danas je sve prošlo regularno,pojačan je nadzor, čak smo i mi direktori dobili uputstvo da sedimo u prostoriji sa učenicima kako ne bi došlo do zloupotrebe i prepisivanja.Svi su shvatili ozbiljno svoj posao i ja se nadam da ove godine neće biti neregularnosti, jer to povlači određene kazne pa čak i otkaz za direktora” objasnio je Elemer Barta – direktor OŠ “Paja Jovanović” Vršac

Vršac: Đaci manje-više zadovoljni

“Obzirom da se nisam puno spremala, uradila sam šesnaest pitanja pa valjda je nešto tačno izjavila je na kraju testa jedna tinejdžerka. Njena koleginica je bila malo optimističnija.”Zadovoljna sam,uradila sam skoro sve,možda sam promašila nekoliko ali biće dobro. Brzo je prošlo ali dobro je valjda.”
Maksimalan broj bodova na testovima je četrdeset, odnosno iz srpskog i matematike po trinaest bodova, na kombinovanom testu četrnaest, a uspeh iz škole nosi maksimalnih šezdeset bodova.
Upis u srednju školu za male maturante može biti stresan i neprijatan.Rezultati završnih ispita mogu biti presudni u tome da li će upisati željenu školu ili smer.Zbog toga su im u prethodnom periodu bili više nego dragoceni saveti roditelja ali i školskih pedagoga. “Nedavno su imali probni ispit koji je bio simulacija završnog ispita,tako da su imali priliku da borave u prostoriji gde će se sam ispit i održati, i da vide kako izgleda ta test situacija i da osete tu atmosferu.Ja verujem da su oni danas došli uzbuđeni,ali nakon prvog dana taj stres će biti smanjen,tako da očekujem da će sutra i trećeg dana polaganja doći potpuno opušteni.” rekla je za RTV Joana Mojse – psiholog OŠ “Mladost” Vršac.
U utorak su rešavani zadaci iz matematike, a u sredu na kombinovanom testu proveravaće se znanje iz biologije, hemije, fizike, geografije i istorije. Preliminarni rezultati završnog ispita biće objavljeni 22. juna.

“Tajne” zadatke rešava 71.661 osmaka

Zadatke iz srpskog, matematike i kombinovanog testa rešava 71.661 osmak, a pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedelјković  rekla je  da je dan pre završnog ispita samo šest osoba znalo kako testovi izgledaju i kakvi su zadaci, a svi koji su uklјučeni u proces su potpisali izjavu o tajnosti. Takvu izjavu potpisali su i lјudi koji učestvuju u distribuciji testova od mesta gde se štampaju do škole. Direktori škola obavezni su da na određenom mestu preuzmu testove najkasnije do pola osam i da ih odnesu u svoje škole, zaklјučaju u sefove, a tek pred đacima, u prostoriji gde se polaže, iz sigurnosnih kesa pred učenicima se otvaraju testovi. Oni su obavezni da sede u prostoriji u kojoj se radi test, a postoje i supervizori i dežurni nastavnici.

