Vesti – 30.06./01.07.2018.

Osmo novosadsko “Big dečje leto”

Novosadsko „Big dečje leto”, osmo po redu, počelo je u nedelјu, 24. juna, i trajaće do 31. avgusta. Manifestacija se održava na više lokacija u gradu, a deca uzrasta od 3 do 14 godina imaće priliku da prisustvuju i učestvuju u više od 270 programa. Ulaz na gotovo sve događaje je besplatan.
Svečano otvaranje održano  je u nedelјu od 18 časova u prizemlјu tržnog centra „Big”, Sentandrejski put 11.  Publika je  prisustvovala programu za decu i roditelјe koji su priredili članice plesnog kluba „Partizan 2”, hor „Do-re-mi”, deca glumci, pevači iz „Kulturnog skloništa” i novosadski kapueristi, nakon čega je održan Bazar kreativnih radionica.
Već od ponedelјka (25. jun) najmlađe sugrađane dočekalo je 70 dana različitih predstava, performansa, filmskih projekcija, naučnih i jezičkih radionica, kao i umetničkih i sportskih. Osim toga, mališani su se upoznali s Robotiksom, mogli su saznati gde su i kada nastale lego kockice, a imali su  i priliku da treniraju na rolerima s trenerima iz Hokej kluba „NS Stars”, da se upoznaju s običajima i narodnim nošnjama u Montesori centru „Suncokreti” i da prave glinene skulpture u Poklon-zbirci Rajka Mamuzića.  U tržnom centru „Big” svakog utorka i četvrtka tokom juna i jula od 18 do 20 časova biće održavan program za decu.
Ove godine prvi put Dečji kulturni centar i Novo kulturno naselјe zajednički će organizovati predstave, performanse i kreativno-edukativne programe svake subote tokom avgusta da bi i deca iz drugih delova grada lakše mogla da učestvuju. Novosadsko „Big dečje leto” organizuje Dečji kulturni centar „Novi Sad”, uz podršku Grada Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i tržnog centra „Big”. Spisak radionica, satnica, prijave za učestvovanje, cene dnevne participacije i informacije o uzrastu kojem je namenjen određeni program mogu se naći na sajtu www.decinadar.org ili na „Fejsbuk” stranici „DKCNS – Dečji kulturni centar Novi Sad”.

Upoznavanje s evropskom kulturom

Evropska unija je 2018. godinu proglasila Evropskom godinom kulturnog nasleđa, te će pod sloganom „Kada kazalјke krenu unatraške” deca imati priliku da se u kulturnim i obrazovnim institucijama upoznaju sa značajem evropskog kulturnog nasleđa i da steknu znanje o bogatoj evropskoj baštini kroz edukativne, naučne, jezičke i kreativne radionice i programe prilagođene njihovom uzrastu i interesovanju.

