Vesti – 26.06.2018.

Pedeset mladih doktoranta dobili posao

Pedeset mladih doktoranada potpisalo je u petak,elektronski, ugovore o radu, a svoje prve poslove dobiće na fakultetima i naučnim institutima.
Predsednica Vlade Ana Brnabić i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prisustvovali su potpisivanju ugovora u Domu Narodne skupštine. Do sada je poslove u naučnim ustanovama dobilo 636 doktoranata, a biće ih ukupno oko hilјadu, u okviru vladinog projekta “1.000 mladih doktoranada”.
Ministar Šarčević je čestitao u ime Vlade Srbije mladim doktorantima na uspehu i zaposlenju i poželeo dobrodošlicu u naučnu zajednicu. S obzirom na veličinu zemlјe nauka je, ocenio je ministar, značajno kvalitetnija u odnosu na sve druge delatnosti u njoj i ukazao da nas po naučnicima i istraživačkom radu svuda u svetu znaju. On je najavio i nove modele i nove strategije za razvoj nauke, ali i dva nova zakona, o naučno istrazivačkoj delatnosti i Fondu za nauku.  Dodao je da će se voditi računa da se u Institutima otvaraju nova mesta i novi instituti. 

Doktorantkinja: Velika čast biti jedna od hilјadu

Doktorantkinja Tamara Ivković zahvalila je u ime svih koji su potisali ugovore, ali i prethodnika. “Naučna zajednica je pokretačka snaga društva i zahteva kerativno razmišlјanje i slobodu uma i velika mi je čast što sam jedna od hilјadu nas koji će imati priliku da svoje obrazovanje usavršavaju u svojoj zemlјi i obezbede njen brži razvoj”, kazala je ona.  “Čestitam kolegama u želim im uspeh u radu”, poručila je Ivković.
Doktorand Veselin Bažanović takođe je zahvalio na, kaže, prilici i mogućnosti da se on i njegove kolege razvijaju i rade u svojoj zemlјi i doprinesu njenom razvoju. 

Objedininjeno obrazovanje, nauka i digitalizacija

Na inicijativu predsednice Vlade, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisalo je pocetkom marta, prvi put posle osam godina, poziv za prijem većeg broja mladih doktoranada na naučne projekte, podseća B92.  Poziv je bio otvoren za 1.000 najbolјih doktoranada koji su redovni studenti i državlјani Srbije, mladi od 30 godina i sa kumulativnim prosekom sa osnovnih i master studija iznad 9,0.  Više od 650 mladih naučnika potpisalo je do sada ugovore sa institutima i fakultetima. Pedeset doktoranada koji su danas potpisali ugovore o radu, to su uradili elektronski, uz pomoć kvalifikovanih elektronskih sertifikata.  Time je svečanost potpisivanja ugovora, objedinila obrazovanje, nauku i digitalizaciju, kao prioritete Vlade Srbije.

Brnabić: Sa ovom elitom bićemo pobednik u svetu znanja i ideja

Predsednica Vlade Ana Brnabić je poručila da će vlada Srbije nastaviti da ulaže u obrazovanje i nauku, da veruje da Srbija ima hrabrosti da postane pobednik u novom svetu u kojem se znanje i ideje cene više nego ikada ranije, i navela da smo na dobrom putu, što pokazuje i činjenica da je izvoz IT sektora u aprilu ove godine za 44 odsto veći nego u istom periodu prošle godine. Kako je rekla, oni su prava elita našeg društva, a znanje je najveća vrednost 21. veka, čestitajući im početak karijere u istraživačkom radu.
Premijerka je rekla da je Vlada Srbije kreirala projekat “hiljadu mladih doktoranata” i ocenila da su oni, i budući mladi istraživači, pokretač i motor razvoja, oni koji će umeti da odgovore na izazove, da budu kreativni i oni koji su Srbiji neophodni. “Ako zajedno ostanemo na tom putu kojim smo krenuli, verujem da ćemo biti impresionirani rezultatima. Verujem da Srbija ima tu vrstu hrabrosti da postane pobednik u novom svetu u kojem se znanje i ideje cene više nego ikada ranije i verujem da uzimamo znanje za to doba” rekla je Brnabić. Kako je rekla, digitalizacija simbolizuje prelazak iz neefikasnog doba u moderno doba, a oni su svojim elektronskim potpisom to danas i pokazali. Ona je ukazala na saradnju privrede i nauke i podvukla da upravo inovacije i kreativne delatnosti bazirane na znanju i idejama jesu izvor ekonomskog prosperiteta ta danas.

