Vesti – 21.06.2018.

Umesto da ćuti, opet se oglasio lažni predsednik SRPS-a 

Nakon što je Forum srednjih stručnih škola dobio od Ministarstva prosvete direktan dokaz (Dopis Ministarstva) da je potpredsednik SRPS-a i predsednik Foruma Milorad Antić nezakonito eliminisan iz rada Radne podgrupe za praćenje radnog angažovanja za Školsku upravu Beograd i nakon što je Predsedništvo SRPS-a insistiralo, a on to takođe prihvatio, da je jedini i nesporan predstavnik SRPS-a u ovoj Radnoj podgrupi g-din Antić, lažni predsednik SRPS-a i dugogodišnji penzioner Slobodan Brajković opet se obrušio i na Antića i na člana Predsedništva SRPS-a Dušana Kokota(Saopštenja) , dopisom članovima Predsedništva SRPS-a u kojem ih obaveštava da Miloradu Antiću nije dostavljao pozive za sednice Radne podgrupe jer isti nije po volji Sindikatu „Nezavisnost“ i Sindikatu obrazovanja Srbije, a da Dušan Kokot nema pravo da se meša u rad SRPS-a jer i nije član istog.
Na ovaj način Brajković i dalje obmanjuje svoje i drugo sindikalno članstvo jer, ne samo da je nelegalno na mestu predsednika SRPS-a, gde mu je istekao mandat pre više godina zbog odlaska u penziju, već je uzurpirao prava i Statutarnog odbora koji je, navodno, menjao Statut SRPS-a iako se nikad nije sastajao u 4 godine mandata i još više od godinu dana po isteku, uzurpirao prava i Nadzornog odbora koji je u jednom danu usvojio završni račun za 5 godina unazad, koji je sredstva SRPS-a usmeravao na račun Sindikata obrazovanja Beograda i pored toga učinio još čitav niz krivičnih i kriminalnih dela, o čemu će se ovih dana izjasniti i nadležni sudovi. Nejasno je kako kolege koje su pokušale samo da zaštite statutarnost organizacije eliminiše, a istovremeno sa ljudima koje je doveo sa ulice donosi, po njemu, validne odluke i pri tome još i priča o „svom moralnom i ljudskom dostojanstvu“.
Sa našeg sajta možete preuzeti i saopštenje kolege Antića vezano za nestatutarnu i suprotno odlukama Predsedništva elimnaciju iz Radne podgrupe za ŠU Beograd, kao i dopis lažnog predsednika Brajkovića,  u kom morališe i deli lekcije kolegama koje su više nego u pravu. Bez želje da širimo polemiku, sami se uverite u to ko je u pravu! (Saopštenja)

Okončana  “mala matura”: Preliminarni rezultati već sinoć

Više od 71.000 osmaka juče je rešavalo poslednji, kombinovani test u okviru male mature. Kombinovani test sastavljen je od pitanja iz biologije, istorije, geografije, fizike i hemije. Rešavanjem testa iz srpskog/maternjeg jezika pre tri dana počelo je polaganje male mature u osnovnim školama, a završeno je juče, polaganjem kombinovanog testa. Mala matura predstavlja zvaničan završetak osnovne škole, a od rezultata testiranja zavisiće izbor budućeg zanimanja učenika, kao i koju će srednju školu izabrati. Maksimalan broj bodova na testovima je 40, odnosno iz srpskog i matematike po 13, na kombinovanom testu 14, a uspeh iz škole nosi maksimalnih 60 bodova. Konačni rezultati ispita biće saopšteni 28. juna, a upis učenika u srednje škole biće 9. i 10. jula.

