Vesti – 22.06.2018.

Umesto na godišnji nastavnici na … obuci – na godišnji  će u zimskom raspustu!!!

Zlatica Jović, prosvetna savetnica u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  nedavno je  obavestila direktore gimnazija „da će se dvodnevna obuke nastavnika fizike, hemije, računarstva i informatike, muzičke kulture, likovne kulture, istorije, geografije i fizičkog  vaspitanja koji će realizovati nastavu u 1. razredu gimnazije školske 2018/2019. godine, održati u periodu od 2-13. jul 2018. godine u Novom Sadu“. „Obuke organizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavod za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Program obuke je odobren rešenjem broj: 153-02-00027/2017-07 i nalazi se na ministrovoj listi. Cilј obuke je osposoblјavanje za ostvarivanje obrazovno-vaspitne prakse u skladu sa novim programima nastave i učenja i praćenja sopstvenog rada“ kaže se u obaveštenju.
Kako će „precizno vreme i mesto održavanja seminara po grupama u koje će biti pozvani nastavnici iz Vaše škole biti dostavlјeno u narednim danima, najkasnije do 25.6.2018“, direktori su obustavili izdavanje rešenja o godišnjem odmoru i time izazvali revolt dela zaposlenih.
„I tako, umesto da zaposleni prema već sopstvenom planu i ranije utvrđenom planu godišnjih odmora usvojenom od strane organa upravljanja krenu početkom jula na zasluženi godišnji odmor koji se i po zakonu koristi u pravilu za vreme raspusta, oni iščekuju kada će i u kojoj grupi biti pozvani u Novi Sad na pomenutu obuku“ kaže prof. Hadži Zdravko M. Kovač, savetnik u NSPRV.  „Na upit kada će i kako će koristiti godišnji odmor, pojedini direktori lakonski odgovaraju da će to biti u dva dela: prvi deo nakon ove obuke pa do prve sednice nastavničkih veća koje su u pravilu sredinom avgusta, a drugi deo u zimskom raspustu!! (u novoj školskoj godini). Tačno je da po Zakonu o radu godišnji se odmor može koristiti u dva dela, ali za ovakvo rešenje još nismo čuli jer moramo podsetiti da zimski raspust nije raspust, pogotovo za zaposlene, već samo za učenike, a zaposleni u to vreme obavljaju poslove predviđene godišnjim planom rada ustanove“ tvrdi prof. Kovač.
„Imamo potpuno razumevanje za naše kolege koji će, umesto na godišnji odmor, ići na obuku, ali moramo ih podsetiti da ne mogu na godišnji odmor sve dok im o istom direktor ne izda Rešenje, na koje naravno mogu uložiti prigovor. Ono što u ovom trenutku mogu uraditi jeste da upozore direktore da će zbog toga jedan broj zaposlenih imati izvestan broj dana nerealizovanog godišnjeg odmora, a za te dane neiskorišćenog godišnjeg odmora pripada im naknada koju će škola, odnosno u krajnjem slučaju morati platiti Ministarstvo. Očigledno da ljudima iz Ministarstva, ali i onima na čelu škola koji ih slepo slušaju nije bila dovoljna lekcija sudskim putem naplaćenih naknada za godišnje odmore iz prethodnih godina“ rekao je prof Zdravko Kovač. (→Saopštenja)

