Vesti – 22.08.2018.

Rezultati Konkursa za sufinansiranje
ustanova obrazovanja u APV

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice  objavio je 18. avgusta  rezultate Konkursa za sufinansiranje rekonstrukcije, adaptacije, sanacije i investiciono održavanje objekata ustanova osnovnog, srednjeg obrazovanja i vaspitanja, učeničkog standarda i predškolskih ustanova na teritoriji AP Vojvodine za 2018. godinu.
Konkurs je raspisan na iznos sredstava obezbeđenih Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine za 2018. godinu („Službeni list APV”, br. 57/2017, 17/2018 i 29/2018) i to: za sufinansiranje rekonstrukcije, adaptacije, sanacije i investiciono održavanje objekata ustanova osnovnog, srednjeg obrazovanja i vaspitanja, učeničkog standarda i predškolskih ustanova na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u ukupnom iznosu od 100.000.000,00 dinara (na nivou osnovnog obrazovanja i vaspitanja 70.000.000,00 dinara, na nivou srednjeg obrazovanja i vaspitanja 17.000.000,00 dinara, za ustanove učeničkog standarda 5.000.000,00 dinara i za predškolske ustanove 8.000.000,00 dinara).     http://www.puma.vojvodina.gov.rs/etext.php?ID_mat=9173

Školski raspust – od gledanja u telefone do čitanja lektire unapred

Pojedina deca u Evropi su, nakon raspusta od sedam nedelja, već krenula u školu. Naši đaci odmaraju 11 nedelja. RTS je proveravao koliko deca znaju da organizuju slobodno vreme tokom raspusta i šta najčešće tada rade. I dok odraslima često nedostaje novac da bi organizovali svoj godišnji odmor, deca uglavnom kubure sa idejama šta da rade tokom raspusta, pa ga mnoga provode pasivno, ocena je stručnjaka. “Jedan broj dece stvarno provede leto gledajići u mobilne telefone, u nove tehnologije i zapravo najviše vremena provode sami. Potrebni su roditelji ili drugi odrasli da ih pokrenu da uđu neke aktivnosti. Naša deca su dosta nesamostalna u svom životu inače jer smo ih naučili da sve odrađujemo za njih, umesto njih”, ukazuje školski psiholog Branka Tišma. Kada nije obaveza mnogo je draža – od knjige se neki ne odvajaju ni na raspustu. Čitaju i u bibliotekama. “Neka deca čitaju unapred, čitaju lektiru koja nije za njihov uzrast, drugi to ostavljaju za školu. Imamo odličnu literaturu za decu, imamo jako mnogo dobrih dečijih pisaca. Mislim da je ono što nedostaje, uopšte u svetu, to što ima veoma malo pisaca za tinejdžerski uzrast”, smatra Jasmina Ninkov, direktorka biblioteke Grada Beograda.
Pored organizovanog letovanja, poseta kulturnim institucijama, bazenima, deca iz Zvečanske jednu posetu najviše priželjkuju. “Njihova želja jeste prevashodno za većinu dece mogu da kažem da kontaktiraju sa svojim biloškim porodicama, mi na tome radimo i za svu decu za koju možemo da obezbedimo uslove da bezbrižno i neometno mogu da posete svoje porodice, mi to organizujemo. Pored toga, deo njih koji je došao iz hraniteljskih porodica želi da održava redovne kontakte sa svojim hraniteljskim porodicama”, navodi Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine.
Deca su kvalitetno provela odmor ako su se družila, a telefone i daljinske upravljače zamenila sportskim i kreativnim aktivnostima, boravkom u prirodi. Ko nije, ima još malo vremena jer je se raspustu bliži kraj.