Vučić sa decom Srba povratnika u Hrvatsku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je u utorak  u Beogradu grupu od tridesetak dece iz Hrvatske, iz srpskih porodica koje su se vratile na svoja imanja, napuštena zbog operacija “Bljesak” i “Oluja”. Mališanima iz Pakraca i Krnjaka najviše se, kažu, dopalo to što su upoznali predsednika Srbije i što su se sa njim fotografisali, a novinarima su rekli i da se raduju što su obišli zgradu Predsedništva, u čemu im je “vodič” bio generalni sekretar predsednika, Nikola Selaković. Deca će tokom boravka u Beogradu obići i druge institucije, kulturna i istorijska zdanja, a dečaci se unapred raduju obilasku stadiona Crvene zvezde, za koju navijaju.
Predsedniku je susret sa mališanima iz Hrvatske, u moru teških događaja, bio divan sastanak, kako je preneo novinarima, a decu je pozvao da ponovo posete Beograd krajem meseca. “Zamolio sam decu da dođu u Beograd posle otvaranja Narodnog muzeja”, rekao je Vučić i objasnio da je za decu to važno jer “nema institucije kulture na Balkanu koja može da se meri po broju postavki”. “Zahvalan sam što ste došli u Beograd, glavni grad Srbije, najveći i najznačajniji srpski grad. Ponosan sam što ćete obići sve najznačajnije muzeje i dodao bih tome Muzej savremene umetnosti, a već od Vidovdana, 28. juna, moći ćete da posetite našu najznačajniju instituciju kulture, a to je Narodni muzej”, podvukao je Vučić.
Decu je posavetovao i zamolio da nauče ćirilicu, da poštuju i čuvaju svoju istoriju i kulturu, ali i da grade dobre odnose sa svojim komšijama, Hrvatima. On je posebno naglasio srpskoj deci i da uvek budu u najboljim mogućim odnosima sa svojim komšijama Hrvatima, kao i da se trude da “štitite i ljubomorno čuvaju dobre komšijske odnose, i brinu jedni o drugima”. “Ali, bitno je i da čuvate srpski rod, srpsko ime i prezime. To ćete najbolje učiniti tako što ćete da učite o srpskoj i hrvatskoj istoriji, tako što ćete dolaziti u Srbiju, ali tako što ćete da insistirate na svom jeziku, kulturi i čuvati svoju veru”, rekao je predsednik. Deca će obići “stari dvor”, Narodnu skupštinu, Ministarstvo spoljnih poslova, toranj na Avali, Beogradsku tvrđavu, Muzej Vuka i Dositeja, Hram Svetog Save, Muzej Nikole Tesle i druge znamenitosti prestonice.

Stipendije za najbolje doktorante

Ugovori o stipendiraju najboljih studenata doktorskih studija dodeljeni su 19. juna, a ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević poručio je studentima da ministarstvo iz godine u godinu povećava budžete za stipendiranje doktoranata i mladih na svim nivoima obrazovanja. Šarčević je naveo da je u toku rad na novoj strategiji koja će obuhvatiti projekcije obrazovanja do 2030. godine, kao i da će se raditi na novom modelu finansiranja visokog obrazovanja. “Sve to ima za cilj da se formira mnogo veći budžet za stipendiranje mladih ljudi, da oni koji ostanu znaju zašto su ostali i da im se to isplati”, rekao je Šarčević i dodao da u okviru stipendija koje se dodeljuju postoje i sredstva za troškove izrade doktorata, istraživanje, korišćenje onlajn pretrage preko baze Narodne biblioteke i posete stranim univerzitetima kroz različite programe. “To nije dovoljno, ali je svakako bolje. Mi ćemo se truditi da bude mnogo novina, radimo novi fond za nauku koji će biti potpuno istraživački i u kome će učestvovati mnoga ministarstva i ministarstvo privrede”, objašnjava Šarčević. On je naveo i da je jedan od ciljeva nove strategije i povećanje broja fakultetski obrazovanih, ali na način da njihovo obrazovanje bude kvalitetno. “Želimo da Srbija ponudi takve uslove da mladi nemaju razloga da napuste Srbiju osim turistički i da im se isplati da ovde ostanu”, zaključio je ministar.

Sredstva visokoškolskim institucijama u APV

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević uručio je 19. juna rešenja predstavnicima visokoobrazovnih institucija iz AP Vojvodine koje su dobile sredstva u visini oko 20 miliona dinara, na osnovu četiri javna konkursa. Sa blizu 17,8 miliona dinara finansirani su razvojnoistraživački projekati visokih škola strukovnih studija, zatim projekti koji se bave istraživačko-umetničkim stvaralaštvom u umetnosti i naučnoistraživački projekti nacionalnih manjina. Takođe, sa dva miliona dinara podržano je 13 darovitih studenata na šest fakulteta.
Milošević je naglasio da je kroz podršku razvojnoistraživačkih, umetničkih, te naučnoistrživačih projekata nacionalnih manjina, uspostavljen kvalitetniji odnos prema stvaralaštvu u visokom obrazovanju, koje nije samo na fakultetima i institutima, nego i na visokim školama. On je naglasio da se od prošle godine, preko konkursa Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, podržavaju istraživački projekti u umetnosti, te da ta oblast ranije nije bila dovoljno pokrivena. Na ovogodišnjem konkursu je sa 6,4 miliona dinara podržano ukupno 16 projekata, i to 14 projekata Akademije umetnosti u Novom Sadu i dva projekta Akademije klasičnog slikarstva, Edukons.
Profesor Milošević je naveo i da je za razvojnoistraživačke projekte visokih škola strukovnih studija opredeljeno 6,4 miliona dinara, a podržano je 14 projekata koje je predložilo devet visokih škola. Kroz konkurs za podršku naučnoistraživačkih projekata nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica, prepoznat je istraživački potencijal koji nam govori o lepoti života u Vojvodini, koja je upravo u različitosti”, naveo je Milošević i dodao da je sa pet miliona dinara podržano 13 projekata, koji pokrivaju različite teme od jezičkih, demografskih, etnokulturoloških.
Preko konkursa za darovite studente, kako je Milošević naveo, kroz stipendije, koje u iznosu od 15 hiljada obezbeđuje Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost i 5 hiljada koje obezbeđuje poslodavac, podržava se rano uključivanje studenata u rad. https://www.youtube.com/watch?v=5L-HQgDI8UU

