Vesti – 28.06.2018.

Izašao novi broj „Informatora“ 

Upravo je izašao najnoviji 132-133-vi dvobroj Vašeg „Informatora“. Između ostalog  u glasilu NSPRV možete pročitati tekstove o tome kako je Svečano obeležen 12. jun – Svetski dan borbe protiv dečjeg rada“ i prigodne tekstove uz taj veliki datum; „Crveni karton dečijem radu“ „Muzikom protiv dečijeg rada“ i  “Podelom nagrada završeni konkursi “Odgovornost za Cilj 4 i učešće građana. Održite obećanje”, te pročitati najbolje pisane i pogledati najbolje likovne radove sa stranicama 5-8.
U  stalnoj rubrici „Iz istorije obrazovanja“ preporučujemo tekstove “Tri veka silbaške škole“, „Emilijan Josimović: Zaboravljeni profesor  i rektor Velike škole“ i tekst „Vasa Stajić: Sjajan život između dva 10. februara“, a na trećoj strani tekstove o „racionalizaciji“ u Subotici, odnosno o gašenju subotičke OŠ „Miloš  Crnjanski“
U  rubrici „Aktuelno“ možete pročitati o tome kako je „Javna rasprava o Zakonu o štrajku  završena pre nego je i počela“ i tekstove „Umesto da ćuti, opet se oglasio  lažni predsednik SRPS-a Slobodan Brajković“, „Ukinuti uredbu o zabrani zapošljavanja“  Ranka Hrnjaza predsednika NSPRV i tekst Milorada Antića „I prosvetarima stanovi po povoljnijim uslovima?“
Statistika je, zbog dvobroja, zastupljena na dve stranice (9. i 10.) „Informatora“, pa tako  u ovoj rubrici možete pročitati tekstove  „Martovske zarade“, „U Javnom sektoru u martu plate gotovo 500 evra“, „April 2018: Prosečna mesečna zarada 416 evra“, „Inflacija 2,1 odsto“ i „Zarade u javnom sektoru veće 5-10 odsto?“, sa izabranim statističkim podacima
U stalnoj rubrici „Pravnici odgovaraju“ ovaj put možete čitati odgovore na pitanja „Korišćenje godišnjeg odmora i nastupanje privremene sprečenosti za rad“, „Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu“ i „Odgovornost škole za štetu koju je pretrpeo učenik“.
Ni u ovom broju nisu izostale „Zanimljivosti“ pa tako možete pročitati kako i zašto „Najbolji đaci koriste internet sat i po vremena dnevno“, „Lolu (3) vratili iz vrtića zbog nepristojne haljine!“, „Tramp “bi dobio dvojku”: Profesorka primila pismo od puno grešaka, ispravila ga i vratila“, i „Italijani oduševljeni, a u Škotskoj robot “popio” otkaz“
Informator možete besplatno preuzeti sa našeg sajta www.nsprvojvodine.org.rs.
Čitajte i sarađujte u Vašem „Informatoru“!

Đukić – Dejanović: Alarmantan podatak o odlasku mladih

Podatak da jedna trećina od 11.000 anketiranih studenata želi da nakon završenih studija napusti Srbiju, te da polovina od njih ne traži nikakve uslove kako bi eventualno razmislila da ostane u zemlji je alarmantan podatak i najvažniji za Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, rekla je 26. juna ministarka za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. “Strategija za visoko obrazovanje mora uzeti u obzir činjenicu da školujemo mlade ljude, koji najčešće zbog toga što nemaju adekvatan posao, posao u struci i adekvatna primanja za započinjanje egzistencije, planiraju da odu”, kazala je Đukić Dejanović za TV Prva. Dodala je da to Ministarstvo i Univerziteti moraju imati veoma konkretnu politiku oko upisa i svih drugih strateških koraka. “S druge strane, Uprava za dijasporu, pri Ministarstvu spoljnih poslova praviće komunikacije sa mladim obrazovanim i svim drugim ljudima, našim migrantima u zemljama u kojima su oni”, dodala je ministarka.

