Vesti – 20.08.2018.

Rano za “računice” o platama: Koeficijenti krajem septembra  

Koeficijenti po kojima će se ubuduće obračunavati plate zaposlenih u javnom sektoru biće poznati tek krajem septembra, i sve “računice”, koje su se pojavile u međuvremenu u medijima, do tada su su samo špekulacije, poručuje ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.
Novi platni razredi trebalo bi, inače, da budu uvedeni od 1. januara 2019, a ministar objašnjava da će visina plata u javnim službama zavisiti od šest kriterijuma – složenosti posla, kompetentnosti, odgovornosti, autonomije u poslu, komunikacije i uslova rada.

Plate u 13 platnih grupa

Kada je reč o rasponu platnih grupa, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić za Tanjug kaže da je utvrđeno 13 platnih grupa: u grupi od jedan do četiri osnovna i srednjoškolska sprema, 5 i 6 – viša, od sedam do 11 visoka školska sprema, a od 11 do 13 – rukovodeći poslovi koji zahtevaju donošenje strateških odluka, odgovornost za obavljanje delatnosti, donošenje finansijskih odluka i upravljanje velikim sistemima.  Raspon koeficijenata za obračun plata biće od 1,11 do 8, 35.

Ružić: Računice u medijima su špekulacije

Pojedini mediji su već izveli neke računice, prema kojima bi, na primer, lekari specijalisti imali 15 odsto veće plate – mesečno oko 91.000 dinara, medicinske sestre umesto 35.000 imale bi 39.000 dinara…i slično. Ružić, međutim, ukazuje da su, do utvrđivanja vrednosti koeficijenata, takve računice samo špekulacije.
Upitan da li će biti i slučajeva da se platnim razredima nekome i smanji plata, ministar kaže da Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, kao i već usvojeni posebni zakoni kojima se uređuju plate u pojedinačnim delovima javnog sektora, naprotiv, sadrže odredbe kojima se štiti materijalni položaj zaposlenih.
Objašnjava da je predviđeno zadržavanje nivoa zatečene plate, ukoliko bi plata po novom sistemu izuzetno bila niža od zatečene, što se, ističe, inače ne ocekuje. “Dakle, zadržavamo zatečene plate, dok ih zaposleni sa nižim platama ne sustignu”, dodaje ministar Ružić.

Povećanje plata  nije u vezi sa reformom sistema plata

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić posebno ističe da povećanje plata koje se najavljuje u poslednje vreme nije ni u kakvoj vezi sa reformom sistema plata, već sa odličnim rezultatima fiskalne konsolidacije i racionalnim upravljanjem javnim finansijama. Navodi da se u ovom trenutku ne može govoriti o procentima za povećanje plata lekara, nastavnika i ostalih zaposlenih u javnim službama, te da će konkretnije informacije biti poznate do kraja ove godine kada se budu sagledali svi finansijski efekti prelaska na nov sistem plata u javnom sektoru. “O procentualnom povećanju plate razgovaraće se u okviru Ministarstva finansija, odnosno u Vladi, kao i u okviru naredne posete predstavnika MMF-a. U svakom slučaju, povećanje plata neće ugroziti do sada ostvarene rezultate u konsolidaciji budžeta Srbije i svakako će biti u okviru raspoložive mase sredstava za ove namene u repuličkom budžetu”, kaže Ružić.
Na pitanje kada će se urediti plate funkcionera, koje su, takođe, u medijima već “sračunate”, Ružić je rekao da one nisu prioritet u reformi sistema plata u ovom momentu. “Budući da sada uređujemo sistem za najveći deo javnih službenika, oko 470. 000 ljudi, kao i da govorimo o ljudima koji se svakodnevno staraju o našem zdravlju, obrazovanju. . . . i da je u fokusu vlade nivo njihovih plata, plate funkcionera ostavljamo za kraj reforme, verovatno do kraja iduće godine”, navodi Ružić.

Javna preduzeća, nisu obuhvaćena definicijom javnog sektora

Na pitanje da li se reforma odnosi i na javna preduzeća, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić je rekao da ona nisu obuhvaćena definicijom javnog sektora iz Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, pa se samim tim ne utvrđuje jedinstven sistem koeficijenata za javna preduzeća. “Javna preduzeća posluju po tržišnim, odnosno korporativnim uslovima i ostvaruju svoje prihode na tržištu, te iz tih razloga nisu obuhvaćena reformom sistema plata u javnom sektoru”, rekao je Ružić.
Ministar ističe da će  uvođenje platnih razreda, koje bi trebalo da usledi do kraja godine, svakako omogućiti da se konačno privede kraju reforma plata u javnom sektoru, s ciljem – ista plata za jednak posao. Reformom se, kaže, stvaraju uslovi za uspostavljanje ujednačenog i finansijski održivog sistema finansiranja plata u celom javnom sektoru.

