Vesti – 03.07.2018.

Vreme raspusta

Upisom „malih maturanata“ u srednje škole i upisom  maturanata na fakultete uglavnom  završava se za tu decu i novopečene brucoše (i njihove roditelje) svakako i najvažniji posao u kućama znanja. Iako za ustanove ostaje, isto tako ne manje važan, a za zaposlene  svakako  najvažniji,  posao oko podele časova i utvrđivanja lista za preuzimanje, ažuriranje “Dositeja”, to ni ove godine, nije sprečilo  najveći broj zaposlenih u školama da se i pre okončanja tog  posla “razbeže” iz škola i zakatanče „svoje“ ustanove. Pri tome se ne zna ko je u većim mukama, da li rukovodstva u osnovnim školama koje kubure sa sve manjim brojem đaka ili rukovodstva u srednjim stručnim školama koja su zbog loše upisne politike dovedena u poziciju da su neke od tih stručnih škola bukvalno ostale prazne.  
Bez obzira na okolnosti sugerišemo predsednicima sindikata da budu aktivni oko preraspoređivanja časova kako taj postupak ne bi izmakao kontroli. Sugerišemo apsolutno poštovanje zakonitosti kako bi se izbegli bespotrebni sukobi i radni sporovi. Nadamo se da će posao oko listi za preuzimanje biti okončani na vreme kako bi se jedan broj kolega uhlebio na slobodan deo norme u drugoj školi i kako se ne bi u sistem  uvodili novi i nepotrebni radnici.
Kao što vidite očekuje nas velik i težak zajednički posao, stoga vam i želimo da se odmorite od nastavne godine koja je iza nas i pripremite za izazove koje nosi naredna školska godina i obećan, utanačen i još uvek na čekanju Zakon o javnoj upravi (sve sa platnim razredima), novi kako reče ministar školski “školski zakoni”, izmena pravilnika o ceni usluga u školama  (CENUS-a) i racionalizacija koja je zasad  pilot projekat.
Poštovane koleginice i kolege, dok ste na zasluženom odmoru na koji ste otpremljeni sa nezasluženo malim primanjima, neki  bez jubilarnih nagrada, mnogi bez  naknade za troškove prevoza, …  obaveštavamo Vas da ćemo sa redovnim dnevnim vestima krenuti  iza 15. avgusta. U međuvremenu ćemo Vas obaveštavati saopštenjima i na našoj fejsbuk stranici ukoliko za to bude potrebe.

Ugodan odmor želi Vam uredništvo sajta


Đelić: U školama u Srbiji 1.000 nestručnih nastavnika

U osnovnim i srednjim školama u Srbiji trenutno radi 457 nestručnih nastavnika iz matematike, 239 nastavnika iz fizike, 109 nastavnika iz informatike, 133 nastavnika nemačkog jezika i 48 nastavnika engleskog jezika. Načelnica Odeljanja rada školskih uprava u Srbiji Jasmina Đelić pojašnjava pojam nestručnost i kaže da je reč o nastavnicima koji nemaju potrebno obrazovanje propisano pravilnicima Ministarstva prosvete. To u praksi, na primeru da recimo u proseku jedan nastavnik matematike radi u tri odeljenja, a da opet svako odeljenje s ima po dvadesetak učenika, znači da u ovom momentu oko 27.000 osnovaca i srednjoškolaca ima nestručnog nastavnika matematike. “To je zastrašujući podatak. Izvor podataka su nam direktori i sekretari škola te ovim brojkama treba dodati bar još 10 odsto, jer ima onih koji su prećutali da imaju nekog nastavnika koji je nestručan ali im je važno da radi u školi”, istakla je Đelić.
Najlošija situacija je u Zrenjaninu gde matematiku predaje 85 nestručnih nastavnika, dok fiziku predaju njih 43. Najbolja situacija je u Kragujevcu gde na teritoriji grada nema nestručnih nastavnika i u Beogradu gde je u školama zabeleženo 15 nestručnih nastavnika matematike. Đelić je na, skupu o nedostatku nastavnog kadra u Srbiji, naglasila da u regionima gde se nastave obavlja na jeziku nacionalne manjine čak 50 odsto nestručnih nastavnika . “U 82 stručne škole prosečno imamo po četiri nestručno zastupljena predmeta.To u sistemu razvoja dualnog obrazovanja nije dobro. U 32 muzičke škole prosečno imamo po tri nestručna nastavnika”, pojasnila je Đelić i dodala da je jedan od razloga i to što nastavnici matematike, informatike i fizike ne žele da rade u školama jer mogu da rade za veću platu u privredi. “Mi očekujemo da se Zakonom o platama u javnim službama situacija poboljšati”, istakla je Đelić i dodala fakulteti koji školuju nastavni kadar treba da akredituju postojeće i razvijaju nove master programa za predmetne nastavnike.