Rok kamp za devojčice do 1. jula u Sremskim Karlovcima

Drugi rok kamp namenjen devojčicama koje žele da nauče osnove sviranja gitare, bas gitare, bubnjeva ili klavijature otvoren je u Sremskim Karlovcima i traje do nedelje, 1. jula. U kampu učestvuje više od 30 devojčica iz cele Srbije – Novog Sada, Beograda, Sremske Mitrovice, Smedereva, Alibunara i mnogih drugih mesta.
Kako kažu organizatorke, devojčice često nisu dovoljno ohrabrene da se bave rok muzikom, pogotovu one iz manjih sredina. Prema rečima Maše Peruničić, jedne od organizatorki Rok kampa za devojčice, posebno im je drago što u kampu učestvuju devojčice iz cele Srbije koje možda u svom okruženju nemaju priliku da saznaju nešto više o alternativnoj kulturi: “Cilj ovog projekta je da utičemo i na roditelje i na širu javnost, kako bi devojčice bile što više osnažene da se bave čime god požele. Često deca padaju pod uticaj „mejnstrim” kulture i nameću im se „muški” i „ženski” hobiji, muzički instrumenti i sportovi. Mi želimo da pokažemo da to nije tako i da svako može da se bavi onim što želi”, kaže organizatorka Maša Peruničić. Devojčice, učesnice Rok kampa, tokom nedelju dana radionica formiraće osam rok bendova koji će u nedelju, 1. jula, na otvorenoj bini Eko centra Radulovački u Sremskim Karlovcima imati svoje prve nastupe. Učesnice će izvesti klasike rok muzike, a koncert počinje u 13 časova i ulaz je besplatan.
Rok kamp za devojčice prvi put je organizovan prošle godine i jedinstven je u ovom delu Evrope. Kamp su pokrenule mlade muzičarke i aktivistkinje programa FEMIX, podstaknute željom da ohrabre devojčice da se bave onim što žele, koliko god da je to netipično. FEMIX je jedan od programa Organizacije za promociju aktivizma OPA, namenjen promociji i afirmaciji ženskog stvaralaštva u raznim umetničkim oblastima.
Drugo izdanje Rok kampa za devojčice podržali su Ministarstvo kulture i informisanja, Rekonstrukcija Ženski fond, Fondacija Jelena Šantić i Balkan Trust for Democracy, Contango d.o.o, Erste banka i svi građani koji su uplatili novac putem platforme donacije.rs.

Rok kamp:  Šest sati muzičkih proba i radionice posvećene muzici i ženama u muzici

Jedna od učesnica ovogodišnjeg Rok kampa za devojčice u Sremskim Karlovcima je i 13-godišnja Kristina iz Knjaževca koja je prvi put u ovakom kampu: “U muzičkoj školi sviram klavir, pa sam odlučila da probam i klavijature u rok bendu. Za kamp sam čula od dve drugarice koje su prethodne godine učestvovale i očekujem da ću i ja upoznati sjajne nove drugarice i da ću naučiti nešto novo”, kaže Kristina.
Prema rečima Tatjane Nikolić, koordinatorke Rok kampa, učesnice će svaki dan imati šest sati muzičkih proba, ali i radionice posvećene muzici i ženama u muzici: “Devojčice će imati priliku da saznaju nešto više o istoriji rok muzike, ženama u rok muzici, da pogledaju zanimljive filmove, ali i da učestvuju u debati “Da li rok kamp za devojčice treba da bude samo za devojčice”, kaže Tatjana i dodaje da je izuzetno važno da se za vreme kampa sve učesnice osnaže kako u muzičkom, tako i u društvenom smislu.

Od jeseni u Žabalјskoj srednjoj školi samo e- dnevnik

Srednja škola „22 oktobar” u Žablјu će od jeseni voditi samo elektronski dnevnik, jer se posle višemesečnog iskustva u vođenju administaracije i ocenjivanja e – dnevnik pokazao kao jednostavniji i brži – kaže administrator Svetozar Popov. Do sada su nastavnici vodili dvojnu adminstraciju, pa su podatke osim u računar unosili i u „papirni dnevnik”. Škola se od drugog polugodišta našla u pilot- projektu Ministarstva prosvete, uz 260 škola u Srbiji, na zahev direktora Miodraga Janoša, koji se, ne pitajući kolektiv, samoinicijativno odlučio za ovu novinu, znajući kao magistar mašinstva prednosti IT tehnologije.  – Neke su škole posle sastanaka sa prosvetim radnicima odbile E-dnevnik, iako su bile odabrane od Ministarstva prosvete. Međutim, kod nas je nov način vođenja administracije odmah prihvaćen i u proteklih nekoliko meseci se pokazalo da većina profesora pre upiše podatke u E – dnevnik pa ga tek onda prepisuje u papirni – kaže Popov.
Škola ima 550 učenika u 23 odelјenja, 70 nastavnika, čak 91 predmet i mnogo grupa -200. Nastava se odvija samo u jednoj smeni, pre podne, u tri zgrade, pa su prosvetni radnici morali nositi dnevnik, a sada se zahvalјujući interent pristupu uloguju i u računar upišu čas, ocene, prisutnost na času. – U malom prostoru u rubikama jednostavnije je uneti u računar podatke o radnom času, dodatnim i dopunskim časovima, edukaciji , fakultativnoj nastavi…nego rukom pisati. Za sada računare za E – dnevnik imamo u osam učionica, i po dva u dve zbornice i jedan u fiskulturnoj sali – dodaje Popov.