Kikinda: Prate sportski razvoj dece

Nastavlјena je realizacija jedinstvenog programa sportskog vežbanja Gradske uprave Kikinda „NTC učionica”, namenjen predškolskoj i deci mlađeg školskog uzrasta, kojim se kontinuirano kod dece prati njihovo stanje i unosi u Sportske kartone, za svakog pojedinačno. Već četvrtu godinu za redom, „NTC učionica“ je izvršila morfološka merenja i motorička testiranja u osnovnim školama „Feješ Klara“, „Vuk Karadžić“, „Sveti Sava“ i u vrtićima „Plavi čuperak“ i „Miki“. Kontrolne grupe su testirane u vrtiću „Naša Radost“ i Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“. Do sada je sa merenjima i testiranjima ukupno obuhvaćeno preko 1.300 dece, a samo ove godine kroz testove sa obučenim meriocima, prošlo je 483 mališana. Važno je istaći da se merenja i testiranja vrše svake godine i to nakon sprovođenja programa sportskog vežbanja „NTC učionice“kako bi se pratili direktni efekti vežbanja. Ove godine izvršen je i skrining deformiteta stopala kod najmlađih Kikinđana
Rezultate trogodišnjeg istraživanja i praćenja „NTC učionice“ prezentovani su u novembru prošle godine, a tokom ove jeseni predstaviće se rezultati ovogodišnjeg rada. Većina postavlјenih cilјeva „NTC učionice“ i Gradske Uprave Kikinda do sada je već ispunjena počev od besplatnog bavlјenja sportskim aktivnostima dece od šest do devet godina, dva dodatna časa vežbanja nedelјno za decu koja su u „NTC učionici“, preko Sportskog kartona za svako dete, te do dobijenih rezultata praćenja, koji svakom detetu predstavlјaju smernicu za dalјe bavlјenje sportom ili određenom fizičkom aktivnošću, a u zavisnosti od dokazanih i determinisanih sposobnosti ili potreba svakog pojedinca.

Ekološki kamp u Kanjiži: U istom čamcu za čistu Tisu

Ekološki kamp za decu organizovan je u okviru zajedničkog projekta opština Kanjiža i i Alđe (Mađarska), pod nazivom „Ekoturizam i zaštita životne sredine – Veslamo u istom čamcu!” – TISATUR, u okviru IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija. Kamp je održan u Porečanskom centru Odreda izviđača Kanjiža i Majmunskom ostrvu na Tisi između Kanjiže i Martonoša.  IPA projekat prekogranične sraradnje TISATUR raspolaže ukupnim buyetom od 125.000 evra, od čega se iz sredstava Evropske unije sufinansira nešto više od 106.000 evra. Koordinatorka projekta Kristina Molnar Makai ističe da je vodeći partner Opština Kanjiža i da se sa mađarskom opštinom Alđe, zajednički realizuje od 1. maja ove godine i traje do kraja juna iduće godine. – U okviru ovog projekta prvenstveno želimo da promovišemo prirodne i turističke potencijale reke Tise između Alđea i Kanjiže – kaže Kristina Molnar Makai. – Ekoturizam je drugi važan momenat ovog projekta, pa smo u okviru ove tematike za decu između 10 i 16 godina od 8. do 14. avgusta organizovali ekološki kamp. Uklјučeno je 50 dece, za koje je pored boravka u Porečanskom centru u Kanjiži, deo kampovanja priređen na Majmunskom ostrvu na Tisi uzvodno od Kanjiže prema Martonošu.
Osnovni cilј kampa je edukacija mladih u duhu očuvanja prirode i turističkoj promociji, a po dolasku na Majmunsko ostrvo deca su upoznata sa ovim lokalitetom i prionuli na uređenju prostora za podizanje šatora i boravak. 
Rukovodilac kampa TISATUR Tibor Olah i saradnik na realizaciji Čaba Šarnjai objašnjavaju da je Majmunsko ostrvo pravi dragulј na Tisi, te da je ovo prilika da se deca upoznaju sa netaknutom prirodom i tu borave. Do Majmunskog ostrva učesnici kampa su stigli kanuima i brodićem „Tisin tango”, kojim Čaba Šarnjai sa turistima u ovom delu toka krstari rekom.
Učesnici kampa do sada nisu imali prilike da borave na Majmunskom ostrvu. Ivan Vranić iz Kanjiže potvrđuje da mu je ovo prvi boravak, ali da mu se ovo mesto već na prvi pogled jako dopalo. – Ispunila su se moja očekivanja su da ću se lepo provesti i da će nam svima biti zabavno. Društvo je odlično, uglavnom se poznajemo i lepo je bilo provesti vreme u kampu. Imali smo prilike da naučimo kako treba da se snađemo i preživimo na ostrvu u šumi. Priroda je vrlo lepa i ja mislim da do sad verovatno skoro niko nije bio na ovom ostrvu, pošto nema toliko đubreta. Ovo ostrvo je baš onako zeleno, kakvo i treba da bude – utisak je Ivana Vranića.  Za decu koja su boravila u ekološkom kampu bilo je radionica iz oblasti zaštite životne sredine, ali najveći izazov je bila tura sa kanuima i igre na vodi, pa je sve proteklo upoznavanjem okruženja u prirodi, uz druženje. Učesnici kampa su imali prilike da steknu nova teorijska i praktična znanja, koja utiču na promenu njihove percepcije zaštite životne sredine i njihove rešenosti da zaštite prirodna blaga koja imaju, ali i da po povratku sa kampovanja utiču na starije generacije da naprave pozitivne promene u svojim stavovima, da se zajednički zalažu i angažuju na zaštiti prirodnih vrednosti Tise.