Šarčević: “Naše ambicije ne prate nastavni kadrovi”

Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da se odomaćilo “kao sasvim normalno da matematiku i fiziku predaju ljudi koji završe menadžment”. “Informatika je u usponu da mi tu imamo problem u najavi. Uveli smo informatiku kao obavezan predmet u peti razred osnovne škole, od naredne školske godine to će biti peti i šesti razred. Uveli smo informatička odeljenja u gimnazijama… Naše ambicije ne prate nastavni kadrovi”, rekao je Šarčević. On je rekao da u školama u Srbiji postoje ozbiljni problemi za četiri predmeta što se tiče nastavnog kadra a to su matematika, fizika, informatika i strani jezik, pre svega nemački koji je u ekspanziji. “Moramo da pokrenemo to pitanje i tražimo rešenja koja mogu biti brza i sa kojima možemo odmah da krenemo od jeseni, ali i srednjoročna i dugoročna”, rekao je Šarčević i dodao da je nepovoljno i to što su plate u prosveti male, a nastavnici informatike, fizike, matematike mogu da rade u privredi za mnogo veće plate.
Skupu o nedostatku nastavnog kadra u školama u Srbiji prisustvovali su predstavnici Ministarstva prosvete, predstavnici fakulteta koji obrazuju nastavni kadar, kao i predstavnici lokalnih samouprava.

Kup Matematičke gimnazije: Pehari Srbiji, Rumuniji i Rusiji

Na Kupu Matematičke gimnazije u Beogradu najbolja ekipa učenika iz informatike bila je iz Rumunije, u oblasti matematike pehar je osvojio tim iz Srbije, a u oblasti fizike ekipa iz Rusije. Na ovogodišnjem 6. Kupu Matematičke gimnazije takmičilo se 28 timova iz 12 evropskih zemalja: Bosne i Hercegovine, Bugarske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Rusije, Srbije, Slovenije i Velike Britanije. Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, uručujući priznanja najboljim ekipama, je rekla da to Ministarstvo izdvaja sredstva za ovu manifestaciju od početka jer smatra da je to obaveza. “Obaveza države je da prepozna prave vrednosti, a za našu državu nema vrednijeg resursa od naše talentovane dece. Ulaganje u njih je zalog naše budućnosti”, istakla je Matić. Ona je poručila da privreda takođe treba da pruži svoj doprinos radi ne samo razvoja talentovane dece, već i njihovog ostanka u Srbiji.

Novi Sad: Prva generacija studenata Inženjerstva inovacija

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj dr Nenad Popović dodelio je  29. juna 2018. diplome prvoj generaciji master inženjera studijskog programa Inženjerstvo inovacija u okviru svečanosti povodom obeležavanja 39 godina postojanja Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment Fakulteta tehničkih nauka. Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžment proslavio je 39. godišnjicu svog postojanja i uspešnog rada kada su promovisani prvi master inženjeri studijskog programa Inženjerstvo inovacija. Master program Inženjerstvo inovacija, koji je rezultat TEMPUS projekta – MAIN, akreditovan je kao zajednički studijski program Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i Univerziteta u Nišu.
Na svečanosti su se obratili, u ime Grada Novog Sada, prof. dr Marijana Dukić Mijatović koja je i članica Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Republike Srbije, prof. dr Dragan Šešlija, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju Fakulteta tehničkih nauka i direktor Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment. Takođe, svoja pozitivna iskustva studiranja na Departmanu sa gostima je podelila studentkinja četvrte godine, Marina Bradić.
U okviru svečanosti dodeljeni su i vaučeri mladim doktorima nauka koji su u toku prethodne godine na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment završili treći nivo studija i stasali u nastavnike, a nagrađeno je i oko 100 studenata Departmana koji su ostvarili rezultate na velikom broju prestižnih domaćih i stranih takmičenjima.
Takođe, nagrađeni su i najbolji studenti studijskog programa Inženjerstvo informacionih sistema, mentori koji su pripremali studenate za takmičenja, organizacije i asistenti koji su ostvarili izuzetne rezultate u sportu na fakultetskim takmičenjima. https://www.youtube.com/watch?v=yM0PtuCC_T8

