Vlada Vojvodine podržala promociju najbolјih đaka     

Pokrajinska vlada nastaviće da podržava projekat „Učim+Znam=Vredim“, koji će i ove godine promovisati najbolјe osnovnoškolce i srednjoškolce na bilbordima u sedam lokalnih samouprava u Vojvodini, zaklјučeno je na sastanku potpredsednika Pokrajinske vlade Đorđa Milićevića i predsednika Udruženja za promociju društvene odgovornosti Aleksandra Savanovića. Projekat, čiji je pokretač Udruženje za promociju društvene odgovornosti, od prve realizacije, 2015. godine, ima stratešku podršku AP Vojvodine. U protekle četiri godine projekat promocije najbolјih đaka od Novog Sada proširio se na još šest lokalnih samouprava: Sremski Karlovci, Temerin, Srbobran, Bački Petrovac, Žabalј i Beočin, u kojima će i ove godine biti promovisani učenici koji su ostvarili najznačajnije uspehe na domaćim i međunarodnim takmičenjima u nauci i umetnosti.
Savanović se zahvalio što i ove godine Pokrajina nastavlјa da pruža neophodnu tehničku podršku u realizaciji projekta, iznoseći da je za ovu godinu samo u Novom Sadu stiglo 100 prijava na konkurs, što je daleko premašilo prošlogodišnji broj prijava, koji je, takođe bio veći u odnosu na godinu ranije. On je podsetio da je u protekle dve godine Pokrajinska vlada bila domaćin završne svečanosti projekta, a informacija o tom događaju obišla je region.
Potpredsednik Milićević izrazio je veliko zadovolјstvo što je  Pokrajinska vlada od početka uklјučena u realizaciju projekta „Učim+Znam=Vredim“, da broj prijavlјenih đaka raste iz godine u godinu, što znači da je akcija zaživela i da je Udruženje, pokrećući ovu akciju, „pronašlo put na koji način prepoznati mlade, talentovane, obrazovane i vredne đake i istaći njihov uspeh“. On je još naglasio da Pokrajinska vlada u svom delovanju vrednuje znanje na svim nivoima i značajna sredstva ulaže u obrazovanje i nauku, uz obrazloženje da svako uspešno društvo podrazumeva ulaganje u mlade lјude i obrazovanje mladih lјudi koji jesu i biće nosilac razvoja zemlјe. – Trudimo se da damo doprinos izgradnji društva znanja, društva ideja, jer to karakteriše razvijene zajednice. Nema razvijenih zemalјa ukoliko na pijedestal i na ono mesto koje mu pripada ne stave znanje i obrazovanje. To su u 21. veku klјučne poluge razvoja svakog društva – zaklјučio je Milićević.

Manjak đaka gasi škole

Od prvog septembra u šest opština i gradova, u okviru racionalizacije mreže škola prestaje da radi 14 srednjih škola, a umesto njih biće formirano sedam novih. Administrativni radnici imaće prioritet na listi tehnoloških viškova, dok nastavnici ne treba da strepe za svoja radna mesta, kažu nadležni. Odluku o gašenju škola u Nišu, Kragujevcu, Novoj Varoši, Kladovu, Kuršumliji i Babušnici donela je Vlada, s ciljem da se unapredi kvalitet obrazovanja i stvore uštede u budžetu.
Škole sa malo đaka, ali kompletnim menadžmentom – troše zajednički budžet neracionalno, kažu nadležni, pa je rešavanje tog problema konačno došlo na dnevni red. Tako će od nove školske godine – Politehnička i Druga tehnička škola u Kragujevcu raditi kao jedna.
Načelnik školske uprave Goran Joksimović navodi da je opstanak Druge tehničke škole bio doveden u pitanje zbog broja odeljenja pa je, kako kaže, bio racionalan potez da se škole spoje u jednu. “Samim tim država će uštedeti na manjem broju radnika angažovanih u administraciji. Ono što je najvažnije za sve nas deca neće osetiti nikakve promene, svi smerovi ostaju, sa istim nastavnicima”, ističe Joksimović.
U Nišu se spajaju tehničke škole – “Milutin Milanković” i “12. oktobar”. Slavica Jukić, direktorka Tehničke škole “Milutin Milanković” kaže da se radi na tome da niko od nastavnika ne ostane bez posla. “Očigledno je da će sekretar i šef računovodstva biti tehnološki višak”, dodaje Jukićeva.
Gimnazija i tehnička škola u Novoj Varoši imaju po svega osam odeljenja. Čak i spojene imaće manje od 400 učenika. U Kuršumliji su čak četiri škole spojene u jednu, kažu nadležni. Racionalizacija mreže škola u Topličkom, Nišavskom i Pirotskom okrugu bila je neminovna, jer je dece znatno manje nego u periodu kad su se one gradile.
Dragan Gejo, načelnik Školske uprave Nišavskog okruga ukazuje na talas iseljavanja u zemlji i manji prirodni priraštaj. “Moramo da racionalizujemo upravu i da se ugledamo na mnogo bogatije zemlje”, smatra Gejo.
Racionalizacijom će se dobiti bolji uslovi za rad i učenje u opremljenijim školama, kažu nadležni. Administrativni radnici imaće prioritet na listi tehnoloških viškova. Nastavnici, kako navode, ne treba da strepe za svoja radna mesta.
Pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje Aleksandar Pajić kaže da se nastavni kadar neće smanjivati. “Očekujemo da će u narednoj godini oko četrdesetak škola biti racionalizovano i da ćemo dobiti 20 novih škola”, navodi Pajić.
Od školske 2019-2020. godine biće spajane i osnovne škole, a tu mrežu moraće da predlože lokalne samouprave.