Bumbaširević: Svaki doktorat značajan doprinos našem znanju

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević rekao je da BU obeležava 210 godina postojanja ove godine i podsetio da su prve doktorske disertacije dodeljene nakon 1905. godine. Rektor je naveo da je povećanje broja doktora nauka usledilo nakon odluke da profesori na fakultetu moraju da završe doktorske studije, kao i nakon uvođenja Bolonjskog procesa. “Stvari su se menjale tokom istorije, ali ostalo je uvek zajedničko da svaka doktorska disertacija treba da bude značajan doprinos našem znanju”, zaključio je on.

Doktorantkinja: “Noći nad knjigom se  isplatile”

Ministar Šarčević dodelio je ugovore o stipendiraju za 16 prvorangiranih studenata, a jedna od njih, Jelena Milenković sa Geografskog fakulteta, koja je stipendiju za doktorske studije dobila za oblast geonauke, kaže da je ovo odskočna daska za ostanak u Srbiji. “Ne mogu da garantujem da je ovo dovoljno, budućnost će pokazati, ali jeste odskočna daska da ostanemo i doprinesemo nauci u Srbiji”, kaže ona za Tanjug. Dodaje, da je novac ohrabrenje, ali da ostaje unapređenje tehničkih uslova koji još nisu na zadovoljavajućem nivou. “Ipak idemo na bolje, za par godina pretpostavljam da će biti bolje nego sada. Za Geografski fakultet najveći je problem što nema svoju zgradu, pa se selimo iz jedne u drugu zgradu tokom dana, to je naporno za studente, jer Beograd nije mali”, istakla je Milenković.
Upitana koliko je teško doći do pozicije doktorske stipendistkinje, ona kaže da je veoma teško i da su potrebne velike žrtve. “Noći se provode nad knjigom da biste dobili ocenu koje želite, ne izlazite sa društvom, prolazi vam mladost u tom napornom radu, ali kada ste stipendista ministarstva shvatite da se sve isplatilo ili mi barem sada tako izgleda”, zaključila je Milenković.

Saradnja Srbije i Estonije u oblasti inovacija i digitalizacije

Ministar bez potrfelja zadužen inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović sastao se u utorak  19. juna u Talinu sa ministarkom za preduzetništvo i informacione tehnologije Estonije Urve Palo i poručio da postoji ogroman potencijal za saradnju dve države u oblasti inovacija i digitalizacije. Popović je podsetio da je Vlada Estoniji bila predvodnik digitalizacije, tako što je podsticala privatne kompanije da rešavaju društvene probleme i razvijaju rešenja za digitalizaciju javnih usluga. Estonija ima najnapredniji ambijent za razvoj elektronskog poslovanja i jednu od najefikasnijih elektronskih državnih uprava u svetu, istakao je Popović.
Ministarka Palo istakla je da je Estonija spremna da pruži podršku Srbiji u digitalizaciji i unapređenju efikasnosti državne uprave. Ona je navela da Estonija na različite načine podstiče preduzetništvo i ulaganja u istraživanja i razvoj i objasnila da su istraživanje i razvoj obavezni za strane investitore u Estoniji ukoliko očekuju značajniju podršku države, navodi se u saopštenju iz Popovićevog kabineta.