IT sektor nosilac promena

Prema rečima  premijerke Ane Brnabić, vlada je upravo IT sektor prepoznala kao nosioca tih promena, a izvoz u tom sektoru raste 20 odsto godišnje, podaci pokazuju da je ove godine i 32 odsto a samo u aprilu 44 veći nego u istom periodu prethodne godine. Podvukla je da imamo kapacitete da budemo deo sveta koji se ubrzano menja pred našim očima. “Ubrzani rast BDP je ključni prioritet kojem smo posvećeni i ulaganje u ove oblasti je ulaganje u našu budućnost koju danas zajedno stvaramo” kazala je premijerka.
Doktorantima je poručila da su građani sveta i da joj je drago što će svoj dalji razvoj ostvariti u Srbiji, u svojoj zemlji i dodala da će Vlada Srbije nastaviti da ulaže napore i kreira ambijent za istraživački rad i u kome će oni ostati u svojoj zemlji, zasnovati svoje porodice, ali će vlada raditi i na tome da vrati mlade talente koji su otišli iz zemlje.

Premijerka: Nastavićemo pozitivan trend ulaganja u nauku

Predsednica Ana Brnabić je navela  da je budžet za nauku povećan 15 odsto ove godine, da će dogodine biti i veći, a da će se osnovati Fond za nauku koji će sledeće godine početi sa radom. “Ovo je samo početak, ali važan početak… imamo viziju pobedničke Srbije digitalnog doba” rekla je premijerka i podvukla da će vlada nastaviti dalja ulaganja. Kako je rekla sve što je postignuto i što se radi je zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije koje je sprovela prethodna vlada koju je vodio predsednik Aleksandar Vučić. “Vlada Srbije će ovakav pozitivan trend ulaganja u nauku nastaviti i u narednim godinama, jer želimo da obezbedimo sigurnu budućnost srpske nauke, koja je bila i biće zamajac razvoja naše države”, rekla je Brnabić.

Mladi matematičari osvojili šest medalja na Balkanskoj olimpijadi

Na 22. Balkanskoj juniorskoj matematičkoj olimpijadi za učenike do 15,5 godina, koja je od 19. do 24. juna održana na grčkom ostrvu Rodos, matematička ekipa Srbije je ostvarila veliki uspeh osvojivši dve zlatne, dve srebrne i dve bronzane medalje. Zlatne medalje su osvojili Miloš Milićev i Dobrica Jovanović iz Matematičke gimnazije u Beogradu, dok su srebrne medalje dobili Arsen Miković i Milica Vugdelić iz iste gimnazije, saopštilo je Društvo matematičara Srbije. Nevena Stojković i Milan Gelić osvojili su bronzane medalje. Među najuspešnijim takmičarima, sa maksimalnim brojem poena na celoj olimpijadi je Miloš Milićev.
Ekipno, u zvaničnoj konkurenciji, Srbija je sa 156 poena osvojila treće mesto iza ekipa Rumunije (205) i Bugarske (177). Vođe ekipe Srbije su bili: Nenad Vulović (Kragujevac) i Milica Misojčić 