Besplatno školovanje za decu oficira i veterana

U Domu Vojske Srbije u ponedeljak je potpisan Sporazum o saradnji sa školama koje će obezbediti besplatne školarie za decu pripadnika Ministarstva odbrane i Vojsku Srbije, a potpisali su ga načelnik Uprave za tradiciju Slađan Ristić i načelnik Odeljenja za tradiciju i veterane pukovnik Dragan Milković sa predstavnicima visokih škola iz više srpskih gradova i opština.
U ime Visoke tehničke mašinske škole strukovnih studija iz Trstenika sporazum je potpisao direktor Milomir Mijatović, u ime Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača iz Pirota direktorka dr Emilija Popović, u ime Visoke škole strukovnih studija za vaspitače Šabac direktorka Svetlana Karić, u ime Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov” Vršac ovlašćeni zastupnik direktora te ustanove Stevan Miljkov, dok je u ime Visoke medicinske škole strukovnih studija iz Ćuprije sporazum potpisao direktor Hristos Aleksopulos.
Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Bojan Jocić je nakon potpisivanja sporazuma izjavio da je u prethodnom periodu urađeno puno toga na poboljšanju standarda i statusa pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. I to, kako je rekao, ne samo u segmentu novčanih davanja, gde je uz podršku države i predsednika Aleksandra Vučića napravljen značajan korak, već je nešto urađeno i u saradnji s privredom i institucijama. Podsetio je da je u proteklom periodu potpisano više od 30 sporazuma sa privrednim subjektima koji su u delu pružanja usluga i proizvoda dali posebne povoljnosti za pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. “Ovakvim sporazumima olakšavamo roditeljima da njihova deca, koja će kod vas steći sva potrebna znanja i veštine, imaju bolju budućnost, a budućnost te dece, naše dece, je u stvari i budućnost Srbije”, rekao je Jocić.
Do sada potpisani sporazumi omogućiće da određeni broj dece zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, počev od 2018/19 školske godine na ovim visokoškolskim ustanovama bude oslobođen plaćanja školarine na osnovnim strukovnim studijama.

Tribina “Pravo na život u zajednici – pravo za sve” u KC “Lab”

Tribina “Pravo na život u zajednici – pravo za sve” održana je u ponedeljak sa početkom  u 18 časova u Kulturnom centru Lab, u ulici Doktora Hempta 2, a ulaz je bio  besplatan.  O metodama i izazovima deinstitucionalizacije i položaju osoba sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama koje su smeštene u institucije govorili su  zaposleni jedne od takvih ustanova – pravnik Marko Miličević i socijalna radnica Marijana Ristić, članovi udruženja građana “Patrija”.  Klub studenata TraNSfer jednom mesečno organizuje tribine posvećene mentalnom zdravlju, a poslednja je bila posvećena procesu deinstitucionalizacije.

Oni su mladi i ambiciozni i ne planiraju da napuste Srbiju

Medicinski fakultet su svi završili sa prosekom većim od 9,50, imaju 25 ili 26 godina, neki su na doktorskim studijama, a oni koji nisu planiraju da ih upišu i svi žele da završe specijalizacije i budu u nastavi. Oni su mladi lekari među stotinu najbolјih diplomaca medicinskih fakulteta u Srbiji koji su dobili posao u zdravstvenim ustanovama. Ugovore su potpisali 8. juna i ovo im je prva radna nedelјa u Kliničkom centru Vojvodine. Većina ih je volontirala na klinikama, neki i po godinu dana, odradili su staž, a smatraju da su mogli da biraju gde će da ostanu. Sada su na različitim klinikama, rade sa pacijentima, neki su već imali i prva dežurstva.
Za razliku od drugih njihovih kolega, pa i onih koji su takođe imali visok prosek, ovi mladi lјudi uspeli su da stignu do velikog cilјa i dobiju posao. Smatraju da su oni to i zaslužili i da je nagrađen njihov rad i po 12 sati učenja dnevno. Stefan Brumet kaže kako su svi studenti krenuli od istog i imali nula bodova na početku, a njegov kolega Dušan Kulјančić ističe da je trebalo učiti i stići dotle, te da je fakultet otvoren za svakoga i svako ima iste šanse. https://www.dnevnik.rs/drustvo/oni-su-mladi-i-ambiciozni-i-ne-planiraju-da-napuste-srbiju-17-06-2018
Pomoćnica direktora Kliničkog centra Vojvodine zadužena za zdravstvo profesorka dr Edita Stokić kaže kako je ova inicijativa Ministarstva zdralјa da se zapošlјavaju najbolјi studenti od velikog značaja za njihovu ustanovu. „Populacija je sve starija i imamo sve više pacijenata, pa je godinama povećan broj pregleda u Poliklinici i Urgentnom centru, a veći je i broj opercija. Dolazak 12 mladih lekara je od velikog značaja za unapređenje lečenja. Oni su završili studije sa visokim prosekom, ali njihovo usavršavanje tek sledi“, kazala je dr Stokić i napomenula da je dolazak mladih kolega značajan i zbog povećanja broja lekara, ali i zbog povećanja kvaliteta rada. 