Svi poslovi u javnim službama u  Katalogu radnih mesta

Katalogom radnih mesta popisani su svi poslovi u javnim službama i sa preko 2.000 grupisani na oko 870 radnih mesta. Registar, objašnjava ministar Ružić, daje tipičan opis poslova koji se na njemu obavljaju, kao i zahteva za obavljanje poslova i zadataka na odgovarajućem radnom mestu, poput nivoa obrazovanja, znanja, radnog iskustva, posebni uslovi rada, a ustanovama se ostavlja da ih detaljnije urede, u skladu sa potrebama i organizacijom rada. “Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nastavlja sa koordinacijom poslova na izradi drugih, posebnih, kataloga, a u ovom momentu se sprovode javne konsultacije za donošenje kataloga za nameštenička radna mesta u državnim organima, autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne smaouprave, koji će biti deo opšteg Kataloga kojim se utvrđuju radna mesta podrške, odnosno pomoćno-tehničkih poslova”, zaključio je Ružić.

Drugi upisni rok na UNS-u: Tri budžetske klupe za buduće pravnike

Svi koji to žele, a nisu se upisali u prvom konkursnom roku, imaće uskoro novu šansu za studiranje na nekom od 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Prvih dana septembra počinje drugi upisni rok za preostala mesta na prvoj godini studija.
Na Ekonmskom fakultetu u prvom roku upisano je 468 budućih brucoša, 411 su na budžetu, a 57 ih je samofinansirajućih. Na ovom fakultetu preostala su još 324 mesta, od kojih su 79 budžetska, a 245 je samofinansirajućih. Tako na studijskom programu Agrarna ekonomija i biznis na budžetu i samofinsirajućih ima ukupno 34 slobodna mesta, Evropska i međunarodna ekonomija i biznis raspolaže sa 39, Međunarodna i evropska ekonomija i biznis 54, Finasije, bankarstvo i osiguranje 62, Marketing 45, Menadžment 17, Poslovna informatika 20, Računovodstvo i revizija 29 i na Trogovini ima 24 slobodna mesta.
Na Pravnom fakultetu indekse je u prvom roku obezebedilo 398 budućih studenata, 181 će biti budžetu, a 217 ih je koji će studije sami plaćati. Preostalo je još 382 mesta, samo tri budžetska i 379 samofinasirajućih. Na Pravu – Opšti smer ima 271 mesto, dok Smer unutrašnjih poslova raspolaže sa 111 slobodnih mesta.
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja na osnovne strukovne i osnovne akademske studije upisao je 233 buduća studenta, 164 su na budžetu, a 69 su samofinansirajući. Na studijskim programima Menadžer u sportu ima 22 slbodna mmesta za studenti koji bi se sami finasirali, dok na samofinansiranju ima mesta za 68 studenata na programu Diplomirani profesor fizičkog vaspitanja i sporta i 52 na programu Profesor fizičkog vaspitanja i sporta.
Na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, u prvom upisnom roku status budućeg studenta steklo je 212 kandidata, 172 ih je na budžetu, a njih 40 će svoje studije sami plaćati. Slobodno je 198 mesta, 77 budžetskih i 121 samofinasirajuće. Slobodnih mesta ima na programima Informacione tehnologije 8, Informatika i tehnika u obrazovanju 20,  Menadžment informacionih tehnologija 16, Informacione tehnologije softversko inženjerstvo 2, Inženjerski menayment 55, Mašinsko inženjerstvo 24, Odevno inženjerstvo 22, Inženjerstvo zaštite životne sredine 28, dok su na programu Industrijsko inženjerstvo i eksploatacija nafte i gasa ostala 23 slobodna mesta.
Pedagoški fakultet u Somboru je u prvom roku upisao 52 buduća studenta, njih 50 je ispunilo uslove za budžet, dok su dva na samofinansiranju. Ostala su 152 slobodna mesta, 62 budžetska i 90 samofinasirajućih. Na programu Diplomirani učitelј ima 54 slobodnih mesta, Diplomirani vaspitač 40, Diplomirani dizajner medija u obrazovanju 42 i Diplomirani bibliotekar – informatičar 16 slobodnh mesta.
Na Građevinski fakultet se do sada upisalo 50 studenata, 48 na budžetu i dva samofinasirajuća. Ostala su slobodno 84 mesta: 62 budžetska i 22 samofinansirajuća. Na Građevinarstvu ima 76, a na Geodeziji osam slobodnih mesta.
Učitelјski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku je u prvom uposinom roku upisao 39 budućih brucoša, 32 na budžetu i sedam samofinasirajućih. Prostala su tri budžetska i 13 samofinasirajućih mesta.