Osmaci kombinovanim testom završili malu maturu

Više od 71.000 osmaka polagalo je u tri dana malu maturu.  Mala matura predstavlja zvaničan završetak osnovne škole, a od rezultata testiranja zavisiće izbor budućeg zanimanja učenika, kao i koju će srednju školu izabrati. Maksimalan broj bodova na testovima je 40, odnosno iz srpskog i matematike po 13, na kombinovanom testu 14, a uspeh iz škole nosi maksimalnih 60 bodova.
Konačni rezultati ispita biće saopšteni 28. juna, a upis učenika u srednje škole biće 9. i 10. jula. Polaganje male mature završilo se u sredu pitanjima iz fizike, hemije, biologije, geografije i istorije, koja su bila u sklopu kombinovanog testa. Već u petak mali maturanti videće da li su ostvarili rezultate koje su očekivali, nakon čega će moći da upute žalbe. Proverili smo šta im je bilo najteže i koliko su se završni testovi razlikovali od probnih. “Pojedina pitanja iz srpskog bila su nejasna, a za matematiku nedostajalo je još malo vremena”, tako završne testove komentarišu učenici osnovne škole “Jožef Atila” u Novom Sadu. Kombinovani test, od kog su imali najveći strah jer sadrži pitanja iz pet predmeta, na kraju je bio najmanji problem.
“Šta ti se činilo kao najteže? Definitivno srpski, zato što neki zadaci su jako bili nejasni i po meni nisam se mogla skoncetrisati na tekst zadatka”, kaže jedan đak. “Matematika. Tu sam dobila najmanje bodova i to mi je baš bio problem da odradim, pomučila sam se, trebalo je možda još malo vremena”, ističe jedna učenica. “Definitivno matematika i možda srpski samo ono što smo svi, bukvalno cela generacija zeznuli”, navode školarci. “Srpski. Možda zbog tih malo komplikovanijih pitanja, ali dobro”, vele.
Najveći broj bodova koji mogu da ostvare iz srpskog je 13, koliko nosi i test iz matematike, dok na kombinovanom mogu da osvoje najviše 14 bodova. Za sada u školama u Novom Sadu nepravilnosti nisu uočene, pa je tako i u školi “Jožef Atila”. “Sve je bilo u redu, sva tri dana nije bilo nepravilnosti. Od 135 učenika koliko je trebalo da izađe, svi su izašli tako da je sve prošlo kako treba”, kažu u školi.
Da li je sve prošlo kako treba i da li će maturanti biti zadovoljni, videće se naredne nedelje nakon žalbi koje će moći da se upute u subotu, 23. juna. Preliminarni rezultati biće objavljeni u petak 22. juna, a konačni 28. juna. Upis u srednje škole biće 9. i 10. jula.    https://www.youtube.com/watch?v=UTjuECXlJ04

Mala matura: Podelјena mišlјenja šta je bilo najteže

Okuplјene ispred glavnog ulaza, učenike Osnovne škole „Ivo Lola Ribar” zatekli smo kako živo raspravlјaju o poslednjem testu, koji se sastojao od zadataka iz fizike, hemije, istorije, geografije i biologije. Od 107 osmaka, koliko ih ima u ovoj školi, bilo je onih koji su hladne glave seli za sto, ali i onih koji, po sopstvenom priznanju, zamalo nisu pali u nesvest od straha. Možda najveću nedoumicu predstavlјao im je zadatak iz istorije koji je tražio da se navede u kom je veku živela Marija Terezija. Učenica Sofija Herin, čija je želјa da se upiše u neku od novosadskih gimnazija ili Medicinsku školu, ocenjuje da je kombinovani test bio najteži, a matematika laka, možda zato što ju je vežbala više nego ostale predmete. – Pred poslednju proveru znanja prelistavala sam udžbenike i uradila celu zbirku, ali ne možeš nikad skroz da se spremiš za ispit koji obuhvata čak pet predmeta – kaže ona. – Za srpski sam očekivala da će biti lakši jer sam bez muke uradila probni test. Tremu sam imala, a i sad se plašim da pogledam na internetu rešenja iz matematike.
Luki Mijatoviću nisu „legli” poslednji zadatak iz fizike i drugi iz hemije jer mu je najslabije znanje iz ta dva predmeta. Iako se plašio matematike, prema prvim procenama zadovolјan je postignutim. – Ne da mi rezultati nisu poremetili planove, nego su mi čak i pobolјšali šanse da se upišem u Elektrotehničku školu – dodaje zadovolјno Luka. Da su najkomplikovaniji bili zadaci iz srpskog, a najlakši jučerašnji, tvrdio je Lazar Banjac. – Nije bilo loše, i inače mi leže biologija i istorija. Srećom, nisam imao tremu – kaže on. – Prva na listi želјa mi je Grafička škola, tačnije smer fotografija.
I Anastazija Vučković se trudila da ne stvara sebi paniku. – Pripremala sam se sama od drugog polugodišta sedmog razreda jer ne volim ništa da radim u poslednjem trenutku. Iskreno, meni su bili teški i srpski i matematika, iako mi je ona jedan od omilјenih predmeta. Iz kombinovanog testa se nadam maksimalnom broju poena, jer sam se na kraju setila odgovora na pitanje iz istorije. Završila sam ga za 45 minuta, dok mi za matematiku ni dva sata nije bilo dovolјno – priznaje Anastazija. -Odlučila sam se za Gimnaziju „Svetozar Marković” jer mi daje vremena da razmislim kuda ću dalјe, mada mi je na pameti Vojna akademija.

