Vesti – 25.06.2018.

OŠ „Crnjanski“ ipak ukinuta: Nastavnici i stručni saradnici prelaze u OŠ „Mikić“!

„Postojeća Odluka o mreži osnovnih škola sa sedištem na teritoriji grada Subotice nije u skladu sa realnim potrebama školskog sistema u Subotici“, odlučili su gradski oci, a potvrdila skupština Grada. Na osnovu elaborata iz 2010. godine(!!!) i mimo pilot projekta racionalizacije ministarstva prosvete koji je u toku gradski većnici i gradski parlamentarci doneli odluku o gašenju škole koja je bila jedna od retkih u kojoj se broj učenika povećavao i pripojili je školi koja je  u istom  periodu izgubila gotovo trećinu đaka.
Ovakav model racionalizacije podrazumeva ukidanje statusa pravnog lica jednoj školi i zadržavanje obe zgrade u svrhu izvođenja nastave. Ove dve škole dele isto dvorište“, kaže se u elaboratu i predlogu Odluke.  „Kako se u nastavku navodi da se „nastavno osoblјe i stručna služba pripajaju Osnovnoj školi „Jovan Mikić““, mogu se očekivati mnoge radno-pravne začkoljice u vezi statusa dosad zaposlenih u OŠ „Crnjanski“, ali i zaposlenih u OŠ „Jovan Mikić““ kaže prof Hadži Zdravko M. Kovač, savetnik NSPRV.
„Dakle, iako je Grad bio vlastan da donese Odluku o mreži predškolskih ustanova i osnovnih javnih škola sa sedištem na teritoriji grada Subotice, ali ne i po pitanju preuzimanja radnika, što je regulisano zakonom, ostaju brojne nedoumice i što se tiče zaposlenih koji će biti zbrinuti (ma šta god to značilo, prim. aut.) i onih koji će nesporno biti višak, pogotovu što će jedni na listu viškova, a drugi  za Nacionalnu službu za zapošljavanje, ali i imovine škole koja se gasi“ tvrdi prof Kovač.
„Da su gradski oci i parlamentarci „pretresli“ celu sadašnju mrežu škola na teritoriji Grada i po kriterijumima spojili još poneku školu, u novu mrežu škola možda bi pomislili da je u pitanju optimalizacija (ili optimizacija kako tvrde nadležni iz resornog ministarsta) odnosno racionalizacija koja je svakako neminovna i za koju se i naš Sindikat zalaže još od 1996. godine, ovako ostaje utisak da je izvršen udar na školu sa perspektivom, a da su u pozadini neki, bar nama, nepoznati razlozi“ kaže Zdravko Kovač i dodaje da se svi u Sindikatu „nadaju da će, u skladu sa obećanjima koja nam je lično dao gradonačelnik, svi zaposleni biti zbrinuti, iako neznamo kako je to pravno moguće. bez škole i naravno bez posla“. (→Saopštenja)

Mladi doktoranti dobili posao – 50 elektronskih potpisa na ugovore o radu

Pedeset mladih doktoranata potpisalo je  u subotu 23. juna, elektronski, ugovore o radu, a svoje prve poslove dobiće na fakultetima i naučnim institutima. Predsednica Vlade Ana Brnabić i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prisustvovali su potpisivanju ugovora u Domu Narodne skupštine. Do sada je poslove u naučnim ustanovama dobilo 636 doktoranata, a biće ih ukupno oko hiljadu, u okviru vladinog projekta “1.000 mladih doktoranata”.
Ministar Šarčević je čestitao u ime Vlade Srbije mladim doktorantima na uspehu i zaposlenju i poželeo dobrodošlicu u naučnu zajednicu. S obzirom na veličinu zemlje nauka je, ocenio je ministar, značajno kvalitetnija u odnosu na sve druge delatnosti u njoj i ukazao da nas po naučnicima i istraživačkom radu svuda u svetu znaju. On je najavio i nove modele i nove strategije za razvoj nauke, ali i dva nova zakona, o naučno istraživačkoj delatnosti i Fondu za nauku. Dodao je da će se voditi računa da se u Institutima otvaraju nova mesta i novi instituti. https://www.youtube.com/watch?v=yzBOkMCXjDM

Mladi matematičari osvojili šest medalja na Balkanskoj olimpijadi

Na 22. Balkanskoj juniorskoj matematičkoj olimpijadi za učenike do 15,5 godina, koja je od 19. do 24. juna održana na grčkom ostrvu Rodos, matematička ekipa Srbije je ostvarila veliki uspeh osvojivši dve zlatne, dve srebrne i dve bronzane medalje.

Šta otkrivaju završni testovi na “maloj maturi”?