Sporni doktorati biće priznati!

Ministarstvo prosvete sprema izmene zakona o visokom obrazovanju, što će omogućiti da budu priznati i doktorati koji su stečeni na fakultetima koji u trenutku izdavanja diploma nisu imali ispunjene sve formalne uslove, pišu današnje Novosti. Neće se dovoditi u pitanje ni magistarske i masters diplome, kao ni diplome osnovnih studija akademcima koji su ispite polagali kod profesora sa osporenim doktoratima. Sve to, prema saznanjima Novosti, predviđeno je predlogom izmena Zakona o visokom obrazovanju, koji priprema Ministarstvo prosvete, a koji će se pred poslanicima naći u drugoj polovini septembra.

Zakon rešava “sukob” između KAPK  i Ministarstva

Izmenama  Zakona o visokom obrazovanju će, kako pišu Novosti, biti razrešen sukob između ranijeg sastava Komisije za akreditaciju (KAPK) i Ministarstva prosvete. KAPK je, naime, osporavao kvalifikacije profesora fakulteta i visokih škola koji imaju ove doktorate, a Ministarstvo prosvete namerava da ih izmenom Zakona sve učini nespornim. Procenjuje se da takvih doktorata ima oko hiljadu, a da je nekoliko desetina njihovih vlasnika zaposleno u visokom obrazovanju.

Tubić: Studenti ne treba da trpe zbog bilo propusta ustanova

U Ministarstvu prosvete kažu da će ovim zakonskim izmenama biti otklonjena nepravda koja je naneta studentima koji nisu bili krivi, jer nisu mogli da znaju da li visokoškolske ustanove imaju svu potrebnu dokumentaciju. Studenti ne treba da trpe zbog bilo kakvih propusta ustanova, rekao je Novostima pomoćnik ministra za visoko obrazovanje Bojan Tubić.

Produžetak roka večitim studentima

Izmene Zakona predviđaju i produžetak roka starim studentima za godinu dana, te uvođenje menadžera na visokim školama i akademijama. Prvobitno je bilo predviđeno uvođenje menadžera i na fakultete, a li se za sada od toga odustalo.

Kovačević: Izmene u “velikoj žurbi”

O izmenama Zakona, inače, bilo je reči na sednici Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, a član tog saveta Branko Kovačević za Novosti je potvrdio da se izmene rade u “velikoj žurbi”, uz obrazloženje da zakon mora brzo da se menja zbog starih studenata. On navodi i da sada nije sporan kvalitet doktorata, već formalno-pravne manjkavosti privatnih fakulteta koji su ih izdavali, te dodaje da nije tačno da u grupi spornih ima i državnih fakulteta.