Šarčević: Najkvalitetniji nastavnici ne moraju da brinu

„Ukoliko se sa sindikatima sve uredi kako treba, najkvalitetniji nastavnici ne moraju da brinu za svoj posao, izjavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da ni učenici neće trpeti zbog racionalizacije mreže škola, već da će samo pojedini direktori postati tehnološki višak. On je gostujući na N1 rekao da je sa sindikatima u “odličnom savezu”, kao i da vode brigu o lјudima koji ostaju bez posla, pre svega, zbog malog nataliteta. 
Prema njegovim rečima, višak u prosveti se, u velikoj meri podudara sa brojem nastavnika koji odlaze u penziju. On je ponovio da mu je cilј ono što je obećao na početku mandata – da se uvede sistem kvaliteta rada i dodao da za početak postoji lakši metod da se razvrsta ko radi bolјe, a ko lošije, a to su prosvetna zvanja.
Šarrčević je rekao i da se radi na tome da prosvetari od jeseni ulaze u prvo zvanje koje, prema njegovoj proceni, sigurno može da dostigne 20 do 25 odsto lјudi, koji bi samim tim išli u bolјi platni razred. Kako kaže, druga i kompeksnija mera kvaliteta rada prosvetnih radnika je ishodno znanje, odnosno eksterno ocenjivanje i objasnio da će se kroz ishode učenika znati da li je nastavnik dobro radio – uzimaće se obzir eksterne ocene sa ocenama koje je učenicima dao profesor.  Time bi, kako je objasnio nastavnici legalnim putem, vremenom mogli da dođu i do četvrte kategorije u okviru svoje platne grupe, što je plata redovnog univerzitetskog profesora,.
Govoreći o zahtevima prosvetnih radnika, ministar je ponovio da se za njihova prava “bori kao lav” i da je sve ovo vreme bio “veći sindikalac od svih njih”.
Kada je reč o racionalizaciji mreže škola, Šarčević je kazao da ona ima zadatak da odražava potrebe stvarnosti i da Beograd danas ne može da ima 11 mašinskih škola, kao u vreme kada je mašinska industrija u glavnom gradu zapošlјavala 29.000 mašinskih radnika. “Ako imate u Apatinu srednju tehničku školu sa 700 đaka, i drugu tehničku školu sa 40 đaka, kakav je problem da oni pređu u veću školu. Pitanje je samo da li treba dva direktora, ja mislim da ne treba”, naveo je Šarčević.