Trećina studenata želi da ode iz Srbije

Trećina studenata planira da nakon završenog fakulteta ode iz Srbije, a 90 odsto za to ima i podršku roditelja, izjavila je juče ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Kaže da je to jedan od rezultata istraživanja “Migracije studenata”, koje će juče i zvanično predstavljeno na konferenciji za medije, a u kojem je učestvovalo 11.000 studenata sa državnih i privatnih fakulteta iz Srbije. “Najbitniji podatak je da jedna trećina studenata planira da čim završi studije ode iz zemlje i to je poražavajući podatak. Od onih koji planiraju da odu, 90 odsto njih ima podršku roditelja, a 70 odsto već ima ili bliskog srodnika ili prijatelja, koji je negde u inostranstvu i koji bi mogao da im pomogne”, istakla je Đukić Dejanović za TV Pink.
Među razlozima zašto žele da napuste zemlju, ministarka navodi da najčešće navode da žele da rade u svojoj struci, pristojno zarade, imaju krov nad glavom i obezbede svoju egzistenciju. “Njihova želja je da rade u svojoj struci i da budu plaćeni kao u Nemačkoj ili Americi”, naglasila je Đukić Dejanović. IT stručnjaci i medicinari su najčešći profili koji se školuju u Srbiji, a svoje znanje žele da unovče u inostranstvu. Istraživanje je pokazalo i da medicinari najčešće navode Nemačku kao zemlju u kojoj bi mogli da rade, dok 11 odsto studenata IT – ja želi da ide u Ameriku. “Po učestalosti gde žele da se zaposle to su Švajcarska, Austrija i Norveška. To su zemlje gde naši obrazovani ljudi idu”, podvukla je Đukić Dejanović.
Ministarka upozorava da će, ako se tako nastavi, u narednim decenijama demografski profil Srbije u kulturološkom, ekonomskom, populacionom, intelektualnom smislu, biti još siromašniji. “Zbog toga demografija i populaciona politika jesu briga Vlade Srbije, a smatram i da sa migrantima mora mnogo organizovanije da se radi, jer neće svi uspeti da odu preko, već će deo njih ostati ovde”, istakla je Đukić Dejanović. Međutim, ministarka je naglasila da je pozitivna strana istraživanja što je 50 odsto studenata reklo da ne bi otišli iz zemlje ako bi im država obezbedila “kredit za stan, za naučno-istraživački rad, bolji status, bolju mogućnost zaposlenja”. Kao odgovor na rezultate istraživanja, ministarka vidi u upisnoj politici, koja podrazumeva da se školovanje podudara sa potrebama srpskog tržišta.

Popović: Srbija će koristiti iskustva Holandije u inovacijama

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, sastao se u sredu  sa ambasadorom Holandije u Beogradu Henkom Van Den Dolom, sa kojim je razgovarao o saradnji dve zemlje u oblasti inovacija i tehnološkog razvoja. Popović je poručio da Srbija želi da se osloni na iskustva Holandije u digitalizaciji i izgradnji inovacionog ekosistema, jer je ona jedan od lidera EU u tom polju, posebno kada je digitalizacija poljoprivrede u pitanju. “Holandija je drugi izvoznik poljoprivrednik proizvoda u svetu, odmah posle SAD, a pre svega zahvaljujući stalnom razvoju i primeni inovacija u poljoprivredi. Tu vidim veliki potencijal za saradnju dve zemlje, jer u toj oblasti i Srbija ostvaruje zapažene rezultate”, rekao je Popović.
Takođe, dodao je da je naša zemlja upoznata sa iskustvima Holandije u razvoju inovacione infrastrukture, istakavši da Naučno-tehnološki park u Amsterdamu predstavlja izvanredan primer spoja industrije, nauke i inovacija. On je podsetio da se u ovom trenutku u Srbiji grade dva naučno-tehnološka parka, u Novom Sadu i Nišu, a da ukupna vrednost investicije prelazi 30 miliona evra. “Želimo da stvorimo najbolji ambijent za saradnju nauke i privrede, za razvoj srpske industrije i ostanak mladih u Srbiji”, poručio je Popović.
Kako je saopšteno, ambasador Van Den Dol saglasio se sa srpskim ministrom inovacija da postoji veliki potencijal za saradnju Srbije i Holandije u razvoju inovacija u poljoprivredi. “Holandija je mala zemlja koja hrani ceo svet i koja je postala generator poljoprivrednog napretka u Evropi”, istakao je ambasador. Za to je, prema njegovim rečima, zadužen “zlatni trougao” – država, privatni sektor i akademska zajednica. Ambasador Holandije poručio je i da je ta zemlja spremna da podrži srpske institute u istraživanjima koja mogu da donesu obostranu korist za dve zemlje.