Obuka nastavnika za digitalne udžbenike

U Beogradu je 19. avgusta održana obuka za 70 nastavnika – mentora za elektronske udžbenike i digitalne obrazovne materijale, koji će potom svoja znanja preneti drugim kolegama. Primena digitalnih udžbenika kreće od ove školske godine, a među nastavnicima vlada veliki entuzijazam. Projekat obuke je nastao na inicijativu kabineta premijerke, a u saradnji sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj i Zavodom za unapređenje obrazovanja, a sa željom, kako kaže Ivona Simić, savetnica premijerke za ljudske resurse, da se digitalizuje nastava, uvedu digitalni materijali i ojačaju kompetencije nastavnika da mogu da prate savremene trendove. Simić je bila jedan od predavača na današnjem seminaru, a ističe da je cilj ovog pilot projekta da se gradivo prenese učenicima na njima primeren način, te da deca uče koristeći digitalne sadržaje. Projekat digitalnih obrazovnih materijala promovisala je premijerka Ana Brnabić koja je u martu prisustvovala oglednom času u osnovnoj školi “Drinka Pavlović” kada je predstavljen prvi srpski e-udžbenik iz biologije.  Deca su, na probnim časovima, već prihvatila nov metod učenja. “Oni lakše prate digitalne sadržaje, vole kratku i brzu informaciju i doživljavaju to kao da uče kroz igru”, ističe Simić za Tanjug.
Jedna od polaznica, Sanja Delić, defektolog iz osnovne škole “Miodrag Matić” koja se bavi digitalnom inkluzijom, zadovoljna je obukom, za koju kaže da je zanimljiva i da produbljuje mentorske sposobnosti nastavnika. “Deca su zainteresovana za telefone, kompjutere igrice, a digitalni udžbenici to negde i jesu i to je suština je da im približimo znanje na način koji je njima najprihvatljiviji, a to je da uče kroz igru”, rekla je ona Tanjugu.  Vlada Srbije je za uvođenje digitalnih udžbenika opredelila 70 miliona evra.

Zrenjaninski đaci generacije boravili u Orašcu

Đaci generacije zrenjaninskih osnovnih škola vratili su se iz Orašca, nadomak Aranđelovca. Smeštaj u Vili „Aleksandar” i boravak u sportskom kampu omogućio im je Grad Zrenjanin, kao nagradu za uspeh u školi. Grad je za najbolјe đake obezbedio i besplatne ulaznice za bazen, a fotografije najbolјih zrenjaninskih učenika krasile su bilborde i panoe u gradu.

Prvi bazar polovnih udžbenika u Zrenjaninu

U Gradskoj narodnoj biblioteci “Žarko Zrenjanin” 17. avgusta 2018. po prvi put organizovan je bazar polovnih udžbenika za osnovnu školu. Posetioci su imali prilike da razmene ili prodaju kao i da kupe ili poklone knjige. “Jasno nam je da postoji velika potreba i želja za ovakvom vrstom akcija koja će pomoći roditeljima i deci da se bolje pripreme za početak nove školske godine. Spremni smo da i naredne godine istu akciju ponovimo i da onoliko koliko možemo i sami pomognemo, jer želja biblioteke jeste zapravo da osluškuju potrebe svojih sugrađana i da pomogne onoliko koliko je u njenoj moći”, rekla je Jelena Đorđević Perc, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”.
Ova ideja je potekla od bibliotekarke koja je posećujući ovakve bazare u drugim gradovima, prepoznala potrebu da se na ovakav način pomogne i roditeljima i deci u Zrenjaninu. “Negde i sama kao roditelj sam isto u poziciji da mi je skupo da kupujem komplete novih knjiga, otuda ideja da biblioteka bude idealno mesto da se organizuje ovakav sajam polovnih udžbenika i da se na taj način svima pomogne”, rekla je  Maja Kačarić, Bibliotekarka.
Bazar polovnih knjiga u biblioteci okupio je više od sedamdeset izlagača . Zahvaljujući velikom interesovanju i odzivu dece i roditelja u planu je da biblioteka u budućem periodu organizuje i bazar polovnih knjiga i za srednjoškolce.  https://www.youtube.com/watch?v=SMDkvmkyetw