Novi Sad: “Berza pod brezom”

Manifestacija „Berza pod brezom” je šesti put organizovana ispred Osnovne škole „Mihajlo Pupin” u Veterniku. Iako se školska godina završila, đaci su požurili da na vreme postave prodajne štandove ispod razgranatih krošnji breza u školskom dvorištu i primame prve kupce. Pomoćnica direktora Vesna Miletić rekla je da je „Berza pod brezom” prešla u tradiciju, naročito od kada se mogu koristiti polovni udžbenici, jer na jednom mestu deca mogu da prodaju knjige, ali i da ih pazare. U Veterniku imamo mališane koji dolaze iz socijalno ugroženih porodica pa im kupovina uybenika po 50 ili 100 dinara olakšava nabavku školskog pribora za narednu godinu, objasnila je Vesna Miletić. Kako je dodala, ne samo da pomažu učenicima čiji su roditelјi u teškoj ekonomskoj situaciji već na taj način uče đake da budu odgovorni i da vode računa o knjigama.
Majka jednog od učenika OŠ „Mihajlo Pupin” Ksenija Čizmić rekla je da takve akcije olakšavaju roditelјima nabavku udžbenika. Kupujući direktno od učenika koji pohađaju ovu osnovnu školu sigurni smo u to da nismo pazarili pogrešne udžbenike ili od pogrešnog izdavača, objasnila nam je Ksenija Čizmić. Kako je kazala, do sada su nabavlјali udžbenike preko škole.
Tek smo nedavno saznali za ovu sjajnu manifestaciju i nisamo se pokajali što smo došli. Mnogo je povolјnije kupiti polovne udžbenike, a osim toga, činimo uslugu i đacima, zaklјučila je naša sagovornica. Roditelјi, kao i đaci s kojima smo razgovarali, tvrde da im ne smeta to što su knjige korišćene. Ipak, većina izbegava da pazari udžbenike u kojima je tekst podvučen hemijskom olovkom jer nisu svakom bitne iste informacije. Zbog toga se učenici te veterničke škole trude da lekcije obeležavaju grafitnom olovkom jer je dovolјno samo nekoliko poteza gumicom da se trag obriše.