Vlada Vojvodine: 20 miliona dinara za institucije visokog obrazovanja i darovite studente

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević uručio je prekjuče rešenja predstavnicima visokoobrazovnih institucija iz AP Vojvodine koje su dobile sredstva u visini oko 20 miliona dinara, na osnovu četiri javna konkursa. Sa blizu 17,8 miliona dinara finansirani su razvojnoistraživački projekati visokih škola strukovnih studija, zatim projekti koji se bave istraživačko-umetničkim stvaralaštvom u umetnosti i naučnoistraživački projekti nacionalnih manjina. Takođe, sa dva miliona dinara podržano je 13 darovitih studenata na šest fakulteta.
Prof. dr Zoran Milošević je naglasio da je kroz podršku razvojnoistraživačkih, umetničkih, te naučnoistrživačih projekata nacionalnih manjina, uspostavlјen kvalitetniji odnos prema stvaralaštvu u visokom obrazovanju, koje nije samo na fakultetima i institutima, nego i na visokim školama. On je naglasio da se od prošle godine, preko konkursa Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, podržavaju istraživački projekti u umetnosti, te da ta oblast ranije nije bila dovolјno pokrivena. Na ovogodišnjem konkursu je sa 6,4 miliona dinara podržano ukupno 16 projekata, i to 14 projekata Akademije umetnosti u Novom Sadu i dva projekta Akademije klasičnog slikarstva, Edukons.
Profesor Milošević je naveo i da je za razvojnoistraživačke projekte visokih škola strukovnih studija opredelјeno 6,4 miliona dinara, a podržano je 14 projekata koje je predložilo devet visokih škola. „Kroz konkurs za podršku naučnoistraživačkih projekata nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica, prepoznat je istraživački potencijal koji nam govori o lepoti života u Vojvodini, koja je upravo u različitosti“, naveo je Milošević i dodao da je sa pet miliona dinara podržano 13 projekata, koji pokrivaju različite teme od jezičkih, demografskih, etnokulturoloških. Preko konkursa za darovite studente, kako je Milošević naveo, kroz stipendije, koje u iznosu od 15 hilјada obezbeđuje Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost i 5 hilјada koje obezbeđuje poslodavac, podržava se rano uklјučivanje studenata u rad.

Sombor: Gimnazija dobija informatički smer

Kada je početkom školske 2014-2015 uz dozvolu beogradske privatne Računarske gimnazije iz Beograda, njihov akreditovani nastavni plan i program namenjen učenicima nadarenim za nove računarske tehnologije i informatiku uveden u sedam gimnazija u Srbiji, interesovanje je i četvorostruko nadmašivalo raspoloživa mesta. Imajući u vidu uspehe svojih učenika na IT takmičenjima, sasvim opravdano se i somborska Gimnazija „Velјko Petrović“ ponadala da će nakon dobijanja dozvole nadležnog Ministarstva prosvete za otvaranje ovakvog odelјenja, za informatiku nadareni osmaci konačno dobiti svoj smer. Međutim, takve planove su prošlogodišnji, neočekivano loši, rezultati testiranja odnosno predviđenog prijemnog ispita, prolongirali za ovu godinu.
Ispostavilo se da će, nakon ozbilјnijeg pristupa celom problemu, u sledećoj školskoj godini u gimnazijske klupe namenjene malim maturantima nadarenim za informatiku i računarstvo svoje mesto konačno zauzeti učenici jednog odelјenja. Na ovogodišnjem testiranju somborski osnovci, gledano proporcionalno, postigli su najzapaženiji razultat u odnosu na vršnjake u celoj Srbiji. Naime, od 40 svršenih osnovaca koji su se prijavili za ispit, koji je inače organizovan u subotičkoj Gimnaziji „Svetozar Marković“, čak 25 njih je s uspehom preskočilo visoko postavlјenu lestvicu praga znanja neophodnog za upis u ovakva elitna odelјenja, pa će od ove jeseni biti formirano odelјenje sa 20 đaka.