Završen engleski kamp za decu na salašu kod Malog Iđoša

Na „Katai” salašu kod Malog Iđoša, već četvrtu godinu organizovan je „Engleski kamp za decu i mlade”, u organizaciji internacionalne, savremene protestantsko – evanđeoske zajednice „Lajfgejt” iz Novog Sada i Beograda. „Lajfgejt” zajednica na ovim prostorima postoji pet godina i od početka nastoji da pored svojih redovnih aktivnosti, omogući deci i mladima da kroz kampove engleskog jezika razvijaju talente i potencijale, ali i da ostvare nova prijatelјstva i provedu zanimlјivo leto. U realizaciji ideje svake godine domaćinima pomažu mladi iz „Lajfgejt” zajednice iz Omahe u američkoj državi Nebraska, koji šalјu svoje timove za edukaciju i animaciju.
– Inicijativa za ovakav internacionalni kamp engleskog jezika, rodila se 2015. godine – kaže jedan od idejnih tvoraca Đorđe Todorović Gvozdenović. – Sagledavajući potrebe dece i mladih danas, liderski tim „Lajfgejta” se uverio da je kamp engleskog jezika u prirodi, na kome će učestvovati i mladi iz SAD, idealan za učenje engleskog jezika i veština komunikacije, uz razvijanje dobrih međulјudskih odnosa. Takođe, ovakav kamp je odlična platforma za kulturološku razmenu. U tom cilјu, svaki kamp ima svoj tematski naslov u kontekstu prijatelјstva. Tako je prvi, 2015. godine je održan pod motom „Učimo prijatelјstvo”, a ove godine tematski naslov kampa je „Trajno prijatelјstvo”.
Do sada je kampove pohađalo više od 200 dece, a ove godine je postignut rekord od 73 dece, što pokazuje trend rasta i popularnosti među decom i mladima u Srbiji. Kreativni tim ovog kampa sačinjavaju omladinski lideri iz “Lajfgejt“ zajednica Novog Sada, Beograda i Omahe, predvođeni Sanjom Vučenović, Draganom Mitrovčanom i Betani Noel – Laks, koji pored odgovorajućih stručnih kvalifikacija, imaju i višegodišnje iskustvo u vođenju ovakvih kampova. Nјima svake godine pomažu kombinovani timovi odabranih volontera. – Polaznici kampova su deca i mladi iz Srbije ali i sa teritorije bivše Jugoslavije, što nam je posebno drago – kaže Todorović Gvozdenović. – Imamo kampere od osam do 16 godina, a aktivnosti su  prilagođene spram uzrasta i znanja engleskog jezika. Pored svakodnevnih časova engleskog, organizuju se različite sportske i zabavne aktivnosti. Polaznici igraju fudbal i odbojku,  uče bejzbol i ragbi. Zatim su tu kreativne radionice za pravlјenje rukotvorina, kolor majica, te razne igre koje za cilј imaju zabavu i razvijanje timskog duha. Tu je i talent- šou, gde mladi mogu da pokažu svoje talente i veštine.
Organizuju se i tematske večeri („Američko veče” i „Srpsko veče”) koje imaju za cilј predstavlјanje američke i srpske kulture i običaja. Na jednom od ovih događaja, srpski tim je predstavio tradicionalni vojvođanski vašar, i poučio goste iz Amerike da igraju kolo. Takođe, američki tim je prezentovao američki sajam uz tradicionalnu logorsku vatru i pripremu poznatih slatkiša „marš melovs”. Veliko interesovanje je pokazano i za vojvođanske običaje, pri čemu je domaćinima pomoglo osoblјe „Katai” salaša. Svako veče, polaznici kampa slušali su kraća predavanja o važnosti porodice, prijatelјstva, komunikacije kao i o zdravim načinima života. Nakon predavanja, učesnici su imali priliku da u diskusiji, u malim grupama, iznesu svoja iskustva i nauče nešto novo. – Cilј ovakvih aktivnosti je pozitivan uticaj na decu i mlade, a od roditelјa polaznika kampa dobili smo priznanja da su pozitivne promene kod dece veoma uočlјive – potvrdio je Đorđe Todorović Gvozdenović.

Atletske igre za decu na Vršačkom jezeru

Na Gradskom jezeru se svakog dana nešto događa, bilo da se radi o sportskim ili kulturno- zabavnim sadržajima. Brojnim posetiocima nikad nije dosadno. O zabavnim i drugim aktivnostima stara se Turistička organizacija, čija direktorka Julkica Mitrašinović i sama čuvena košarkašica, ima dara i volјe da sa svim organizacijama u kulturi i sportu organizuje atraktivna zbivanja. Tako je ovih dana sa atletskim klubom VAK 1926 u okviru sportsko rekreativnog programa organizovana aktivnost za najmlađe na atletskom poligonu. Kroz igru deca su imala priliku da uz instruktažu nauče prve korake u savladavanju prepreka i druge vežbe. Atletski klub VAK 1926 u okviru svojih promotivnih aktivnosti organizuje okuplјanja osnovaca, srednjoškolaca i starijih sugrađana i tako na pesku i travi kraj jezera na najbolјi način stimulišu njihovo bavlјenje atletikom, bazičnom sportskom disciplinom.