Počeli Goranski eko kampovi za decu

Juče u 10 sati počeo je “Pticoljub” – prvi od četiri ovogodišnja Goranska eko kampa u organizaciji Pokreta gorana Novog Sada. Ovi tematski kampovi sa bogatim edukativnim i rekreativnim sadržajem namenjeni su deci od 6 do 12 godina sa područja cele zemlje. Pticoljubi će provesti tri nezaboravna dana u Sremskim Karlovcima, na obroncima Fruške gore, Stražilovu i Dunavcu. Boraviće u Ekološkom centru Radulovački koji pruža odlične uslove za edukaciju dece, a tokom dana će boraviti u prirodi. Program kampa će voditi stručna saradnica Pokreta gorana za oblast ornitologije Magdalena Grahovac, a kamp lideri će biti dugogodišnji saradnici Pokreta gorana koji imaju iskustva u radu sa decom navedenog uzrasta – Ljiljana Jovanović, Nina Dimitrijević i Ivana Dragin. Program je podržao Grad Novi Sad – Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Isplata rate učeničkih stipendija i kredita

Isplata desete mesečne rate učeničkih stipendija i kredita za školsku 2017/2018. godinu počela je u sredu, 20. juna. Mesečni iznos učeničke stipendije i učeničkog kredita iznosi 5.400,00 RSD. Iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za isplatu učeničkih stipendija i kredita, izdvojeno je ukupno 65.507.400,00 rsd, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture.

Amaral: Bojim se za budućnost ljudi koji ne čitaju

Portugalski pisac, istoričar, književni kritičar, prevodilac i urednik značajnog časopisa “LER” Bruno Viejra Amaral, zabrinut je zbog sve manjeg broja čitalaca i u Portugaliji, ali i u svetu, i pita se kako će bez čitanja u budućnosti opstati kritička svest ljudi i zapitanost o svetu koji ih okružuje. Amaral koji ovih dana boravi u Srbiji kao gost izdavačke kuće “Klio”, kaže da je u Portugalu teško živeti od pisanja i da Portugalci najmanje čitaju od svih Evropljana te da oni knjigu doživljavaju kao sveti predmet koji ne treba dirati sa polica.
“To je dramatično i tužno. Kako ljudi mogu biti svesni, kritični, da postavljaju pitanja o svetu koji ih okružuje, ako ne čitaju? Mislim da to nije moguće i bojim se za budućnost ljudi koji ne čitaju i kojima knjige nisu važne u svakodnevnom životu”, rekao je Amaral u intervjuu Tanjugu. “Mislim da u Portugalu ljudi i dalje vide knjige kao svete objekte koje stave na police, gledaju ih, ali ih ne diraju, ne čitaju, ne uzimaju iz njih ono što one mogu da pruže”, dodao je jedan od autora “Vodiča za 50 portugalskih izmišljenih likova”.
Amaral će u Beogradu, Novom Sadu i Vranju predstaviti svoj debitanski roman “Prve brazde”, koji je “Klio” upravo objavio u prevodu Jovana Tatića.
Kaže da od srpskih pisaca zna za Milorada Pavića, Ivu Andrića, čija dela su objavljena u Portugalu, ali bez većeg uticaja na tamošnje čitaoce. “To nije slučaj samo sa srpskim piscima, već sa autorima iz svih delova sveta, čak i iz Španije i Brazila sa kojima smo više povezani. Prošle godine sam bio u Indiji na književnom festivalu i tamo sam sreo španske pisce za koje nisam čuo. Morao sam da odem na drugi kraj sveta da bih upoznao pisce koji žive svega 100 kilometara od mene. To pokazuje da nešto ne funkcioniše u Evropi”, primetio je on. Skreće pažnju da iako je danas lako ići od zemlje do zemlje, da se mi zapravo međusobno ne poznajemo i potpuni smo stranci.
“Kada pričamo o Evropi, da li govorimo o valuti, ljudima koji lako mogu da putuju sa mesta na mesto ili da različiti ljudi dele zajedničku kulturu? Ono što nas povezuje zapravo je anglasaksonska kultura, ali mnogo jos moramo da radimo da bismo kreirali zajedničku evropsku kulturu”, smatra Amaral. “Ako lako možeš da odeš negde i možeš da se identifikuješ sa stvarima koje tamo vidiš, zašto tako ne može sa knjigama i piscima. Zašto ja ne bih mogao da se pronađem u knjigama savremenih srpskih pisaca? Kada sam gledao film Emira Kusturice, pomislio sam da je snimio film za mene. Umetnost i kultura povezuju ljude, ne valuta, političari”, zaključio je Amaral.