Analiza odlomka iz “Sumnjivog lica” Branislava Nušića i računanje cene prstena sastavljenog od srebra, zlata i platine za osmake su bili neki od najtežih zahteva na maloj maturi. Mali maturanti polagali su srpski, odnosno maternji jezik, matematiku i kombinovani test sa pitanjima iz geografije, istorije, hemije, fizike i biologije. Pored analize podužeg teksta iz “Sumnjivog lica” i računanja cene prstena, mali maturanti imali su problema i sa definisanjem reči “kompromitovan”, ali i sa prepoznavanjem slike Dositeja Obradovića, za koga su pisali da je Kolumbo, Pikaso, Luj XIV…
Svim zadacima koji su učenicima bili teški, osim onog gde je trebalo prepoznati Dositeja, zajedničko je da je trebalo pročitati i analizirati duži tekst, shvatiti i povezati odnose i pojmove. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog nesnalaženja đaka manjak čitanja i odsustva koncentracije. – Iz srpskog su najviše grešili s analizom teksta i sa prepoznavanjem značenja glagola “kompromitovati” i mislim da je to zato što se školskim programima ne potencira čitanje. Mi stalno pričamo u školi kako da podignemo čitalačku pismenost, pospešujemo ih na razne načine, ali bi to pitanje trebalo sistemski rešiti – priča direktor OŠ “Sveti Sava” u Vrčinu Dobrica Sinđelić.

Problem čitanje teksta i … povezivanje pojmova

Čitanje teksta i povezivanje pojmova glavni je problem bio đacima i kod 20. zadatka iz matematike, u kom je trebalo izračunati vrednost prstena napravljenog od više metala, kaže Predrag Terzić, nastavnik matematike u OŠ “Jovan Miodragović” i predsednik Društva matematičara Beograda. – Test je bio jednostavan, a definitivno je 20. zadatak đacima pravio problem. Tu su bile i proporcije i unce, grami, dolari, i đaci su se zbunili među tolikim pojmovima. Problem je i što ne čitaju, mnogi su pitali šta je unca, a u tekstu piše da je to 30 grama – ukazuje Terzić.
Nastavnica srpskog jezika u OŠ “Branko Ćopić” u Beogradu Milica Bijelić ističe da zadaci razumevanja pročitanog u suštini predstavljaju učenicima problem. Kao neke od uzroka ona vidi nedovoljno pažljivo čitanje književnih dela i nečitanje lektire uopšte. – Deca se sve više dovijaju kako da doskoče nastavnicima i uz pomoć prepričanog pregrme časove lektire. Razlog je i nedovoljno učestvovanje u razgovoru s porodicom – kaže ona. Lek je, kaže, “u manje formalnoj analizi dela i zahtevnijim samostalnim projektima đaka”.
Sa njom se slaže i profesorska srpskog u vrčinskoj školi Sunčica Đorđević. – Đaci slabo čitaju lektiru jer na internetu mogu da pronađu prepričanu verziju… Oni nemaju koncentraciju, već samo letimično čitaju. Kada vide dugačak tekst, to kod njih izaziva otpor. Takođe, ne raspolažu adekvatnim fondom reči i čim vide da je nešto nepoznato, prelaze dalje – ističe ona.

Zavod o maloj maturi: Pitanja u tri nivoa složenosti

Dragana Stanojević iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji je sastavljao testove, ukazuje da su pitanja podeljena u tri nivoa složenosti: osnovni, srednji i napredni. – Očekuje se da zahteve sa osnovnog nivoa reši više od 80 odsto učenika, zahteve sa srednjeg nivoa oko polovine učenika, a da će zahteve naprednog nivoa rešiti oko petine učenika u Srbiji. Tako su u srpskom jeziku 2, 7, 8. i 20. zadatak bili naprednog nivoa, iz matematike su to bila poslednja četiri zadatka, a iz kombinovanog zadatka je to bio poslednji zadatak iz svakog predmeta – ukazuje ona.