Bolji uslovi za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju

U okviru konkursa “Da rastemo srećni”, koji su realizovali Fondacija Ana i Vlade Divac i NCR Fondacija, izabrano je šest škola za decu sa smetnjama u razvoju koje će dobiti bolje uslove za obrazovanje, navodi se u današnjem saopštenju. Za opremanje i rekonstrukciju škola biće uloženo 4.200.000 dinara, a planirano je da radovi budu gotovi do početka naredne školske godine.
Škola “Vuk Karadžić” iz Sombora dobiće novi senzorni park, škola “Bubanj” iz Niša kombinovani interaktivni projektni sistem, škola “Radivoj Popović” iz Sremske Mitrovice digitalni logopedski set, dok će senzornu sobu dobiti Srednja zanatska škola u Rakovici. Deca u školi “6. oktobar” u Kikindi od naredne školske godine koristiće rekonstruisanu fiskulturnu salu, a škola “Mladost” iz Pirota biće bogatija za prostoriju za trening životnih veština za decu sa smetnjama u razvoju.
U cilju promocije inkluzije i zabrane diskriminacije dece sa smetnjama u razvoju, u opštinama u kojima se nalaze izabrane škole biće organizovani Porodični dani kroz različite sportske, kulturne i društvene aktivnosti posvećene porodici i roditeljima i uz aktivno učešće i volontersku podršku zaposlenih iz kompanije NCR Srbija. Ove aktivnosti u lokalnim zajednicama biće značajna podrška porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju jer se, pored svih prepreka sa kojima se svakodnevno susreću, suočavaju i sa nerazumevanjem okoline, povećanom društvenom distancom, socijalnom isključenošću i češćom diskriminacijom u svim segmentima života.

Vršac: Okrugli sto o obrazovanju darovitih

U organizaciji Visoke škole strukovnih studija za vaspitače “Mihailo Pavlov”, i uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, u Vršcu je u petak  29. juna 2018.održan 24. okrugli sto pod nazivom “Dostignuća i perspektive u obrazovanju darovitih”. Svoje radove prijavilo je više od 100 učesnika iz 10 zemalja, a većina njih je i prisustvovala konferenciji u Vršcu. Okrugli sto otvorio je direktor Međunarodnog centra za inovacije u obrazovanju u Ulmu, koji je svojim izlaganjem o najnovijim dostignućima na ovom polju, poručio da je obrazovanje darovitih i razvoj talenata zapravo investicija u dobrobit svake zemlje, njenu ekonomiju i socijalnu stabilnost. Srbija u tom smislu ne zaostaje za okruženjem:”Npr., ja živim u Nemačkoj, a predajem u Francuskoj, i za sada ni u Francuskoj nema posebnih programa za darovite. Ako govorimo o interesovanju za obrazovanje darovitih u Srbiji, ono je zaista na zavidnom nivou”, ističe prof.dr Tejsir Suphi Jamin, direktor Međunarodnog centra za inovacije u obrazovanju u Ulmu, Nemačka.
Opremanje i osposobljavanje nastavnika, dodaje, važan je ali ne i nerešiv deo problematike: “To je veoma lako, jer imamo programe za razvijanje kapaciteta, kroz koje ih učimo ko su daroviti, kako da se ophode prema njima, kako da za njih pripreme odgovarajuće materijale koji zadovoljavaju njihove potrebe. To nije problem, jer zapravo nijedna zemlja nema posebne nastavnike za darovite, ali uz ove programe – to je rešeno”, dodaje prof.dr Jamin. Više pažnje treba posvetiti zakonima i sistemskim rešenjima, poručuju učesnici. To za sada ide vrlo sporo, jer su u pitanju specijalnosti struke. Sa druge strane, daroviti su okrenuti sebi i onome što ih interesuje:
“Pored entuzijazma nastavnika koji prepoznaju takve učenike i sa njima dodatno rade kroz sistem diferencijacije i obogaćivanja, oni zapravo i sami, uz vrlo mali podstrek, postižu velike rezultate. Mi imamo jako puno potencijala, i malo vetra u leđa od strane obrazovnog sistema na institucionalnom nivou, moglo bi da načini zaista veliku razliku”, navodi doc.dr Jelena Prtljaga, dir. Visoke škole strukovnih studija za vaspitače Mihailo Pavlov, Vršac
“Oni koji odlučuju o školskoj politici nisu svesni svih problema, pa mi puno vremena trošimo da pojasnimo šta se događa i obrazložimo te fenomene. Tako da je generalno moja ocena da idemo dalje, da se povezujemo i da napredujemo, ali imamo još puno posla”, ističe Mojca Juriševič, šefica Centra za istraživanje i promociju talenata Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, Slovenija
Suorganizatori okruglog stola su pedagoški fakulteti i univerziteti iz Maribora u Sloveniji, Bitole u Makedoniji, Arada u Rumuniji i Mančestera u Velikoj Britaniji, a učesnici dolaze i iz Rusije, Švajcarske, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine… Zajednički uspeh višedecenijskog rada i razmene iskustava je, poručuju, to što se darovitost sve više smatra potrebom umesto elitizmom, i što je pravo darovitih na inkluzivniju edukaciju sve izraženije.