E-dnevnik štedi oko 350.000 dinara

Po rečima administratora e-dnevnika Svetozara Popova škola će od jeseni kada krene samo vođenje E –dnevnika imati uštedu od oko 350.000 dinara, jer neće morati da kupuje nove dnevnike. – Žao nam je što nećemo na kraju školske godine i svedočanstva raditi u elektronskoj formi, jer je Ministarstvo prosvete odlučilo da ovaj vid administracije bude u primeni od naredne školske godine –kazao je Popov.

SŠ „22 oktobar” u Žablјu: Mesta za 210 đaka

Srednja škola „22 oktobar” u Žablјu će, kao lane, u novoj školskoj godini primiti 210 đaka. Za po 30 učenika biće mesta na četvorogodišnjim smerovima: tehničar za mašinsko konstruisanje, gimnazija opšti tip, turističko – hotelijerski tehničar i ekonomski tenhičar. Na trogodišnje školovanje upisaće 30 kuvara i po 15 đaka za automehničare, mehaničare privredne mehanizacije i mehaničare rashladnih uređaja.

U Srbiji ne postoji nijedna dečja knjižara!

Činjenice da u našoj zemlјi ne postoji nijedna dečja knjižara, a da je Dečje odelјenje Gradske biblioteke u Novom Sadu više od 60 godina u istom malom prostoru, ali s većim fondom knjiga i čitalaca, jesu poražavajaće.  “Od marta 1955. godine, kada je Dečje odelјenje u Gradskoj biblioteci otvoreno, pa sve do današnjeg dana, ono nije proširilo prostor te i dalјe predstavlјa jedino izdvojeno odelјenje za decu i mlade u gradu koji je, u međuvremenu, višestruko narastao i po broju stanovnika i po kvalitetu njihovih potreba”, naglašava rukovodilac Dečjeg odelјenja Katarina Novaković. Kako kaže, nalaze se na istom mestu, u Dunavskoj ulici 1, i ukratko, to im je u radu i najveći problem i ograničenje. Pri tom, važno je naglasiti da broj korisnika kontinuirano, godinama, ne opada, već raste.
Osim toga Dečje odelјenje aktivno učestvuje u različitim kulturnim programima namenjenim deci i mladima, što je prilika da se predstavi, ali i da se promoviše čitanje knjiga. Po rečima naše sagovornice, od prvog dolaska u biblioteku, od malih nogu, deci se ukazuje na značaj čitanja, lepotu koju knjige kriju u sebi, važnost lepe reči, pristojnog ponašanja, negovanje tradicije, poštovanje prošlosti i dostignuća stvorenih pre nas, ali i podsticanje mladih da stvaraju, maštaju, uče, istražuju…
Osim tehnološkog „napada” i pokušaja da elektronske stranice zamene papirne, interesovanja dece istog uzrasta se i te kako menjaju iz godine u godinu. Ono za čim je petogodišnjak posezao i birao da prelista ili pročita u biblioteci pre dve decenije, njegov vršnjak ovih dana neće odabrati. „Tačno je da se interesovanja današnje dece razlikuje on one od pre deceniju-dve… Česta je pojava da je velika potražnja upravo za onim naslovima koji su ekranizovani, poput raznih crtanih filmova, romana, naučne fantastike. To ne mora nužno da bude loše jer, na primer, film „Planeta s blagom” može biti podsticaj da neko dete pročita knjigu „Ostrvo s blagom” ili neku drugu slične tematike“, objašnjava naša sagovornica.