Od septembra digitalni udžbenici za prvake i petake

U 2.000 učionica u osnovnim školama širom Srbije, od septembra, đaci će učiti i iz digitalnih udžbenika. Za taj posao, oko 2.000 nastavnika će do kraja ovog meseca proći odgovarajuću obuku koju je organizovalo Minsitarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Škole će dobiti digitalne kabinete u kojima će nastava biti osavremenjena u skladu sa zahtevima vremena i kompjuterskog opismenjavanja. Digitalni udžbenici će u ovoj fazi biti besplatni i na raspolaganju samo učenicima prvog i petog razreda. Za ovaj pilot-projekat „Digitalna učionica – digitalno kompetentni nastavnik“ iz budžeta je izdvojeno oko 70 miliona dinara. U sklopu realizacije projekta, nedavno je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odobrio i nove elektronske i štampane knjige za prvake i petake.
Po rečima direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Zlatka Gušanovića, pregledano je stotinak digitalnih udžbenika različitih izdavača, a sada je na Ministarstvu prosvete da odluči koje će da otkupi. Podsećamo, u okviru „Digitalne učionice“, škole bi trebalo istovremeno da dobijaju i opremu i brz internet, odgovarajuće programe i sadržaje. Stručnjaci Zavoda pregledali su digitalne udžbenike, uporedili ih sa sadržajima štampanih izdanja i dali sugestije da se uklone neprimereni linkovi tamo gde ih je bilo, ili da se otklone materijalne i greške u pisanju, rekao je Gušanović, objasnivši i da će digitalni uybenici za učenike biti besplatni i da deca neće samo iz njih učiti, već će se raditi u kombinaciji sa štampanim udžbenicima.
Inače, od ovog septembra, štampani udžbenici će biti novi za učenike prvog i petog razreda, pa neće moći da se koriste oni prošlogodišnji. Odobreno je ukupno 175 novih naslova što udžbenika, što radnih svezaka. Komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pregledale su ukupno 190 rukopisa za nove udžbenike. Rukopisi su pristizali u februaru i martu, da bi na vreme bio objavlјen Katalog udžbenika. Tako su nastavnici imali dovolјno vremena da pregledaju nova izdanja i izaberu ono što je kvalitetno i što im treba.
Odgovor na pitanje na koji će način upotreba digitalnih udžbenika osvaremeniti, ali i olakšati rad nastavnicima i usvajanje znanja đacima direktorka izdavačke kuće „Kreativni centar“ Ljilјana Marinković kaže da će digitalni udžbenici objediniti udžbenik i priručnik za nastavnike i sadržaće mnoštvo specijalno kreiranih atraktivnih sadržaja, koji mogu obogatiti nastavu i učiniti je očiglednijom. Po njenom mišlјenju, velika prednost digitalnih materijala za nastavnike je u mogućnoisti njihovog stalnog obogaćivati novim sadržajima.
Materijali namenjeni učenicima prate školski plan i program i sadrže dvadeset raznovrsnih tipova zadataka. Svaki zadatak se automatski pregleda posle rešavanja, pa nastavnici i roditelјi mogu da prate napredak svakog učenika. Materijal se može koristiti na različitim uređajima, odnosno platformama, što deci daje mogućnost da unaprede digitalnu pismenost, a provera znanja će, za decu posebno atraktivno, dobiti i dimenzuju igre.

Beograd: Počinje Međunarodni kongres slavista

Međunarodni kongres slavista okupiće od 20. do 27. avgusta u Beogradu, u organizaciji Međunarodnog komiteta slavista i Saveza slavističkih društava Srbije, 1.020 učesnika iz 43 zemlјe – od slovenskih zemlјa, preko Amerike i Australije, do Japana i Južne Koreje. Reč je o naznačajnijoj i brojčano najvećoj naučnoj manifestaciji posvećenoj slovenskim jezicima, književnostima i kulturama ikad održanoj u Srbiji, koja se organizuje pod visokim pokrovitelјstvom predsednika Srbije i pod pokrovitelјstvom Grada Beograda.
Predsednik Međunarodnog komiteta slavista i predsednik Programskog odbora kongresa prof. dr Boško Suvajdžić rekao je u intrevjuu Tanjugu da su programom predviđeni referati, okrugli stolovi, tematski blokovi i posebne teme u okviru kojih će se razmatrati pitanja frazeologije, leksikografije, lingvistike, književnosti, kulture, folklora.
Posebna pažnja će biti posvećena interkulturalnim i interliteralnih vezama, komparativnom sagledavanju uzajmnih veza između slovenskih jezika, književnosti i kultura, pitanjima digitalizacije znanja, mikrojezika, različitim vidovima modernizacije znanja, kao i izučavanju slovenskih jezika, književnosti i kultura u nastavi. Suvajdžić kaže da im je važno da skrenu pažnju na značaj digitalizacije znanja, objedinjavanja znanja u određene baze podataka, objedinjavanja periodičnih publikacija, časopisa, bibliografija i da govore o kontinuitetu slavistike.
Kongres je u značajnoj meri posvećen lingvisti Aleksandru Beliću, a Međunarodni slavistički centar pripremio je troknjižje posvećeno Beliću i njegovim vizionarskim idejama, potrebi arhiviranja znanja što je posebno značajno, kako naglašava Suvajdžić, u vremenu kada se sve ubrzalo. Suvajdžić je naveo i da su napravili referentnu listu slavističkih publikacija od nekoliko hilјada naslova koja se nalazi u Slovenskoj biblioteci u Pragu kao centralnoj biblioteci pri Međunarodnom komitetu slavista. Akcenat im je, kako je objasnio, i na što bolјem povezivanju južnoslovenskih jezika i zemalјa iz regiona.  Naš akcenat je bio i na uklјučivanju mladih i na isticanju što savremenijih i aktuelnijih tema kada je reč o slavistici, a jedna od njih je na koji način može da postoji slavistika danas i da što snažnije privučemo zemlјe iz regiona i približimo pokidane i poremećene odnose unutar južnoslovenskih nauka, pojasnio je Suvajdžić.
Pored Belića, posebne teme Kongresa biće Srpski rječnik Vuka Stefanovića Karadžića iz 1818. – 200 godina od te “knjige nad knjigama ili knjige pred knjigama, knjige pamtiveka, knjige raskovnika, knjige koja je ujedinila i sabrala sve niti Vukove reforme”, koja, kao i prateći programi kongresa, pokazuje potrebu sabiranja reči u knjige, a knjiga u određenu biblioteku ili virtuelni prostor i potrebu kontinuiteta.  Učesnici Kongresa će se osvrnuti i na to kako se Prvi svetski rat odrazio na slavistiku.