Velika bruka na maloj maturi: Osnovci Dositeja mešali s Kolumbom i Cezarom

Dobar deo osnovaca ne zna kako izgleda Dositej Obradović, prosvetitelj i začetnik srpskog škostva. Ovu neverovatnu činjenicu pokazao je kombinovani test na maloj maturi, gde su Dositeja Obradovića mešali s Kolumbom, Vaskom de Gamom pa čak i rimskim imperatorom Julijem Cezarom. Učenici osmog razreda polagali su trećeg dana “male mature” kombinovani test sa pitanjima iz geografije, fizike, hemije, istorije i biologije. Osmaci iz beogradske Osnovne škole “Skadarlija” sa kojima je “Blic” razgovarao saglasni su da je najlakše bilo prepoznati sliku Dositeja Obradovića. Međutim, sudeći po iskustvu nastavnika i direktora ovi su đaci su u manjini. Kako saznajemo, Dositejev lik ipak mnogi đaci širom Srbije nisu znali da prepoznaju. Začuđeni nastavnici ističu da su đaci mislili da je reč o Kolumbu, Vasku da Gami, pa čak i Juliju Cezaru! – Šetajući se kroz učionicu, video sam da nekoliko dece ima problem da na slici prepozna lik Dositeja Obradovića. To su primetile i druge kolege, pa smo međusobno komentarisali koliko je to alarmantno – priča za “Blic” jedan od profesora iz škole na jugoistoku Srbije, koji je dežurao dok su osnovci rešavali kombinovani test.
Uz molbu da mu ne pominjemo ime, on ističe da za neznanje ne krivi decu, nego smatra da je to odgovornost nastavnika. Slična iskustva podelili su i drugi prosvetari na društvenim mrežama.

Nastavnici se ne slažu  da je krivica samo na deci ili na njima

Međutim, ne slažu se svi oko toga da je krivica samo na deci ili na nastavnicima, nego da je problem znatno širi. – Ne prihvatam tezu da deca ne znaju zato što ih nastavnici ne uče kako treba. Smatram da su naša deca žrtve nas, odraslih, koji smo im za ideale nametnuli neradnike, nemoral, polusvet… – kaže S. Đ., učiteljica sa tridesetogodišnjim iskustvom, koja je bila jedan od supervizora na testu tokom današnjeg polaganja u Beogradu. Ona navodi da je “ovaj primer sa slikom Dositeja Obradovića poražavajući rezultat nivoa znanja”, a da je jedan od uzroka u “loše osmišljenom sistemu obrazovanja” u kom prosvetari “previše pažnje moraju da posvećuju administraciji”.
Direktorka beogradske OŠ “Đorđe Krstić” Jelena Volarov, međutim, napominje da supervizori na današnjem polaganju ne mogu da imaju konkretne podatke i celovitu sliku, a da će preciznu statistiku o prolaznosti i odgovorima imati sutra ujutru. – Bilo bi zanimljivo videti kako su na pitanje o Dositeju Obradoviću odgovorili učenici iz škole koja nosi njegovo ime – dodaje ona.

Nisu prepoznali Dositeja jer ga nisu očekivali

Činjenicu da đaci na kombinovanom testu nisu prepoznali lik Dositeja Obradovića Predrag Terzić objašnjava njihovim strahom. “Oni su na kombinovanom testu očekivali Magelana, Kolumba, zato su to i pisali. Garantujem da bi bolje uradili da je slika Dositeja Obradovića bila na testu iz srpskog jezika”, ističe on.
Psiholog Četvrte beogradske gimnazije Marina Nadejin Simić ističe da će konačni rezultati pokazati pravu sliku i biti osnova za podrobniju analizu. “Činjenica je da postoji blagi trend da đaci dele pažnju, pa je nivo obrade informacije lošiji, ali nije to zaživelo još u nekoj ozbiljnoj meri”, smatra ona.

Predstavlјeno istraživanje o migracijama studenata

U Vladi Srbije prekjuče je održana konferencija za novinare na kojoj je predstavlјeno istraživanje o migracijama studenata. Istraživanje u koje je bilo uklјučeno 11.013 studenata državnih i privatnih visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji pokazalo je da trećina studenata u Srbiji planira da po završetku školovanja ode u inostranstvo.
Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Saša Stojanović istakao je da će kvalitetno znanje koje studenti steknu, kao i razvoj privrede uticati na to da mladi ostanu u Srbiji. On je  rekao da Ministarstvo prosvete, između ostalog, usklađuje programe koje nudi učenicima i studentima tako da stiču najsavremenija znanja iz onih oblasti koje su trenutno tražene na tržištu. Konkretno tu možemo govoriti o Informacionim tehnologijama koje se uvode u osnovne škole. Već u petom razredu osnovne škole imamo programiranje u okviru predmeta informatika gde učenici uče praktične veštine koje mogu značiti na tržištu, naveo je on. Stojanović je precizirao i da su u gimnazije uvedena IT odelјenja koja su usmerena ka informacionim tehnologijama, dok se na fakultetima uvode veće upisne kvote za one programe koji su danas traženi na tržištu. On je govorio i o tome da MPNTR ima različite programe stipendiranja kako bi mlade stručnjake zadržalo u Srbiji Stojanović je ukazao i na značaj sistema dualnog obrazovanja u okviru koga se učenici uvode u kompanije gde stiču praktična znanja koja će omogućiti da se odmah posle škole uklјuče u tržište rada.
Ministarka bez pordfelјa zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je da je najdrastičniji podatak iz celog istraživanja taj što je četvrtina onih studenata koji bi da odu već rešena u odluci da to i učini, bez obzira na mere koje bi preduzela država u nameri da ih zadrži u Srbiji. Ona populacija mladih koju pitamo ‘šta bi trebalo da se dogodi u Srbiji, a da ne odete’, jedna četvrtina koji planiraju da odu kaže da nema nijedne mere koja može da ih zadrži. Oni su već doneli odluku, rekla je Đukić Dejanović. Ministarka je istakla da je cilј istraživanja da se prikupe svi podaci koji će se odnositi na kreiranje konkretnih mera i stimulativnih aktivnosti za zadržavanje mladih u Srbiji.