Ugovori pobednicima konkursa „Publika u fokusu“

Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević, zajedno s direktorom Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2021” Nemanjom Milenkovićem, uručila je juče u holu Pokrajinske vlade ugovore pobednicima konkursa „Publika u fokusu”. Više od 20 kulturnih institucija iz Novog Sada, Iriga i Beočina konkurisalo je s 32 programa za koje je Pokrajinski sekreterijat za kulturu izdvojio 20 miliona dinara. Konkurs je raspisala Fondacija, a za podršku tom projektu opredelјeno je ukupno 87 miliona dinara iz pokrajinskog budžeta od prošle godine. Dragana Milošević je kazala da je cilј konkursa da kulturne i umetničke sadržaje učini dostupnijim svim građanima, kao i posetiocima iz zemlјe i inostranstva.

„Fan klub navijači kulture”

Direktorka Srpske čitaonice u Irigu Vera Novković kaže da su za projekat pod nazivom „Fan klub navijači kulture” dobili 750.000 dinara, koji podrazumeva niz aktivnosti „kultakmice”, pesničke performanse, muzičke tačke, koji će biti upriličeni na pozornici u prostoru Mihizove kuće. – Čitaonica je renovirala Mihizovu kuću, takođe uz pomoć Pokrajinske vlade, a nakon tih programa u kući, selimo se u Kasinu u Vrdnik, zatim u Šatrince, do Jaska, obilazićemo celu opštinu, a zatim i „zonu 2021” – kazala je Vera Novković. – Projekat se radi u partnerstvu s Udruženjem „Fruškać”, kao i Srednjom stručnom školom u Irigu, ali i s vrtićem imamo niz aktivnosti koje se tiču razvoja publike, radionice za decu i odrasle. Autor projekta Avakum Kvas kazao je da će deca navijati za kulturu u Irigu kao što navijači navijaju za svoje klubove, te će imati šalove, kape, dresove, a Irižani su iz sporta preuzeli posvećenost i strast, koju će lјudi imati i prema kulturi.

Galeriji Matice srpske tri projekta

Pomoćnica upravnice Galerije Matice srpske Danijela Korolija Crkvenjakov kaže da je njihova ustanova dobila tri projekta na tom konkursu. – Dobili smo novac za projekte „Kultura kroz Novi Sad”, „Mala škola mitologije” i „Odrastanje uz umetnost” – rekla je Danijela Korolija Crkvenjakov. – Ti projekti se nadovezuju na ono što je Galerija pre nekoliko godina počela da razvija, a to je negovanje publike koja je retko viđena u muzejima, kao što su tinejyeri, uzrast od 14 do 19 godina. Ona je dodale da će se kroz pomenuti projekat razviti načini, metode i pristupi da se ta grupa privuče u muzeje.
Projekat „Odrastanje uz umetnost” obraća se mladim roditelјima jer je Galerija prilagođena da u nju mogu ući roditelјi s bebama u kolicima, i u šetnji mame i tate mogu da kroz miran prostor da uživaju u delima, a deca od najmlađeg uzrasta odrastaju uz kulturu. – Kada kažemo „publika u fokusu”, mislimo na one grupe koje nisu dovolјno zastuplјene. Sve se radi u saradnji sa školama, ali se mladi uklјučuju da budu aktivni i predlažu šta je njima zanimlјivo i šta bi oni gledali, tako dolazimo do novog kvaliteta i nove publike – kazao je Danijela Korolija Crkvenjakov.

Gradska biblioteka: „Demokratizacija digitalizacije”

Direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu Dragan Kojić naveo je da su dobili novac za dva projekta, vrednosti oko milion dinara, jedan se tiče Zmajevih dečjih igara, a drugi za demokratizaciju digitalizacije. – Gradska biblioteka u Novom Sadu, kao najstarija ustanova kulture osnovana daleke 1845. godine, nastoji da svakodnevnim aktivnostima širi i podiže kvalitet svojih usluga – istakao je Kojić. – Ponosni smo na projekat „Demokratizacija digitalizacije”, koji je i pohvalјen i koji je i trend, ali i nužnost. Tu nam je partner Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” iz Beograda i na taj način ćemo doći do svih onih kojima je to potrebno, i ne samo sastavni deo posla već digitalizacija kao konkretan čin, ali i metafora za sve novo i sve moderno. Drugi projekat odobren je za realizaciju Zmajevih dečjih igara, koje imaju tradiciju dugu 60 godina i čine naš grad bitnim i prepoznatlјivim i na kulturnoj mapi naše države, kao najveći festival dečje igre i radosti.