Preminuo Vilijam Bil Terbo najbliži rođak Nikole Tesle

Najbliži, do sada, živi rođak Nikole Tesle, Vilijam Bil Terbo, preminuo je 14. avgusta u svojoj kući u Nju Džerziju, u svojoj 89 godini, saznaje Tanjug iz izvora bliskih porodici. Nikola Tesla je imao brata Danu i tri sestre, najstariju Milku, stariju Angelinu i najmalđu Maricu. Terbo je unuk starije Tesline sestre, Angeline. Angelina se udala za protu Nikolu Trbojevića i imali su petoro dece, tri sina i dve ćerke. Svi su bili fakultetski obrazovani a četvoro su bili doktori nauka. Angelinin sin, Nikola Trbojević je bio Terbov otac. Bio je pronalazač; i danas su automobilski menjači bazirani na jednom od njegovih pronalazaka. Vilijam Bil Terbo, rođen je 10. aprila 1930. god. u Detroitu. Posle diplomiranja na univerzitetu, radio je u oblasti svemirske i raketne industrije u Los Anđelesu, a od 1973. do penzionisanja. Supruga Bojana, iz Srbije, bila mu je i ostala velika i stalna podrška, do kraja života, u svemu, a posebno u njegovim aktivnostima u promovisanju života i dela Nikole Tesle. Terbo je često učestvovao je u međunarodnim skupovima posvećenim Nikoli Tesli.

Policijski konji na Štrandu osvojili mališane

U saradnji s MUP-om Republike Srbije i PU Novi Sad gosti „Štrand samer festa” u nedelju podveče su bili su policajci.Kao i prošle godine na gradskoj plaži Novosađanima su se predstavili saobraćajni policajac na motoru, policajac iz biciklističke patrole, patrolna vozila Interventne jedinice, vodič sa službenim psom, čamac s posadom i dva konjanika policijske brigade iz Beograda. Sugrađani su radoznalo prilazili da se upoznaju s onima koji brinu o našoj bezbednosti, a mališani su se najviše obradovali konjima i nisu oklevali da im priđu i da ih pomaze, kao ni da uđu u policijski auto, da bi se slikali i isprobali sirenu i rotaciju.
Vršilac dužnosti komandira beogradske čete konjanika kapetan policije Milan Milošević nije iznenađen što su konji i ovog puta privukli najviše pažnje najmlađih.  Deca vole da se upoznaju sa našim radom i uvek im je to veoma interesantno – rekao je Milošević. – Uloga konjice je preventiva, recimo na utakmicama, ali i pomoć interventnim jedinicama, patroliranjem na mestima kojima vozila ne mogu uvek prići, kao što su Ada Ciganlija, Kalemegdan i Košutnjak.
Portparolka „Štrand samer festa” Milena Biga potvrđuje da su deca oduševlјena kada vide uniformisana lica i uvek su zainteresovani da razgovaraju sa njima i što bliže ih upoznaju.

Pokret gorana organizuje edukativne seminare

Pokret gorana Novog Sada organizuje edukativno-istraživački program „Stopama prvih botaničara” za mlade uzrasta od 17 do 22 godine, koji će se održati tokom tri vikenda u septembru (1/2, 8/9. i 22/23) u Novom Sadu i u Sremskim Karlovcima. Takav vid edukativno-istraživačkog programa održava se svakog leta od 2011. godine sa želјom da mladima približi važnost očuvanja prirode i vredosti koje nam pruža u svakodnevnom životu. Cilј projekta je da omogući mladima da steknu znanje iz botanike kroz neformalno obrazovanje. Učesnici će proći kroz nekoliko faza botaniziranja, terenskog rada, prikuplјanja, determinacije i preparacije bilјnog materijala uz stručnu pomoć biologa i osoba koji su prethodnih godina vodile omladinske edukativne kampove i seminare. Najveći deo programa će se sprovesti u prirodi, radeći na terenu, u okolini Fruške gore i Kovilјsko-petrovaradinskog rita. Pravo da učestvuju u programu imaju mladi iz Vojvodine, a prijavlјivanje je  bilo do 20. avgusta.

Renoviraju se sanitarije u inđijskim školama

Sredstvima iz lokalnog budžeta, ali i uz pomoć novca dobijenog od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-zajednice, ovih dana privode se kraju radovi na uređenju toaleta u inđijskim osnovnim školama. Stanje mokrih čvorova u svim školskim objektima na području ove lokalne samouprave bilo je loše. U poslednje dve godine iz opštinskog budžeta izdvojena su značajna sredstva kako bi inđijski učenici imali uređene sanitarne prostorije i toalete. Tako su u Osnovnoj školi „Jovan Popović” u Inđiji u toku završni radovi pred početak nove školske godine, a trenutno se rekonstruše i sanira šest učeničkih toaleta. Skoro su završeni radovi na menjanju električnih instalacija i sanitarija na mestima gde je bilo neophodno. Problem sa kanalizacionim odvodima je otklonjen, a u učionicama su završeni molerski i zidarski radovi. Opština je za ove radove izdvojila 1,5 miliona dinara. Pristojne toalete u novoj školskoj godini imaće u učenici Osnovne škole „Braća Grulović” u Beški. U toku je rekonstrukcija osam toaleta, i to šest učeničkih i dva namenjena nastavnom osoblјu. Novina je da će se u prizemlјu zgrade toaleti prilagoditi licima sa invaliditetom.