Gimnazija Sombor: Uspeo “popravni” za informatički smer

Nakon prošlogodišnjeg neuspeha somborskih đaka na prijemnom ispitu za informatički smer, u saradnji sa Centrom za obrazovanje „Planeta“ osmišlјen je i realizovan poseban program pripremne nastave iz matematike, klјučne za uspeh na testiranju. Rad na celom poduhvatu je počeo još prošle jeseni, da bi pripremna nastava počela u januaru ove godine. Kako je i somborska lokalna samouprava finansijski pomogla da se opreme dva nova kabineta, neophodna za verifikaciju smera, nakon uspeha osmaka na testiranju konačno su prestale sve nedoumice oko otvaranja odelјenja namenjenog informatički nadarenim „malim maturantima“. Da se uloženi učenički trud ipak isplati svedoči i činjenica da će, zahvalјujući izdvajanju iz varoškog budžeta, svim učenicima koji su s uspehom položili zahtevni prijemni ispit, tačnije njihovim roditelјima, biti refundirani troškovi načinjeni tokom pripremne nastave. Pored jednog besplatnog modula pripremne nastave, koji je održavan svake subote kao dvočas, organizovan je i dodatni modul u trajanju od 120 časova, koji su roditelјi mogli da plate u četiri jednake rate. Zahvalјujući uspehu njihove dece na prijemnom, roditelјima uspešnih osnovaca će ovaj iznos biti vraćen, a snovi njihovih devojčica i dečaka da postanu informatičari, za veliki korak će biti bliži ostvarenju.

Šesti međunarodni festival Tesla Global Forum

Šesti festival Tesla Global Forum, posvećen popularizaciji nauke, obrazovanja i kulture u čast velikog srpskog i svetskog naučnika i pronalazača Nikole Tesle, biće održan od četvrtog do sedmog jula u Novom Sadu, na Fruškoj Gori i u manastiru Šišatovac. Reč je o međunarodnom festivalu koji okuplja istaknute ličnosti iz oblasti nauke, kulture, umetnosti, informacionih tehnologija, sociologije i ekologije u cilju bližeg upoznavanja posetioca sa stvaralačkim opusom Nikole Tesle, izgradnje nacionalnog identiteta i očuvanja kulturne baštine. Posebno mesto na festivalu zauzima omladinski Tesla Sajber Kamp koji prima najuspešnije studente domaćih i inostranih fakulteta, navedeno je u saopštenju u kom se dodaje da će kroz kreativne radionice, predavanja, okrugle stolove, ali i prateći program, koncerte, izložbe i filmove mladi imati priliku da posete fantastični svet velikog naučnika. Neki od učesnika ovogodišnjeg programa su Radomir Žikić sa Instituta za fiziku Srbije, predstavnik Tesla Forum-a iz Perta iz Australije Ivan Vasev, Rastislav Kragić iz Ministarstva rudarstva i energetike i mnogi drugi. U okviru festivalskih aktivnosti, Tesla Global Forum tradicionalno dodeljuje priznanja ”Bela golubica” za promociju humanističkih vrednosti za koje se tokom života zalagao Nikola Tesla, a koje su prepoznate u ličnostima i stvaraocima ovdašnjeg vremena, piše u saopštenju.
Kako se dodaje, dobitnici priznanja za 2018. godinu su srpski i francuski humanista, osnivač i direktor francuske humanitarne organizacije ”Solidarnost za Kosovo” Arno Gujon, glumac i producent Miloš Biković… U saopštenju se dodaje da će se, po prvi put, u okviru festivala održati i “Fruškogorski Tesla reli” – trka električnih, hibridnih i vozila koja koriste alternativna goriva.
Tesla Global Forum podržan je od strane Vlade Srbije, Pokrajinske vlade AP Vojvodine, Grada Novog Sada, Eparhije Sremske, kompanije Telekom Srbija, Privredne komore Srbije, Matice srpske i Muzeja Nikole Tesle iz Beograda, dodaje se u saopštenju.     www.forum.tesla.org.rs