Počeli prijemni ispiti za brucoše

Prijem dokumenata za upis na prvu godinu studija na nekom od 14 fakulteta univerziteta u Novom Sadu završen je pre tri dana, a popunjeno je oko 85 odsto kvota za upis. Neki od fakulteta, gde kvote uglavnom nisu popunjene, jesu poljoprivredni, tehnološki, pravni, kao i prirodno-matematički fakultet. Maturanti su najviše zainteresovani za psihologiju, stomatologiju i računarstvo. Ovi dani su veoma važni za buduće brucoše, jer  su prijemni ispiti počeli juče. Još danas i sutra na većini fakulteta Univerziteta u Novom Sadu su organizovani prijemni ispiti za kandidate koji su podneli kompletnu dokumentaciju i popunili prijave ranijih dana. Rok za završetak svih upisnih aktivnosti je 20. juli.
 https://www.youtube.com/watch?v=MzEFBLHC6Oc

Prijemni: Strogo i bez kašnjenja

Kandidati moraju strogo da vode računa o tome da ne zakasne na prijemni ispit jer u tom slučaju neće moći da ga polažu. Najbolјe je doći na fakultet najmanje pola sata pre ispita, a lična karta kao identifikacija je obavezna. Kašnjenje se ne toleriše ni kod upisa, pa kandidati koji su prošli prijemni moraju da se drže vremenskog rasporeda po grupama koji je obično okačen na oglasnoj tabli. Strogo je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona. Oni se mogu uneti, ali moraju da budu isklјučeni. Lekari savetuju da se na ispit ponese i flašica vode i pojede nešto slatko pre ulaska u amfiteatre i učionice, ali se kandidati moraju raspitati da li je unošenje pića dozvolјeno.

Na Polјoprivrednom preliminarna lista 29. juna

Na Polјoprivrednom fakultetu prijemni ispiti, u zavisnosti od smera i grupe, trajaće tri dana, preliminarna lista biće istaknuta 29. juna, potom sledi vreme za žalbe. Konačna lista biće istaknuta 4. jula, a upis brucoša i podela indeksa biće organizovani od 5. do 13. jula.

Na Filozofskom  prijemni do 29. juna

Na Filozofskom fakultetu prijemni ispiti organizuju se od juče do 29. juna. Preliminarne liste biče objavlјene do 2. jula, a konačne do 5. jula. Upis novih studenata na ovom fakultetu zakazan je za period između 6. i 13. jula, a raspored zavisi od rasporeda upisa po grupama.

Na Tehnološkom prijemni 28. juna

Na Tehnološkom fakultetu prijemni ispit zakazan je za 28. juni. Preliminarna lista biće istaknuta sutradan, 29. juna, a konačna do 2. jula. Upis novih studenata na prvu godinu nekog od smera na ovom fakultetu biće organizovan od 4. do 18. jula.

Pravni: Prijemni u toku

Na Pravnom fakultetu prijemni ispit počeo je juče. Preliminarna lista kandidata koji su primlјeni na neko od budžetskih ili samofinansirajućih mesta biće okačena sutradan, 28. juna, a konačna 29. juna. Upis brucoša za školsku 2018/2019. godinu biće obavlјen od 4. do 6. jula.

Medicinski zakazao prijemni za 27. i 29. juni

Medicinski fakultet prijemni ispit zakazao je za 27. i za 29. juni. Preliminarni rezultati biće objavlјeni dan posle prijemnog ispita, 30. juna, a konačni 6. jula. Upis budućih medicinara biće organizovan od 9. do 13. jula.