Novi Sad: Sređuju se školska dvorišta

Građevinske ekipe JKP „Put”  angažovane su i u krugu osnovnih škola „Nikola Tesla” i „Jovan Popović”, budući da se uređuju prilazni putevi, saobraćajnice i platoi. U narednom periodu isti posao obavlјaće radnici  JKP „Put” i u vrtiću „Dunavski cvet” na Telepu.

Split: Na regionalnom finalu Sportskih igara mladih i 300 školaraca iz Srbije

Regionalno finale Sportskih igara mladih (SIM) počelo je u ponedeljak 20. avgusta u Splitu uz učešće mališana iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Srbiju će predstavljati 300 školaraca, koji su to pravo stekli pobedama na državnom finalu. “I ove godine nastavili smo da se uspešno borimo za naš osnovni cilj, a to je da se duh Sportskih igara širi i da se borimo za svaki dečiji osmeh. Sport, igre i mladost ili sreća, izazov i motiv, su skraćenice koja simbolizuje mnogo, a ako stavimo sve to u naš okvir, dobijemo Sportske igre mladih”, izjavila je predsednica SIM Srbija Ivana Jovanović. Kako je navela, peta jubilarna sezona u Srbiji donela je puno rekorda. “Sva deca koja su ove godine učestvovala u Igrama, po gradovima i mestima Srbije, za nas su pobednici. Sada deci u Splitu želim da upoznaju nove prijatelje, imaju jedno mini letovanje i takmiče se. Naravno i da uživaju na spektakularnoj ceremoniji zatvaranja Igara, koja će se po tradiciji održati na Rivi i puni utisaka dođu svojim kućama i pamte ovu najlepšu sportsku priču za decu”, istakla je Jovanović.

Filmovi, muzika, radionice i izložbe na Eko garden festu

Prvi „Eko garden fest”, koji je  organizovao  Klub „Eko-kurir”, održan je proteklog vikenda u prostorijama Kluba, Novi Sad, Ćirila i Metodija 60. Posetioci su tokom dve večeri mogli da pogledaju projekcije dokumentarih filmova i izložbe, te da učestvuju u radionicama i uživaju u dobroj muzici. I za najmlađe sugrađane u zanimlјivom dvorištu Kluba bili  su  pripremlјeni zabavni sadržaji poput radionica, igrališta s rekvizitima, a mogli su da zavire i u ekološki vrt pun sezonskog povrća. Ulaz na festival nije se plaćao, ali su posetioci mogli  dati dobrovolјni prilog.

„Karlovci film festival“  u organizaciji studenata

Prvi „Karlovci film festival“ počeo je u petak  na vidikovcu u Sremskim Karlovcima u organizaciji mladih lјudi, mahom studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu, okuplјenih u Kulturnom centru „Karlovčka umetnička radionica“. Otvaranje ove trodnevne filmske manifestacije proteklo je u maniru velikih festivala sedme umetnosti uz vatromet, nastup gudačkog kvarteta String lejdis, koji je svirao numere iz popularnih filmskih ostvarenja i prigodnu dekoraciju tog jedinstvenog ambijenta. Čast da otvori festival dobio je kultni film snimlјen pre 20 godina  u Sremskim Karlovcima „Lajanje na zvezde“, čiji producent Maksa Ćatović je prisustvovao projekciji. Pre zvaničnog početka prikazan je i petominutni “žurnal” o Novom Sadu i Karlovcima s početka tridesetih godina prošlog veka.
Direktor festival Stefan Dimitrije Dimić na ceremoniji otvaranja naglasio je da je namera organizatora da kroz ovu manifstaciju vrati Sremskim Karlovcima status filmskog grada i privuče u njih što više lјubitelјa sedme umetnosti. Ako je za ovo prvo još rano donositi sud, sudeći po tome da je amfiteatar vidikovca bio mali da primi sve koji su pod vedrim nebom hteli da odgledaju ostvarenja iz festivalskog programa, organizatori su uspeli u toj drugoj nameri. 
Tokom prva dva dana publika je mogla da vidi, osim “Lajanja na zvezde”, filmove “Osnove ubijanja” i “Ederlezi Rising”, a poslednje veče   na programu su od 21 sat  bili „Rekvijem za Gospođu J” i od 23 sata „Dovlatov”. Festival su podržali opština Sremski Karlovci, Arena cinepledž, Kulturni centar grada Novog Sada, Društvo novinara Vojvodine i Volonterska omladinska organizacija.