Mladi robotičari i robot pobednik kod premijerke

Premijerka Ana Brnabić ugostila je nedavno u Vladi Srbije osnovce Konstantina Ljepavu i Aleksu Boškovića, koji su osvojili nagradu za inovaciju na Evropskom takmičenju u robotici u Parizu, čestitala im na uspehu i poručila da su time pokazali da Srbija ima inovacije i znanje. Konstantin je učenik 6. razreda Osnovne škole “Vuk Karadžić”, a Aleksa sedmi razred škole “Milena Pavlović Barili”, a nakon pobede na regionalnom takmičenju u Novom Sadu u aprilu, nagrađeni su i u Parizu. Da naprave robota za takmičenje u Novom Sadu, trebalo im je mesec dana, a onda su ga za oko dva meseca unapredili i predstavili na “Eurobotu”, u Parizu, u konkurenciji učesnika do 18 godina. Kako su objasnili premijerki, tema takmičenja bili su “pametni gradovi”, a oni su napravili robota koji obavlja različite zadatke: da upali svetlo, koji može da uzme loptice i da ih ispali, da sagradi kuću od kocki, da upali prekidač. Kažu da imaju podršku drugova i nastavnika, ali da gledanja “kroz prste” u školi nema.
U školi nisu imali susreta sa robotikom, a znanje su stekli preko Male škole elektronike, kursa gde se uče elektronika i programiranja. Da bi napravili robota, potrebno im je znanje iz informatike, fizike, matematike i tehničkog obrazovanja, ali to im nije problem, jer su dobri đaci.
Konstantin planira da upiše Matematičku gimnaziju, Aleksa još nije siguran šta će upisati kada završi osnovnu školu. Premijerka ih je pozvala da im se zahvali i čestita na uspehu, ali i pokaže da vlada izuzetno ceni trud, znanje i njihovu hrabrost da odu na evropsko takmičenje i pobede. “Pobedili su za sebe, ali i Srbiju, i pokazali da Srbija ima inovacije i znanje, a vlada je tu da podrži i da podstrek”, rekla je Brnabić. Istakla je da treba da se pokaže da “neki drugi klinci”, oni poput Konstantina i Alekse, treba da budu heroji i uzori mladima u Srbiji. “Želimo društvo zasnovano na znanju, je samo uz znanje, trud i upornost možemo da napravimo Srbiju koha dugoročno može da bude konkurentna i na ekonomski rast koji će nam pomoći da po standardu sustignemo zemlje EU”, rekla je ona.
Brnabić je poručila da će vlada nastaviti da ulaže u inovacije, start-ap preduzeća i da je važno da se u školama napravi društvo znanja kako bi mladi mogli da se bore za poslove u budućnosti, za koje sada, i ne znamo kakvi će biti. Aleksa i Konstantin su, dodala je, pravi primer toga. Premijerka im je uručila poklone, za Konstantina, koji osim robotike, voli istoriju, knjiga iz te oblasti, dok je Aleksa dobio Teslinu biografiju. Pozvala ih je i da posete Naučno-tehnološki park na Zvezdari, njih, ali i njihove škole, kako bi videli šta malo stariji od njih rade kad su inovacije u pitanju. “Hvala vam, mi vam stojimo na raspolaganju za podršku u budućnosti i nadam se da ćete nastaviti ovako. Vidimo se, verovatno, u Naučno-tehnološkom parku sledeći put”, rekla im je Brnabić. https://www.youtube.com/watch?v=WavAdA5-ypY

Gotovi rezultati male mature

Još 22. juna su objavljeni preliminarni rezultati testova za malu maturu. Što se tiče školske uprave u Novom Sadu, gde je polagalo 3 hiljade 300 maturanata, sve je prošlo u najboljem redu, a rezultati su u rangu prošlogodišnjih, kaže načelnik školske uprave za Južno- bački i Sremski okrug Jovan Vukčević. “Ukoliko postoji neki problem, da nije dobro sabran broj bodova ili neka druga greška, imaju mogućnost da sutra na prvostepenim komisijama koji se dešavaju u njihovim školama gde su polagali od 8 do 4 dobiju testove na uvid i ulože žalbu prvom stepenu. Ukoliko žalba bude usvojena, tu je kraj priče, ukoliko bude odbijena, a roditelj i dalje smatra da je oštećen imaće mogućnost da podnese molbu drugostepenoj komisiji koja će zasedati u ponedeljak u gimnaziji Jovan Jovanović Zmaj takođe od 8 do 4. https://www.youtube.com/watch?v=hRXxLpffRww

UNS: Prijave podnelo 3.212 budućih studenata

Univerzitet u Novom Sadu raspisao je konkurs za prijem studenata na prvu godinu studija na osnovnim strukovnim, osnovnim akademskim, integrisanim studijama, ali i specijalističkim i doktorskim studijama biće mesta za ukupno 15.811 studenata, a od toga je 8.226 budžetskih i 7.585 samofinansirajućih mesta. Najviše mesta i ove godine ima na osnovnim akademskim studijama, koje ima svih 14 fakulteta UNS-a. Tu je konkurs raspisan za popunu 4.864 budžetska i 3.484 samofinansirajuća mesta. Drugog dana upisa dokumenta za upis na osnovne i integrisane studije podnelo je ukupno 3.212 studenata, odnosno ukupno 7.096, što čini 76,3 posto prijavlјenih na raspoložive kvote.