FTN: Menadžeri životnim veštinama podučavali studente     

U današnje vreme, kada umeće dobrog življenja zahteva celodnevno aktivnu i u potpunosti svesnu osobu na svim poljima, floskula – posolovne brige ostavite na poslu, a privatne kod kuće – dobro zvuči samo u teoriji. Poslovni i porodični život, kao prvo, ne iskuljučuju jedan drugog, pre bi trebalo da su u harmoničnom odnosu – dakle jedan na drugog utiču. To potvrđuju i istraživanja koja kažu da su oni koji su privatno i porodično zadovoljni, i poslovno uspešni. Mogao bi to biti jedan od zaključaka treće po redu konferencije „Anatomija uspeha” koju su nedavno  organizovali studenti Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, a na temu “Kako uspostaviti balans između privatnog i poslovnog života”.
O tome kako to ostvariti, ili ostvarivati svakodnevno, jer život je u svim svojim segmentima dinamična kategorija, na konferenciji su studentima na osnovu svojih iskustava govorili zaposleni ili osnivači kompanija Delta Holding, Vega IT Sourcing, Salt&Water i bivši studenti FTN-a koji danas rade kao menadžeri ili preduzetnici. Dobra organizacija vremena i poslova tokom celog dana ključ je srećnog i uspešnog života. Takođe, više obaveza vodi do bolje organizovanosti, kaže na osnovu svog iskutva Marija Desivojević Cvetković iz Delta Holdinga, majka dvoje dece i uspešni menadžer u velikoj kompaniji. Po njenim rečima, iako je ovde još na snazi tradicionalistički model da se ne kaže NE, to se ponekad mora reći nekim nepotrebnim ljudima, obavezama ili stvarima.
Učesnici konferencije govorili su i o tome šta ih motiviše da budu to što jesu, kako se bore s lošim trenucima na poslu, šta za njih znače greške koje se neminovne u svakom radu.
Greške su najvažnija stvar u životu, jer ko ih ne pravi, znači da ništa ne radi i taj odlazi iz mog tima, kaže Marija Desivojević Cvetković, ističući da se na njima, kada nisu namerne i ne ponavljaju se, najbolje uči. Greške su put do velikih popstignuća, poručuje. Među važnim savetima koje su studentima dali učesnici konferencije jesu i oni da se tokom studija, kada se ima najviše vremena a da toga nismo svesni, treba truditi da se što više nauči i teorijski i praktično. Treba verovati da je sve moguće ostvariti, i da su okolnosti i prepereke samo tu kao podsticaj da se istraje na putu ka željenom cilju.
Svoja iskustva o tome kako uspešno balanisrati između studija i posla, na kolnferenciji su izneli sada već bivši studenti Jelena Mislić (Fish i Zelenish), Milica Radaković (Milica Radaković make up studio&school) i Miloš Saravolac (Norma Group).

Radionice Udruženja „Matica“ podižu samopoštovanje

U Novom Sadu se održavaju radionice na kojima se, kroz različite tehnike, savladavaju strahovi od zauzimanja sopstvenih stavova i mišljenja jer se veliki broj ljudi bori sa svojom unutrašnjom ličnošću i emocijama. Kako je za „Dnevnik” rekla koordinatorka Udruženja roditelja „Matica”, koja je masterirala na Pedagoškom fakultetu, a ujedno je i Reladž kids coach i Relax moms coach Biljana Grbović, svi mi u sebi imamo merne instrumente koji nam signaliziraju osećaj ugroženosti, a to su upravo naša osećanja, koja ne treba ignorisati, već ih u određenoj meri osnažiti i iskazati. „Tokom života često sam bila bolesna, dobijala različite dijagnoze, ali moje zdravstveno stanje nije imalo većeg napretka“,   rekla je Biljana Grbović.
 „Probala sam i klasičnu i alternativnu medicinu, ali tek kada sam počela da radim na sebi i svojim emocijama, počela sam da osećam boljitak. Posećujući određene seminare, naučila sam različite tehnike i počela da ih primenjujem na sebi. Tada sam se kao ličnost menjala, a moji simptomi su se zaustavljali, iako su neki od njih bili i hroničnog karaktera. To mi je raširilo krila i odlučila sam da svoje znanje podelim s drugima da bih im pomogla da se osnaže i veruju u sebe i svoje emocije jer u tome leži ključ uspeha“,  kaže Biljana.

Tanasković: Školarci uradili puno na promociji Srbije

Školarci, osvajači zlatne i bronzane medalje na Svetskom prvenstvu u odbojci, uspehom u češkom Brnu uradili su mnogo na promociji Srbije, poručio je prvi čovek Saveza za školski sport Željko Tanasković. Tanasković, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, predsednik Košarkaškog saveza Predrag Danilović i prvi čovek Odbojkaškog saveza Srbije Zoran Gajić čestitali su učenicama Gimnazije iz Stare Pazove prvom i učenicima iz Velikog Gradišta na trećem mestu na školskom šampionatu. “Oni su ponos svih nas. Učinili ste mnogo za promociju naše države i sporta uopšte. Svima želim puno sreće u sportskim i ličnim karijerama”, rekao je Tanasković na konferenciji za medije u Palati Srbija.
Prvi čovek OŠ Zoran Gajić izrazio je želju da mlade odbojkašice i odbojkaši sa uspesima nastavi i kada budu profesionalci. “Nadam se da će tako nastaviti i kada postanu profesionalci. Srbija je pokazala da je zemlja odbojke”, dodao je Gajić.
Pred Srbijom je organizacija školskog Svetskog prvenstva u basketu 3×3, čemu se raduju ministar Udovičić i Danilović. “Baza je sistem na kome je sve zasnovano. Organizacija prvenstva u basketu je izazov, ali sam siguran da će Srbija biti dobar domaćin i da će sve proći kako treba”, kaže Udovičić, na čije reči se nadovezao Danilović i poručio da se nada novim uspesima, uz napomenu da je KŠ pomogao i obezbedio opremu za basketaše. Svetsko školsko prvenstvo u basketu 3×3 održava se u Beogradu od 23. do 29. juna.

