Vesti – 29.06.2018.

Brucoši ne mogu dva puta na budžet

Studenti koji su prethodne školske godine studirali prvu godinu na budžetu, a sada žele da na studije krenu od početka, ne mogu da računaju na budžet, pišu “Novosti”. Ovo je novina, koja je kako navodi list, iznenadila mnoge brucoše koji su se ove godine spremali za novi prijemni ispit. Ova novina je predviđena u Zakonu o visokom obrazovanju, koji je usvojen u oktobru prošle godine i koji kaže da student može biti finansiran iz budžeta samo jedanput na istom stepenu studija. Pravilo je uvedeno, kako navode “Novosti”, da bi i studenti prve godine bili ravnopravni sa starijim kolegama.

Dani UNS-a završavaju promocijom novih doktora nauka

“Dani Univerziteta u Novom Sadu” se održavaju od  25. do 29. juna u Rektoratu Univerziteta, povodom 58. godišnjice osnivanja univerziteta i 240. godišnjice osnivanja Norme – škole za obrazovanje srpskih učitelja (preteče današnjeg pedagoškog fakulteta u Somboru). Obeležavanje “Dana Univerziteta” počelo je uručivanjem sertifikata učesnicima Međunarodnog festivala nauke i obrazovanja, koji ne samo da slave nauku i daju joj se u potpunosti, već i svoj naučni entuzijazam i viziju prenose na druge. Ove godine 15.000 posetilaca uspešno su “zarazili” naukom.
Dani Univerziteta su odlična prilika da se istakne značaj pojedinaca i institucija koji su oblikovali Univerzitet i doprineli razvoju nauke, ali i da se razmišlja o budućnosti i potencijalima Univerziteta za koji i ove godine vlada velika zainteresovanost, poručio je rektor. “Utvrdili smo strategijske pravce razvoja naše akademske zajednice i društva u celini, i učinili smo dodatni napor da se povežemo sa institucijama iz inostranstva, koje prednjače u tim oblastima i sa kojima možemo zajedno raditi i ujedno koristiti njihove resurse koji nedostaju našem Univerzitetu”, kaže Dušan Nikolić, rektor Univerziteta u Novom Sadu.
Dani Univerziteta završavaju 29. juna, kada će počasni doktorat biti dodeljen dr Dimitriju Kamaninu, direktoru departmana za međunarodnu saradnju Objedinjenog instituta za nuklearna istraživanja u Dubni, u Rusiji, a sama manifestacija će se završiti promocijom novih doktora nauka.

Nenad Filipović v.d. rektor kragujevačkog Univerziteta

Profesor kragujevačkog Fakulteta inženjerskih nauka Nenad Filipović izabran je u sredu 27. juna na sednici Saveta Univerziteta u Kragujevcu za vršioca dužnosti rektora te visokoškolske institucije. Filipović je na tu funkciju izabran nakon što je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević 4. juna doneo rešenje o razrešenju dosadašnjeg rektora Nebojše Arsenijevića. Pre izbora v.d. rektora, konstituisan je novi Savet Univerziteta za čijeg je predsednika izabran profesor Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu Milan Kolarević.
Zbog bojazni od mogućih incidenata u sali u kojoj se održava sednica našli su se i inspektori MUP, koji su nakon negodovanja pojedinih članovi Saveta izašli sa sednice, ali su ostali u hodniku Ekonomskog fakulteta. Sednica je održana na Ekonomskom fakultetu, a ne kao što je uobičajeno u Rektoratu, jer je Ministrstvo prosvete tražilo da se sednica održi na tom fakultetu.