Preporuka za rečne ture

U okviru IPA projekta TISATUR štampan je prospekt sa preporukama za rečne ture na reci Tisi od Alđea do Kanjiže, ali i za čuvanje prirode. Onima koji se odluče da krenu u ovaku ekološko-turističku avanturu data je preporuka šta im je sve neophodno od opreme, a na mapi ove deonice Tise naznačeno je šta sve važno treba znati su i svi značajni punktovi, koji im mogu biti od koristi. Između ostalog treba imati u vidu da je na ovoj deonici Tise i državna granica između Mađarske i Srbije, da je u graničnom pojasu zabranjeno iskrcavanje, odnosno da je zabranjeno i kažnjivo saobraćanje noću. Mapa sa proporukama je štampana na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku, a sadrži i prigodan tekst o prirodnom fenomenu cvetanja reke Tise.

Humanitarno kuglanje za decu iz Sigurne kuće

Humanitarni turnir u kuglanju je održan u ponedelјak, 20. avgusta, od 15 časova u kuglani „Žabac”, Bulevar oslobođenja 27. Turnir je imao za cilј da bude prikuplјeno što više novca za decu iz Sigurne kuće da bi imala još bolјe uslove boravka u njoj. Organizatori poručuju da mogu doći i oni koji nisu vešti u kuglanju, nego u borbi protiv nasilјa i zanemarivanja dece, a svaka zakotrlјana kugla olakšaće bar jedan dan detetu u Sigurnoj kući. Pozivu su se odazvala mnogobrojna javna preduzeća, privatne firme i pojedinci, a gosti će biti upravo deca zbog koje je događaj organizovan. Svako ko želi da učestvuje, potrebno je da napravi ekipu od četiri člana, učešće je 500 dinara po članu, a donirani iznos može biti i veći. Dodatne informacije mogu se dobiti na broj 062/800-99-75 ili pisati na imejl-adresu kuglanazabacns­gmail.com.

Mali izviđači: Avanture u Veterniku

– Deca sve mogu da urade, i žele, ali nemaju iskustva jer ih roditelјi, ali i sistem i društvo, previše štite – kaže vođa odreda izviđača „Veternik 1923” Danica Kocevski, poredeći mlade danas i nekad. – Mi svima dajemo šansu da se oprobaju. Deca sve prihvataju i spremna su, ali sve rade bojažlјivo i sa strahom da li to mogu. Takođe, ne prija svakome, naravno, i ne može svako da prihvati takav način boravka u prirodi, da spava u šatru, da se susretne s insektima i slično.
Međutim, mališani iz Veternika, ali i okolnih mesta, imaju priliku da se oprobaju u izviđačkim avanturama koje „Veternik 1923” organizuje od 2012. godine, otkako je odred i nastao. Deca od drugog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole mogu se priklјučiti izviđačima, učestvovati na raznim teorijskim i praktičnim radionicama, odlaziti u kampove po Srbiji i svetu, što im donosi nova i važna životna iskustva ali i poznanstva. – Više radimo na terenu, manje u zatvorenom prostoru, jer suština našeg rada se svodi na boravak u prirodi – objašnjava Danica Kocevski. – Tu spada snalaženje u prirodi, orijentacija u prostoru, prepoznavanje opasnih situacija, prevazilaženje nekih problema, ishrana, čuvanje i briga o prirodi, rad na sopstvenoj ličnosti i timski duh.
Tokom godine posete tri do pet kampova, u zavisnosti od ostalih aktivnosti, poziva, mogućnosti da sami nešto organizuju. Dok su u Veterniku, uče da se snalaze na mapi, u prostoru, kako da postave šator i da se pripreme za kamp, idu na ekološke izlete, orijentišu se u samom naselјu… A ono što stiču od psiho-socijalnih veština i te kako je važno za život. – Važno je to što se omogućava rad i razvoj sopstvene ličnosti, pozitivnih potencijala, iskazivanje sposobnosti, kao i liderske komponente koje će svakome biti od koristi u životu – navodi naša sagovornica. – Naš i školski programi su kompatibilni, odnosno da ono što deca nauče u školi može da se proveri u izviđačima, ali i obrnuto. Još uvek nismo svesni toga koliko deci nedostaje taj tip organizacije jer ovde imamo kompletnu ponudu za razvoj ličnosti i interesovanja, stiču se razne veštine, od kuvanja, plivanja, biciklizma… Dete može da isproba sebe u raznim poslovima i tako da se orijentiše.
Za uspešno funkcionisanje zakvog odreda važna je podrška roditelјa, odnosno njihova svest o tome da decu ne treba držati pod staklenim zvonom. Odred se delom finansira iz godišnjih članarina i preko projekata.