Đak generacije Matematičke gimnazije: Prava računica je – rad

U Ulici narodnog fronta u Beogradu rađaju se najbolji matematičari. Đak generacije Matematičke gimnazije je Igor Medvedev. U najveće uspehe, pored brojnih odličja, ubraja dve bronzane medalje na međunarodnoj matematičkoj olimpijadi.
Kako se to postaje supermatematičar? – Za početak, bitan je talenat. Ipak, najvažnije je da radite ono što volite. Treba, takođe, imati i neki svoj precizan raspored, od koga nećete nikad odustati.
Ipak, šta je važnije za uspeh: talenat ili rad? – Po mom mišljenju – rad. Talenat vam možda daje neku prednost na startu. Ali uspeh je kao maraton, važno je da trku možete da istrčite do kraja.
Koje je doba dana najbolje za vežbanje matematike? – Ne znam, možda popodne. Pre podne je škola, a kasnije kod kuće ostajemo sami matematika i ja. Najvažniji su mi mir i tišina.
Koji su ti planovi za budućnost? – Nemam još neke definitivne. Zasada znam da idem na studije na Univerzitet Prinston u Nju Džerziju. Sa mnom će tamo studirati i moj brat blizanac Marko. U svakom slučaju, siguran sam da ću se posle školovanja baviti naukom.
Neke naše buduće Tesle i Pupini, kad odu u inostranstvo, više se ne vraćaju. – Znam neke moje kolege koje su se vratile. Na primer, Luka Milićević, koji je osvojio zlato na matematičkoj olimpijadi. Inače, to je stvar ličnog izbora. Kada neko ode, to ne znači da je zauvek napustio Srbiju. Takođe, i ako ostane tamo, to ne znači da neće na najbolji način propagirati nauku i svoju zemlju. Dakle, važan je i utisak koji će ostaviti u svetu.
Kažu da je pitanje dana kada će neko od bivših đaka tvoje gimnazije dobiti Nobelovu nagradu. – Nisam siguran sto posto u to, ali verujem da će se to jednog dana i ostvariti.
Koja su ti interesovanja van matematike. – Volim da čitam knjige, gledam serije i filmove. Takođe, volim da izlazim sa društvom u provod.
Šta ti je obeležilo proteklu nedelju mimo matematike? – Kraj školske godine. Super sam je proslavio sa drugarima.