Plandište: Nagrade vukovcima

Predsednik opštine Plandište svečano je 25. juna uručio Vukove diplome i nagrade najboljim učenicima osnovnih škola sa teritorije opštine. Na ovaj način pohvaljeno je dvanaestoro učenika – osam iz OŠ “Dositej Obradović” u Plandištu, jedna učenica OŠ “Jovan Sterija Popović” u Velikoj Gredi, i njih troje iz OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” u Hajdučici. Prijem za najbolje svršene osnovce i njihove roditelje, organizovan je u svečanoj sali skupštine opštine Plandište, a pored predstavnika lokalne samouprave prisustvovali su mu i direktori škola.
Uz Vukove diplome, svaki od dvanaestoro najuspešnijih đaka dobio je po knjigu “Srpski realisti” i novčanu nagradu u iznozu od osam hiljada dinara. Kažu, lep podstrek za dalje školovanje koje će nastaviti van svoje opštine: “Znači mi zato što smo mi koji smo se trudili ovoliko godina pohvaljeni, i na neki način izdvojeni od ostale dece. Upisujem gimnaziju dalje, opšti smer, a nakon toga svakako fakultet, mada još nisam sigurna koji”, rekla je Marija Kravić iz OŠ “Jovan Sterija Popović” u Velikoj Gredi. “Vidi se da su se potrudili da nam omoguće sve. Ovu novčanu nadoknadu iskoristiće svako kako bude hteo, neko će kupiti knjigu, neko nešto drugo, ali to je značajna pomoć. Upisujem najverovatnije medicinsku školu u Pančevu”, nadovezala se Natalija Nedimović-Klipa iz OŠ “Dositej Obradović” u Plandištu. “Trudila sam se tokom ovih godina, tako da sam ponosna. Upisaću srednju medicinsku školu, i planiram da dalje u školi učim još više i više se trudim. A nakon svega, nadam se, vraćam se u Plandište”, zaključila je Ivana Maksimovski iz OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” u Hajdučici.
Tome se nadaju i svi u opštini, istakao je predsednik, i dodao da je ovih “dvanaest veličanstvenih” zaslužilo i veću nagradu, zbog čega će opština biti uz njih i tokom daljeg školovanja: “Mi treba da budemo ponosni, i jesmo, ali ne samo mi ovde u lokalnoj samoupravi i roditelji, već svi stanovnici opštine Plandište, pogotovo ako oni, kada završe škole i studije, dođu ovde i pokažu nam šta su naučili. Svakako, na mladima svet ostaje, i iako iskustvo jeste presudno u nekim momentima, energija mladih je ta koja treba da pokreće celu opštinu”, poručuje predsednik opštine Plandište Jovan Repac. On je podsetio da lokalna samouprava finansira mesečne karte za prevoz srednjoškolaca, kao i da novčano pomaže studente prve i viših godina fakulteta, našta će moći da računaju ne samo ovi Vukovci, već i ostali uspešni đaci i studenti sa teritorije opštine. https://www.youtube.com/watch?v=SpZqIIn3bgk

Od sredine jula druženje  s knjigom na Štrandu

U okviru Strategije održivog razvoja grada Novog Sada od 2016. do 2020. godine, Gradska biblioteka je predložila tri projekta koja su i usvojena, a to su „Dunavska biblioteka”, „Centar digitalne građe i kreativnog stvaralaštva mladih” i „Dogradnja centralnog objekta Gradske biblioteke u Novom Sadu”. Ipak, našim sugrađanima možda je najbitnije to da će ih omilјene knjige i ovog leta dočekati na gradskoj plaži Štrand, ali od sredine jula. „Preko projekta „Dunavska biblioteka” raspisali smo tender za igzgradnju veće kućice na Štrandu, u kojoj ćemo moći da ponudimo više knjiga, novina i periodike“, objašnjava direktor Gradske biblioteke Dragan Kojić.