Inkluzivni odred

Izviđački odred „Veternik 1923” jedan je od retkih inkluzivnih odreda, budući da u svojim redovima imaju i decu sa smetnjama u razvoju. Imaju višegodišnju saradnju s Udruženjem distrofičara Južnobačkog okruga i s Udruženjem „Iz drugog ugla”.

Alibunar dobija sredstva za sanaciju škole

Opština Alibunar uradila je rebalans budžeta za ovu godinu zbog zaklјučivanja ugovora sa Kancelarijom za upravlјanje i javnim ulaganjima u vezi sa projektom sanacije Osnovne škole „Prvi maj” u Vladimirovcu. Projekat je vredan 286,7 miliona dinara bez pdv-a. Predsednik opštine Alibunar Dušan Dakić potpisao je i odluku zbog isplate glavnice duga prema Komercijalnoj banci, a jedan od razloga za rebalans su i preneti novci od prošle godine u iznosu od 27,1 milion dinara, od kog je 17,8 miliona određeno za isplatu dugovanja.
U Alibunaru je donet i program za unapređenje uslova života lokalne samouprave sa akcentom na izgradnju infrastrukture, za koji su planirana sredstva iz buyeta u iznosu od devet miliona dinara. – Od toga za rekonstrukciju vrtića i škola izdvojeno je 5,6 miliona dinara, za izgradnju objekta iz komunalne oblasti izdvojeno je 2,1 milion dinara, dok je za izgradnju sportsko-rekreativnog objekta odvojeno 1,3 miliona dinara iz budžeta – rečeno je u Opštini Alibunar.

Betani zavolela Srbiju

Na „Katai” salašu kod Malog Iđoša, već četvrtu godinu organizovan je „Engleski kamp za decu i mlade”, u organizaciji internacionalne, savremene protestantsko – evanđeoske zajednice „Lajfgejt” iz Novog Sada i Beograda. „Lajfgejt” zajednica na ovim prostorima postoji pet godina i od početka nastoji da pored svojih redovnih aktivnosti, omogući deci i mladima da kroz kampove engleskog jezika razvijaju talente i potencijale, ali i da ostvare nova prijatelјstva i provedu zanimlјivo leto. Dvadesetsedmogodišnja Betani Noel Laks iz Omahe, diplomirala je u SAD Interkulturalne studije i psihologiju. Četvrti put je na „Lajfgejt kampu”. -Uživam da budem sa mladima u različitim kulturama i pomažem im u odrastanju i sazrevanju. Ovde u Srbiji sam fantastično prihvaćena i svi me vole. Odlučila sam nakon četiri godine povremenog dolaženja u Srbiju tokom letnjih kampova, sledeći put dođem na najmanje dve godine. Tako ću moći da nastavim pozitivan uticaj na mlade tokom cele godine. Upisaću Filozofski fakultet, učiti srpski jezik, a u okviru „Lajfgejta” u Srbiji, nastaviću rad sa mladima. Takođe, želim da svoj master rad iz Interkulturalnih studija, završim baš ovde u Srbiji, jer sam zavolela vašu zemlјu i narod, a posebno mlade – kaže Betani.