Čitalaca sve više, a prostor isti

Jedan od najlepših dokaza koliko dobra knjiga pozitivno utiče na nas jesu i posete nekadašnjih korisnika Dečjeg odelјenja, koji se vraćaju tim knjiškim rafovima s „pojačanjem”, svojim potomcima. „Ponosni smo na činjenicu da je mnogo onih koji su uz nas, bibliotekare, i knjige, odrasli u uspešne lјude, a sada dolaze da nas posete, ispričaju kako su i šta rade, pomažu nam u radu s novim generacijama u okviru tematskih radionica, predavanja“, kaže Katarina Novaković.
Dečje odelјenje raspolaže fondom većim od 30.000 knjiga kojima se služe roditelјi s bebama, predškolci, osnovnoškolci, tinejdžeri, studenti pedagoških fakulteta, ali i oni koji se uvek rado vraćaju literaturi uz koju su odrasli, a koja ih sada vraća u najlepši period života – u detinjstvo. 

Kako Senta „čuva“ od zaborava svoje velikane

Potiska varoš Senta iznedrila je velikane nezaobilazne za kulturu Srbije, poput književnika Stevana Sremca i njegovog ujaka Jovana Đorđevića, pisca himne „Bože pravde“, ali je više onih, pomalo zaboravljenih, na koje ukazuje zavičajni letopisac Petar Terzić. – Ljudi čine grad i dok su oni poznati i priznati, grad će biti poznat i priznat – naglašava Terzić. – Grad, ako nema ljude, nema dušu, a čovek bez duše nije čovek. Iako je naslov nedavne tribine u Srpskom kulturnom centru „Stevan Sremac“ bio „Zaboravljeni velikani Sente“, ipak nisu sasvim izbrisani iz istorije, ali pristup njihovim delima nije kakav zaslužuju.
Naročito je ukazao na Jovana Muškatirovića, Petra Stojšića, Georgija Đuku Popovića i Filipa Đorđevića. Muškatirović, rođen u Senti, bio je prvi Srbin advokat u Ugarskoj, prvi sakupljač srpskih narodnih umotvorina i prvi među Južnim Slovenima objavio 1786. u Beču knjigu „Pritče iliti po prostomu poslovice, timže sentencije iliti ričenija”. U njoj je po azbučnom redu složeno više od 1.000 poslovica, od kojih su mnoge i danas primenjive. Njegova porodica nema potomaka u Senti, ali je taj učeni naslednik srpskih graničara upamćen u varoškim pričama kao izuzetna ličnost pa je pre dve godine osnovano Istorijsko durštvo „Jovan Muškatirović“.  – Od njega je i Vuk Stefanović Karadžić 1836, da tako kažem, uzeo ko zna koliko poslovica i napisao: „Uzeo sam samo ono što je iz naroda i što nisu bezobrazne!“ – podseća Terzić.

„Zaboravljeni velikani Sente“: Jovan Muškatirović

Uz Muškatirovića, na spisku prvih advokata u Ugarskoj je i Petar Stojšić, a za njega se i ne zna u Senti! U varoš je dospeo kao mlad jurista iz Sombora, tu zasnovao porodicu i radio kao zakladni advokat. Štampao je i više knjiga, između ostalih „Spomen prošlosti“ i „Cvet milosti ili testament čedoljubivog oca“, 1844. i 1846. u Budimu.     

„Zaboravljeni velikani Sente“: Teodor Branovački – Toša

Teodor Toša Branovački je bio učitelj Stevana Sremca. Nije voleo da piše, ali je upečatljiv trag ostavio vešto ispisujući poslovice, ne samo na srpskom nego i na mađarskom, po bokalima i krčazima za vodu i vino. „Koji mnogo ije, pije, ni za kakav posô nije. Tako je!“, „Dršte čaše svi u ruci a ti gazda vino vuci! Časti goste dok ne svane, dok ti bure ne usahne. Onda gazda laku noć, bog ti bio u pomoć!“ Senćanski muzej ima zbirku grnčarije, pa Terzić s prijateljem Simom Matićem namerava da se između korica knjige nađe žitije Branovačkog. – Ti časni ljudi, prvaci Sente, poštovali su svoj narod, veru i doprineli da se njegove osobenosti neguju.