Nova laboratorija za polimere na FTN

Na Fakultetu tehničkih nauka, otvorena je nova laboratorija za polimere. Nju će moći da koriste i studenti Tehnološkog fakulteta, ali najvažnije od svega, saglasni su i studenti i profesori, jeste da je ona direktno povezana sa privredom, pa se nadaju da će im pomoći u potrazi za zaposlenjem. Kada se udruže nauka, privreda i visoko obrazovanje tada nije potrebno brinuti hoće li mladi stručnjaci ostajati da rade i žive u Srbiji. Ova misao bila je ideja vodilja onima koji su pomogli otvaranje prve laboratorije za polimere na našem Univerzitetu.
“Kada jedna eminentna kompanija kao što je Neofiton odluči da uloži u nauku odnosno nastavu, to je izvanredna vest. Studenti koji će se obrazovati u ovoj laboratoriji će biti nešto što je najvrednije u Srbiji. Ljudi koji neće biti, ono što zovemo obično socijalnom ekonomijom. Predstavljaće kreativnu industriju koja će konkurisati ne samo na našem već i na evropskom tržištu”, rekao je Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnu istraživačku delatnost. Nauku i inovacije ne treba razdvajati, a važno je znati da ni ekonomskog razvoja ne može da bude bez ulaganja u naučne delatnosti. “Obično su me ljudi upozoravali na to da je akademsko vreme mnogo sporije nego biznis vreme i da nećemo uspeti uskoro da realizujemo projekat, međutim mi smo to ipak uspeli za dve godine.
Ulaganjem u lično obrazovanje mladi ljudi sebi omogućavaju da vedrije gledaju u budućnost i da sa sigurnošću osećaju radeći u kompanijama u ovoj zemlji”, istakao je Zoran Tadić, direktor kompanije “Neofiton”. “Koliko je važno upotpuniti formalno obrazovanje, npr. primenom ovih mašina tj. rada na njima? Mislim da je jako važno, mi se dosta školujemo teorijski, a kad odemo u proizvodnju to je nešto drugo.
Pa jako važno i divno je što imamo priliku da u ovako savremenoj laboratoriji sve što teorijski naučimo na fakultetima možemo da implementiramo nakon tog diplomiranja i pre prve potrage za poslom. Sada se pojavljuje sve više i više investicija tj. kompanija mašinske struke tako da je za nas ovo zaista važno jer je napravljena jedna moćna laboratorija”, naveo je Rade Doroslovački, dekan. Laboratoriju će moći da koriste i studenti Tehnološkog fakulteta ne samo za praksu već kako se studenti nadaju i za buduće prve radne korake, baš ovde, što je i jedan od ciljeva celokupnog projekta. https://www.youtube.com/watch?v=aGy9XEYvZ6g

Čoka: Dva nova smera u Hemijsko-prehrambenoj školi

U Hemijsko-prehrambenoj srednjoj školi u Čoki, pored dosadašnjeg četvrogodišnjeg smera Tehničar za zaštitu životne sredine i trogodišnjih obrazovnih profila poput ženskog i muškog frizera, pekara i mesara, od naredne godine đaci će imati mogućnost da pohađaju i dva nova smera. Naime, na raspolaganju će biti trogodišnji obrazovni profili livac i topioničar gvožđa i čelika, na osnovu iskazane potrebe za kvalifikovanom radnom snagom u dvema livnicama, koje rade u opštini Čoka. Prvi put se desilo da privrednici iz Čoke iskažu potrebu za otvaranjem novog obrazovnog smera. Dve čokanske livnice planiraju proširenje, ali su im potrebnii novi profili, tako da je ostvarena saradnja sa Hemijsko-prehrambenom školom. Kao rezultat dobre saradnje, stiglo je i rešenje o otvaranju smerova livac i topioničar gvožđa i čelika sa dvadesetak učenika po godini.
Jožef Bata, direktor Hemijsko-prehrambene škole Čoka kaže: ”Mi imamo već u okviru dualnog obrazovanja dva smera – pekara i mesara. Ako uzmemo u obzir uslove, livnica pokazuje još više mogućnosti učenicima za napredak jer se nalaze na samoj terittoriji opštine Čoka”. U srednjoj Hemijsko-prehrambenoj školi u Čoki smer će otvoriti čak i sa manjim brojem učenika uz podršku Ministarstva, jer će se na osnovu iskustava učenika, veće odeljenje formirati sledeće godine. Na to su spremne I livnice u Čoki, koje su pripremile nekoliko važnih programa pomoći.
”Imamo veliki problem sa odlivom radne snage i sa nedostatkom ranika, pa smo zbog toga tražili od škole da se uvede posebno odeljenje učenika livaca i topioničara, koji bi imali kod nas stručnu praksu, a spremni smo i da ih stipendiramo”, ističe Dragan Momčilov, tehnički direktor ”Stare livnice” Čoka.
U školi je nastava dvojezična, pa je tako smer Tehničar za zaštitu životne sredine jedini u Vojvodini gde je nastavu moguće pohađati na mađarskom jeziku. Učionice su opremljene informatičkom i nastavnom opremom za sve obrazovne profile, a na raspolaganju je i savremena laboratorija. Marija Markov Ilić, profesor u Hemijsko-prehrambenoj školi Čoka je napomenula: ”Učenici smera ženski i muški frizer mogu da svoju praksu sprovedu u frizerskom salonu naše škole, kako bi još bolje usavršili svoj rad, a takođe pekari i mesari kod nas imaju praksu”.
Konačni rezultati prijemnog ispita biće objavljeni 28. juna, a potom će uslediti predaja liste želja, gde će svaki učenik navesti škole i profile koje ih interesuju, što će, sigurno je, za pojedine učenike biti i Hemijsko-prehrambena škola Čoka.           https://www.youtube.com/watch?v=SZ6ezvNRxUg