Novi Sad: Gradonačelnik podržao dečaka koji je poželeo Bejblejd arenu

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević primio je 26. juna šestogodišnjeg Novosađanina Simona koji je u pismu koje je uputio gradonačelniku izrazio zamisao da u Novom Sadu bude napravlјena Bejblejd arena, odnosno arena za borbu čigrama koja mu je u vidu igračke-makete i uručena na prijemu. – Najmlađi sugrađani nam često pokazuju koliko su iskrenost i otvorena inicijativa potrebni za sve nas starije, da nas koriguju i opomenu u slučajevima kada zaboravlјamo na te male ideje, koje su itekako značajne. Ponosan sam što možemo da ugostimo u Gradskoj kući Simona i da mu se zahvalimo na odvažnosti i hrabrosti da kao šestogodišnjak gradskoj administarciji uputi pismo sa svojom idejom, konkretnom i korisnom za najmlađe. Hvala i medijima koji skrenuli pažnju na pismo, kao i kompanijama koje su se odazvale da pomognu izgradnju arene. Ona je skoro završena, a dizajnirana je po uputstvima našeg malog sugrađanina i biće postavlјena na lokaciji koju je predložio inicijator projekta Simon.  Čekamo još jednu igračku da nam stigne, pa ćemo za koji dan imati prvu bejblejd arenu u Novom Sadu u blizini MZ „Narodni heroji“. Gradska kuća je otvorena i vapi za idejama i inicijativama građana, koje ma kog obima bile, nama su značajne – rekao je gradonačelnik Miloš Vučević.
Majka dečaka Lena Niković naglasila je izrazitu upornost svog sina i rekla da on dva meseca nije odustajao od stupanja u kontakt sa gradonačelnikom kako bi ostvario svoju zamisao Šestogodišnji Simon Niković rekao je da je nakon gledanja crtanog filma, došao na ideju da izgradi nešto po uzoru na ono što je video u crtaću.
Dečak Simon Niković je pokazao da veruje u svoju ideju na koju je došao nakon gledanja istoimenog crtanog filma. Nјegovo pismo zvanično je zaprimlјeno  14. juna, a gradonačelnik je hitro reagovao i kontaktirao nadležne u Gradskoj upravi za građevinsko zemlјište i investicije kako bi se proverilo postoje li uslovi da na toj lokaciji bude izgrađena arena za bejblejd koja je ovih dana gotovo završena.

Muzej Vojvodine:  Predavanje o Jaši Ignjatoviću

Predavanje profesora dr Vladimira Barovića „Jakov Jaša Ignjatović – veliki žurnalista i književnik 19. veka” održano je u sredu 27. juna od 19 časova u novosadskom  Muzeju Vojvodine, Dunavska 37. Autor je predstavio novinarski rad i delo „večitog mladoženje” srpske žurnalistike 19. veka.

RTV danas: “Ja biram” o tehničarima poljoprivredne tehnike

Prvo što se našoj maturantinji, sada već budućoj srednjoškolki Mili dešava na raspustu je odlazak na selo kod babe i dede.  Iako voli i prirodu i životinje, nekako joj iz godine u godinu sve više fali društvo iz grada. Na selu doduše ima dece njenog uzrasta i nikako joj nije jasno kako se neki od njih tako dobro razumeju u sve oko poljoprivrede. U prilog tome predstavljamo smer tehničar poljoprivredne tehnike, upoznajte učenike koji već tokom školovanja održavaju čitava svoja imanja i planiraju da nastave da se bave poljoprivredom.
RTV subota, 30. jun RTV1 9,35 časova, u ulozi maturantinje: Mila Pajić, urednica emisije: Vesna Konja.

Kikinda: Prvo mesto na takmičenju ”Kuhinjski kalfa”

Učenici Ekonomsko – trgovinske škole u Kikindi, osvojili su prvo mesto na takmičenju programskog serijala ”Kuhinjski kalfa”. Kikindski budući kuvari, osvojili su prvo priznanje za najbolju užinu. Kako ističu, učenici su napravili sjajnu užinu i osvojili prvo mesto za užinu pod nazivom “Krompirica”. Prema rečima Milana Maletića, profesora škole, đaci su zasluženo osvojili prvo mesto, ostvarili su sve zadato temom, užina da bude jeftina i prikladna, pokazali umeće i zasluženo pobedili. https://www.youtube.com/watch?v=1P_pZdUNeIA