Muzej savremene umetnosti: Izvođenje strit arta na licu mesta

Direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Radovan Jokić kazao je da je projekat kojim su oni konkurisali vezan za strit art u saradnji s Institutom za francuski jezik, ali i umetnicima iz Beograda, Francuske i Novog Sada. – Publika će imati priliku da vidi na licu mesta i izvođenje samog strit arta, ali i prezentaciju na tri načina umetnika iz različitih zemalјa, a strit art će biti prezentovan u našem atrijumu na otvorenom na galerijski način – objasnio je Jokić, dodajući da će publici biti zanimlјivo jer će videti sve faze te umetnosti, a biće uklјučena i u proces nastanka umetničkog dela jer joj je tako lakše približiti značenje i strukturu, ali i smisao umetničkog dela i njegovog postojanja u bilo kojem okruženju.

Prijem za đake generacije u Kikindi

Gradonačelnik Kikinde Pavle Markov uručio je učenicima generacije kikindskih osnovnih i srednjih škola poklon vaučere koje je Gradska uprava namenila najbolјim učenicima. Đaci generacije osnovnih škola krajem jula će otputovati pet dana u Orašac kod Aranđelovca, dok će najbolјi srednjoškolci boraviti dva dana sredinom avgusta u Budimpešti. „Kikinda je kroz svoju istoriju dokazala da uvek može da iznedri kvalitetne lјude. Kada u povoju dečjeg razvoja dođete do rezultata koje ostvaruju ova deca, to vam daje jednu vrstu sigurnosti da će u budućnosti Kikinda nastaviti sa lepom tradicijom podrške kvalitetnih lјudi. Gradska uprava pridaje poseban značaj ovakvim prijemima kako bi se javno pokazalo da naša omladina ima budućnost, a naša deca su pokazala da imaju veliki kvalitet. Na nama je da im obezbedimo najbolјe uslove“, rekao je gradonačelnik Pavle Markov.
Ognjen Đurđević učenik je generacije u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić”, a poklon vaučer iskoristiće za predah pred pripreme za srednju školu. „Ovaj lep gest motivisaće me da budem uspešan i dalјe u svemu što budem radio, a putovanje će mi dobro doći kako bih napunio baterije pred nadolazeće obaveze. Jako će mi prijati putovanje ovog raspusta“, kaže Đurđević.
Marko Ludajić je učenik generacije u Gimnaziji „Dušan Vasilјev”. „Svakako je ovo lep gest i drago mi je što su prepoznali naš trud. Moja svestranost se na kraju isplatila i jako mi je drago zbog toga. Planiram da upišem Biološki fakultet u Beogradu ili muzičku produkciju na Akademiji umetnosti“, otkriva planove Ludajić. Poklon vaučere ukupno je dobilo 17 učenika generacije, 13 ih je iz osnovnih, dok je četvoro učenika bilo iz srednjih škola.

“Atelјe 05” poklanja slike deci oboleloj od raka

Udruženje likovnih amatera “Atelјe 05” doniraće Nacionalnom udruženju roditelјa dece obolele od raka – NURDOR, više od 60 umetničkih dela koje su izradili članovi ovog društva. Po rečima predsednika “Atelјea 05”Dragana Simić broj radova nije još konačan , jer se likovni amateri javlјaju u želјi da se priklјuče ovoj akciji. -Prirodno je da “Atelјe 05”’, koji sarađuje sa Opštom bolnicom Vrbas već devet godina i uspešno organizuje i nosi likovnu koloniju “Umetnošću protiv bolesti”, pokrene i akciju namenjenu za  decu obolelu od raka –kazao je   Simić. U akciji, naveo je , učestvavaće članovi “Atelјea 05”’ i prijatelјi, likovni stvaraoci iz naše opštine. -“Atelјe 05” često učestvuje u radu sa decom, slikali smo sa decom po obdaništima, organizovali druženja i rad sa mentalno nedovolјno razvijenim osobama, učestvovali u radu likovnih kolonija po školama. Redovno organizujemo koloniju i za stara i odrasla lica, penzionere… Rado se odazivamo dobrotvornim akcijama i nikoga ne odbijamo –naglasio je Simić. Izložba radova koji će biti poklonjeni NURDOR biće upriličena  u petak  22. jun u 18 časova, a radovi se mogu videti u prostorijama u kojim su nastajali,u  “Atelјe 05”, Maršala Tita 73 (pasaž). 