Studenti – lek protiv starosti

Studentima Ekonomskog fakulteta u Beogradu matematiku, jedan od najtežih predmeta, predaje profesor dr Branislav Boričić i oni ga, na društvenim mrežama, umesto žalbama obasipaju pohvalama. – Potreban je veliki napor da se dostigne znanje neophodno za pozitivnu ocenu i zato nije visoka prolaznost. Uvek je važno da, onima koji su položili, obrazložim zašto su dobili sedam, a ne osam ili zašto osam, a ne devet. Ali, i onima koji nisu položili da obavezno objasnim zašto pet, a ne šest. Ne želim da iko ima bilo kakvu sumnju i da pomisli „mrzi me profesor i zato me oborio”. Onda njihova situacija nije neizvesna. Jer, ako nauče još to što im nedostaje u znanju, mogu da budu sigurni da će položiti. To je fer odnos koji moji studenti prepoznaju – naglašava naš sagovornik.
Nedavno naš sagovornik je po treći put, izabran za dekana Ekonomskog fakulteta. – Ovu funkciju doživljavam kao visoku ocenu mog dosadašnjeg rada. Tim pre što sam poverenje dobio tajnim glasanjem od svojih koleginica i kolega. Na Ekonomskom fakultetu u toku je transformacija studijskih programa, koja je stigla do kritične faze kada bi mogla da bude zaustavljena ili nastavljena na neki drugi način, što moj tim i širi krug nastavnika fakulteta, ne bi želeo. To je bio razlog da prihvatim kandidaturu. Naš fakultet narednih godina će napraviti iskorak ka modernijim sadržajima studiranja – objašnjava naš sagovornik.

Zašto je važna matematika?

“Mi sada školujemo studente za zanimanja koja će postojati kroz deset godina, a ni ime im ne znamo. Zato je važno da đake „naoružamo” takozvanim prenosivim znanjima i kritičkim mišljenjem. Mnogi ljudi ne prepoznaju njihov značaj. I meni je, recimo, kao učeniku srednje škole izgledalo besmisleno da učim latinski, jedan mrtvi jezik koji ne služi za komunikaciju. Sto puta sam svojim roditeljima postavio pitanje: „Kad će mi ovo zatrebati”. Tek kasnije postalo mi je jasno da smo kroz latinski naučili gramatiku koja nam pomaže da svaki novi strani jezik mnogo jednostavnije ubacujemo u sopstvenu korpu znanja. Slično je sa matematičkom logikom. Matematika je osnova za ispravan način rasuđivanja, nije to samo puko računanje. Posebno je tu važan primer geometrije, koja hiljadama godina nalazi svoje mesto u školskim programima, jer objedinjuje u sebi reč, sliku i apstrakciju. Sada i meni studenti često postavljaju isto ono pitanje. E pa, „kad porastu, kašće im se samo”, dodao je uz osmeh prof. dr Branislav Boričić.

U Srpsku stiglo 900 dece sa Kosova i Metohije

Ukupno 900 dece sa Kosova i Metohije u ponedeljak je u okviru projekta Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske doputovalo u Višegrad, gde je borganizovan centralni doček. Svečanom dočeku u Višegradu prisustvovao je ministar prosvete i kulture Srpske Dane Malešević. Ovaj sedmi i najmasovniji dolazak dece sa Kosova i Metohije do sada, podržalo je više od 800 porodica iz Republike Srpske, istakao je predsednik Odbora za pomoć Srbima na KiM Milorad Arlov. Naveo je da će kod vršnjaka širom Srpske do 23. juna gostovati 900 dece zajedno sa 80 profesora i nastavnika iz oko 50 osnovnih škola iz svih srpskih opština na Kosovu i Metohiji. Deca dolaze iz Kosovske Mitrovice, Zvečana, Leposavića, Zubinog Potoka, Vučitrna, Srbice, Peći, Kline, Obilića, Kosova Polja, Gračanice, Lipljana, Štrpca, Novog Brda, Gnjilana, Vitine i Kosovske Kamenice. Deca će boraviti u Banjaluci, Prijedoru, Novom Gradu, Gradišci, Prnjavoru, Čelincu, Doboju, Tesliću, Derventi, Modriči, Brodu, Šamcu, Han Pijesku, Palama, Istočnom Novom Sarajevu, Višegradu i Trebinju.
Arlov je podsetio da ovaj projekat Odbor realizuje od 2012. godine, te naglasio da će, uključujući decu od ove godine, sa celog područja Kosmeta u Srpskoj boraviti ukupno oko 3.500 dece u pratnji oko 300 prosvetnih radnika. “Ovaj projekat su podržale i lokalne zajednice domaćini, mnoge osnovne škole, Ministarstvo prosvete i kulture, Ministarstvo porodice, omladine i sporta, Elektroprivreda i Šume Republike Srpske, Banja Vrućica, Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju i Uprava Vlade Srbije za dijasporu i saradnju sa Srbima u regionu – istakao je Arlov.
Decu koja će doputovati u 18 autobusa, na centralnom dočeku, osim ministra Maleševića, pozdraviti i zamenik direktora Kancelarije za KiM Željko Jović i načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević. Dočeku će prisustvovati i 19 delegacija gradova i opština domaćina, kao i načelnik Mitrovičkog okruga Vaso Jelić, predsednici opština Kosovska Mitrovica Aleksandar Spirić i Zvečan Ivan Todosijević, te delegacije Ambasade Srbije u BiH i Ministarstva prosvete Srbije. Iz Odbora je najavljeno da je Centralni doček organizovan u 13.00 časova u Andrićgradu.