Vremeplov: Rođen Jernej Kopitar

Na današnji dan 21. avgusta 1780. rođen je slovenački slavista Jernej Bartol Kopitar. Za srpsku kulturu značajan kao pomagač i zaštitnik Vuka Stefanovića Karadžića kog je podstakao da skuplja narodne umotvorine i da napiše gramatiku i rečnik srpskog jezika. 

Vremeplov: Umro Tagore

Na današnji dan 1941. umro Rabindranat Tagore, indijski pisac i filozof, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. 

Vremeplov: Umro Stevan Hristić

Srpski  kompozitor i dirigent Stevan Hristić, jedan od osnivača Muzičke akademije u Beogradu, šef Beogradske filharmonije, dirigent u Narodnom pozoristu, direktor Opere, član Srpske akademije nauka i umetnosti i prvi predsednik Savez kompozitora Jugoslavije umro je na današnji dan 1958. godine. 

Anketa: Mladi misle da šamar i ljubomora znače ljubav

Polovina srednjoškolaca ljubomoru doživljava kao način za pokazivanje ljubavi, a svaki osmi srednjoškolac je stava da je fizičko nasilje mladića nad devojkom opravdano ukoliko je uzrok prevara, rezultati su ankete koju je sprovelo savetovalište za mlade Doma zdravlja “Novi Sad” u okviru projekta “Prevencija seksualnog partnerskog nasilja među mladima”, objavio je “Blic”. U sklopu projekta, tokom radionica i ispitivanja, došlo se do zabrinjavajućih, čak i frapantnih podataka, piše list u izdanju od nedelje. U projektu su učestvovali učenici prvih razreda srednjih škola u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima.
Prema rečima dr Dragane Zarić iz Savetovališta za mlade, svaki šesti ispitanik smatra da osoba koja pod dejstvom alkohola i droge zlostavlja druge nije odgovorna za nasilno ponašanje. “Posebno je alarmantno da polovina ispitanika ljubomoru doživljava kao način za pokazivanje ljubavi, a svaki osmi je stava da je fizičko nasilje mladića nad devojkom opravdano ukoliko je uzrok prevara”, kaže za “Blic” Zarić. Prema njenim rečima, strašan je i podatak što 22 odsto ispitanika misli da da silovanje u partnerskoj vezi nije moguće.
Zabrinjavajuć je, dodaje, i podatak da svaki deseti ispitanik smatra da je ponekad u nagovaranju prihvatljivo upotrebiti i fizičku silu, a još više zabrinjava činjenica da čak dve trećine mladih smatra da nije lako prekinuti nasiljnu partnersku vezu.
Ipak, ohrabrujuće je da bi 94,2 odsto ispitanika reagovalo ukoliko bi se njima ili njima bliskim osobama desilo seksualno nasilje u partnerskoj vezi. To, prema rečima načelnice ginekologije DZ “Novi Sad” Ljiljane Stanišić daje motiv da se projekat nastavi i razrađuje u saradnji sa nadležnim višim instancama.
Psiholog Mirjana Nikolić iz Savetovališta za mlade navodi da je dobro što je skoro 80 odsto mladih svesno da se seksualno nasilje u partnerskoj vezi može desiti bilo kome, bez obzira na materijalno stanje, etničku ili versku pripadnost, mesto stanovanja… “U slučaju kad je nasilje jednostrano, odnosno kada je samo jedan od partnera nasilan, devojke u većem broju slučajeva čine psihološko nasilje tipa kontrole, zabrana, prigovaranja, dok su mladići skloniji seksualnom nasilju”, navela je Nikolić.