Ekonomski: Prijemni juče u Subotici i Novom Sadu, u Bujanovcu 29. juna

Ekonomski fakultet u Subotici organizovao je juče je u ovom gradu i u odelјenju u Novom Sadu zakazao prijemni ispit. Kandidati koji žele da polažu prijemni ispit na Odelјenju u Bujanovcu prijemni će polagati dva dana kasnije, 29. juna. Preliminarna lista biće objavlјena 28. juna u Subotici i Novom Sadu, i 30. juna u Bujanovcu. Konačna lista u matičnoj zgradi i odelјenjima biće objavlјena istog dana, 6. jula. Upis novih brucoša u Subotici i Novom Sadu predviđen je za period između 11. i 13. jula, a u Bujanovcu 11. i 12. jla.

FTN: Prijemni juče, danas i sutra

Fakultet tehničkih nauka prijemne ispite organizovao je juče, danas i sutra. Preliminarna lista kandidata koji su ispunili uslove za upis na budžet ili samofinansiranje biće objavlјena 30. juna, a konačna 3. jula. Upis i podela indeksa zakazani su za period od 4. do 12. jula.

Akademija: Prijemni u toku

Na  Akademiji umetnosti prijemni ispiti već su u toku. Na Departmanu muzičke umetnosti traju od 21. do 30. juna, na Depratmanu likovnih umetnosti od 21. juna do 1. jula, a na Departmanu dramskih umetnosti od 22. do 7. juna. Preliminarne liste na sva tri departmana biće objavlјene 4. jula, a konačne 10. jula. Upis novoprimlјenih studenata zavisi od departmana: 10. jula upisivaće se studenti Departmana dramskih umetnosti, 11. jula studenti Depratmana likovnih umetnosti, a 12. jula studenti prve godine Departmana muzičke umetnosti.

Subotica: Građevinski prijemni zakazao za 29. juni

Građevinski fakultet u Subotici prijemni ispit zakazao je za 29. juni. Preliminarna list abiće objavlјena 4. jula, konačna 11. jula, a upis studenata na prvu godinu studija biće organizoven 19. i 20. jula.

TF: „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu: Prijemni 28. juna

Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu prijemni ispit za upis na prvu godinu studija zakazao je za 28. juni. Preliminarna lista primlјenih kandidata biće objavlјena 2. jula, konačna 4. jula, a upis brucoša organizovan je od 4. do 11. jula.

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja: Prijemni  2 – 4. jula

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja prijemni ispit zakazao je za 2, 3. i 4. juli. Preliminarna lista biće objavlјena sutradan, 5. jula, konačna 6. jula, a upis studentata zakazan je za period od 9. do 13. jula.

Pedagoški: Prijemni održan juče

Na Pedagoškom fakultetu u Somboru i odelјenju u Novom Sadu u ponedelјak je urađena prethodna provera sposobnosti. Prijemni ispit održan je juče , preliminarna lista biće objavlјena 29. juna, konačna 2. jula, a upis se održava od 3. do 5. jula.

Učitelјski na mađarskom: Prijemni  28. juna

Učitelјski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici takođe je u ponedelјak odradio prethodnu proveru sposobnosti kandidata. Prijemni ispit zakazan je za 28. juni, preliminarna lista biće objavlјena 2. jula, a konačna 6. jula. Prijem novih studenata zakazan je za 9. i 10. juli.

Drugi  upisni rok od 3. septembra

Kandidati koji nisu primlјeni na fakultet u prvom upisnom roku mogu da pokušaju ponovo, u drugom upisnom roku u septembru, u zavisnosti od interesovanja i slobodnih mesta. Prijava kandidata u drugom roku organizuje se 3. i 4. septembra, prijemni ispiti zakazani su za 5, 6. i 7. septembar, a krajnji rok za završetak drugog upisnog roka je 28. septembar.