Vremeplov: Umro Žak Kusto

Na današnji dan 25. juna 1997 godine umro je francuski okeanograf Žak Iv Kusto, član Francuske akademije, veliki borac za zaštitu čovekove okoline. Za podvodna snimanja zainteresovao se u Indokini tridesetih godina 20. veka kao mornarički oficir, posle završene Pomorske akademije u Brestu. Prvi dokumentarni film “Deset hiljada metara pod morem” snimio je 1943. i od tada je napravio mnoštvo dokumentarnih filmova i televizijskih serija o životu u morima i okeanima, krstareći svetom svojim brodom-laboratorijom “Kalipso”. Za film “Svet tišine”, koji je snimio s francuskim režiserom Lujom Malom, 1956. je na festivalu u Kanu dobio “Zlatnu palmu”. Dobitnik je tri Oskara. Napisao je više knjiga, uključujući “Putovanje ‘Kalipsa'” i “Kroz 18 metara vode”. Ostali filmovi: “Svet bez sunca”, “Zlatna riba”.

Vremeplov: Rođen Džordž Orvel

Na današnji dan 25. juna 1903 godine rođen je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao Džordž Orvel. Najpoznatiji je po delima koje su vizija mogućne totalitarne budućnosti sveta, ali i satira modernih totalitarizama. Otatak njegovog književnog stvaralaštva je nepravedno zapostavljen. Dela: romani “1984”, “Životinjska farma”, “Burmanski dani”, “Niko i ništa u Parizu i Londonu” eseji “U kitu”, “Kritički eseji”, “Lov na slona”, “Engleska, vaša Engleska”, knjiga o Španskom građanskom ratu “Kataloniji s ljubavlju”.

Vremeplov: Počeo Korejski rat

Napadom severnokorejskih snaga na današnji dan 25. juna 1950. počeo je Korejski rat, a svet se našao na ivici izbijanja Trećeg svetskog rata. Posle kapitulacije Japana, Sovjetski Savez je zaposeo severni a SAD južni deo Koreje, s granicom na 38. paraleli. SAD su u Koreji intervenisale pod zastavom UN, što je bio prvi slučaj oružane intervencije svetske organizacije. Posle maratonskih pregovora, rat koji je vođen s promenljivom srećom okončan je 27. jula 1953. a Korejsko poluostrvo podeljeno je duž 38. paralele na Severnu i Južnu Koreju.

Vremeplov: Umro Ernst Hofman

Na današnji dan 25. juna 1822. godine umro je nemački pisac Ernst Teodor Amadeus Hofman, čija su dela, puna grotesknog humora, fantazije, hipnoze, telepatije, otuđenosti i strave, znatno uticala na evropsku književnost. Sadržaj tih priča kompozitor Žak Ofenbah koristio je kada je stvarao svoja operska dela. Dela: “Fantastične slike u Kaloovom maniru”, “Đavolji eliksiri”, “Serpionova braća”, “Životni nazori mačka Mura”.