Uspeh sa studija preneo u lekarsku ordinaciju

Uspešnost jednog fakulteta i univerziteta meri se i po uspešnosti njihovih studenata, kao i po tome koliko brzo se zaposle i na kojim poslovima rade. Jedan od njih je doktor Danilo Jeremić. Nekoliko generacija studenata Danila pamte kao studentskog lidera – predsednika Studentske konferencije univerziteta Srbije. “U tih nekoliko godina bili smo ravnopravan učesnik mnogih TEMPUS i evropskih projekata, gde smo radili nacrte zakona i nove zakone o visokom obrazovanju i Zakon o studentskom organizovanju koji ove godine treba da uđe u skupštinsku proceduru”, rekao je dr Danilo Jeremić. Kaže da mu je Univerzitet u Beogradu pružio kvalitetno obrazovanje. “Ja dolazim iz biomedicinske grupacije gde je možda ta praktična nastava značajnija nego usmena prezentacija. I mislim da je i u ovom trenutku Univerzitet u Beogradu brend broj jedan i u Srbiji i u regionu što se tiče nauke i obrazovanja”, kaže Jeremić. Zaposlen je kao lekar na specijalizaciji na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica i privodi kraju doktorske studije. “Naravno tu je i nezaobilazni faktor odnosno želja da se ode za inostranstvo, da se doradi neka dospecijlizacija. I naravno da se ostane ovde, da se bude sa svojim kolegama i timom sa kojim se sve ove godine sticalo sve ovo znanje. A Danilo je trenutno i u još jednom timu. Predsednik je Izvršnog odbora lekarske komore Beograda.

Kraljevo: „Stevan Mokranjac” –  škola bez raspusta

Čak ni tokom letnjeg raspusta Muzička škola „Stevan Mokranjac” iz Kraljeva ne zatvara vrata učionica i kabineta već ih prepušta studentima muzičkih fakulteta kako bi spremali ispite. Tako Kraljevčanima priređuju besplatne koncerte. Sve se ori od muzike Rahmanjinova, Prokofjeva i Baha u muzičkoj školi u Kraljevu. Ne čudi jer studenti sa fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda ovde predano uvežbavaju tehniku sviranja i spremaju se za ispite. Svi su bivši učenici ove škole. „Mi vežbamo nekoliko sati dnevno. Toliko i provodimo ovde u školi, preko raspusta. Kako se septembar bliži, tako smo sve više ovde i sve više vežbamo. Čitamo nove programe i spremamo ispite tako da nam to svakako u velikoj meri znači jer su instrumenti dobri i možemo da dođemo kad god poželimo da ih koristimo”, kaže Mina Ćurčić, student Fakulteta muziče umetnosti.
Nisu muzički štreberi, kao što bi se očekivalo, iako dobar deo raspusta provode ovde.  „Priprema se prvi semestar. Ispit iz klavira i to je to”, objašnjava Zdravko Petrović, student Fakulteta muzičke umetnosti. „Psihički je nekako lakše kada se vežba ovde. Znamo da smo došli da vežbamo i da radimo to nego kod kuće”, objašnjava Aleksandar Dukić – student. 
Da bi se čula muzika koju izvode studenti valja poraniti i zauzeti najbolja mesta na klupama pored škole. Ulica Milana Toplice u Kraljevu, koja se nalazi pored muzičke škole je dovoljno uska i idealna za slušanje koncerata koje nam svako jutro priređuju studenti Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda. Čak i profesori rado dolaze u školu tokom raspusta kako bi radili sa svojim nekadašnjim učenicima. „Prostorije škole su otvorene tako da naši redovni učenici i bivši učenici koji su danas studenti mogu nesmetano da vežbaju”, kaže Vladimir Milićević, pomoćnik direktora Muzičke škole „Stevan Mokranjac”. „Stevan Mokranjac” je škola otvorenih vrata i po tome je jedinstvena u Kraljevu.

Vremeplov: Rođen Pavle Jurišić Šturm

Na današnji dan 22. avgusta 1848. rođen je srpski general pruskog i lužičkosrpskog porekla Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, veoma zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U srpsku vojsku primljen je 1876. kao dobrovoljac u činu poručnika i već u Srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U Srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma uspešno je komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu 1914. kao komandant Treće armije primio je prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom je komandovao i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

Vremeplov: Iz zatvora u S. Mitrovici pobegla 32 zatvorenika

Iz zatvora u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu na današnji dan 22. avgusta 1941. pobegla su 32 zatvorenika, većinom komunisti. Prilikom bekstva kroz podzemni kanal pomogao im je učenik srednje tehničke škole u Novom Sadu, partizan s Fruške Gore Boško Palkovljević-Pinki, kasnije proglašen za narodnog heroja, koji ih je odveo u partizanski odred.