Ivanišević: Napredak u obrazovanju Roma

U Srbiji se beleži konstantan napredak u obrazovanju Roma i njihovom stanovanju, a veliki izazov koji stoje pred nadležnima je kako povećati zapošljavanje pripadnika te nacionalne zajednice, izjavio je 26. juna Nenad Ivanišević iz Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma. Ivanišević, koji je i specijalni savetnik potpredsednice vlade Zorane Mihajlović, kaže da će nadležno ministarstvo u dogovoru sa Nacionalnom službom za zapošljavanje sagledati koje mere će predložiti za poboljšanje zapošljavanja Roma. “Neke zemlje u regionu, na primer Crna Gora, integrisale su u svoj pravni sistem zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina kad završe fakultet. Mislim da je to pravi put”, rekao je Ivanišević.
Naveo je da je putem afirmativnih mera više od 180 upisanih studenata Roma u Srbiji, a da preko 2.000 učenika pohađa izborni predmet sa elementima nacionalne kulture Roma. “Govorimo o konstantnom napretku, posebno u oblasti obrazovanje i stanovanja. Više desetina miliona evra se putem Ministarstva građevinarstva i sredstava iz IPA fondova ulaže u poboljšanje života Roma”, kaže Ivanišević. On je u izjavi novinarima uoči skupa posvećenog programu integracije Roma 2020, rekao da u Srbiji ima više od 500 podstandardnih naselja u kojima žive Romi što je, dodaje, podatak koji omogućava da se krene u njihovu legalizaciju. Ivanišević, međutim, navodi da neće biti moguće legalizovati sva ta naselja.
Strategija za integraciju Roma do 2025. sadrži pet glavnih oblasti – stanovanje, obrazovanje, zdravstvena zaštita i pristup socijalnoj zaštiti, a Ivanišević kaže da se priprema novi akcioni plan za njenu primenu. Pozvao je pripadnike romske nacionalne manjine da se aktivnije uključe kako bi učestvovali na izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina koji će biti održani na jesen.

Usein:  Nema mogućnosti da se sagleda napredak?

Vođa akcionog tima Saveta za regionalnu saradnju Orhan Usein kaže da je juče  razmatran izveštaj o sprovođenju akcionog plana integracije Roma za 2017. godinu, a da nedostaju podaci o tačnom budžetu i potrošenim sredstvima i tačnom broju korisnika mera iz romske populacije. “To, nažalost, ne daje mogućnost da se sagleda napredak u odnosu na 2016”, rekao je Usein i istakao da su pozitivne stvari povećanje broja upisane romske dece u predškolsko i osnovno obrazovanje, i dece koja su završila osnovnu školu, te da ima dobrih primer u poboljšanju stanovanja Roma na lokalnom nivou.
Kada je reč o zapošljavanju Roma, Usein je rekao da broj Roma zaposlenih u državnoj administraciji treba znatno povećati u odnosu na njihovu zastupljenost u ukupnoj populaciji, a da privatni sektor treba mnogo više da se angažuje kako bi bolje iskoristio mere u akcionim planovima.

Maksimović: EU u Srbiji podržala inkluziju Roma

Menadžerka programa za politike Evropske unije u Delegaciji EU u Srbiji Mirjana Maksimović je podsetila da je EU u Srbiji podržala inkluziju Roma kroz projekte vredne 11,4 miliona evra, što će u 2019. godini biti povećano za 20 miliona evra. Maksimović je istakla značaj bliske saradnje institucija centralnog i lokalnog nivoa, kao i drugih aktera uključenih u sprovođenje politika integracije Roma. “U Srbiji postoji solidan strateški i pravni okvir, ali je potrebno jačati institucionalnu koordinaciju svih zainteresovanih strana na centralnom i lokalnom nivou sa civilnim društvom i romskom zajednicom za punu implementaciju Akcionog plana za integraciju Roma”, rekla je Maksimović.