Vremeplov: Rođen Bogoboj Atanacković

Na današnji dan 22. juna 1826 godine rođen je srpski pisac Bogoboj Atanacković. Kršteno ime bilo mu je Timotej, ali ga je promenio u duhu narodnjačkog romantizma, poput Đure Daničića ili Stojana Novakovića. Tokom studija u Beču upoznao je Vuka Karadžića, Branka Radičevića, Đuru Daničića i postao oduševljeni pobornik Karadžićevih reformi. Aktivno je učestvovao u radu Majske Skupštine u Sremskim Karlovcima 1848. Izvesno vreme bio je sekretar episkopa bačkog Platona Atanackovića. Dela: roman “Dva idola”, pripovetke “Bunjevka”, “Darak”, “Srpkinja”.

Vremeplov: Rođen Remark

Na današnji dan 22. juna 1898 godine rođen je i nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom “Na zapadu ništa novo”, pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela, zahvaljujući spretnosti u komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije, naišla su na izuzetan prijem kod čitalaca širom sveta. Knjige tog antimilitariste, spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u Švajcarsku, zatim u Sjedinjene države i 1947. postao je državljanin SAD. Ostala dela: “Povratak”, “Tri ratna druga”, “Nebo ne zna za miljenike”, “Iskra života”, “Crni obelisk”, “Trijumfalna kapija”, “Ljubi bližnjeg svoga”, “Vreme života i vreme smrti”.

Vremeplov: Rođen Đuzepe Macini

Na današnji dan 22. juna 1805 godine rođen je italijanski revolucionar Đuzepe Macini, glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države. U Marselju je 1831. osnovao revolucionarno udruženje italijanskih nacionalista “Mlada Italija” i aktivno je učestvovao u borbama za oslobođenje i ujedinjenje Italije, naročito 1848. i 1849 (najviše protiv Austrije).

Vremeplov: Sulejman II morao  da pristane na ugovor o miru

Posle neuspele opsade Beča 1529. i bezuspešnog pohoda na prestonicu Habzburga 1532, turski sultan Sulejman II morao je na današnji dan 22. juna 1533. godine da pristane na ugovor o miru. 

Vremeplov: Održan neuspešan Panamerički kongres

Na inicijativu južnoameričkog revolucionara i državnika Simona Bolivara, u Panami (koja je tada bila u sastavu Kolumbije) na današnji dan 22. juna 1826 je održan Panamerički kongres radi ujedinjenja latinoameričkih država. Pokušaj nije uspeo, zato što su te zemlje, tek oslobođene od španskih i portugalskih kolonijalnih vlasti, imale suprotne političke i ekonomske interese.

Vremeplov:Telegrafska veza između Brazila i Evrope

Na današnji dan 22. juna 1874. godine uspostavljena je prva telegrafska veza između Brazila i Evrope.

Tortura profesora i … njegove žene iako ne radi na fakultetu

U Kragujevcu na Pravnom fakultetu još se nije slegla prašina oko snimka žene profesora Marka Pavlovića, kako pretresa torbu studentkinji i njene uloge u ovoj instituciji, a dešava se novi apsurd. Profesor Pavlović je podneo disciplinsku prijavu protiv studentkinje Milene Milojević, koja se sa svojim kolegama pobunila protiv familijarizovanja na Pravnom fakultetu.