Stevan Sremac crpio ideje po kafanama

Najpoznatiji Senćanin, akademik Stevan Sremac je u svojim delima beležio i izreke, poput „Kad pas kobasice jede, sigurno je ukrao“, „Teško svome bez svoga“ ili „Riba i gost treći dan smrde“. Zna se da je on mnogo vremena provodio po kafanama i odatle crpio svoje ideje, tu je upoznavao ljude, pa zabeležio i izreku „Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale žabe, nego ljudi“ – veli Terzić.

„Zaboravljeni velikani Sente“: Filip Đorđević

Malo se zna da je Filip Đorđević, otac Jovana Đorđevića i još sedam kćeri, trgovac na glasu i član opštinskog Senata, napisao knjigu „Pčelar“, treću po redu o pčelarstvu na ovim prostorima. – Bio je on zaista izuzetan čovek, jedan od osnivača Školskog fonda koji je u Senti utemeljio poznati sveštenik Timotije Branković, na prvoj proslavi Svetog Save 1859. Jedan od viđenijih ljudi koji su pomagali svoju crkvu i narod. Niko tad nije mogao biti biran u Upravni odbor Čitaonice, Srpskog pevačkog društva „Zora“ ili Srpske crkvene pravoslavne opštine, ako nije bio uzoran građanin – napominje Terzić. Inače, „Pčelar“ bi i danas bio tiražna knjiga, a štampan je zahvaljujući prenumerantima iz 80 varoši i dva manastira. Imena svih 1.022 su štampana, što je bio i pomen pismenim ljudima tog doba.

Saradnja Matice moravske sa Maticom srpskom

Profesor  Filozofskog fakulteta u Brnu i član Upravnog odbora Matice moravske zadužen za odnose s Maticom srpskom dr Vaclav Štepanek je 2010. u Brnu dobio nagradu za razvoj češko-srpskih odnosa. Nosi ime Františeka Zaha, vojnog teoretičara i panslaviste, koji je polovinom 19. veka u Beogradu osnovao Artiljerijsku školu, kasnije Vojnu akademiju i bio prvi general srpske armije. Štepanek se bavi istorijom i literaturama i drugih naroda, ali srpska mu je posebno draga. A i oženjen je Katarinom Mitrićević Štepanek, docentkinjom bohemistike na beogradskom Filološkom fakultetu i stalno su na putu. Malo u Srbiji, malo Češkoj.

Vremeplov: Umro Branko Radičević

Srpski pisac Branko Radičević, romantičarski lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa umro je 30. juna 1853. godine. Kao oduševljeni pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti i uživanja u prirodi. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču, gde je studirao prava i medicinu i ušao u najuži krug Karadžićevih pristalica i prijatelja. Mladost je proveo u Sremskim Karlovcima, čije su lepote, posebno uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U najpoznatijoj pesmi “Đački rastanak” opevao je Karlovce i đačke radosti. Dubinu i misaonost je iskazao u pesmi “Tuga i opomena”, a protivnike Vukovih reformi je ismejao u satiričnoj pesmi “Put”. Umro je veoma mlad, bolestan od tada neizlečive tuberkuloze, tako da pojedina njegova dela govore o bliskoj smrti. Njegovi posmrtni ostaci su 1883. preneti iz Beča i sahranjeni na Stražilovu.

Vremeplov: Umro Milan Rakić

Srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić, reformator stiha i veliki znalac jezika, član Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog PEN kluba umro je 30. juna 1938 godine. Posle završenih studija prava u Parizu, radio je u Beogradu kao činovnik, a od 1904. bio je u diplomatskoj službi. Pojavio se 1903. zbirkom “Pesme” kao potpuno izgrađen pisac, misaon i osećajan, pesnik unutrašnjih nemira i sukoba. Objavio je 1912. zbirku “Nove pesme” i 1936. “Pesme”. Pedesetak pesama, koliko je ukupno napisao, odlikuju se elegancijom i savršenstvom forme i spadaju u vrh srpske lirike 20. veka, poput “Na Gazimestanu”, “Jefimija”, “Dolap”, “Simonida”, “Napuštena Crkva”, “Orhideja”, “Ljubavna pesma”. Pozorišne kritike koje je pisao, po opštoj oceni, veoma su pouzdane i odraz su izuzetne lične kulture.