U Vršcu sajam polovnih udžbenika

Školarci već uživaju u raspustu, a njihovi roditelji već brinu o nabavci udžbenika za narednu godinu. Dobro je za kućne budžete, ukoliko ih nabave po nižim cenama, a idealno mesto za potražnju su sajmovi polovnih udžbenika. Jedan takav sajam održan je prošle nedelje u Vršcu, a turistička organizacija Vršca organizuje danas još jedan sajam polovnih udžbenika. Roditelji uglavnom imaju pozitivne reakcije, jer na ovaj način mogu da sačuvaju kućni budžet. https://www.youtube.com/watch?v=OB_m80j-S8k 

Kako “Kinesku četvrt” vide studenti

Oko 20 maketa i prikaza – radova studenata treće godine Odseka FTN-a za arhitekturu i urbanizam koji predstavlјaju potencijalno arhitektonsko-urbanističko rešenje “Kineske četvrti” predstavlјeno je 21. juna u prostorijama „Manuel muzeja zaboravlјenih umetnosti”. Reč je uspešnom nastavku saradnje pomenute kompanije i fakulteta, a i idealna je prilika da se studenti na kreativan način izraze po pitanju teme koja ih se tiče – prostora Kineske četvrti. – Mi u arhivi imamo više stotina idejnih rešenja koja su radovi studenata, a upravo na temu kulturnog distrikta i kreativne industrije koje zagovaramo u ovom delu grada – objašnjava pi-arka „Manuela” Marija Grčić. – Prostor je inspirativan i važan za grad. Čitav koncept odgovara estetici koju zagovaramo u firmi, a to je da objedinimo muzej, radionicu, galerije, studentske atelјee…
Studenti su, u okviru tri predmeta: Arhitektonsko projektovanje 1 i 2, i Urbanističko projektovanje 1, radili na „Studio projekatu – Kineska četvrt”. Interesantni i različiti doživlјaji Kineske četvrti posetioce su „bacili” u maštanje kako bi taj deo grada mogao zaista izgledati. – Ideja je bila da se istakne neka horizontalnost prostora pa smo uradile nadgradnju koja je postala moderan deo ovog objekta, i dogradile smo prednji deo, čime smo htele da istaknemo vegetaciju i ukrasimo prostor zelenilom – objašnjava studentkinja Sonja Aničić. – Zamislile smo da ostanu masivni zidovi i fasada, a što se tiče enterijera, stavile smo skelu da bismo dobile različite ambijente u prostoru, a koja može da služi kao kafić, izložbeni prostor, deo amfiteatra.
Za sada nije u planu da makete budu uklјučene u strategije Grada po pitanju rekonstrukcije Kineske četvrti, ali profesori s FTN-a smatraju da bi bilo dobro da oni koji se bave kulturnim i urbanističkim politikama, imaju u vidu i ove radove. – Nadamo se da će rezultati ovog projekta postati dostupni nadležnima jer to predstavlјa riznicu mogućih tema i razmišlјanja po pitanju Kineske četvrti – istakla je docentkinja s Odseka za arhitekturu i urbanizam Dragana Konstatinović.

Novi Sad: Arno Gujon dobitnik priznanja “Bela golubica”

Arno Gujon dobitnik je priznanja “Bela golubica”, koje šestu godinu dodeljuje “Tesla global forum” istaknutim ličnostima, koje svojim društvenim, naučnim i umetničkim angažovanjem zastupaju vrednosti koje su slične onima kojima je težio Nikola Tesla. Priznanje mu je 26. juna dodeljeno u prostorijama Matice srpske. Visoko odgovorno i moralno ponašanje, kao i činjenje u skladu sa onim što smatra humanim, karakteristike su koje su Arnou Gujonu donele “Belu golubicu”, Teslinu zaštitnicu.
Svako priznanje je važno, jer je ono motivacija za još bolji i predaniji rad, rekao je Gujon prilikom primanja nagrade. Matica srpska će Gujonu na sebi svojstven način odati priznanje za sve ono što čini za srpski narod na Kosovu i Metohiji. Dosadašnji dobitnici “Bele golubice” su dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, Robert Karl, Gi Đoken-direktor Uneskovog centra za mir, Novak Đoković, Divna Ljubojević i Miloš Vučević-Gradonačelnik Novog Sada.           https://www.youtube.com/watch?v=57G8O1hVLJ8