Titelska škola ispratila generaciju malih maturanata

Završnom, na momente dirlјivom priredbom i svečanom šetnjom, 78 osmaka, maturanata OŠ „Svetozar Miletić” oprostili su 25. juna se od svojih učitelјa i nastavnika, zahvalivši im se na trudu i strplјenju kao i zajednički provedenom vremenu u toku osmogodišnjeg školovanja. „Budite ono što vi želite, a ne ono što drugi od vas očekuju”, poručio im je direktor škole mr Petar Kojić, koji im je u kratkom obraćanju poželeo sreću u dalјem školovanju i životu.
U ime odelјenjskih starešina i ostalih nastavnika, učenicima i njihovim roditelјima, rodbini i prijatelјima, obratila se Milena Subić, odelјenski starešina VIII 2 odelјenja. Predstavnici učenika uručili su prigodne poklone svojim odelјenjskim starešinama Gordani Bulјin, Mileni Subić, Nataši Živančev, Svetlani Grujić i Branislavi Kostić, zahvalivši im se na taj način za nesebično zalaganje i lјubav sa kojom su ih štitili i usmeravali na pravi put u životu.
Bila je ovo prilika da se uruče posebne diplome učenicima koji su na takmičenjima iz pojedinih predmeta postigli vrhunske rezultate, a vukovci su nagrađeni knjigama i novčanim nagradama u iznosu od 10.000 dinara. Posebne nagrade dodelјene su učenici generacije Jeleni Muratović, koja je dobila tri lepe knjige, tablet i 30.000 dinara. Aplauz koji je tom prilikom dobila od učenika i veoma brojne publike govori da su titula i nagrade otišli u prave ruke. Knjige i tablet obezbedila je škola, a novčane nagrade koje je uručio predsednik opštine mr Dragan Božić, obezbedila je Opština Titel.  Učenici su dobili i novi broj učeničkog lista „Latice” koji u ovoj školi izlazi već 38 godina, a ove godine izdat je kao godišnjak gde su pobrojane sve aktivnosti i rezultati postignuti u toku školske godine 2017/2018. List je ove godine štampan na povećanom broju strana, kvalitetnijem papiru i fotografijama u boji. Druženje je nastavlјeno u hotelu „Tisa” gde su brigu o učenicima osim nastavnika preuzeli i predstavnici roditelјa, koji su i insistirali na tome da se zabava održi u ugostitelјskom objektu.
Svečanost je protekla u veseloj i pristojnoj atmosferi, a jedna slučajnost bila je razlog za još veće slavlјe – učenik Branko Stanić proslavio je svoj 15. rođendan, pa mu je omogućeno iskaže svoj nesporni talenat za pevanje. Umesto soliste benda koji je zabavlјao goste, otpevao je nekoliko pesama na radost svojih drugova.

Održan 25. festival „Zlata brana“ u Kisaču

Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević, pozdravila je 24.06.2018. godine  na otvaranju  učesnike jubilarnog 25. Dečijeg festivala „Zlata brana“ koji je održan u Kisaču. Organizator festivala koji je održan u dvorištu OŠ „Ljudevit Štur“ je Kulturni centar „Kisač“. Učestvovalo je  više od 1.300 devojčica i dečaka iz Srbije, Slovačke, Hrvatske i drugih zemalјa, što ovaj festival, u svojoj kategoriji, čini najvećim ne samo u okvirima naše zemlјe, nego i šire.

Mokrin: Održan prvi „Dan Raše Popova“

Dužno poštovanje na prvoj manifestaciji „Dan Raše Popova“ žitelјi Mokrina iskazali su 27. juna svom Raši, autoru kultne televizijske emisije „Fazoni i fore“, književniku, publicisti i novinaru, koji je karijeru počeo u „Dnevniku“. Uvek je sa ponosom isticao da su mu koreni u Mokrinu, a njegovi sugrađani i svi poštovaoci ga se po lepom sećaju. Publika je uživala u omilјenoj predstavi Raše Popova „Bela korida“, kao i u kolažu programa koji su izveli kikindski i mokrinski pesnici, uz veliki maskenbal, igru, pesmu i druženje. Manifestaciju je organizovala MZ Mokrin uz podršku Grada Kikinde.
Popularni dečiji pisac Tode Nikoletić priznaje da mu je jedan od najvećih uzora bio Raša Popov: „Raša Popov je bio duboko pobožan čovek, tako da smo celu manifestaciju uradili sa merom. Imam utisak da će ova manifestacija, na neki način biti slava Mokrina. Deca će pokazati svoja umeća i nas starije naučiti da je svet lepo mesto za život“, kaže Nikoletić.