Medicinski: Najveći pritisak na smer Medicina

Medicinski fakultet na osnovne i integrisane studije drugog dana konkursa primio je 437 prijava, u dva dana konkursa ukupno 1.057 prijava ili 147 posto od raspoloživih kvota. Na osnovne akademske studije koje školuju studente za smerove Zdravstvena nega, Specijalna edukacija i rehabilitacija i Medicinska rehabilitacija, prijavilo se 235 kandidata. Ipak, najveći pritisak je na integrisane studije za buduće lekare, stomatologe i farmaceute. Tu je drugog dana prijave podnelo 296 svršenih srednjoškolaca, ukupno 757.

Polјoprivredni: Kandidata za 58,92 odsto raspisanih kvota

Polјoprivredni fakultet na osnovne i integrisane studije drugog dana upisa primio je 220 prijava, odnosno 436 prijava ili 58,92 posto raspisanih kvota. Na osnovne akadmeske studije prijave je podnelo 179  budućih brucoša, odnosno ukupno 351, a i dalјe najviše interesovanje vlada za Fitomedicinu, gde je prijavlјeno ukupno 106 kandidata. Na Filozofski fakultet drugog dana upisa prijavila su se 444 kandidata, ukupno 869, odnosno 89,04 posto popunjenih kvota. I drugog dana prijavlјivanja, najviše interesovanja bilo je za smer Psihologija, gde je dokumenta podnelo 114 maturanata, odnosno ukupno 243.

Tehnološki: 72,94 odsto raspoloživih kvota

Tehnološki fakultet juče je primio 96 prijava, u dva dana prijave je podnelo 186 svršenih srednjoškolaca, što čini 72,94 posto raspoloživih kvota za upis. Najviše kandidata ima na smerovima Prehrambeno inženjerstvo i Biotehnologija, po 51.

Pravni: Prijave podnelo 359 maturanata

Na Pravnom fakultetu drugog dana upisa prijave za upis u prvu godinu studija podneo je 161 maturant, ukupno 359 u dva dana konkursa, ili 46,03 posto raspoloživih kvota. Na Opšti smer prijavilo se ukupno 266 svršenih maturanata.

FTN: 2.335 kandidata, ili 86,67 odsto od raspoloživih kvota

Za indeks na Fakultetu tehničkih nauka juče je bilo raspoloženo da se bori 1.119 svršenih srednjoškolaca. Do sada je u dva dana konkursa prijave podnelo ukupno 2.335 kandidata, ili 86,67 posto od raspoloživih kvota. Na osnovne akademske studije prijavilo se ukupno 2.277 budućih akademaca, a najveća gužva je na smeru Elektrotehnia i računarstvo, gde u trku za indeks do sada ulazi 954 kandidata.

Na Ekonomskom fakultetu 427 prijave

Na Ekonomskom fakultetu drugog dana konkursnog roka za upis na prvu godinu studija prijave je podneo 161 maturant, ukupno u dva dana njih 427, što čini 51,97 posto raspoloživih kvota na ovom fakultetu, a najviše interesenata je za smer Finansije, bankarstvo i osiguranje, na koji se do sada prijavilo 86 kandidata.

Za PMF odlučilo se 308 budućih akademaca

Za Prirodno-matematički fakultet drugog dana konkursa odlučilo se 308 budućih akademaca. U dva dana prijave je podnelo ukupno 599 kandidata, odnosno 62,85 posto od raspoloživih kvota. Za osnovne akademske studije do sada je zainteresovano 565 maturanata, a najveća gužva je na smeru Turizam.

Na Akademiji umetnosti završeno prijavlјivanje

Na Akademiji umetnosti ranije je završeno prijavlјivanje kandidata koji su već polagali prijemne ispite ili su oni u toku. Za indeks se bori ukupno 409 kandidata, ili 174,79 posto od raspoloživih slobodnih mesta.

Na Građevinskom fakultetu kansdidata samo za trećinu kvote

Situacija je sasvim drugačija na Građevinskom fakultetu. Tamo je drugog dana konkursa prijave podnelo 30 kandidata, ukupno 47, što čini samo 35,07 posto od raspoloživih kvota za upis na prvu godinu studija. Nešto veće interesovanje je za smer Građevinarstvo, gde je prijave podnelo ukupno 26 kandidata.