Vremeplov: “Noć dugih noževa”

Na današnji dan 30. juna 1934. godine uz podršku vojnih krugova, vođa nacista Adolf Hitler je, pod optužbom da su pripremali zaveru, naredio je likvidaciju stotina svojih bliskih saradnika (“Noć dugih noževa”), među kojima i Ernsta Rema i Gregora Štrasera.

Vremeplov: Jugoslovenska štampa objavila Rezoluciju  Informbiroa

Jugoslovenska štampa objavila je  na današnji dan 30. juna 1948 Rezoluciju Informacionog biroa komunističkih i radničkih partija (Informbiro) o stanju u Komunističkoj partiji Jugoslavije i odgovor Centralnog komiteta KPJ kojim se odbacuju optužbe iznete u Rezoluciji. Usledilo je hapšenje i zatvaranje članova KPJ koji su se opredeli za stavove Informbiroa koji je bio pod uticajhem sovjetskog vođe Staljina.

Vremeplov: Sprečeno održavanje prve “Gej parade” u Srbiji

Na današnji dan 30. juna 2001. grupa huligana i političkih ekstremista pretukla je na Trgu Republike u Beogradu nekoliko homoseksualaca i lezbijki i time sprečila održavanje prve “Gej parade” u Srbiji.

Vremeplov: Umro Dejan Medaković

Dejan Medaković, srpski istoričar umetnosti, istoriograf, književnik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003. godine umro je 01. jula 2008.  godine. Rođen je u Zagrebu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz velikana srpske kulture. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. Od 1942. radio je u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Radio je u Istorijskom institutu SAN (1952-1954). Doktorirao je tezom “Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka” 1954. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu do penzionisanja 1982. U Matici srpskoj rukovodio je istraživanjima iz oblasti istorije umetnosti. Uređivao je “Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske”. Bavio se sirokim rasponom tema, od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali najviše – srpskim barokom, srpskim kulturnim prilikama u 18. v. i srpskim slikarstvom 19. v. Autor je i nekolicine književnih dela i više zbirki poezije. Rukovodio je i osnovao (ili obnovio) niz kulturnih i naučnih projekata, poput “Vukove zadužbine”. Od 1995. redovni je član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu, a redovni član Lajbnicovog društva (Berlin) i počasni član Rumunske akademije postao je 2001. Dobitnik je nagrade za životno delo (Sedmojulske), austrijske Gindeldz nagrade, Herderove nagrade. Bio je počasni građanin Sremskih Karlovaca. Dela: “Beograd na starim gravirama”, “Srpski slikari 18. veka”, “Putevi srpskog baroka”, “Svedočenja”, “Istraživači srpskih starina”, “Barok kod Srba”, “Savina”, “Sent Andreja”, “Letopis Srba u Trstu”, “Srbi u Beču”, koautor “Istorije srpskog naroda” 1-10 SKZ, “Hilandar”, sećanja: “Efemeris” 1-5.

Vremeplov: Letnje Univerzitetske igre u Beogradu

Prvog jula 2009 godine u  Beogradu su započele Letnje Univerzitetske igre, 25. po redu, na kojima se okupilo oko 8.500 studenata-sportista iz 145 zemalja sveta.