Održan Festival rusinske kulture “Crvena ruža”

Otvaranjem Likovne izložbe i 50. muzičko-folklorne manifestacije za decu “Crveni pupoljak”, u Ruskom Krsturu  29. juna  je počeo  57. Festival rusinske kulture “Crvena Ruža”. Festival je trajao dva dana, a organizator je bio  Dom kulture Ruski Krstur. U Sportskoj u 16.30 časova je otvorena likovna izložba slika i crteža mlade umetnice iz Novog Sada Lare Petković. Izložbu je  otvorio  likovni umetnik iz Vrbasa Vlada Njaradi. U 17.00 časova počeo je jubilarni 50. “Crveni pupoljak” na kojem su   izvedene nove kompozicije za decu, kao i tradicionalne i moderne igre. Nastupila su deca iz više mesta u kojima žive Rusini, kao i gosti iz Mikluševaca u Hrvatskoj. Bila je postavljena i izložba dečijih radova na temu jubileja “Crvenog pupoljka”. Na 57. Festivalu rusinske kulture “Crvena ruža” uveče je održano i veče mladih – “Crvena ruža” koje je počelo u 22.00 časa.
Ovogodišnja manifestacija je imla novu koncepciju koja mladima daje više prostora i slobode da samostalno osmisle svoj nastup u odnosu na prošle godine, a izvodile su se samo kompozicije u zabavnom duhu. Izvođači su se takmičili za najlepši devojački glas, za novu kompoziciju i za ukupni nastup.
Drugog dana festivala, u 10.00 časova počeo je Krsturski sajam, a u 21.00 manifestacija “Odjeci ravnice”, revijalni nastup rusinskih ansambala, a zatim su  nastupili i gosti iz ansambla KIC “Mladost” iz Futoga. Za vreme održavanja festivala za posetioce je bila otvorena Muzejska zbirka u “Zamku”.

Terapija za šestoro dece obolele od spinalne mišićne atrofije

Odobrena je savremena terapija za još šestoro dece obolele od spinalne mišićne atrofije (SMA), tako da se o trošku države sada leči 17 mališana obolelih od te teške bolesti. Lečenje je odobrila Komisija za lečenje urođenih bolesti metabolizma Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Zamenik direktora Sektora za lekove i farmakoekonomiju RFZO Željko Popadić kaže da je na sednici Komisije koja je održana juče doneta odluka da se odobri terapija za još šestoro dece obolelih od SMA koji su na respiratorima. “Komisija je ranije odobrila lečenja za 11 obolelih od ove teške bolesti, te se tako trenutno o trošku države ovom izuzetno skupom terapijom leči 17 obolelih i to su sve deca”, rekao je Popadić Tanjugu. On je naglasio da su u RFZO do sada pristigla 32 zahteva za lečenje obolele dece, a da se očekuje i pristizanje zahteva za lečenje odraslih. “Komisija će u narednom periodu razmatrati sve pristigle zahteve i u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima biće odobravana terapija”, naglasio je Popadić i podsetio da je država odobrila dodatna novčana sredstva za lečenje obolelih od retkih bolesti i da je zahvaljujući tom novcu danas na terapiji 17 obolelih od SMA.
Predsednica Udruženja pacijenata obolelih od spinalne mišićne atrofije, Olivera Jovović, kaže da uvođenje savremene terapije za još šest pacijenata predstavlja veliki uspeh. “Sada smo definitivno u korak sa celom Evropom što se tiče terapije za obolele od SMA. To je terapija koja je odobrena pre godinu dana i evo u Srbiji imamo već 17 obolelih koji se njom leče”, rekla je Jovović za Tanjug. Ona je naglasila da je krajnji cilj Udruženja da svih 70 obolelih bude na savremenoj terapiji. “U ovom momentu sa odobrenom terapijom za 17 pacijenata pokriveni su najmlađi i najugroženiji pacijenti. Krajnji cilj je lečenje svih obolelih”, pojasnila je ona. Država je ove godine za lečenje retkih bolesti izdvojila više od 1,5 milijardi dinara.