Sombor: Četrdesetak profesora, akademskih i slikara amatera stvaralo u zatvoru

Umetnička dela mogu se stvarati i u prostoru kakav je zatvor. U toj misiji istrajava već 23 godine Kazneno-popravni zavod u Somboru koji svake godine oragnizuje slikarsku koloniju Elan. Ove godine u radu kolonije čuestvovalo je četrdesetak profesora likvnih akademija, akademskih slikara, slikara amatera i osuđenih lica. “Bilo mi je čudno kada sam čula kakav je koncept te kolinije, ali zašto da ne da vidim. Tu su kolege umetnici, ali i zatvorenici koji slikaju. Zanimljivo je videti taj spoj”, kaže Jovana Suvajac, studentkinja Likovne akademije Trebinje. “Svaka likovna kolonija teži da bude prepoznatljiva da ima svoju fizionomiju i svoj pečat. Likovna kolonija Elan u tome je zaista uspela”, kaže Zvonko Pavličić profesora Univerziteta Priština.
Ova kolonija deo je terapije osuđenih lica i pomaže njihovoj resocijalizaciji. “Svi se nekako čude otkud u KPZ Sombor likovna kolinija, ali mi se trudimo da pravilno strukturišemo vreme u KPZ Sombor i da licima lišenim slobode stvaramo zdrave navike. Rad i okupacione aktivnosti im pomažu da se bolje resocijalizuju kada izađu iz KPZ–a” , kaže Aleksandar Hinić, načelnik službe za tretman KPZ Sombor. Za 23 godine na Elanovoj slikarskoj koloniji nastalo je više od 1.200 slika, duboreza, skulptura. Deo je to umetničke postavke u kazneno-popravnim zavodima širom Srbije.

Vremeplov: Prestao da izlazi list “Danica”

Na današnji dan 20. avgusta 1872. godine  prestao je da izlazi list “Danica”, najznačajniji književni časopis srpskog romantizma, koji je od februara 1860. tri puta mesečno štampan u Novom Sadu. List, koji je okupljao mlade srpske pesnike romantičare, Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, pokrenuo je i uređivao pisac i pravnik Đorđe Popović. 

Vremeplov: Rođen Jovan Skerlić

Na današnji dan 1877. godine rođen je srpski književni kritičar i istoričar književnosti Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije.

Vremeplov: Umro Aleksandar Saša Petrović

U Parizu je, na današnji dan 1994. godine,  umro poznati jugoslovenski reditelj Aleksandar Saša Petrović dobitnik specijalne nagrade Kanskog festivala 1967. za film “Skupljači perja”. Sedamdesetih godina 20. veka pripadao je grupi umetnika “crnog talasa” koji su bili pod snažnim pritiskom tadašnjeg komunističkog režima. 

Vremeplov: Rođen Poenkare

Na današnji dan, 20. avgusta 1860. godine rođen je francuski državnik Rejmon Poenkare, predsednik Francuske od 1913. do 1920, član Francuske akademije nauka. Bio je premijer i ministar inostranih poslova 1912-13. i ponovo premijer 1922-24 i 1926-29.