Ostavka zbog “afirmativnog izveštavanja o paravojnom kampu”

Marketniški stručnjak Nebojša Krstić obrazložio je juče razloge za ostavku koju je dao na mesto člana Upravnog odbora RTS zbog, kako kaže, afirmativnog izveštavanja o paravojnom kapmu na Zlatiboru, čijim je održavanjem, između ostalog, “prekršen sijaset zakona, uključujući i povelju UN o pravima deteta”, ali je, smatra Krstić, i naneta šteta imidžu Srbiji, jer su mediji u regionu danima pričali o ‘militarizaciji i fašizaciji’ naše zemlje. “Taj je izveštaj bio afirmativan po taj kamp. U njemu je, istina, bilo elemenata zapitanosti da li je to baš korisno za decu, ali je većinom sadržaja u prilogu zaključeno da razloga za brigu nema, da se deca lepo druže i na svežem su vazduhu”, rekao je Krstić za Tanjug komentarišući razloge ostavke u UO RTS, koju je objavio na Tviteru. Ocenjujući da paravojni kamp ne sme da se pretvori u priču treba li deca da se uče orijentaciji u prirodi, Krstić je upozorio da je to spin koji je trebalo da zabašuri činjenicu da neko pokušava da legitimizuje stvaranje privatnih, stranačkih paravojnih kampova, koji zloupotrebljavaju decu za ko zna kakve svoje mračne političke ciljeve.  Krstić je upozorio da se na taj način prikriva činjenica da se time krši sijaset zakona, od Ustava Srbije, do Povelje UN o pravima deteta. Dodao je da ne bi trebalo ni da pominje jako loš uticaj cele te priče na imidž Srbije. “Svih ovih dana na hrvatskim i nekim drugim komšijskim medijima išla je priča o kampu uz komentare o ‘militarizaci’, ‘fašizaciji’ Srbije koja, to tvrde zlonamerni, pokazujući dečiji kamp kao dokaz, formira nekakav svoj ‘pravoslavni ISIS'”, naveo je Krstić.
Sada već bivši član UO RTS-a navodi da su sve to vrlo opasne stvari koje je država, to jest aktuelna vlast, na vreme prepoznala i na primeren način reagovala. Upitan da prokomentariše to što je naveo na Tviteru da UO RTS nema nadležnosti, niti uticaja na programski sadržaj, odnosno da ljudi koji upravljaju Javnim servisom, nemaju nikakve ingerencije, kada je reč o uređivačkoj politici koja, načelno, ne može biti potpuno odvojena od poslovne i finansijske politike kuće, Krstić je naveo da UO RTS se bavi zakonitošću rada JMS RTS. “I tu se završava njegova nadležnost”, rekao je Krstić i dodao da “neobavešteni misle da Upravni odbor RTS uređuje emisije, a to ne samo da nije tako, već UO uopšte i ne sme da se meša u sadržaj programa”.
Prema njegovim rečima, o sadržaju odlučuju urednici. “U tom smislu moja kritika pomenutog priloga iz Dnevnika RTS nije u skladu sa pravilnikom o radu. A pošto ja kao građanin imam potrebu da naglas kritikujem ono što smatram lošim, nisam uspeo da rasčivijam paradoksalan odnos između moje odgovornosti za loš prilog uz istovremenu nemogućnost da na sadržaj priloga utičem. Zato sam dao ostavku”, naveo je Krstić koji je bio savetnik bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića.
Upitan da li javni servisi imaju pravo ili obavezu na vrednosni stav, Krstić je rekao da smatra da svi mediji, a pogotovo javni servis, imaju ne pravo, već upravo obavezu da štite javni interes i osnovne vrednosti i postulate civilizovanog i demokratskog društva.  “RTS, dakle, mora biti stub normalnosti srpskog društva”, rekao je on.
Upitan da li se u srpskim medijima brkaju ili poistovećuju pojmovi neutralnog i objektivnog Krstić je ocenio da smatra da se to često dešava, čak i da mediji ta dva pojma poistovećuju. “Ako postoji situacija da dva čoveka šutiraju jednog koji leži, a ako vi date vest: Potukla se trojica na ulici, vi niste neutralni, već ste stali na stranu onog koji vrši nasilje. Ako napravite emisiju na javnom servisu o vakcinaciji dece, i dovedete zagovornike suprotnih mišljenja i prepustite im emisiju, vi niste neutralni, već ste gledaoce doveli u opasnost da ih onaj ko je pričljiviji i šarmantniji ubedi da ne vakcinišu decu i time ste ugrozili živote hiljadama dece u Srbiji. Dakle, vi niste ‘objektivni’, već ste saučesnik u veoma neodgovornoj aktivnosti”, rekao je on. Krstić je upozorio da ne sme da se desi da neka stranka ili neki plaćenici iz inostranstva, dođu u Srbiju, prave paravojne kampove, a da se na RTS-u tim povodom priča o tome kako je zdravo da deca budu na svežem planinskom vazduhu. Tanjug ovim povodom očekuje i komentar za koji se obratio glavnom uredniku javnog servisa.

By admin