Šarčević u K. Mitrovici:
Kvalitetno obrazovanje zaštitni znak Srbije

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prisustvovao je 28. juna svečanoj akademiji povodom Dana Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Šarčević je tom prilikom istakao da obrazovanje na svim nivoima u južnoj srpskoj pokrajini mora biti kvalitetno kao i u drugim delovima Srbije. „Mislim da smo na dobrom putu. Dizajnirali smo dobru Školsku upravu, prisutni smo na svim nivoima obrazovanja. Uticali smo da danas Univerzitet bude vidlјiviji, da se neke loše navike izbegnu, da mladi ostanu ovde i da posle gimnazije upisuju Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao i da se broj studenata povećava“, rekao je ministar i ocenio da su to „dobri pokazatelјi“. Šarčević je rekao da je njegova obaveza, kao i Vlade Srbije da pomaže i da insistira na kvalitetu obrazovanja jer je to jedini interes mladih, kao i da će to biti zaštitni znak Srbije. „Novi dani idu za visoko obrazovanje i za studente. Cilј nam je da povećamo broj stipendija i da uklјučimo privredu što je moguće više, kao i da dualni profili budu prepoznati na visokom obrazovanju i da mladi još u vreme studija imaju sigurnost da ih čeka dobar i siguran posao“, naveo je Šarčević.
Na svečanosti su govorili i rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.
Pre Svečane akademije Šarčević i Đurić prisustvovali su zajedničkoj svečanoj sednici KONUS-a (Konferencija univerziteta Srbije) i SKONUS-a (Studentska konferencija univerziteta Srbije), nakon koje su uručili 40 laptopova i pet tableta Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici.  Laptopovi i tableti su donacija privrednika iz centralne Srbije.

Šarčević najavio stipendiju za ranjenog studenta iz Suvog Dola

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić obišli su 28. juna u kosovskomitrovačkom Zdravstvenom centru Aleksandra Jeftića (21), koji je iz vatrenog oružja nedavno ranjen u Suvom Dolu.  Šarčević je najavio je da će Ministarstvo kroz neki vid stipendije pomoći mladiću, koji je, kako je rekao, student Visoke tehničke škole. On je ocenio da se mladić hrabro držao i da je „izbegao smrt“. Na mladića su pucala nepoznata lica iz automobila kosovskih registarskih oznaka.

Vremeplov: Umro Dušan Popov

Novinar, publicista, istoričar Dušan Popov preminuo je na današnji dan 3. jula 2012. godine. Rođen u Mokrinu, doktorirao je na novosadskom Filozofskom fakultetu. Najveći deo karijere proveo je u novosadskom “Dnevniku” gde je bio i zamenik glavnog urednika. Upamćen je kao prvi glavni urednik Televizije Novi Sad i prvi generalni sekretar Sterijinog pozorja. U tri navrata je bio sekretar Matice srpske i nosilac je projekta “Enciklopedija Novog Sada”.

Vremeplov: Rođen  Pera Đorđević

Srpski filolog Pera Đorđević, predsednik Srpske književne zadruge, član Srpske kraljevske akademije rođen je 3. jula 1855 godine. Sarađivao je u izdavanju “Rečnika” Vuka Karadžića i izdao gramatičke i polemičke Karadžićeve spise. Dela: “Teorija književnosti”, studije o sintaksi srpskog jezika “O padežima bez predloga”, “O redu reči u srpskom jeziku”.

Vremeplov: Rođen Franc Kafka

Na današnji dan 3. jula 1883. godine rođen je češki pisac jevrejskog porekla Franc Kafka. Do 1945. bio je nepoznat, jer za života gotovo i nije objavljivao. Glavninu spisa, uključujući pisma i “Dnevnike”, izdao je njegov prijatelj Maks Brod, uprkos Kafkine izričite instrukcije da budu spaljeni. Njegovo delo, najvećim delom, je prikaz apsolutne nezaštićenosti pojedinca u savremenom društvu, u kom je čovek neretko suočen sa potpuno nevidljivim i neprepoznatljivim silama i motivima. Dela: romani “Proces”, “Zamak”, “Amerika”, pripovetke “Presuda”, “Preobražaj”, “U kažnjeničkoj koloniji”, “Seoski lekar”, “Umetnik u gladovanju”.