TF „Mihajlo Pupin” Najviše interesovanja za IT smer

Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu drugog dana konkursa primio je 98 prijava, u dva dana ukupno 167, odnosno 40,73 posto od raspoloživih mesta na prvoj godini studija. Najviše interesovanja svršeni srednjoškolci pokazali su za smer Informacione tehnologije, na koji je prijave podnelo njih 57.

Za Fakulteta sporta zainteresovano 127 maturanata

Za indeks Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja drugog dana konkursa bilo je zainteresovano 97 maturanata, u dva dana ukupno 127, ili 33,87 posto od raspoloživih kvota. Budući studenti uglavnom žele da postanu diplomirani profesor fizičkog vaspitanja i sporta, za šta je u dva dana prijavu podelo 120 kandidata.

Sombor: Slab interes za Pedagoški fakultet, samo 44 prijave

Pedagoški fakultet u Somboru drugog dana konkursa primio je 22 prijave, ukupno 44, što je samo 21,57 posto od raspoloživih kvota, a 30 budućih studenata zainteresovano je za smer Diplomirani učitelј. Učitelјski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku drugog dana konkursa primio je 19 prijava svršenih maturanata, ukupno 34, što čini 61,82 posto planiranih kvota za upis na prvu godinu studija. I na ovom fakultetu studenti su pokazali najviše interesa za smer Diplomirani učitelј, za čiji će se indeks do sada nadmetati ukupno 23 kandidata.

Izložba mladih studenata u Kineskoj četvrti

Izložba „Kineska četvrt” je otvorena u četvrtak uveče od 18 časova, u prostorijama „Manual muzeja zaboravlјenih umetnosti”, Bulevar despota Stefana 5. U susret 2021. godini kada će Novi Sad nositi titulu Evropske prestonice kulture, u okviru izložbe su predstavlјeni rezultati rada istoimenog studio-projekta, realizovanog tokom 2017/2018. godine, na predmetima Arhitektonsko projektovanje 1, Urbanističko projektovanje 1 i Arhitektonsko projektovanje 2, uz podršku „Manual muzeja zaboravlјenih umetnosti”. Ceo projekat postavlјen je u središte aktuelnih kulturnih i urbanih politika grada, koje intenzivno razmatraju i eksploatišu prostor Kineske četvrti. Upravo zato, kreativno istraživanje i rad studenata oslonjeni su na relevantne razvojne procese kulture i društva, aktuelne arhitektonske i urbane strategije, potrebe institucionalne i alternativne kulturne scene, sadašnje i buduće korisnike – privrednike i kreativne radnike, a u želјi kreiranja i predstavlјanja prostornih intervencija osetlјivih na  jedinstveni karakter i ambijentalne vrednosti prostora. Izložba je rezultat dugogodišnje saradnje kompanije „Manual” i Fakulteta tehničkih nauka, Odseka za arhitekturu i urbanizam, s kojim je „Manual” potpisao sporazum o umetničko-istraživačkoj i poslovno-tehničkoj saradnji.

Umetnička dela mališana krase Eđšeg

Završna izložba dečjih radova, nastalih tokom školske 2017. i 2018. godine, na besplatnim likovnim radionicama koje su se održavale u dvorcu Eđšeg otvorena je 22. juna  u ovom prelepom zdanju. Akademska slikarka Danijela Vimić rekla je da je pokretač ovog projekta i radionica koje su trajale preko godinu dana pomoćnica direktora Kulturnog centra Novog Sada Sunčica Marković. – Ideja je bila da se ova velelepna i zakonom zaštićena ustanova približi mališanima, a sve je počelo prošle godine sa manifestacijom „Antićevi dani” – podsetila je Vimić. – U prvom ciklusu bavili smo se istorijskim osvrtom na dvorac Eđšeg, na dešavanja koja koja su se ovde odigravala ili koja su bila u vezi sa dvorcem. Na izložbi posetioci mogu da vide više od 160 radova talentovanih učenika novosadskih osnovnih škola, kao i korisnika SOS Dečjeg sela „Dr Milorad Pavlović” i Centra za socijalni rad. Izloženi su radovi na temu „Tri veka almaškog kraj”, te oni nastali u saradnji sa italijanskom fotografkinjom na temu „Zaželi želјu” , portreti Nikole Tesle, oni nastali na uskršnjim radionica.