Festival Glas anđela – Tijana Jurić u Bajmoku

Četvrti etno Festival “Glas anđela – Tijana Jurić“ biće održan u Bajmoku 29. i 30. juna. Dvodnevni festival će započeti pozorišnom predstavom manjeg formata koja se svake godine izvodi u sali Kulturno-umetničkog društva “Doža Đerđ“. U prethodne dve godine publika je mogla  da pogleda izvrsne predstave “Indigo“ i “Prah“, a za ovogodišnji festival organizatori najavlјuju jednu od najtraženijih pozorišnih predstava koju izvode velika glumačka imena. Druge, ujedno i glavne festivalske večeri, fokus će biti na takmičenju dece u etno pevanju. Desetoro dece do 16 godina, koje će prethodno stručni žiri odabrati na audicijama, nastupiće uz pratnju orkestra Radio-televizije Vojvodine, pod vođstvom Miće Jankovića. Nјihovo pevanje će i ove godine ocenjivati stručni žiri, predvođen etnomuzikologom Bojanom Nikolić Petričković, dok će se u ulozi specijalnog člana ovogodišnjeg žirija naći Bilјa Krstić, koja će izvesti i jednu svoju numeru. U revijalnom delu ove godine nastupiće bard starogradske muzike Zvonko Bogdan koji je o Bajmoku često pevao. Ulaz na koncert, kao i celokupni program drugog festivalskog dana biće besplatan za sve posetioce.

Miloš: Student farmacije i  … ljubitelj lepe reči

Miloš Švonja je student farmacije, ali i ljubitelj lepe reči, koju rado prenosi na papir. Miloš Švonja je student četvrte godine farmacije. Čitanje pesme “Noć” od Aleksandra Puškina bilo je dovoljno da i sam poželi da piše. Danas je ponosni stvaralac zbirke poezije “Hostel Beatris”. Glavni motivi u knjizi su vino, smrt i erotizam, a kroz zbirku se provlače dva osnovna pitanja: “Ko je ona i gde je Bog”? “Ona jeste simbol savršene žene, dok Bog kao i motiv vina koji je dosta zastupljen jesu simboli spoznaje. …Sam naslov knige dosta govori o samoj knjizi, Beatris je bila devojka u koju je bio zaljubljen Dante, mada je on nikada nije upoznao, ali svakako jeste bila njegova velika inspiracija da napiše delo Novi život. Shodno tome je i mene ta priča inspirisala da je napišem”, kaže Miloš Švonja.
Iako pesme odišu mračnim ambijentom, autor kaže da ipak nisu oličenje pesimizma, već odraz i potvrda stvarnosti. ” Svakako da je glavna inspiracija za tu neku knjigu bile su sitnice, kao što je cigara, vino, jutarnja kafa, neki pogled i tako”, dodaje Miloš. On je zahvalan svim ljudima koji su mu pružili podršku u stvaranju i koji su čitanjem i pozitivnim kritikama doprineli da “Hostel Beatris” dobije svoj konačni oblik. Dok pesništvo doživljava kao uživanje i beg od stvarnosti, farmaciju doživljava kao svoju profesiju. U budućnosti će nastaviti da izvlači najbolje iz oba sveta. ” Pesništvo, kao i sama farmacija imaju nešto zajedničko, a to je upravo ta komunikacija sa ljudima, ta komunikacija sa sobom. Pesništvom pokušavam da doprem do samog sebe, a farmacijom do drugih ljudi i naravno da im pomognem”, kaže Miloš.
Razgovarajući sa našim sagovornikom, razmišljali smo. Život je previše kratak da bismo bili zatvoreni za nova iskustva, a opet dovoljno dug da istražimo sve ono što nas zanima, i da, kako kaže naš sagovornik, završimo sve ono što započnemo. Ostaje pitanje: Da li smo dovoljno hrabri? https://www.youtube.com/watch?v=qW22JK4Y0d0

U Mokrinu održan 33. Memorijal „Miroslav Antić”