Da ili ne: Slike đačkih knjižica na Fejsbuku

Kraj je školske godine, vreme matura, a na Fejsbuku ne možemo da dišemo od slika iz đačkih knjižica, osvojenih diploma, pohvala, medalja. Normalno je da se time ponose i dete i roditelj, a ova mama pita – da nema tih diploma, kako biste merili svoj uspeh kao roditelja? “Dragi roditelji… kako bi to izgledalo kada biste, umesto medaljama i diplomama, izrazili koliko ste ponosni na svoju decu na drugačiji način? Šta je to što biste napisali o njima? Šta ako ne biste imeli komade metala ili papira da se pohvalite na društvenim medijima? Kada ne bi bilo crteža, predstava i sportova u kojima su vešti?
Čime biste tada merili uspeh svoje dece? Preciznije: Čime biste tada merili svoj uspeh? Kako biste znali da ste uspešan roditelj? Koliko zaista gledamo te neizmerne, unikatne dubine svog deteta? Koliko zaista njih gledamo? I koliko ih vidimo? Ne znam. Mislim da ih gledamo onako kako smo i mi bili gledani u detinjstvu. Da li smo viđeni kroz dostignuća ili smo cenjeni zato što smo jedinstvena ljudska bića… i koliko smo zaista radili na sebi da bismo mogli da izađemo iz tog obrasca spoljašnjih afirmacija. Ili za njima žedno tragamo i dan danas? Prvo kao deca. A onda preko svoje dece.

Svet je ipak nešto drugo

Svet je žedan dubine. Iskrenosti. Autentičnosti. Svet je žedan maštovitih, empatičnih ljudi, koji se ne plaše svoje unikatnosti i ranjivosti, nego iz ponuđenog majstorski šašiju svoje najbolje odelo i prošetaju gradom u njemu. I prosto budu veličanstveni. Ne postaju… već jesu.
Svet se okreće za takvim ljudima. A ne za papirima i metalima.” Opažanje ove mame naišlo je na, uglavnom, odobravanje roditelja, koji se sa njim slažu u ocenama da im “deca nisu trofeji”. I to je istina. A ipak, treba li decu hvaliti samo zbog njihovog postojanja? Ne stvaramo li time novi svet malih egocentrika koji smatra da im svet nešto duguje samo zato što egzistiraju na njemu? I nećemo li se onda zgražavati nad tim “novim, sebičnim naraštajima”?

Zbog čega se roditelji hvale đačkim knjižicama?

Odgovore smo potražili kod psihologa. Krenuli smo od onog ključnog pitanja, zbog čega se roditelji hvale đačkim knjižacama. “Najveći broj njih to čini zbog očekivanja okoline, kako bi se pohvalio pred drugima jer oseća izvestan pritisak da mora da se potvrdi kao roditelj. Poznato je i da najveći broj roditelja u našoj zemlji smatra da ih drugi ocenjuju upravo kroz školske uspehe njihove dece”, objašnjava psiholog Branka Tišma.
Pa kada ispune ta očekivanja, mogu da se osete kao sjajni roditelji, ali samo mali broj njih roditeljstvo i samim tim svoje dete svodi na ocene iz đačke knjižice. “Oni koji to čine, prave veliku grešku i to je uznemirujući pokazatelj da odnos roditelja i deteta nije dobar, da u njemu nedostaje brige i razumevanje za dete, da nema onog suštinskog prepoznavanja sopstvenog deteta”, ističe Tišma i dodaje da nijedan odnos ne sme da se svede ne jednu dimenziju. “Roditeljstvo pre svega zahteva da se dete dobro upozna, da se znaju njegova osećanja, da se razvija sposobnost njegovog mišljenja. Dete mora da se nauči moralnim vrednostima, moraju da mu se objasne socijalna pravila. Sve je to zadatak roditelja”, savetuje.

Koliko su ocene važne?

Sve ovo ne znači da školski uspeh deteta nije važan, samo je bitno da se ne precenjuje. – Znamo za one često korišćene izreke “samo neka je živo i zdravo” i slično. I činjenica jeste da je neki bazični fundament to živo i zdravo dete – to je osnovna premisa kojom smo zadovoljni. Ipak, čovek kao više biće teži tome da se potvrdi, da se razvija i raste – rekla je Radmila Grujičić.
Budući da je škola ustanova u kojoj nam se deca najviše socijalizuju i razvijaju budući da tamo provode najveći deo vremena, školski uspeh neizostavno je deo tog potvrđivanja i samopotvrđivanja. – Škola nije samo mesto gde se razvijaju talenti i inteligencija. To je mesto gde se dete socijalizuje, gde usvaja sistem vrednosti, gde uči da funkcioniše u sistemu. Kroz taj školski sistem, na kraju krajeva, i roditelj uviđa da li je i u kojoj meri uspeo da dete pravilno uvede u život i taj sistem – dodala je.