Vremeplov: Umrla Klara Cetkin

Na današnji dan 20. juna 1933 godine umrla je nemačka revolucionarka Klara Cetkin, član međunarodnog radničkog pokreta. Organizovala je 1907. prvu međunarodnu konferenciju žena. Na njen predlog 8. mart je proglašen Međunarodnim danom žena.

Vremeplov: Rođen Marko Ristić

Srpski  pisac i diplomata Marko Ristić, istaknuti teoretičar beogradske nadrealističke grupe i jedan od predstavnika moderne i avangarde u srpskoj književnosti između dva rata rođen je na današnji dan 20. juna  1902. Od 1945. do 1951. bio je ambasador Jugoslavije u Parizu. (“Od sreće i od sna”, “Bez mere”, “Nox microcosmica”).

Vremeplov: Kraj srpske srednjovekovne države

Na današnji dan 20. juna 1459. godine Turci su zauzeli utvrđeni grad Smederevo, poslednje uporište srpske srednjovekovne države, čime je ona i formalno izgubila samostalnost i potpala pod vlast Osmanskog carstva. 

Vremeplov: Ubijen Pančo Vilja

Na današnji dan 20. juna 1923 godine ubijen je meksički revolucionar Fransisko Pančo Vilja, vođa seljačkog pokreta u revoluciji od 1910. do 1917. Proglašen je za meksičkog nacionalnog junaka 1966.

Vremeplov: Prvi parobrod preplovio Atlantski okean

U engleski grad Liverpul na današnji dan 20. juna 1819. uplovio je brod “Savana”, prvi parobrod koji je preplovio Atlantski okean. Putovanje od američke luke Savana (Džordžija) trajalo je 27 dana i 11 časova.

Pašalić: Trećina pritužbi odnosi se na nasilje nad decom

Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da se godinama unazad trećina pritužbi u oblasti prava deteta upućene Zaštitniku građana odnosi na nasilje nad decom. On je u saopštenju povodom Međunarodnog dana zaštite dece od nasilja koji se obeležava sutra pozvao nadležne organe da rade na rešavanju ovog problema i sprečavanju nasilja nad decom pristupe sa prioritetom, pogotovo zato što se radi o jednoj od najranjivijih društvenih grupa
“Posebno zabrinjava činjenica da smo pored psihičkog, fizičkog i seksualnog nasilja nad decom sve češće svedoci i vršnjačkog nasilja, kao i rodno zasnovanog nasilja u školama, čijem iskorenjavanju moramo posvetiti posebnu pažnju”, navodi Pašalić. Dodaje, da iskustvo govori da nadležni organi ne prepoznaju uvek situacije potencijalne pretnje od nasilja nad decom, kao što su slučajevi kada je dete svedok porodičnog ili partnerskog nasilja.
On je pozvao nadležne organe da ulože dodatne napore u cilju prevencije i zaštite dece od nasilja, kao i da se podigne svest o nasilju nad decom, njegovoj raširenosti, pojavnim oblicima i merama zaštite.

About the Author

admin