“Stišala” se epidemija malih boginja, nova opasnost na jesen

Konačno se “stišala” epidemija malih boginja, te je tokom leta bilo samo sporadičnih obolevanja – u julu 50 obolelih, a u avgustu do sada šest obolelih. “Stišavanju” epidemije doprineo je veći broj vakcinisane dece MMR vakcinom, ali i to što su đaci na raspustu, manje je dece u vrtićima, više se boravi na otvorenom prostoru.
Pomoćnica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Darija Kisić Tepavčević kaže da je tokom prošle godine obuhvat za prvu dozu MMR vakcinom, koja se daje od 12. do 15. meseca bio 85 odsto, a za drugu dozu koju deca primaju sa polaskom u školu više od 91 odsto. Još nije urađen presek koliko je dece u Srbiji vakcinisano u prvih šest meseci, ali po potrošnji vakcina može se zaključiti da je mnogo više nego prethodnih godina. “U prvoj polovini godine potrošeno je 22.000 doza više nego prošle godine i na osnovu toga indirektno procenjujemo da je došlo do povećanja obuhvata vakcinacijom”, kaže Kisić Tepavčević za Tanjug. Ona pojašnjava da je značajno povećan broj vakcinisane dece koja su propustila vakcinaciju u prethodnom periodu. Dodaje da je važno da se takav trend nastavi i roditelji koji nisu vakcinisali svoju decu da to učine.
Od oktobra prošle godine do danas u Srbiji je registrovano 5.715 slučajeva malih boginja, dok je umrlo 15 ljudi. Smanjenju obuhvata vakcinisane dece doprineo je i antivakcinalni lobi koji je aktivan u celom svetu i koji MMR vakcinu dovodi u vezu sa autizmom, što su demantovale brojne studije. Najmanji obuhvat vakcinacijom bio je Beogradu i tu se slika u prvih šest meseci ove godine značajno popravila.
Epidemiolog Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da je obuhvat vakcinacijom u prvoj polovini godine, prvom dozom vakcine bio 54 odsto i da je to mnogo više u odnosu na prethodne godine.  Ona kaže da je najviše problema ranije bilo sa prvom dozom MMR vakcine jer se roditelji plaše od autizma i čekaju da dete progovori i prohoda. Obuhvat drugom dozom mnogo je veći i u prvih šest meseci vakcinisano je skoro 88 odsto mališana. “Imali smo epidemiju sa velikim brojem obolelih i to je doprinelo da se narod osvesti i počeli da vakciniše decu”, rekla je Begović Lazarević za Tanjug. Ona je dodala da vakcina ima dovoljno u svim domovima zdravlja, da je poželjno da obuhvat vakcinacijom bude 95 odsto kako bi se stvorio jak kolektivni imunitet. “Virus morbila lako se širi. Čim krene hladno vreme ako se javi veći broj obolelih imaćemo ponovo epidemiju malih boginja. Možda ne u onom obimu kao prošle godine”, rekla je Begović Lazarević.
Epidemiolog Zoran Radovanović podseća da je sezonski vrh – najviše obolelih za male boginje kraj hladnog perioda, obično kraj marta. “Male boginje se javljaju češće kada je hladno, jer su ljudi zbijeni u zatvorenom prostoru, lakše se virus prenosi sa osobe na osobu. “Ključno je kakav će biti obuhvat vakcinacijom i da li će se poštovati da deca ne mogu da se upišub u vrtić i obdanište ukoliko nisu vakcinisana”, zaključio je on.

Srpsku decu na Zlatiboru obučavala ozloglašena ruska paravojska čiji članovi ratuju po svetu i prodaju oružje

Decu iz Srbije i okruženja koja su prethodnih dana pohađala patriotsko-omladinski kamp na Zlatiboru, između ostalih trenirali su i pripadnici ruske paramilitarne grupe E.N.O.T Korp. Štaviše, ova kontroverzna “mini-vojska”, bila je jedan od organizatora, sada već rasformiranog, kampa. Da je E.N.O.T. Korp jedan od koorganizatora kampa niko nije krio, štaviše, zastave i ove organizacije, ali i Rusije, vijorile su se na Zlatiboru prethodnih dana. Kako navodi RSE, ruska ultranacionalistička grupa E.N.O.T. Korp, čitav ovaj projekat je opisala kao “vojni patriotski logor”, a navodi i da je upravo u njihovom kampu ove godine, samo u Rusiji, tridesetak tinejdžera iz Srbije imalo slične vežbe. Mladi ljudi, među kojima i jedan broj maloletnika, učili su snalaženje u prorodi, ratne veštine, rukovanje improvizovanim oružjem, i to sve u vojnim uniformama.