Oprezno sa očekivanjima

Petica u knjiži je zaista najbolja ocena samo ako ispunjava sledeće kriterijume. “Mame i tate moraju tokom cele godine da prate školske rezultate svoje dece, a ne da samo na kraju godine. Njihov zadatak je da se potrude da isprate interesovanja i mogućnosti svog deteta i da u skladu sa tim postave određena očekivanja. Znate, nije pogrešno kada roditelj očekuje uspeh od deteta, ali to očekivanje mora da budu realno. Najvažnije je da u tom procesu dete razvije radne navike i da savlada tehnike učenje koje njemu odgovaraju, a koje mogu da budu i dopuna školskom učenju”, ističe Tišma.
Važno je i znati da je sistem, školski i svaki drugi, po pravilu rigidan i zatvoren za veća odskakanja. – Svi sistemi skrojeni su tako da prosek najbolje prolazi. Specifična deca – bilo da su iznad ili ispodprosečna su na neki način marginalizovana. Naš školski sistem protiv toga pokušava da se bori individualizovanim obrazovnim programom – napominje Grujičić.
A “mali genijalci”, činjenica je, često imaju prevelike podsticaje od strane roditelja. – Kao školski psiholog svedok sam u praksi psihologije preambicioznog roditelja koji sve svoje ambicije, frustracije i želje projektuje na dete, zanemarujući njegove želje, potrebe i mogućnosti. Tako dobijamo ugnjetavano dete. Činjenica da je najvažnije da je živo, zdravo i srećno zapravo jeste najtačnija. Jer, takvo dete samo po sebi imaće ambicije, želje i talente i pokušavaće da nađe načine da ih unapredi i ispolji. I ne zaboravite, svako dete ima neki talenat, i od suštinske je važnosti da ga roditelji prepoznaju i podrže dete u njemu – zaključuje Radmila Grujičić.
A u Srbiji ima i takvih roditelja. Tvit mame koja je ponosno napisala da ona i suprug proslavljaju prosek 4,07 svoje ćerke dobio je brojne komentare.  Dragi prijatelji, sa ponosom vas pozivam da ispijanjem rakijice proslavimo prosek 4,07 koji je Anastasia (15) ostvarila u prvom razredu gimnazije. Srdačno,  sasvim zadovoljni roditelji Jela i Nenkiš. Ovi “sasvim zadovoljni roditelji”, kako je napisala Jelena, dobili su pregršt čestitki. Ovi roditelji su vrlo dobar uspeh svoje ćerke proslavili, podržali svoje dete na pravi način i zaslužili 5 iz roditeljstva.

Tužna sudbina mladog sportiste koji je umro od ekstazija u najvećim mukama ispred splava

“Bio je svima dobar drug, osoba sa kojom sam mogla da pričam o svemu. Odbojkaš, kulturan i baš zbog tih manira sam se i zaljubila u njega…” Ovako priču o Jovanu Punoviću (17), tinejdžeru koji je pršle nedelje preminuo ispred beogradskog splava usled velike količine ekstazija u krvi, počinje njegova devojka Andrea Savić (18). Priča o jezivoj smrti mladog sportiste koji je umro u mukama nakon što je satima ležao sam na pločniku, gde ga je obezbeđenje splava izbacilo i ostavilo, šokirala je Srbiju. Međutim, ovom tragedijom najviše su zatečeni njegovi najbliži, budući da, kako kažu, Jovan nikada nije pokazivao znake problematičnog ponašanja niti sklonosti ka drogama, a da stvar bude još čudnija, bio je odbojkaš koji je treninge imao i do pet puta nedeljno. – Bio je pre svega dobar čovek, a malo ko to uspe da bude tako mlad. Planirao je da nakon srednje škole upiše Pravni fakultet – kaže Andrea. Kako kaže, on je bio mladić koji je svojim prijateljima i njoj uvek prvi dotrčao u pomoć kada je bilo potrebno. – Uvek je pokušavao da pronađe rešenje za sve. Svima da pomogne. Ne mogu da verujem da je dočekao sudbinu da mu ispred spava pomoć pružaju neznanci, dok su oni koji su bili s njim pobegli – kaže ona.
Podsetimo, Paunovića je sa splava izvelo obezbeđenje jer mu je pozliko od prekomerne količine narkotika. Oni su ga ostavili na pločniku gde se mladić tresao u bolovima i bunilu satima. U pomoć su mu pritrčali drugi gosti ovog splava kada su videli u kakvom je stanju. Oni su pozvali policiju i Hitnu pomoć i sat vremena pokušavali da pomognu mladiću kako su znali: držanjem na boku kako se ne bi ugušio svojim jezikom, polivali su ga vodom, pričali mu… Njegovih prijatelja sa kojima je bio na splavu nije bilo nigde. Jedan mladić prišao je i rekao njegovo ime i godine i pobegao.