Vremeplov: Rođen Milan Obrenović

Milan Obrenović, srpski knez (1872-82) i kralj (1882-89) rođen je na današnji dan 22. avgusta 1854 . Za vreme njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje (na Berlinskom kongresu 1878). U spoljnoj politici oslanjao se na Austro-Ugarsku sa kojom je sklopio Tajnu konvenciju 1881. Zapamćen je kao autokrata, a za njegovu ličnost vezani su brojni skandali po evropskim prestonicama koje je posećivao. 

Vremeplov: Rođen Debisi

Na današnji dan 22. avgusta 1862. godine rođen je francuski kompozitor Klod Debisi, tvorac muzičkog impresionizma i jedan od utemeljivača moderne muzike (“Popodne jednog fauna”, “Nokturno”). 

Vremeplov: Umro Turgenjev

U Parizu je, na današnji dan 22. avgusta 1883. godine, umro ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana “Očevi i deca”, “Lovački zapisi”, “Uoči novih dana”, “Prolećne vode”.

Vremeplov: Umro Fred Hojl

Britanski astronom i matematičar Fred Hojl, jedan od najvećih naučnika 20. veka umro je na današnji dan 22. avgusta 2001. S Tomasom Goldom i Hermanom Bandijem postavio je teoriju o konstantnoj gustoći svemira (steady-state theory, 1948). Pored naučnih dela namenjenih popularizaciji astronomije, pisao je i romane naučne fantastike (“Crni oblak”, “A kao Andromeda”).

Vremeplov: Valensa napustio “Solidarnost”

Leh Valensa, legendarni vođa “Solidarnosti”, prvog slobodnog sindikata komunističkog sveta, napustio je na današnji dan 22. avgusta 2006. godine  tu organizaciju. “Solidarnost” je igrala ključnu ulogu u rušenju komunizma u Poljskoj i čitavoj Evropi krajem 1989. godine.

Tender po merama firme Šarčevićevog saradnika

Uskoro počinje nova školska godina, a sa njom i uvođenje elektronskih dnevnika u državne škole – što će građane koštati 1,6 miliona evra. Ministarstvo prosvete je ovaj posao dalo konzorcijumu u kom je kompanija „Tesla“, a sa kojom je ministar Mladen Šarčević poslovno sarađivao, otkriva KRIK. Stručnjaci ističu da je tender za elektronske dnevnike sproveden tako da je samo „Tesla“ mogla da pobedi. Upozoravaju i da bi Agencija za borbu protiv korupcije trebalo da ispita mogući sukob interesa ministra Šarčevića.
U novembru 2014, na konferenciji o inovacijama u obrazovanju održanoj u Beogradu Mladen Šarčević, tada suvlasnik privatnih škola „Ruđer Bošković“, sa osmehom je najavio govor biznismena koga je nazvao „kolegom“: „Sada bih voleo da gospodin Andrej prikaže projekat „Tesla“ (…) koji u praksi izgleda fantastično!“ „Hvala Mladene“, odgovorio je Andrej Bezjak i prezentovao program za učenje na tablet računarima, koji su razvijale njegove firme „Tesla“ i „Filex“ iz Zagreba. Njih dvojica su zatim publici objasnila da je u školi „Ruđer Bošković“ ovaj sistem toliko uspešan da „olakšava klincima život“.
Ovaj događaj ne bi bio ni po čemu poseban da Mladen Šarčević nije u avgustu 2016. godine iz privatnog biznisa prešao na mesto ministra prosvete – i nastavio sa sarađuje sa Bezjakom. Samo tri meseca nakon što je Šarčević postavljen na funkciju, njegovo ministarstvo podržalo je konferenciju „Kurikulum Srbija 2016“ koju je u Beogradu sa partnerima organizovala „Tesla“. Nastavnici iz državnih škola prisustvovali su ovom skupu, na kom se, između ostalog, govorilo i o onome što će biti osnova buduće saradnje Šarčevića i Bezjaka – uvođenje elektronskih dnevnika u domaće škole. Šest meseci posle konferencije Bezjakova „Tesla“ je dala školama na korišćenje svoj program „esDnevnik“ na godinu dana, da bi sredinom ove godine ministarstvo raspisalo tender vredan 1,6 miliona evra za kupovinu elektronskih dnevnika.
https://www.krik.rs/elektronski-dnevnici-tender-po-merama-firme-sarcevicevog-saradnika/