Radionice „Matice“ i za decu

Kako kaže koordinatorka novosadskog Udruženja roditelja „Matica” Biljana Grbović  o „Relaks kids” i „Relaks mams” programu iz Velike Britanije, na kojima se uči upravo kako čovek da prihvati sebe i zauzme se za svoje stavove. Dobijenu licencu iskoristila je da bi stečena znanja prenosila dalje jer je poražavajuća istina da čovek, u stvari, smatra da je važnije biti fin da ne bi ugrozio drugu osobu, iako takvim činom sami sebe olako povređujemo. „Tako su nastale radionice za decu, odrasle i radionice o roditeljstvu u našem Udruženju „Matica” jer mislim da su ta znanja potrebna ljudima i kroz njih radimo na ličnom razvoju, samopouzdanju, emocionalnoj i socijalnoj inteligenciji“,  rekla je Biljana Grbović.  „Radionice imaju dva pravca. Prvi je da pomognem ljudima da postanu svesniji misli koje im se vrte po glavi čak i onda kada misle da ni o čemu ne razmišljaju, da razumeju šta im se dešava ili šta stoji iza nekog lošeg osećaja, podižu svesnost o sebi, svojim emocijama i osećajima i reaguju u skladu s tim. Kada se ta svest podigne na viši nivo, tada možemo da biramo i najbolji mogući odgovor na neku određenu situaciju, odnosno ne da idemo impulsivno i nepromišljeno, već da na svesnom nivou, biramo najbolje rešenje. Kako je rekla naša sagovornica, to je dug proces, ne dešava se brzo i potrebni su vreme, rad i disciplina da bismo uticali na svoje misli i emocije“ kaže Grbovićeva.

Imam 30 godina i živim sa roditeljima: U Srbiji normalno(!), na Zapadu alarmantno

Tridesetogodišnji Amerikanac koji je dospeo u žižu svetske javnosti, kada su ga roditelji tužili jer i dalje živi sa njima i uporno odbija da se iseli, a ne plaća ništa, u Srbiji bi našao brojne vršnjake istih životnih navika. A kada bi i roditelji naših tridesetogodišnjaka uradili isto što i njegovi, sudovi bi se decenijama bavili samo takvim slučajevima. I dok se u Americi pitaju šta nije u redu sa onima koji sa 30 i više godina i dalje žive u roditeljskom domu, kod nas je tako nešto potpuno normalno. Neki roditelji se čak i ljute i pate kada dete od tri i više decenija hoće da se osamostali (oni to čitaju “napusti”), jer “šta ti kod majke/oca ne valja, pa ko će da te pazi ako ne majka/otac…”.
Mnogi tako ostaju zarobljeni u kandžama roditeljske brige, ali i lagodnog života, pa i mnogo posle tirdesete. Ipak, kada je reč o Srbiji nije sve samo stvar komoditeta, mnogo je i onih koji su na tako nešto prinuđeni isključivo zbog nedosatka para za skup samostalni život.

Više muškaraca nego žena živi s roditeljima

Šta god da je razlog, prema podacima sa poslednjeg popisa ukupno je 293.236 takve “dece” u Srbiji, od čega su u ovakvoj životnoj situaciji 203.403 muškarca i 89.833 žene. Žene su, dakle, daleko spremnije da “preseku tu pupčanu vrpcu” i počnu samostalni život. Kako su nam rekli u Republičkom zavodu za staitsiku, u ovaj broj ulaze oni koji imaju 30 i više godina, žive sa roditeljima (jednim ili oba) i koji nikada nisu bili u braku, niti imaju svoju decu koja žive sa njima. Prema metodologiji popisa, objašnjavaju u ovom Zavodu, položaj svih ovih lica u porodici je „dete“, bez obzira na to koliko godina imaju.

Srbi na šestom mestu, Slovenci najgori

Gledajući procente, to je 6,06 odsto stanovnika, što nas svrstava u sam vrh na listi zemalja Evrope sa najviše „večite dece“. Srbija je, naime, po broju takvih na šestom mestu od ukupno 31 zemlje Evorpe. Na prvom mestu i ubedljivo najgori po pitanju osamostaljivanja u Evropi su Slovenci (7,3 odsto), zatim slede Italijani (koji imaju i posebnu reč za takve – „mamoni“, odnosi se na muškarce vezane za majku), a zatim Slovaci, Grci i Hrvati. Kao najsamostalniji, prema ovoj listi, navode se Danci koji su sa procentom od samo 0,48 poslednji na listi. Na dnu liste, što je u ovom slučaju dobar pokazatelj, jesu i Švedska, Holandija, Finska, Norveška, Švajcarska, Island…