Vremeplov: Rođen Joca Vujić

Jovan Vujić – Joca, kolekcionar umetnina, bibliofil, veliki dobrotvor srpskog naroda rođen je 1. jula  1863 godine. Rodom iz Sente, filozofiju i istoriju studirao je u Beču, a diplomirao je i agronomiju. Bio je veleposednik i vremenom je stvorio ogromnu zbirku umetničkih dela, starina, vrednih knjiga. Posedovao je biblioteku od oko 20.000 knjiga važnih za srpsku kulturu i istoriju, oko 3.000 autografa, pisama, povelja, kao i zbirku starog novca i oružja. Stvorio je i veliku zbirku dela srpskih slikara od 18. do 20. veka. Svoju zbirku poklonio je Beogradskom univerzitetu uz dogovor da se pored Univerzitetske biblioteke podigne Galerija Joce Vujića, što nikada nije urađeno.

Vremeplov: Umro Bakunjin

Ruski revolucionar Mihail Aleksandrovič Bakunjin, najznačajniji mislilac anarhizma umro je  1. jula 1876 . Posle vojne akademije služio je dve godine u gardi, a zatim je od 1841. do 1847. putovao po Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj, istupajući protiv carskog samodržavlja i kmetstva u Rusiji. Carska vlada mu je naložila da se vrati u zemlju, a kada je to odbio lišila ga je plemićke titule i oduzela svu imovinu. U revoluciji 1848. je učestvovao u praškom ustanku, a 1849. je rukovodio ustankom u Drezdenu. Posle propasti ustanka uhapšen je i osuđen na smrt, ali mu je kazna zamenjena doživotnom robijom, posle čega je izručen ruskim vlastima i prognan u Sibir. Odatle je uspeo da pobegne i u Zapadnoj Evropi se povezao s tajnom organizacijom ruskih revolucionarnih demokrata “Zemlja i sloboda”, a 1869. je osnovao tajnu organizaciju “Alijansa socijalističke demokratije”. Na Haškom kongresu 1872. isključen je iz Prve internacionale. Dela: “Državnost i anarhija”, “Knutogermanska imperija i socijalna revolucija”.

Vremeplov: Umro Stiv Tešić

Stojan Stiv Tešić, srpsko američki književnik, filmski scenarista, dobitnik Oskara  umro je 1. jula 1996. godine. Rođen je u Srbiji, kao dete doseljen je u SAD, diplomirao je na Univerzitetu Indijana, a na Kolumbija univerzitetu je napisao svoje prve komade. Njegova dramska dela doživela su veliki uspeh, između ostalog, nagrađen je i Oskarom za scenario filma “Četiri druga”. Ministarstvo za dijasporu vlade republike Srbije ustanovilo je 2005. Nagradu Stojan Stiv Tešić, kojom se nagrađuju pisci srpskog porekla koji pišu na drugim jezicima. Filmovi: “Breaking Away”, “Eyewitness”, “Four Friends”, “The World According to Garp”, “American Flyers”, “Eleni”. Igrani komadi: “Nourish The Beast”, “The Carpenters”, “Division Street”. Romani: “Summer Crossing”, “Karoo”.

Vremeplov: Umro Mika Oklopdžić

Srpski književnik Milan Mika Oklopdžić umro je 1. jula 2007 godine. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti gde je izvesno vreme i predavao. Svoje američko iskustvo – u SAD je magistrirao zajedno sa Semom Šepardom – pretočio je u prvi roman “CA bluz”. Objavljen 1981. ovaj roman postao je hit, doživeo je brojna izdanja i prodat je u tiražu većem od 100.000. Oklopdžić je autor pet romana, sedam pozorišnih predstava i oko 20 radio i TV drama. Poslednje dve decenije živeo je u SAD.