Najmlađi sugrađani proslavili početak leta

Letnju žurku za mališane organizovala je u četvrtak igraonica „Korzo park”, u saradnji s „Haos animatorima”, koji su se pobrinuli da svaki minut bude zanimlјiv. Vrata su bila otvorena za decu svih uzrasta, a „Minakva” im je obezbedila osveženje. Jedna od organizatorki Jelena Maksić iz „Korzo parka” istakla je njihovu posebnost. „Današnja žurka je nova i drugačija u odnosu na druge u Novom Sadu, jer „Korzo park” ima sasvim drugačiji koncept programa igraonice i rođendaonice kakav se do sada nije pojavio u gradu“, rekla je ona. Različitosti doprinosi ekipa „Haos animatora”, koja se trudi da promeni način toka svakodnevice tako što drugačijim pristupom i pogledom na život smišlјa svoje aktivnosti i drugima služi kao neiscrpan izvor inspiracije i zabave. Jedan od animatora Miki Men kaže da su njihove igre bez granica, a program se sastoji od gradacije iznenađenja. „Pripremili smo sat i po fantastične zabave, a najzanimlјiviji deci je štulaš-klovn, koji u neobičnom kostimu pravi figure od balona“, naglasio je. Žurki je prisustvovalo oko pedesetoro dece, najviše uzrasta od tri do pet godina, kojima oblaci i najava kiše nisu pokvarili plan za zabavu i igru.

Vremeplov: Umro Janko Veselinović

Srpski pisac Janko Veselinović umro je na današnji dan 26 juna 1905. godine. Opisivao je njegovu rodnu Mačvu, s mnogo ljubavi, idealizujući tradicionalni život njegovih zemljaka. Bio je sjajan znalac srpskog jezika i vešto je koristio njegove mogućnosti u romanima, pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani “Hajduk Stanko”, “Junak naših dana”, “Borci”, zbirke pripovedaka “Slike iz seoskog života”, “Od srca srcu”, “Rajske duše”, “Zeleni vajati”, “Male priče”, “Seljanka”, pozorišna igra s pevanjem “Đido” (s Dragomirom Brzakom), komad “Potera” (s Čiča-Ilijom Stanojevićem).

Vremeplov: Umro Miloš Blagojević

Miloš Blagojević, srpski istoričar, član SANU  preminuo je 26 juna 2012. Rođen je u Miletićevu, Banat. Završio je Vojno pomorsku akademiju u Splitu, pa Filozofski fakultet u Beogradu. Doktorirao je 1966. tezom “Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji”. Bio je profesor na katedri za Istorijsku geografiju. Član SANU postao je 2000. Najviše se bavio istorijom privrede srednjovekovne Srbije, ali i državno pravnom ideologijom Srbije u srednjem veku. Dela: “Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji”, “Srbija u doba Nemanjića”, “Srpski narod i srpske zemlje u srednjem veku”.

Vremeplov: Rođen Vladimir Laskarev

Na današnji dan 26. juna1869 godine rođen je srpski geolog i paleontolog ruskog porekla Vladimir Dimitrijevič Laskarev, specijalista svetskog glasa za kenozojske periode, posebno za neogen i kvartar, profesor univerziteta u Odesi i Beogradu, član Srpske Kraljevske akademije. Objavio je oko 40 radova, uglavnom o neogenim i kvartarnim naslagama srpskih terena, s prikazom i analizom njihove fosilne faune i tektonike, i o kongerijskim slojevima i njihovom značaju za tektoniku. Dela: “Fauna Buglovskih slojeva Volinije”, “Geološka ispitivanja u jugozapadnoj Rusiji”, “O stratigrafiji kvartarnih naslaga Vojvodine”, “O ekvivalentima gornjeg sarmata u Srbiji”.

Vremeplov: Rođena Perl Bak

Američka  književnica Perl Bak, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1938.  godine rođena je na 26 juna 1892. Autor je serije dela iz života Kine. Pisala je i knjige za decu kao i eseje. Kao kćerka misionara dugo je živela u Kini. Posle Drugog svetskog rata osnovala je fondaciju “Perl Bak” za pomoć deci američkih vojnika koji su služili u Aziji. Fondaciji je 1967. zaveštala najveći deo prihoda od knjiga – više od sedam miliona dolara. Dela: romani “Dobra zemlja”, “Sinovi”, “Zmajevo seme”, “Rastureni dom”, “Majka”, “Izgnanstvo”, “To ponosno srce”, “Obećanje”, “Paviljon žena”, “Božur”, “Skriveni cvet”.