Siromaštvo, ali i komfor

– U Srbiji postoji tradicija da se deca kasno odvajaju od roditelja, nastala uglavnom iz dubokog siromaštva, ali i realne potrebe da se doprinese konkretno fizičkim radom u domaćinstvu, ukoliko recimo porodica živi na selu. Međutim, uslovi života su se menjali, ali čini mi se da je produženi boravak u roditeljskoj kući danas postao i deo komfora i to što mladi ne žele da preuzmu odgovornost za svoj život – kaže za “Blic” psiholog Elena Kuzmanović.
Podržavajući neodvajanje, roditelji zapravo podstiču nesamostalnost kod svoje dece koja zatim rezultira i kasnijim sazrevanjem i niskim samopouzdanjem. – Mlada osoba ima potrebu za iskustvom i testiranjem sopstvenih mogućnosti, dok ih zajednički život sa roditeljima drži u poziciji “deteta”, pa i kada već odavno zagaze u tridesete – ističe psiholog.

Da imam stalan posao i dobru platu…

Kao primer navodimo Beograđanku Mariju (38) sa diplomom Filozofskog fakulteta koja živi sa roditeljima, a osamostalila bi se, kaže, kada bi našla posao u struci sa platom od koje bi mogla da se samostalno izdržava. – Fakultet sam završila u roku, ali posao ne mogu da nađem. Radila sam povremeno kao profesor na zameni u nekoliko škola, ali ne postoji mogućnost da dobijem stalan posao, iako redovno konkurišem kada vidim da je otvorena ponuda za moju poziciju. Bez posla i stalne plate ne vidim šansu za osamostaljenjem – kaže Marija.

Deca iz unutrašnjosti se pre osamostaljuju

I pored niskog životnog standarda, mladi ipak imaju mogućnost za razne poslove i načine privređivanja pa i život sa cimerima, što recimo deca iz unutrašnjosti vrlo dobro poznaju i zato se ranije i ostamostaljuju. – Deca odrasla u većim gradovima izbegavaju izlaganje životnim izazovima i samim tim osećaju i manju motivaciju za napredovanjem – objašnjava priholog. Ona dodaje da takođe postoji i prepreka kod roditelja kojima je teško da prođu kroz proces separacije i sindrom “praznog gnezda”, pa samim tim zadržavaju decu što duže kod kuće.
To nam potvrđuje i primer ove Beograđanke koja danas ima svoju porodicu, a koja je pre šest godina uspela da se suprotstavi majčinoj potrebi da je stalno uz nju. – Kada sam majci (otac nije pravio problem) pred moj 30. rođendan rekla da sam čvrsto rešila da iznajmim stan i počnem da živim sama, ona se naprasno “razbolela”. Sve nešto ima aritmije, kao teško diše, vrti joj se u glavi… Kada sam joj rekla da mi je jasno šta pokušava, ona je krenula da me vodi u velike šopinge, na ručkove i večere po restoranima, da predlaže razna putovanja… Sve pod izgovorom “ako živiš sama, svega toga neće biti, jer za to nećeš imati para”. Pokušala je da igra na kartu moje razmaženosti i želje za lagodnim životom. Ipak kod mene je pobedio razum, a potom i kod nje, pa je na kraju rado dolazila kod mene u moj stan na kafu – priča nam Beograđanka K. M. koja je smatrala da prvo mora da iskusi sve prednosti i mane samostalnog života da bi bila spramna za ono što donosi stvaranje nove porodice.

Zabrinutost roditelja za decu

Zašto nekim roditeljima to tako teško pada? – Često je problem kod roditelja i suočavanje sa sopstvenim životom, koji je uglavnom bio fokusiran na decu, kao i sa partnerskim odnosom nakon što deca odu od kuće. Postoji i zabrinutost za dobrobit dece, ali tu je važno poverenje u podmladak. Roditeljski dom predstavlja sigurnost, ali za napredak je uvek potrebna i doza rizika – navodi Kuzmanović.
Ipak, u poređenju našeg društva sa slučajem u Americi, gde su roditelji tridesetogodišnjaku koji odbija da nađe posao prestali da kupuju hranu i plaćaju mobilni telefon, te su mu zabranili da koristi mašinu za pranje veša i uputili mu četiri pisma u kojima traže da se iseli, nema nikakve sličnosti. – Slučaj u Americi predstavlja pomalo ekstreman način roditeljske intervencije da se dete osamostali, ali Amerika svakako neguje samostalnost kod mladih još od tinejdžerskih dana preko letnjih poslova i ideje da ne možete večno zavisiti od roditelja. Kod nas je društvo malo drugačije i individualnost nije dugo predstavljala vrednost, ali se i ta situacija promenila – navodi Kuzmanović.