“Elektromreža Srbije” nastaviće da stipendira najbolje srednjoškolce i studente  

Akcionarsko društvo “Elektromreža Srbije” obeležilo je  26. juna 2018. godine 60 godina prenosa električne energije u našoj zemljiU tom društvu kažu da će, osim modernizacije sistema, nastaviti da stipendiraju najbolje srednjoškolce i studente, i tako im omogućiti praktično i stručno usavršavanje. https://www.youtube.com/watch?v=Gt5PhRUrf2o

„Jugoslavija – Srbija – Kosovo: Kosovsko pitanje u 20. veku”, jedina studija,   sa tom tematikom, na češkom jeziku

Profesor  Filozofskog fakulteta u Brnu i član Upravnog odbora Matice moravske zadužen za odnose s Maticom srpskom dr Vaclav Štepanek je autor brojnih knjiga o događajima na Balkanu u 19. i 20. veku, kao i opsežne studije „Jugoslavija – Srbija – Kosovo: Kosovsko pitanje u 20. veku”, jedine s tom tematikom pisane na češkom jeziku. Piše i o migracijama Čeha na jugoistok Habsburške monarhije.     – Posle povlačenja Turaka, na opustošenu „donju zemlju” Marija Terezija je naselila Nemce, Slovake, Rusine, pa i Čehe – objašnjava dr Štepanek. – Prvi, od nekoliko hiljada koliko i danas živi u Srbiji, došli su 1826. u okolinu Bele Crkve. Jedno naselje se i danas zove Češko selo. Nepun vek kasnije, posle Trijanonskog sporazuma, osam sela sa Česima pripalo je Rumuniji. Oni gube svoj jezik, mada znaju svoje poreklo. Ja sam Moravac, kao i Masarik, čiji je srpski pasoš, u kojem je pisalo da je iz Moravske, bio sumnjiv prilježnom švajcarskom službeniku. „Moravska nije u Srbiji”, rekao mu je, a Masarik odgovorio: „Kad se toliko dobro razumete u geografiju, morate znati da i Srbija ima Moravu”. Kasnije je zamolio i od srpske države dobio novi dokumenat u kojem je pisalo da je Amerikanac srpskog porekla. Inače, Česi i Moravci se donekle razlikuju. Srbi uvek kažu da se u Brnu bolje osećaju nego Pragu, topliji je, a moravski mentalitet bliži srpskom. 

Bolnica u S. Mitrovici dobila donaciju za lečenje najmlađih pacijenata

Donacija vredna 10 hiljada evra uručena je opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici. Reč je o aparatima za lečenje najmlađih pacijenata, na dečjem odeljenju. Tu vrednu donaciju sremskomitrovačkoj bolnici omogućila je humanitarna organizacija iz Kanade.   Dečije odeljenje dobilo je pacijent monitor, koji će značajno doprineti praćenju vitalnih funkcija kod najtežih pacijenata, zatim dve infuzione pumpe ( sofisticirana oprema koja podrazumeva precizno plasiranje i doziranje rastvora, lekova i hranjivih materija), EKG aparat uz pomoć kojeg se pristupa savremenoj dijagnostici u smislu praćenja i lečenja najtežih bolesti koje su na žalost u porastu i holter krvnog pritiska, kojeg bolnica do sada nije imala a koji će jasno, 24 sata, pratiti krvni pritisak mladih sa hipertenzijom. https://www.youtube.com/watch?v=RilUyclNf2w

Vremeplov: Bitka na Kosovu polju

Na današni dan 28. juna 1389 godine na polju Kosovu odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni ko je pobedio. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Kralj “Srbljem i Bosni” Tvrtko I Kotromanić, koji je knezu Lazaru pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića, pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Slično pismo je Tvrtko poslao i u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke.
U bici su poginula oba vladara: Lazara su Turci zarobili i posekli, a Murata I je ubio srpski ratnik Miloš Obilić. Nesporna posledica bila je da je Srbija ubrzo postala vazalna država. Kosovska bitka postala je predmet legende, prvo kod čuvenog pisca srednjovekovne Srbije Konstantina Filozofa u “Životu despota Stefana Lazarevića”, zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbina u delu “Il Regno degli Slavi” (Kraljevstvo Slovena) objavljenom 1601 – koje je u stvari prva prava istorija Srba, a najviše preko ciklusa srpskih narodnih epskih pesama.