Vremeplov: Prihvaćen poziv cara Leopolda na zajedničku borbu protiv Turaka 

U Beogradu, na Kalemegdanu, na današnji dan 26. juna 1690.  godine održan je veliki srpski narodno-crkveni sabor na kom je odlučeno da bude prihvaćen poziv austrijskog cara Leopolda na zajedničku borbu protiv Turaka, ali sa teritorije Ugarske.

Vremeplov: Knez Milan sa Austro-Ugarskom zaključio “Tajnu konvenciju”

Na današnji dan 26. juna 1881. srpski knez Milan Obrenović zaključio sa Austro-Ugarskom “Tajnu konvenciju” kojom se Srbija obavezala da će prestati sa agitacijom u Bosni i Hercegovini i da neće zaključiti nijedan međunarodni sporazum suprotan interesima Beča. Zauzvrat dobio podršku u proglašenju kraljevine i nezavisnost Srpske pravoslavne crkve od Carigradske patrijaršije.

Vremeplov: Streljani Apis, Vulović i Malobabić

Na Solunskom polju na današnji dan 26. juna 1917.  streljani su generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, koji su pred vojnim sudom osuđeni na smrtnu kaznu zbog navodnog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića.

Vremeplov: Dekodirano 85 odsto ljudskog genoma

Naučnici iz 18 zemalja dekodirali su na današnji dan 26. juna 2000. godine  85 odsto ljudskog genoma, čime je otvorena nova era u ljudskoj medicini. U naučnim krugovima u svetu ocenjeno da dešifrovanje ljudskog genoma predstavlja najveće otkriće u istoriji čovečanstva. 