Jednom se mora odrasti

Danas i kod nas upoznavanje mladih ljudi sa obavezama i odgovornostima, uz mogućnost da recimo i zarade novac za nešto što žele, predstavlja sve češću praksu da ta osoba gradi zdrave navike i svesnost o sopstvenim mogućnostima. – Samim tim mlada osoba oseća i manje strahova od budućnosti i nema potrebu da se održava u ulozi deteta, već uživa u tome što donosi odraslo doba – zaključuje psiholog.

Velemajstor u bridžu profesor na Ekonomskom

Profesor matematike i teorije igara na beogradskom Ekonomskom fakultetu Dragan Azdejković ujedno je i velemajstor u bridžu. – Predavati matematiku i teoriju igara u današnje vreme je jako teško, jer svet brojeva je idealan svet, sve je striktno definisano. Zbog toga svojim studentima dajem mogućnost da ih savladaju kroz igru, odnosno bridž – kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Azdejković. Profesor Azdejković verovatno je jedini u Srbiji kod kojeg studenti mogu da biraju da li će polagati ispit Teorija i modeli odlučivanja, ili će, tokom trajanja semestra, ići na kurs bridža. Tih meseci, on im preporučuje literaturu, iz koje uče za polaganje ispita. – Svake godine se tek tri do pet studenta opredeli za bridž. Oni brzo odustanu, zbog brojnih ispita i obaveza na fakultetu, nemaju toliko vremena da bi mu se posvetili… Ova kartaška igra je zapravo spoj matematike, ekonomije i psihologije i odlična je da se u praksi proveri znanje iz tih oblasti. Pogotovo je dobar za buduće ekonomiste, jer omogućava da kroz fiktivne situacije uče da raspolažu svojim resursima, rizikuju i greše – priča Azdejković i dodaje da je najbolji igrač u Srbiji, Dimitraki Zipovski, upravo njegov bivši student. Profesor Azdejković  ističe da je način razmišljanja koji je potreban u bridžu, vrlo primenljiv u svakodnevnom životu. Kako kaže, bridž je počeo da igra kada je završio Matematički fakultet i trebalo mu je oko dve godine kako bi dostigao viši nivo i suprotstavio se ozbiljnijim igračima.
Iako bridž zahteva puno vremena i gotovo svakodnevno igranje, uspeva da ga uskladi sa obavezama na fakultetu, a smatra da bi i studentima bio višestruko koristan. – To je lep način da se deca druže i uče istovremeno. Umesto da se dopisuju, trebalo bi da se gledaju u oči i igrajući se da razmišljaju u više smerova… Mislim da oni ni sami nisu svesni toga, zbog čega je moj plan da se on uvede na fakultet kao izborni predmet. Pričao sam dekanom o tome, akreditacije idu na pet godina, tako da bi to bilo moguće tek nakon 2022. godine – ističe on.

Vremeplov: Umro Zoran Pjanić

Na današnji dan 21. juna 1991. godine umro je srpski ekonomista Zoran Pjanić, rektor i profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Ekonomskog saveta jugoslovenske vlade, glavni redaktor “Ekonomskog leksikona” i “Ekonomske enciklopedije”. Dela: “Problem stanovništva u ekonomskoj teoriji”, “Savremene buržoaske teorije vrednosti i cena”, “Teorija cena”, “Robna privreda u samoupravnom sistemu”, “Samoupravni privredni sistem”.

Vremeplov: Umro Fridrih Frebel

Nemački  pedagog Fridrih Frebel, koji je 1840. osnovao prvi dečiji vrtić umro je na današnji dan 21. juna 1852. godine.

Vremeplov: Umro Makijaveli

Na današnji dan 21. juna 1527. godine umro je italijanski političar, diplomata, pisac i istoriograf Nikolo Makijaveli, jedan od utemeljivača politikologije. Posle stvaranja Firentinske republike, bio je 14 godina sekretar vladajućeg “Saveta desetorice”. Oslobodio je politička razmatranja teoloških, moralnih i metafizičkih koncepata i začetnik je ideje nacionalne države (prvi je uveo koncept države u savremenom smislu). U glavnom delu “Vladalac”, u kojem je izneo i sopstvena diplomatska iskustva, razradio je teoriju prema kojoj vladar treba da upravlja državom u interesu njenog jačanja, bez obzira da li će cilj postići zakonom ili silom. Smatrao je da su merila individualnog morala nepodobna za procenjivanje postupaka u ime države. Iz njegove političke filozofije izveden je pojam “makijavelizam”. Rimokatolička crkva je 1559. njegova dela stavila na “Indeks zabranjenih knjiga”. Ostala dela: “Razmatranja o prvih deset knjiga Tita Livija”, “Istorija Firence”, “O ratnoj veštini”, komedija “Mandragola”.