“Temperatura mu je bila 45 stepeni, mozak mu je bukvalno spržen”

Kako kaže porodica stradalog mladića, Jovan nije bio opljačkan niti pretučen na splavu, kako su pojedini mediji pisali. – Jovan je na Vojnomedicinsku akademiju primljen sa svim svojim stvarima. Tu mu je bio lanac, telefon, sat, a jedino što mu je nedostajao su bili 15.000 dinara, koje su mu izvukli ti koji su mu prodali drogu videviši o kojoj količini novca se radi – kažu njegovi najbliži.  O tome da je bio pretučen, kažu, nemaju saznanja. – Ono što smo mi videli nije izgledalo kao da je pretučen. Na telu nije imao nikakvih vidljivih povreda, ali svakako se čeka nalaz obdukcije koji će to da utvrdi. Porodica nam je ispričala i šta se dogodilo nakon što ga je hitna pomoć odvela sa “25. maja”. – On je primljen sa visokom temperaturom od čak 45 stepeni, i već tada su nam lekari rekli da je njegovo stanje veoma loše, kao i to da bi zbog toliko visoke temperature mogao da ostane sa teškim oštećenjima na mozgu, i da mu je mozak “bukvalno spržen” – kaže dečakov rođak. Nakon što su doktori utvrdili da je reč o velikoj količini droge koja je u njegovom sistemu, počelo je spasavanje ovog mladog života. – Nekoliko puta je bio reanimiran, ali njegovi organi nisu izdržali, otkazali su mu bubrezi i u nedelju uveče je preminuo – kaže on.

Tužilaštvo čeka nalaze obdukcije

Iako nalazi lekara sa VMA potvrđuju da je tinejdžer u krvi imao ogromnu količinu droge ekstazi, veštaci će dati poslednju reč o uzroku smrti. Od pravnice koja zastupa porodicu dobili smo informacije da se nalazi obdukcije još uvek čekaju, i da taj proces može da potraje i više od mesec dana. – Kada dobijemo obdukcioni nalaz Tužilaštvo će preduzeti sve mere u skladu sa onime što se utvrdi. Više tužilaštvo je po službenoj dužnosti obavezno da sprovede istragu, i ništa se ne preduzima do tada. U tom smislu pravac istrage se ne zna za sada, a sve su ostalo nagađanja – kaže Gordana Nešić Ćetković, pravnica koja zastupa Jovanovu porodicu.

Šarčević: Škole se uveliko bave prevencijom narkomanije, moraju i roditelji

Formiranje timova za borbu protiv narkomanije počeće već ove nedelje, potvrđeno je “Večernjim novostima” u Ministarstvu zdravlja. Timovi će od septembra posećivati škole i biće sastavljeni od iskusnih psihologa, psihijatara, policajaca i tužilaca. Ovu inicijativu pokrenuo je ministar zdravlja Zlatibor Lončar nakon tragične smrti troje mladih zbog prekomerne doze narkotika, a za taj program dobio je podršku kolega u Vladi. Timovi će obilaziti osnovne i srednje škole i održati predavanja deci o narkomaniji i štetnim posledicama uzimanja droge, rekao je Lončar. Takođe biće zakupljeni termini na nacionalnim televizijama namenjeni edukaciji roditelja kako bi mogli da prepoznaju da li im deca koriste narkotike i o tome kakve su posledice.
Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je za Novosti da se škole u okviru svojih ovlašćenja uveliko bave prevencijom narkomanije ali da je to stvar u koju moraju više da se uključe roditelji. On smatra da će u tome pomoći formiranje saveta roditelja na nivou opština koje predviđa novi prosvetni zakon. Na časovima obaveznih predmeta ali i kroz predavanja u saradnji sa MUP-om učenici mogu da se informišu o štetnosti droga, ali Šarčević napominje da zaposleni u školama nemaju zakonski osnov da testiraju decu na narkotike. Svako neobično ponašanje, sumnju da su dileri u blizini škole ili da je neko uneo narkotike u školu zaposleni odmah prijavljuju policiji, a o bezbednosti dece brinu i školski policajci, objašnjava Šarčević. On najavljuje da će od jeseni biti povećan i broj psihologa u školama koji se takođe bave prevencijom narkomanije.

About the Author

admin