Dekan angažovao kriminalce da prebiju profesora

Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu Predrag Čanović, desna ruka bahatog rektora Nebojše Arsenijevića, naručio je šest batinaša da se obračunaju sa akademikom Nemanjom Zdravkovićem. Samo dan pošto je smenjeni rektor Arsenijević fizički napao i pljuvao u holu fakulteta profesora Dejana Baskića, premlaćivanje Zdravkovića, docenta na Medicinskom fakultetu, izbegnuto je brzom reakcijom tužiteljke kragujevačkog Tužilaštva. Nemanja Zdravković godinama je bio žrtva mobinga bahatog rektora i dekana, nezakonito je dobio otkaz baš kada i bebu i jedan je od profesora koji je protiv njih podnosio dokumentovane krivične prijave. Rektor Arsenijević je smenjen 4. juna, a pre tri dana policija je ušla na Medicinski fakultet. Smenjeni rektor najavio je svoju osvetu i poručio da se ovo “ovako neće završiti”. Dekan Čanović je krajem prošle godine optužen jer je sa bratancem naneo teške telesne povrede poznatom kragujevačkom hirurgu
Najmlađi akademik Ruske akademije prirodnih nauka i profesor imunologije Nemanja Zdravković za “Blic” prenosi šta se sve događalo u petak ispred i u zgradi kragujevačkog Tužilaštva, a gde je dekan Čanović planirao da mu namesti klasičnu “sačekušu”. – U 11 časova bilo je zakazano saslušanje dekana Čanovića i bivšeg rektora Arsenijevića za nepoštovanje sudskih odluka. Razlog je što me i pored odluke suda da su mi nezakonito dali otkaz, nisu vratili u nastavu i na posao. Pojavio se samo dekan, a Arsenijević po drugi put izbegava da se odazove pozivu Tužilaštva – kaže Zdravković.
Ovaj mladi akademik opisuje da se u jednom trenutku pojavljuje službenica koja pita da li je to slučaj rektora na šta njegov advokat odgovara da jeste, da Arsenijević nije opet došao i da takav odnos prema organima vodi u pravcu da će morati da bude priveden kako bi dao izjavu. – Na to dekan Čanović dobacuje “ajd’ da vidim baš ko će njega da privede”. Rekao sam “hoće, jer nije jači od države” na šta mi je dekan opsovao majku. Rekao sam profesore kako možete tako da psujete, a dekan je odbrusio onako naredbodavno: “‘Oćeš da izađemo napolje?” – navodi Zdravković.
On dodaje da je bio šokiran. – U tom trenutku dekan uzima telefon, ali ne možete da shvatite kojom brzinom pritiska broj, kao da ga ima na brzom biranju i kaže: “Kume, Pivke, pošalji ekipu da ga prebije!”. Profesor, dekan na brzom biranju ima kriminalca. Dokle smo mi pali” – pita Zdravković. Odmah je pozvao policiju. – U tom trenutku nas zovu u sudnicu koja je odmah pored ulaza u Tužilaštvo. Počinje saslušanje dekana. Nakon petnaestak minuta čujem galamu ispred i vidim dve ćelave glave. Znao sam da su to ljudi koje je pozvao dekan. Prijavljujem tužiteljki da sam prijavio pretnju policiji i da su ti ljudi izgleda ispred Tužilaštva – navodi Zdravković. On dodaje da se tužiteljka tada okrenula da pogleda i čak prepoznala batinaše. – Ovo su problematična i osuđivana lica, zvaću patrolu – rekla je.
Kako je Zdravkoviću saopšteno, jedan od batinaša koje je dekan pozvao je pre dva meseca upucan u obračunu. Ubrzo dolazi i interventna jedinica. Kada su kriminalci videli policiju – beže. Tužiteljka ih je identifikovala policiji. Prema poslednjim informacijama koje su prenete Zdravkoviću, oni nisu privedeni i “nedostupni su organima gonjenja”. Protiv dekana Čanovića je podneta još jedna krivična prijava. On je inače krajem prošle godine optužen jer je sa bratancem naneo teške telesne povrede poznatom kragujevačkom hirurgu. – Godinama su upućivane prijave za nezakonito delovanje rektora Arsenijevića i njegovih ljudi. Stajale su po fiokama, odbacivane jer su oni moćni ljudi u Kragujevcu. Konačno je neko odradio svoj deo posla i to ministar prosvete Šarčević, koji je smenio rektora. Taj čovek ima poštovanje svih nas koji smo učili i sve svoje pošteno stekli. Mogao je i on da ne smeni Arsenijevića, da zažmuri kao i svi ministri pre njega iz raznih partija. Ali čak i više od višegodišnjeg prećutkivaja pojedinih sudija i tužilaca, grešku su napravili organi Univerziteta. Naše kolege koje su zbog lične koristi tri meseca odbijale da postupe po zakonu. Oni su odgovorni što je sada ostalo da stvar rešavaju kriminalci – poručuje najmlađi akademik. Na kraju, kaže da ga ni ova najnovija pretnja nije uplašila. – Mogu da nastave da šalju kriminalce na profesore. Kada sam ušao u borbu protiv bezakonja sa pozicije sile moći, sa ljudima koji nemaju dostojanstvo da bilo koga podučavaju, rekao sam mojim studentima, ovo je moj najvažniji čas u životu. Čas iz etike. Ponosan sam zbog toga i tako se i danas i pored pretnji osećam – kaže Nemanja Zdravković.

Najmlađi član ruske Akademije

Imunolog, docent i akademik Nemanja Zdravković, dobio je otkaz 26. decembra 2016. godine. Lično je bahati rektor zaustavio proces izbora Zdravkovića u vanrednog profesora, što je  dovelo do otkaza. Jedan od razloga – ugrožavao je poziciju rektorovom sinu Aleksandru (sa nezakonitim dokoratom), takođe imunologu. Zdravković se nije potčinio rektorovim kriterijumima, nije se smejao njegovim vulgarnim šalama. Tužio je moćnog rektora, a sud je presudio da je otkaz nezakonit. Ipak, do danas Arsenijević i dekan nisu ga vratili u nastavu, a sudske penale plaćaju novcem fakulteta, odnosno građana Srbije. Ko je Nemanja Zdravković? Samo zbog toga što mu je otac poznati kragujevački lekar, nije želeo da studira u Kragujevcu. Završio je medicinu u Beogradu sa prosekom 9,47 i nekoliko puta proglašavan za jednog od najboljih studenata. Na Sretenje je postao najmlađi član Ruske akademije prirodnih nauka, u kojoj su i 22 dobitnika Nobelove nagrade.

About the Author

admin