Na Varoškom trgu u Mokrinu, 26. juna održan je 33. Memorijal „Miroslav Antić”, kojim su poštovaoci stvaralaštva Miroslava Mike Antića, u nedelјu uveče još jednom odali počast velikom pesniku, novinaru, slikaru, filmskom reditelјu i boemu. U programu su učestvovali poznati glumci, književnici i drugi umetnici, dok ih je na bini pratio tamburaški orkestar „Mokas”. Čitani su tekstovi o Mokrinčanima koje je pesnik opisao u novinskim reportažama, a sve pod utiskom da je Miroslav Antić bio neko ko je svojom svestranošću znao kako da sledimo svoju zvezdu, ali i da pošalјe jaku poruku svima koji vole, pre svega, da žive. Otuda je i naziv ovgodišnjeg memorijala u čast Mike Antića bio „Mokrin – To je velika poplava u lјudima“.
Besmrtnom Miki u čast besedili su glumci Predrag Ejdus, Gorica Popović i Igor Đorđević, a u programu su još učestvovali Gojko Božović, Ana Ristović, Zorana Bećić, Đorđević, Miodrag Petrović, Žarko Novakov, Dragana Kosjerina i Tanja Banjanin, a nadahnuto je o Antićevom detinjstvu i mladisti govorio kolumnista „Politike“ i publicista Bogdan Ibrajter Tane.

Banoštor u subotu obeležava “Dan Dunava”

Manifestacija “Dan Dunava” u Banoštoru ove godine će biti obeležena u subotu, 30. juna. Program je prvenstveno posvećen deci i edukaciji najmlađih o očuvanju eko-sistema ove evropske reke. Kroz zanimljiva predavanja, praktičan rad i zabavu sa animatorima, mališani će upoznati različite aspekte životne sredine, probleme zagađenja vode i uticaja na okolinu, ali i šta svako od nas može da učini za lepši i čistiji Dunav. Mališani će učestvovati u likovnoj radionici, praviće grad od peska, a imaće priliku i da se upoznaju sa sportovima na vodi.
Ni odrasli neće biti zapostavljeni, jer će se održati turnir u malom fudbalu, ali i takmičenje u kuvanju ribljih kotlića.
“Dan Dunava” je integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u četrnaest zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa.

Paraćin: Podizanje energetske efikasnosti u školama i vrtićima

U podizanje energetske efikasnosti 23 objekta u Vrbasu, Paraćinu, Užicu i Kruševcu biće uloženo oko 8,5 miliona evra, a iz Ministarstva rudarstva i energetike očekuju da će taj projekat, koji se sprovodi sa Vladom Švajcarske, pokazati put i drugim opštinama u Srbiji kako može da se uštedi oko 40 odsto energije. Cilj “Projekta energetike efikasnosti i upravljanje energijom u opštinama u Srbiji” je da se poveća energetska efikasnost i svest o energetskoj efikasnosti i borbi protiv klimatskih promena u opštinama i gradovima Srbije, a energetsko saniranje ukupno 23 objekta trebalo bi da bude završeno naredne godine.
U Paraćinu će energetski biti sanirano osam javnih objekata i to četiri vrtića i četiri škole, a član Opštinskog veća Vrbasa Marijan Mijanović kaže za Tanjug da je za taj posao namenjeno 1,6 miliona švajcarskih franaka.

Vremeplov: Rođen Petar Kočić

Na današnji dan 29. juna 1877. godine rođen je srpski pisac Petar Kočić, jedan od najistaknutijih srpskih realista, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa studija slavistike u Beču i službovanja u Srbiji i Skoplju, dugo je bio bez posla, osuđivan je i tamnovao je u Banjaluci i Tuzli. U Banjaluci je pokrenuo list “Otadžbina” koji je zabranjivan. Počeo je pesmama, ali je ubrzo prešao na prozu. Jedrim i sažetim pripovedanjem i svežim poetskim jezikom, snažno je prikazao planinski zavičaj, život u njemu i sudbinu seljaka, a u satirama je britko kritikovao prilike u kojima su živeli bosanski seljaci pod austrougarskom okupacijom. Dela: satire “Jazavac pred sudom”, “Sudanija”, zbirke pripovedaka “S planine i ispod planine”, “Jauci sa Zmijanja”.