Vremeplov: Rođen Sartr

Francuski  filozof i pisac Žan Pol Sartr, jedan od tvoraca filozofije egzistencijalizma rođen je  na današnji dan 21 juna 1905. godine. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u Pokretu otpora, a ulogu angažovanog intelektualca nastavio je zalažući se za oslobođenje francuskih kolonija Indokine i Alžira. Nastojao je da stvori sintezu egzistencijalizma i marksizma. U književnosti je zastupao tezu o potrebi “angažovane literature”. Odbio je 1964. Nobelovu nagradu za književnost. Dela: filozofski spisi “Biće i ništavilo”, “Imaginarno”, “Egzistencijalizam je humanizam”, “Kritika dijalektičkog uma”, romani “Mučnina”, “Putevi slobode”, drame “Prljave ruke”, Nesahranjeni mrtvaci”, “Đavo i gospod bog”, “Iza zatvorenih vrata”, “Bludnica dostojna poštovanja”, “Zatočenici iz Altone”, eseji “O Bodleru”, “Šta je književnost”, autobiografija “Reči”.

Vremeplov: Umro Rimski-Korsakov

Ruski  kompozitor i dirigent Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov, član kompozitorske grupe “Velika petorica”  umro je 21. juna 1908. godine. Oslanjao se na muzičke motive ruskog i azijskih naroda. Veoma je značajan i kao muzički pedagog: među njegovim učenicima su bili i Igor Stravinski i Sergej Prokofjev. Napisao je “Principe orkestracije”, standardni priručnik na svim muzičkim akademijama u svetu. Dela: opere “Sadko”, “Zlatni petao”, “Snjeguročka”, “Carska nevesta”, simfonijske kompozicije “Fantazija na srpske teme”,”Šeherezada”, “Španski kapričo”.

Vremeplov: Rođena Fransoaz Sagan

Na današnji dan 21. juna 1933. godine rođena je francuska književnica Fransoaz Kuare, poznata kao Fransoaz Sagan, opisivala je život francuske mladeži. Iako je povremeno osporavana književna vrednost njenog dela ono je bilo veoma popularno. Dela: romani “Dobar dan tugo”, “Za mesec, za godinu”, “Izvestan osmeh”, “Volite li Bramsa”, “Čudesni oblaci”, “Raspremljen krevet”, “Izgubljen profil”, “Modrice na duši”, drame “Dvorci u Švedskoj”, “Čuvar srca”, “Klavir u travi”.

Vremeplov: Francuska dobila vladu, polovina žene

Francuska je na današnji dan 21. juna  2012. godine prvi put u modernoj istoriji dobila vladu čiju polovinu čine žene, a u skladu s izbornim obećanjem francuskog predsednika Fransoa Olanda o jednakosti muškaraca i žena u vlasti.

Konačan kraj bahatog rektora?

Bivši rektor Nebojša Arsenijević nije uspeo da sazove Savet Univerziteta u Kragujevcu, što je praktično označilo i kraj decenijske “vladavine” porodice Arsenijević na Univerzitetu i u kragujevačkom zdravstvu, piše “Blic”. Kako se navodi, iako je Arsenijević, rešenjem Ministarstva prosvete, smenjen 4. juna, a u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju Savet Univerziteta trebalo to samo da konstatuje i izabere v.d. rektora, to se nije dogodilo. List dodaje da je Arsenijević isplanirao da sazove organe Univerziteta koji bi opstruisali i odbili njegovu smenu, ali je taj scenario počeo da se ruši kada je osam članova Saveta tokom prošle nedelje podnelo ostavke, jer nisu hteli da krše zakon i “učestvuju u ličnoj borbi jedne porodice”. Arsenijević je potom, kako se navodi, sazvao Senat, na šta nije imao pravo, niti je imao mandat, tako da ni ideja da Senat predloži nove članove Saveta nije prošla. “Blic” piše da, pošto ostavkom članova Saveta više ne postoji upravljački organ Univerziteta, sada je na redu da se izabere v.d. rektora, ali i novi Savet u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju.

About the Author

admin