Asocijacija studenata od ministra traži zaštitu

Stoga je Asocijacija studenata Pravnog fakulteta u Kragujevcu zatražila sastanak sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem, povodom, kako kažu “nesnosne torture od strane profesora Marka Pavlovića i njegovih saradnika”. – Od kada smo od nadležnih tražili da se preispita uloga Nadežde Pavlović, supruge profesora Marka Pavlovića, koja je pretresala torbu jednoj studentkinji, prisustvuje ispitima i kolokvijumima, iako nije zaposlena na fakultetu, krenuo je progon Asocijacije studenata Pravnog fakuleta, iza koje stoji 360 studenata Pravnog fakuleta – kaže Milena Milivojević, portparol Asocijacije.
Prema njenim rečima, umesto da nadležni odgovore na konkretna pitanja vezana za Nadeždu Pavlović koja nezakonito prisustvuje ispitima, profesor Pavlović je protiv nje podneo disciplinsku prijavu dekanu Draganu Vujisiću. Prema Mileninim tvrdnjama, oduzete su kancelarije legalnoj studentskoj organizaciji bez “ikakvog pravnog osnova”, a montira se i neka afera “sa diktiranjem pitanja na bubicu”. – Profesor Pavlović je u prijavi studente podelio na poštene i nepoštene. Jedan njegov bliski priajtelj nazvao je našeg člana „majmunom“, zato tražimo zaštitu od ministra- kaže Milivojević. Ona naglašava da i ako postoji nekakvo rešenje „da supruga profesora Pavlovića može da mu pomaže u nastavnim aktivnostima“ niko joj ne daje pravo da prisustvuje ispitima, kolokvijumima, viče na studente… – Pravnici smo za toliko valjda – dodaje Milena.
Njen kolega Luka Petrović, student treće godine i predsednik Evropskog udruženja studenata prava (ELSA) kaže da će se obratiti svim međunarodnim institucijama i da se sigurno neće smiriti dok se stvari ne isteraju na čistac.

Bezbroj svedoka  i izjava o ponašanju Nadežde Pavlović

– Postoji bezbroj svedoka, izjava o ponašanju Nadežde Pavlović, čiji je suprug profesor Pavlović do sada podneo preko 40 prijava protiv svojih kolega. Nikada ni jedna nije dokazana. On se krije iza afere „Indeks“, optužuje ljude, desetak godina podnosi prijave. Čak je i izmislio i aferu „Indeks 2“, a ništa nije dokazano. Ne kažemo da nije bilo onih koji su zaista krivi u aferi, ali ima i nevinih ljudi. Neka sud na kraju krajeva kaže svoje. Ko ima prava da tuži, sudi i presuđuje – pita se u čudu Petrović. Naši izvori iz Ministarstva prosvete kažu da je formirana radna grupa koja će preispitati ulogu Nadežde Pavlović. Ako se pokaže da je zaista uzimala učešća u nastavi i pretresala torbe studentima “fakultet i akteri u aferi biće adekvatno sankcionisani shodno zakonu”, rečeno nam je.

Dekan: Niko nije podneo prijavu protiv profesora

Pre nešto više od mesec dana Dragan Vujisić je zbog skandala sa suprugom profesora Pavlović za “Blic” rekao da podnosi ostavku, ali se 24 sata kasnije predomislio. Kao razlog za povlačenje ostavke naveo je spekulacije oko njegovog odlska s mesta dekana i, kako kaže, zato što je veći deo kolektiva i studenata inisistirao da ostane. On i dalje govori da je opravdan dolazak Pavlovićeve supruge u učionice. – Postoji rešenje od janura 2015. godine gde je tadašnji dekan dozvolio profesoru Marku Pavloviću da mu supruga pomaže jer je slabovid, ona može da dođe do kabineta da mu pomogne oko ispita i u tim tehničkim stvarima, jer je bolestan čovek. Ja sam dekan od 12. aprila 2017. i do sada na njega nisam dobio nikakvu žalbu. Student treba da da izjavu povodom prijave koju je podneo profesor Pavlović, ali ona još nije dostavila izjavu niti je podnela prijavu protiv profesora. Inače, pisano je da mi je plata manja nego što jeste, ja zarađujem 159.000 dinara, osnova na fakultetu je 89.000, a ostalo na projektima na kojima radim – kaže za “Blic” dekan Pravnog fakulteta Dragan Vujisić.

Profesor dao ćerki dve desetke

Neki od profesora su svojevremno tražili da se preispita da li je zakonito kada je profesor Marko Pavlović dao dve desetke svojoj kćerki iz predmeta, koje je on predavao. Profesor Pavlović je tražio od Ustavnog suda da se oceni ustavnost člana Pravilnika fakulteta u kome se kaže da je zabranjeno da bliski profesori predaju svojim bliskim rođacima. Ustavni sud je to praktično odbio.

About the Author

admin