Šta je E.N.O.T. Korp?

Valerij Sambarov, jedan od lidera E.N.O.T. rekao je za RSE da njegova organizacija želi da pomogne da mladi “postanu pravi ljudi i ratnici kako bi branili svoju zemlju”. Ova, kako pojedini mediji pišu, privatna vojna kompanija nastala je za vreme sukoba u Ukrajini 2015. godine. Međutim, ono što je zanimljivo, i što se može pročitati po raznim medijima, ona je samo jedna od mnogih koje su pod neformalnim patronatom Kremlja. S obzirom na vreme kada je nastala, nameće se zaključak da su njeni članovu učestvovali u skukobima u Dombasu i Donjeckoj oblasti, naravno na strani Rusije. Podrška teroristima, ali i direktna umešanost u ratne aktivnosti je nešto što se vezuje za E.N.O.T. Korp, ali i da se sve to odvija pod plaštom humanitarnih misija i građanskih aktivnosti. Pisalo se i o tome da grupa učestvuje i u aranžmanima oko prodaje vojne opreme, ali i da snabdeva militante oružjem.

Veze sa Kremljem?

Po medijima se spekuliše da je E.N.O.T. Korp zapravo samo jedna od produženih ruku Kremlja, i da za interese Rusije ratuje tamo gde ova zemlja ne želi zvanično da ima svoju vojsku ili učestvuje u sukobima. Obuke za te odrede odvijaju se u kampovima u kojima, kao i u Srbiji do pre nekoliko dana, učestvuju i jako mladi ljudi i deca. Oni inače u Rusiji postoje od 2015. godine, što se poklapa i sa nastankom E.N.O.T Korpa, ali i sa pozivom Kremlja na povećanje “patriotske mladosti”, odnosno dece koja rastu kao vojnici. Upravo su pripadnici ove paravojske bili instruktori mladima koji su učestvovali u omladinsko-patriotskom kampu na Zlatiboru. Jedan od njih je ratni veteran Aleksej, a drugi njegov mlađi kolega Evgenije (22). Kako su ispričali za NIN, obojica su članovi E.N.O.T., za koji kažu da ne dobija rusku državnu pomoć, već da se isključivo bave humanitarnim radom. Međutm, jedan od njih je ipak priznao da su pojedini članovi njihove “veteranske organizacije” ipak učestvovali u sukobima u Ukrajini.

Povezanost sa neonacistima

Osim što su organizacija za sebe, E.N.O.T. Korp je povezana i sa drugim, takođe ekstremnim ruskim grupama. Mediji su dosta pisali o vezi sa neonacističkim odredom “Rusih”, čijim vođama nisu strana ni zverska ubistva, a još manje mučenja. Ilustracije radi, jedan od istaknutih članova ove grupe je Aleksej Milhakov, je mladić koji je nekada ubijao pse, čime se hvalio, ali je u međuvremenu počeo da ubija i Ukrajince u Ukrajini, čime se hvalio još više, i to na društvenim mrežama.
Tako jedan od ukrajinskih sajtova koji se bavi ljudskim pravima piše da je upravo njegova organizacija, zajedno sa E.N.O.T Korp imala i zajedničke treninge za borce, koji su uključivali seminare, ali i vežbanje gađanja snajperima, korišćenje pištolja i takozvane “mašinke”… I ovde se govori o učešću dece u tim patriotskim kampovima, i to sa trenerima zloglasne “Rusih grupe”, koji sebe smatraju uspešnim borcima iz Dombasa.

Podrška Rusije

Pored toga što je održavanje omladinsko-patriotskog kampa na Zlativoru podržala opština Čajetina na čelu sa Milanom Stamatovićem, na njegovom otvaranju bio je, navodi RSE, i jedan predstavnik Ambasade Rusije u Srbiji, što može da sugeriše da zvaničoj Moskvi ipak ova militantnom organizacijom nije strana.