Vremeplov: Umro Ivan Tabaković

Srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je na današni dan 28. juna 1977 godine. Jedan je od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva. Studirao je u Budimpešti, Zagrebu i Minhenu.

Vremeplov: Rođen Rubens

Flamanski slikar Peter Paul Rubens, jedan od najvećih majstora baroka rođen je na današni dan 28. juna 1577. godine Sjedinio je najbolje tradicije severnjačkog i italijanskog slikarstva. Stvarao je dela puna dramatike, čulnosti, raskoši kostima i sjaja boja. Radio je istorijske, verske i mitološke kompozicije, seoske i galantne scene, portrete i pejzaže. Živeo je pretežno u Antverpenu, ali je radio i u Francuskoj i Španiji, gde je uticao na španskog slikara Velaskeza. Pošto je imao brojne porudžbine, neretko dela velikih dimenzija, deo posla prepuštao je učenicima, među kojima su najznačajniji flamanski slikari Anton van Dajk i Jakov Jordans.

Vremeplov: Rođen Žan Žak Ruso

Na današni dan 28. juna 1712 godine rođen je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno “Deklaracije o pravima čoveka i građanina”. Njegova politička filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Idealizovao je prvobitno “prirodno stanje”, uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedagoškom romanu “Emil”. Religiozni deo tog dela, “Ispovest savojskog vikara”, ražestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu “Seoski vrač”, melodramu “Pigmalion” i napisao je “Muzički leksikon”, “Disertaciju o modernoj muzici”, “Pismo o francuskoj muzici”. Ostala dela: “Društveni ugovor”, “Rasprava o naukama i umetnostima”, “Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima”, “Julija ili Nova Eloiza”, “Pismo Dalamberu”, “Pisma sa planine”, “Ispovesti”.

Vremeplov: Rođen Luiđi Pirandelo

Italijanski pisac Luiđi Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka rođen je na današni dan 28. juna 1867 godine. Napisao je 44 drame, sabrane pod naslovom “Gole maske”. Isprva je izazvao revolt i zabunu publike, ali je ubrzo stekao opšte priznanje i otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Dela: pripovetke “Priče za jednu godinu”, “Smrt na leđima”, romani “Pokojni Matija Paskal”, “Njen muž”, drame “Đakomino”, “Henri IV”, “Šest lica traže pisca”.

“Mladi ljudi u nameri da odškrinu vrata raja često ulaze u pakao”

Upitana kako će se Srbija boriti protiv narkomanije kod mladih, a povodom Svetskog dana borbe protiv narkomanije, ministarka za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović je kazala da “mladi ljudi u nameri da odškrinu vrata raja često ulaze u pakao, koji je hronično samoubistvo”. “Kod najvećih broja psihoaktivnih supstanci da bi se dobilo osećanje eufoprije mora se povećavati doza otrova, koji u jednom momentu izaziva depresiju centra disanje i smrt”, kazala je.
Ukazala je na moderne bolesti zavisnosti, koje, za sada u Srbiji ne postoje, ali takođe već beleže smrtne slučajeve u svetu, kao što su igrice, Fejsbuk zavisnost, internet zavisnost… “I to je jedna bolest zavisnosti koju moramo dočekati spremnije nego što smo ove klasične vezane za psihoaktivne supstance”, kazala je Đukić Dejanović.