Vremeplov: Regionalni naučni centar u Novom Sadu

Regionalni naučni centar u Novom Sadu, organizaciona jedinica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda otvoren je na današnji dan 29. juna 2016. godine. Novoustanovljeni regionalni centar utemeljen je s ciljem organizacije naučnog rada, naučnih skupova i tribina u Novom Sadu i širom Vojvodine.

Vremeplov: Rođen Vasko Popa

Srpski  pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka rođen je na današnji dan 29. juna 1922 godine. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom. Dela: zbirke pesama “Kora”, “Nepočin-polje”, “Sporedno nebo”, “Uspravna zemlja”, “Vučja so”, “Živo meso”, “Kuća nasred druma”, “Rez”, antologija narodnih umotvorina “Od zlata jabuka”, antologija poetskog humora “Urnebesnik”.

Vremeplov: Rođen Rober Šuman

Na današnji dan 29. juna 1886 godine rođen je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac “Šumanovog plana” 1950, na osnovu kojeg su 1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nemačka, Italija i Francuska stvorile – Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, preteču sadašnje Evropske unije. Bio je ministar finansija 1946, predsednik vlade od 1947. do 1948, šef diplomatije od 1948. do 1953. i ministar pravde od 1955. do 1956.

Vremeplov: Umro Tomas Haksli

Engleski  biolog i filozof Tomas Henri Haksli, vatreni pobornik teorije Čarlsa Darvina umro je na današnji dan 29. juna 1895 godine. Snažno se protivio tradicionalnoj teologiji i skovao je termin “agnosticizam” (nije spoznao) da bi opisao sopstvenu poziciju. Od 1883. do 1885. bio je predsednik Kraljevskog društva (Akademija nauka). Evolucionistička shvatanja je izložio u delu “Mesto čoveka u prirodi”. Ostala dela: “Evolucija i etika”, “Nauka i kultura”, “Priručnik komparativne anatomije kičmenjaka”.

Vremeplov: Rođen Ljubomir Klerić

Na današni dan 29. juna 1844. godine rođen je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je više naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao je više naučnih radova i univerzitetski udžbenik “Teoriska mehanika”.

Vremeplov: Rođen Sent Egziperi

Francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent Egziperi, autor “Malog princa”, jednog od najlepših dečjih romana u svetskoj književnosti rođen je na današni dan 29. juna 1900. Literata koji je odisao aristokratskim duhom u delima je veličao moralnu snagu lične žrtve i herojstva. Dela: “Pošta za Jug”, “Zemlja ljudi”, “Ratni pilot”, “Mali princ”.

Vremeplov: Prvi demokratski ustav u Srbiji

Na današni dan 29. juna 1869. godine Skupština Srbije usvojila je Ustav koji su posle smrti kneza Mihaila Obrenovića 1868. sačinili Milivoje Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović, namesnici kralja Milana Obrenovića (tada kneza). Bio je to prvi demokratski ustav u Srbiji, s nizom ograničenja, što je bilo uobičajeno u tadašnjoj ustavnoj praksi Evrope. Brojne evropske zemlje u to vreme nisu ni imale ustav, a većina onih koje su ga posedovale je imala bitno konzervativnije ustrojstvo od Srbije.

Vremeplov: JAR započela sa aparthejdom

Južnoafrička Republika (tada Unija) započela je na današni dan 29. juna 1949. godine  sprovođenje specifičnog političkog modela po imenu – aparthejd. Zvanično, taj sistem je značio razdvojen život različitih rasnih grupacija u toj zemlji, u stvarnosti on je značio teorijsku racionalizaciju za strogi rasizam i obespravljenost, na svim poljima, stanovnika koji nisu evropskog porekla.