Beograđanku koja studira dva fakulteta i priča tri jezika, a koju je sudija iz Crne Gore nedužnu poslala u zatvor porodica ne sme ni da poseti

Nisu mi dozvolili da u spuškom pritvoru posetim ćerku, jer sam ja svedok u slučaju. Ne znam sa kim je moje dete u ćeliji! Ona je devojka van bilo kakvog kriminala, a možda su je smestili sa ubicama –  kaže za “Blic” Olivera Vidak- Kovačević, majka Beograđanke Sare Vidak (20) koja je uhapšena u Crnoj Gori nakon sukoba sa sudijom za prekršaje Jelenom Stanišić.
Sara Vidak je uhapšena pre par dana u Crnoj Gori i određen joj je pritvor do 30 dana zbog sumnje da je u sredu u Kotoru napala sudiju za prekršaje Jelenu Stanišić. Do čitave drame je došlo nakon saobraćajnog incidenta koji se dogodio u ponedeljak na parkingu u Kotoru. Naime, Sara, inače studentkinja dva fakulteta, otišla je u ponedeljak u Crnu Goru, u Kotor, sa majkom Oliverom i dečkom Stevanom Prpom na odmor. Tog dana Prpa je na parkingu imao saobraćajni incident sa vozačem iz Crne Gore sa kojim nije mogao da se dogovori oko naknade štete, a vozač nije pristajao ni na evropski nalog. Zbog toga je na lice mesta izašla policija i Prpa je dobio poziv za sud za prekršaje. Sara je sa majkom i dečkom istog dana otišla u Sud za prekršaje kod sudije Jelene Stanišić. Međutim, Stanišić ih je izbacila i rekla da “to nije njen slučaj”. Po savetu policajca otišli su u policijsku stanicu, međutim tamo su im rekli da se u 12 sati ipak vrate kod sudije za prekršaje odakle su oterani. To su i uradili.
 – Opet nas je verbalno napala, bila je drska i bezobrazna. Stevana je pustila u sudnicu tek kada je policajac ušao sa papirima. Kaznila ga je sa 90 evra, a da ga nije saslušala – ispričala je Olivera Vidak i dodaje da je nakon toga prišla da pita bi pitala kako da ulože prigovor, ali je Stanišić izašla i počela da viče na njih. U tom trenutku umešala se i Sara koja je sudiji rekla samo “gospođo samo želimo da znamo koja je procedura”. – Ona joj je na to odbrusila da napusti prostoriju i krenula da zatvara vrata, pa je uhvatila Saru za ruku. U tom momentu Sara, reagujući po inerciji, okrenula svoju ruku, ne njenu, da bi se oslobodila stiska. Sara joj je tada rekla “odakle vam pravo da me držite za ruku”. Tek tada je Stanišić počela je da urla i pravi scenu kako je Sara nju povredila – objasnila je njena majka. Nakon toga Sara je privedena i određen joj je pritvor do 30 dana i ekspresno je odvedena u Spuški zatvor!
Olivera Vidak – Kovačević naglašava da ne zna u kakvom je zdravstveniom stanju sada njena ćerka, koja je malo pre hapšenja imala hiruršku intervenciju, bila je u bolnici i u Crnu Goru je sa njom i dečkom, otišla upravo da bi se oporavila. – Početkom sledeće nedelje suprug, koji je pilot u Turkiš-u dolazi i tek će njemu biti dozvoljeno da je poseti – napominje Olivera Vidak Kovačević koja je u ovom slučaju svedok pa joj zbog toga nije dozvoljeno da poseti ćerku u zatvoru.
Sara Vidak je inače studenkinja dva fakulteta u Beogradu, studira na Fakultetu za civilno vazduhoplovstvo na Megatrendu i na FEF-a. Rođena je 14. novembra 1997. godine u Beogradu, završila je Britansku školu u Antaliji. Sve vreme školovanja bila je odličan đak.
Devojka inače živi na relaciji Kanada-Turska-Srbija i uspešno je savladala govor čak tri strana jezika, a aktivno se bavi i sportom. Sara je inače unuka svetskog prvaka u padobranstvu, pilota Branka Kovačevića, ćerka nagrađivanog filmskog umetnika i pilota Aleksandra Vidaka, ali i unuka džez kompozitora Dušana Vidaka i Radmile Vidak, profesorke srpskog jezika i književnosti i nosioca nagrade “Radmila Vidak” za negovanje srpskog jezika. Sa slučajem hapšenja mlade Beograđanke upoznati su i naše Ministarstvo spoljnih poslova, a Ambasada u Podgorici je ponudila svu neophodnu pomoć. Takođe je obavešteno i diplomatsko predstavništvo Kanade, jer Sara ima i njihovo državljanstvo.

About the Author

admin