Epidemija malih boginja u Novom Sadu ne jenjava – svaki drugi dan novi slučaj  

Doktorka Gospava Gvozdenac, pedijatar Doma zdravlja Novi Sad, obolela je od malih boginja. Ona se trenutno dobro oseća, ima blažu kliničku sliku, a morbile je dobila lečeći nevakcinisano dete. Nad svom decom koja su bila u kontaktu sa doktorkom, preduzete su sve potrebne mere zaštite, a u Institutu za javno zdravlje kažu da epidemija malih boginja u Novom Sadu ne jenjava i da se gotovo svaki drugi dan prijavi po jedan nov slučaj. Doktorka novosadskog Doma zdravlja prve simptome malih boginja primetila je prošlog ponedeljka 18. juna. Ona se zarazila dve nedelje pre toga, lečeći nevakcinisano dete sa simptomima morbila.
“Prvo da vam kažem da je osoba najzaraznija dva dana pre izbijanja ospe i četiri dana posle, što znači da naša doktorka, pošto se razbolela u ponedeljak, subotu i nedelju nije radila i nije bila u kontaktu sa decom”, kaže dr Galina Gavanski iz novosadskog Doma zdravlja. Bez obzira na to, nakon dijagnoze u Domu zdravlja Novi Sad kažu da su odmah preduzete mere kako bi zaštitili svu decu koja su bila u kontaktu sa zaraženom doktorkom. “To znači da smo decu koja su starija od godinu dana pregledali i vakcinisali MMR vakcinom, a decu koja su mlađa njih smo poslali u Dečiju bolnicu da prime introvenski imunoglobulin”, kaže dr Gavanski.
Ovaj slučaj nije iznenađujući, kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine. Epidemija malih boginja u Novom Sadu i dalje traje, i do sada je registrovano 74 slučajeva.
Doktor Mioljub Ristić sa Institut za javno zdravlje Vojvodine  ističe da, posmatrano po nedeljama nadzora, skoro svakog drugog dana imaju po jedan slučaj morbila, tako da se epidemija i dalje ne “predaje”. Mere pooštrenog nadzora su i dalje na snazi.
U Institutu se nadaju da će letnji raspust i godišnji odmori uticati na smanjenje broja obolelih u Novom Sadu. Lekari apeluju na roditelje da vakcinišu svoju decu, kako naredne školske godine ne bismo imali još veću epidemiju.          https://www.youtube.com/watch?v=7k9prtWOFhw

Deca na putu droge, kako roditelji i škola mogu da pomognu?

Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj Mira Kovačević izjavila je 26. juna da raste broj mladih koji probaju ili imaju bilo kakva iskustva sa psihoaktivnim supstancama, ali da to ne znači da automatski raste broj mladih zavisnika. Ona je rekla da o tome ne raspolaže svežijim zvaničnim podacima, navodeći da se novim Akcionim planom, koji je u pripremi, insistira da se država pobrine da se češće i redovno rade ova istraživanja po metodologiji koja je primenjena u evropskim i svim drugim zemljama, da bi na osnovu toga mogli da organizuju svoje dalje delovanje. Ukazujući na ulogu roditelja, Kovačević je za RTS kazala da, kako se čini, roditelji greše kada misle da je dete koje je napunilo 12, 13, 14 godina već dovoljno zrelo, odgovorno, odraslo i da ne moraju dalje da vode računa o tome s kim se druži, kako provodi slobodno vreme, gde izlazi, s kim izlazi.
Ona je istakla da, ukoliko dete u dužem periodu redovnije konzumira neke supstance, to se odražava na njegov izgled, na njegovo ponašanje, uspeh u školi, odnos prema roditeljima, prijateljima. “Prosto ono se promeni i to se nekako lako vidi, ali ono što je problem da mnogi roditelji ne žele s tim da se suoče i onda dugo izbegavaju da pogledaju istini u oči”, konstatovala je Kovačević na Međunarodni dan borbe protiv droga. Navela da se njenoj bolnici sve češće obraćaju škole, naročito privatne, koje imaju mogućnost da organizuju aktivnosti edukacije učenika o ovom problemu, sa željom da im se pomogne jer su primetili među svojim đacima da se polako širi pojava da deca konzumiraju supstance i da su pod dejstvom supstanci čak i na školskom času.

About the Author

admin