Novi ekstazi, 5 puta jači, stigao iz Kine: Jedna tableta može da ubije

Roze tableta novog ekstazija “redbul”, čija jedna doza može da izazove komu a potom i smrt, nedavno se pojavila u Srbiji, saznaje “Blic”. Prema našim saznanjima, ova vrsta tableta kod nas je stigla iz ilegalnih laboratorija sintetičkih droga iz Kine, a jačina samo jedne doze je pet puta veća nego ranije otkrivenih vrsta ovog narkotika. Kako kaže izvor “Blica” upoznat sa situacijom na srpskom tržištu psihoaktivnih supstanci, ekstazi “redbul” najviše je rasprostranjen u Beogradu. – Kliničkim ispitivanjima je ustanovljeno da doze od 75 mg aktivne MDMA supstance, koja se nalazi u običnom ekstaziju, nisu smrtonosne. Međutim, to se ne može reći za novootkrivene tablete koje su preplavile Srbiju. Naime, doza jedne tablete je pet puta jača od uobičajene, a mladi je uzimaju jer ima produženo dejstvo, njeni efekti traju i do osam sati – kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, posledice koje samo jedna tableta ove vrste ekstazija izaziva jezive su – može se čak i umreti. – Ova vrsta ekstazija je lako dostupna mladima. Najviše ga ima po klubovima, gde oni jednu tabletu mogu kupiti za 10 evra. Oni mladi koji nisu imali ranijih iskustva sa drogom od jedne doze upadaju u trans, tresu se, imaju napade nalik epileptičnima, nakon čega nastupaju koma i smrt! S druge strane, oni koji sintetičke droge konzumiraju već neko vreme “redbul” izbegavaju, odnosno uzimaju manje doze – polovinu ili četvrtinu – kaže naš izvor.
Prema njegovim rečima, ekstazi je popularan kod mladih ljudi koji odlaze na žurke elektronske muzike, a koji ga konzumiraju jer izaziva osećaj “bliskosti” i “daje im snagu”. – Međutim, veliki broj nuspojava se javlja nakon unete tablete. Znoje se, nesvesno stežu vilicu, dolazi do dehidracije, ubrzan je rad srca. Nakon čestog konzumiranja pojavljuju se depresija, visok pritisak… – objašnjava naš sagovornik.
Kako kaže, mladi u takve vrste izlaska odlaze ne zbog muzike i druženja već da bi se drogirali. – Nemaju granica. To se vidi po njihovom ponašanju. Dešava se da prijatelji u Hitnu pomoć dovedu drugare od 15 godina potpuno dezorijentisane, a scene koje prave su tužne i ponižavajuće. Ne znaju gde su, pogled im je izgubljen. Bez problema govore da su za vikend konzumirali i po pet tableta za veče, hvaleći se da su ga sami kupili – naglašava naš sagovornik.

Vlasnici klubova znaju sve i prodaju vodu za 400 dinara

Prema rečima našeg sagovornika, vlasnici klubova su svesni činjenice da se u njima konzumiraju narkotici, naglašavajući da se to ogleda u ceni flašice vode u klubu. – Naime, voda koju konzumenti opojnih droga piju jer tablete izazivaju dehidrataciju, na nekim mestima košta koliko i pivo, votka, odnosno skuplja je od njih. Takođe, svim gostima je zabranjeno da u toaletu piju vodu jer tamo stoji obezbeđenje i izbacuje ih napolje, terajući ih da za flašicu vode izdvoje od 250 do 400 dinara – objašnjava naš sagovornik.

Popust na količinu

Dileri se sa svojim potencijalnim kupcima često dogovaraju oko cene, samim tim često se dešava da mladi sintetičku drogu nabave i za svega 500 dinara. – Ulična cena ekstazija je od 500 do 1.000 dinara. Međutim, kupci i dileri se cenkaju, te ako neko uzima više ekstazija, ima popust – na primer za četiri tablete on će petu dobiti gratis, odnosno ako uzima šest tableta, dve će dobiti besplatno – objašnjava naš izvor.

Poplava “Redbula” u Britaniji

“Poplava” ekstazija “Redbul” pre dve godine počela je u Britaniji i to na Mančester festivalu. Kako je tada pisao Gardijan na festivalu je bilo više slučajeva trovanja ovim ekstazijem, za koji je utvrđeno da sadrži čak 250mg MDMA u sebi, što je mnogo više nego što je ova droga sadžala 90-ih godina (100mg). Nakon serije preminulih od trovanja sa MDMA i to su pretežno bile mlade žene. Britanske vlasti tada su upozorile klabere da se čuvaju ove droge koja je imala i smrtnosne posledice.

About the Author

admin