U nedelju dana i treća žrtva sintetičkih droga

Učenica Politehničke škole u Kragujevcu M.M (16) treća je osoba tinejdžerskog doba, koja je u Srbiji preminula zbog upotrebe droge za samo nekoliko dana preneo je Blic.  Kako navodi list, M.M, rodom iz Petrovca kod Kragujevca, sa starijim bratom bila je kod druga u naselјu Šumarice, kada je u telo unela smtonosnu dozu droge. Policija sumnja da je u pitanju predoziranje nekom od sintetičkih droga, dodaje Blic.  Prethodno je objavlјeno da su zbog upotrebe droge preminuli J.P. (17) u Beogradu i N. S. (18) u Bačkoj Palanci.

Među zavisnicima i deca od dvanaest godina: Koriste droge koje “dižu”

Pacijenti Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlјe su i deca od 12 godina, kaže načelnik klinike Ivica Mladenović i ukazuje da u slučaju da dete koristi narkotike potrebno da se leči “cela porodica”. On objašnjava da Institut za mentalno zdravlјe leči celu porodicu, jer se kao logično pitanje nameće, kako kaže, kako je došlo do toga da dobro dete koristi narkotike i “upadne u problematično ponašanje i sve ono što oni nose”. Mladenović ukazuje da nema razlike između lakih i teških droga i dodaje da su najveće psihoze koje je video u kliničkoj praksi upravo bile posledica marihuane.
Na pitanje kako bi opisao profil pacijenata koji dolaze na lečenje u kliniku u grupi adolescenata, on kaže da su to mladi lјudi želјni novog iskustva, koji se identifikuju sa svojim idolima, vrlo često lјudima koji konzumiraju psihoaktivne supstance.  Kod nas najčešće dolaze onda kada dođe do psihoze od amfetamina ili marihuane ili onda kada imaju previše socijalnih problema. Uglavnom, onda kada je to jako zapuštena priča i dugo izostaju iz škola, objašnjava Mladenović. Danas je, nažalost, skreće pažnju, kod mladih postalo normalno da uzimaju droge “koje dižu”.

Koji imaju više novca uzimaju kokain, ostali amfetamine

Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Ivica Mladenović podseća na skorašnje slučajeve predoziranja mladih lјudi sa smrtnim ishodom, i navodi opasnost od sve većeg prisustva sintetičkih droga u Srbiji.  Najpre su to ekstazi i spid, ali postoji preko 1000 sintetičkih droga. Sve su to derivati amfetamina, koji sa samo malim izmenama postaju jako adiktogene droge, one koje kada jednom probate – navukli ste se, objašnjava doktor. Skreće pažnju da se danas sve više na mestima i u prilikama kada se okuplјaju mladi, pa i na maturskim večerima dešava da dođe do veće konzumacije ekstazije i spida, a sa tim i ubrzanog rada srca, hipertenzije i u najgorem slučaju smrtnog ishoda.
Kao opasne nove sintetičke droge on navodi  i takozvane “droge za silovanje”.  Ne volim da koristim taj termin, jer to su zapravo lekovi za spavanje. Dovolјno je da ga stavite nekome u piće i desiće se pad svih barijera koje inače postoje, mišićnog tonusa, a te osobe neće se sećati ničega u sledećih sat ili dva, rekao je Mladenović.

Problem rešiti sistemski

Na pitanje kako rešiti problem sa sve većim brojem dece koja koriste narkotike Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti kaže da je to moguće jedino sistemski, a da rešenje nije da uče o tim drogama u školama jer ona već znaju mnogo o tome.  Država najpre mora da uradi svoj deo posla na zakonskom nivou, takođe i policija, a najveću ulogu ima porodica, poručuje Mladenović. Jer, kako kaže, na porodici je odgovorniost da deci usadi sistem vrednosti i pruži mogućnost da nauče da kontrolišu sebe i promovišu zdrave stilove života.
Podsećamo, u prethodnih nekoliko dana u Srbiji je preminulo troje maloletnika od posledica prekomerne upotrebe droge, a podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da je sve više maloletnika među uživaocima narkotika, te da najmlađi ima dvanaest godina.  Iz Ministarstva zdravlјa najavlјuju da će problem proizvodnje i upotreba sintetičkih droga izneti pred vladu, jer je to problem koji mora da se rešava u saradnji s policijom, sudstvom, prosvetom i svima koji imaju dodira s decom.

About the Author

admin