Vremeplov: Usvojena Arhuska konvencija

Arhuska konvencija, jedan od međunarodnih instrumenta zaštite životne sredine usvojena je na današnji dan 25. juna 1998. Konvencija je nazvana po danskom gradu Arhusu u kojem je usvojena tokom održavanja IV Konferencije “Životna sredina za Evropu”. Konvencija je međunarodni ugovor u oblasti životne sredine koji povezuje ljudska prava sa  procedurama i instrumentima u oblasti životne sredine. Na V Konferenciji održanoj u Kijevu 2003. tadašnja SCG primljena u članstvo, a Srbija je Zakon o potvrđivanju Konvencije donela maja 2009. godine.

Vremeplov: Umro  Majkl Džekson

Na današnji dan 25. juna 2009 godine umro je američki muzičar afroameričkog porekla Majkl Džozef Džekson. Rođen je u porodici muzičara i debitovao je na profesionalnoj sceni sa svega jedanaest godina kao član grupe “Džekson 5”. Samostalnu karijeru započeo je 1971. Pet njegovih albuma spadaju među najprodavanije u istoriji  muzike: “Off the Wall” (1979.), “Thriller” (1982.), “Bad” (1987.), “Dangerous” (1991.) i “HIStory” (1995.). Ukupno, njegovi albumi prodati su u više od 750 miliona primeraka. Spada među retke koji su u “Rokenrol hol slavnih” uvršteni u dva navrata. Vlasnik je i Ginisovog rekorda za “Najuspešnijeg zabavljača svih vremena”  kao i 13 “Gremi” nagrada. Džekson, neretko nazivan “Kraljem popa”, bio je, između ostalog, poznat i po izuzetno ekstravagantnom životu.

Svaki drugi student novosadskog univerziteta se opije jednom nedeljno

Adolescencija je vreme burnih psihičkih i fizičkih promena, kada tinejdžeri postaju nesigurni i nestabilni. Takvo stanje je plodno tlo za sklonost ka rizičnom ponašanju. Konzumiranje alkohola predstavlja najčešće prvu zavisnost sa kojom se mladi susreću. Prema nedavno sprovedenom istraživanju Zavoda za zaštitu  zdravlja studenata Univerziteta u Novom Sadu, više od polovinе ispitanika reklo je da alkohol konzumira do opijanja svake nedelje. N Novinarka RTV Tamara Trninić je bila u Studentskom gradu da bi proverila koliko često mladi dozvole sebi da popiju previše, koji su razlozi za to i šta oni sami misle o svemu tome? https://www.youtube.com/watch?v=cJev6fSayic

Novi skandal: Arsenijević i njegov sin napali profesora

Smenjeni bahati rektor Nebojša Arsenijević i njegov sin Aleksandar psujući i uz pretnje smrću, fizički su napali profesora dr Dejana Baskića u holu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Bivši rektor udario je profesora Baskića s leđa u trenutku kada je ovaj išao od amfiteatra ka izlaznim vratima fakulteta. Potom je razulareno kidisao, pljuvao, psovao, vređao i pretio nasred fakulteta. Smenjeni bahati rektor i sin psovali su i pretili naočigled dece koja su u pratnji roditelja došla zbog upisa.
Do napada u kojem je profesoru Baskiću zaprećeno smrću i “da se čuva ubuduće” došlo je pre dva dana, posle sednice nastavnog veća Medicinskog fakulteta. – Izašao sam iz amfiteatra i krenuo ka izlaznim vratima i pred kraj hodnika osetio sam udarac u rame i uzvik “skloni se da prođem”. U prvom trenutku nisam znao ko je, a od tog udarca, guranja, posrnuo sam – priča za “Blic” profesor Baskić. Kako dodaje, Arsenijević opet kreće ka njemu, ali on mahinalno, na guranje, hvata rektora za ruku i sklanja sa sebe. – Pitao sam ga “profesore, šta to radite”, a onda me je pljunuo. Ostao sam smiren, a on je pobesneo još više – kaže profesor.
U roku od nekoliko sekundi oko bahatog Arsenijevića se okupila ekipa njegovih najbližih ljudi, među njima Marija Milovanović, Vladislav Volarević, čija je supruga zaposlena i primala platu godinu dana na nepostojećem predmetu Medicinskog fakulteta. – Počeo je da nasrće. Znate kad neko kidiše. Ovi njegovi, njih nekoliko, ne mogu precizan broj da kažem, ga drže. Arsenijević se otima, pljuje, psuje. Bukvalno kao pobesneo! Psuje mi majku. Njegovi ga kao drže, a sve vreme me i oni vređaju – uzbuđeno priča profesor.
Jedan od rektorovih ljudi, Ivan Jovanović, večiti student koji je zahvaljujući poslušnosti Arsenijeviću, postao profesor, naredjuje profesoru: “Izlazi napolje sa fakulteta”. – Odgovorio sam “ovo je moj fakultet kao i vaš”. Nemaju više prava da nas izbacuju kao što su radili godinama unazad. U tom trenutku prilazi Aleksandar, sin Arsenijevićev, unosi mi se u lice. Kaže mi “j… ti majku”, “čuvaj se”… Viče “ti si mi život upropastio”! Odgovorio sam “sine, tebi je život upropastio tvoj tata, a ne ja” – opisuje skandalozan događaj profesor.

Baskić: “Svašta sam prošao u vreme Arsenijevića”

– Ali da profesor, rektor, napadne nasred fakulteta, pred decom koja su došla da se upišu… To me je stvarno potreslo. Osećao sam se užasno što su klinci koji kreću u život i mi treba da im budemo autoriteti, sve to gledali… – kaže profesor Baskić. On je odmah po odlasku sa fakulteta podneo policiji krivičnu prijavu protiv Arsenijevića. Policija je uzela i snimak kamera sa fakulteta, a profesor je juče identifikovao učesnike i dao izjavu. – Nisam uplašen. Ali, kako bih vam opisao sve ovo… nije mi ni svejedno jer kad Arsenijević nije mogao da se suzdrži pred ljudima da ne pokaže svoj bes… Deluje agresivno i kako je izgledao… taj izraz lica i to kidisanje… bukvalno pena na ustima… ne znam šta može da uradi… – upozorava profesor.
Do napada na profesora Dejana Baskića je došlo, kako se pretpostavlja, jer su ga Arsenijevići targetirali kao jednog od profesora koji su pisali prijave protiv rektora. – Dok su nadležni proveravali rad rektora, pa čak i kada je smenjen, reč nisam rekao. Nisam seirio, nisam uputio nikome od njih nijednu opasku. Ja nisam likovao. Strašno je kako se ponašaju – kaže Baskić.

Baskić jedna od žrtvi klana Arsenijević

Inače, ovaj profesor je jedna od žrtvi klana Arsenijević. Pre nekoliko godina Arsenijević je zabranio da se profesoru tri meseca isplaćuje plata. Slao je lažne dopise. Potom ga nezakonito 2012. izbacuje iz nastave iako jedini profesor na Katedri za mikrobiologiju i imunologiju, koji je specijalista mikrobiologije. – Sebe ne vidim kao žrtvu već kao čoveka koji je pre nekoliko godina ustao i rekao moćnom Arsenijeviću, profesore izvinite, ali ne slažem se sa vama. Nosio sam i po svemu sudeći još uvek nosim teret zbog izgovorene istine i protivljenja zloupotrebi moći rektorske pozicije. Nijednog trenutka iako smo napadani ja i moja porodica nisam se pokajao što sam rekao Arsenijeviću „to ne može“. Posle svega, jedino mi je zaista krivo i osećam tugu što je on napravio ovakvu bruku pred toliko profesora i mladih ljudi – kaže Baskić.
Profesoru Baskiću je u februaru nezakonito dat ugovor o radu sa skraćenim vremenom. Kako kaže: “A onda mi je veliki prijatelj Nebojše Arsenijevića, Dragan Vasiljević, čovek isto sa prosekom studija manjim od osam, dao otkaz u Institutu za javno zdravlje”. Baskiću je otkaz dat na osnovu nezakonitog aneksa ugovora koji je pre toga potpisao Arsenijević. Profesor je presavio tabak i tužio…

Drugi fizički napad, za prvi Arsenijeviću tužilac “progledao kroz prste”

Ovo je bio drugi put da Nebojša Arsenijević sa sinom fizički napada Baskića. Prvi put je to učinio 2015, a tada je Arsenijević u kancelariji profesora Baskića čak gurnuo i koleginicu profesorku koja je u to vreme imala polomljenu ruku. Potom je srušio sto za kojim je Baskić sedeo, zvao ga da izađe napolje da se obračunaju dok je sin verbalno pretio. I pored svedoka napada, tužilac Zoran Babić, smatrao je da nema mesta za pokretanje postupka protiv Arsenijevića.

Tinejdžera koji je uzeo smrtonosnu dozu ekstazija izbacili  sa splava i ostavili 

Beograđanin Jovan Paunović (17), preminuo je u nedelju uveče na Vojnomedicinskoj akademiji, nekoliko sati nakon što je pronađen kako ispred jednog beogradskog splava leži u bunilu i grči se u užasnim bolovima jer je u sebe uneo smrtonosnu količinu droge ekstazi. Nesrećni mladić preminuo je u najvećim mukama nakon što je gotovo tri sata ležao na ulici ispred spava gde su ga prijatelji ostavili, a prolaznici pokušavali da mu pomognu čekajući Hitnu pomoć i policiju.

About the Author

admin