Šarčević: Tender  regularan

Ministar Šarčević za KRIK, uprkos svemu, tvrdi da je tender bio regularan, ali i da ne može da govori o detaljima jer, kako kaže, nabavke sprovodi služba u okviru ministarstva. Negira da je bio u bilo kakvom sukobu interesa tvrdeći da je „Teslu“, kada je ustupila dnevnike školama, preporučila južnokorejska kompanija „Samsung“, a ne on. Vlasnika Bezjaka, kaže, poznaje samo površno, mada dostupne informacije pokazuju da oni sarađuju duži niz godina. Dodao je i da se o ovakvim projektima, koji se tiču digitalizacije, ne odlučuje bez konsultacije sa premijerkom Anom Brnabić. Brnabić je prilikom obeležavanja početka projekta uvođenja elektronskih dnevnika ponosno rekla da je to „pozitivna promena“ koja pokazuje da „idemo u društvo u kom nema više muljanja“.

“Nestani na 48 sati!”: “Igra” koja i deci i roditeljima pravi pakao od života

Nova opasna igra pojavila se na društvenim mrežama, a ona podrazumeva da tinejdžeri odu od kuće na minimum 48 sati, kako bi zabrinuti roditeliji prijavili njihov nestanak! Društvene mreže opet su se pokazale kao pogodno tle za razvijanje opasnih trendova, pogotovo kod onih koji su još nedovoljno zreli da ih koriste. Kako je objašnjeno, cilj je da dete nestane iz kuće dovoljno dugo da nestanak bude prijavljen, a što je duže odsutno i što se roditelji više nerviraju, dobiće više bodova. “Koliko sam informisana, po internetu je aktuelan neki ’48 sati izazov’, koji tinejdžeri ‘igraju’, pa odu od kuće, ne bi li se prijavio njihov nestanak. Molim vas, skrenite pažnju (deci) kolika je to glupost, da ne traumiraju roditelje i da ne daju manijacima prostora da neko stvarno nestane”, piše u objavi upozorenja na Fejsbuku, koja se proširila i na drugim mrežama.
Pravila igre ohrabruju dete da pobegne od kuće i nestane na dva dana. Ovaj bolesni viralni trend takođe daje dodatne poene za svaku objavu na društvenim mrežama dok deteta nema. Dakle, poželjno je da roditelji i prijatelji budu van sebe i da objavljuju zabrinute poruke i mole za pomoć kako bi pronašli svoje dete. Kada ispune zadatak, deca se vraćaju kući, a roditelji, srećni što im je dete živo, prelaze preko svega
Upozorenje o ovoj igri počelo je da kruži internetom još u oktobru 2017, a po svemu sudeći ovaj bizarni i opasni izazov ponovo postaje popularan. Još tada, “Blic” je pisao o slučajevima dece koja su u inostranstvu nestajala usled “igranja” ovog izazova. Međutim, prema određenim navodima, u pitanju je varijacija igre koja je pre nekoliko godina postojala u zapadnoj Evropi, a koja je trajala 72 sata. – Ako je ovo tačno onda objasnite svojoj deci da ovakve stvari nisu zaj***cija i da vrlo lako može da se desi da neko dete nestane zbog ovog idiotizma. Da ne govorim o malim mestima gde bi moglo doći do nedostatka ljudstva ili resursa, što bi lako prouzrokovalo ozbiljnu tragediju – napisao je jedan korisnik društvenih mreža.

Da li i to opasna igra Momo?

Kako je neko objasnio, deca to ne rade samo iz šale, nego im stižu preteće poruke, da to moraju da učine. Poruke sadrže sliku žene “iz horor igrica”, a ako se usprotive, biće kažnjeni. Međutim, ovo objašnjenje aludira na igru Momo, a za sada slučaj ove konkretne igre još nije registrovan kod nas.

Plavi kit

Jedna od igrica koja je takođe bila popularna na mrežama, a izuzetno opasna jeste i “Plavi kit”. Zbog nje je navodno stradalo oko 130 dece u nekoliko država, koji su ispunjavali niz naredbi tokom 50 dana. Mnogi od zadataka podrazumevali su samopovređivanje, a ultimativni nivo jeste izvršavanje samoubistva. Prva meta “Plavog kita” u Srbiji bio je dečak od koga je igra tražila da se samopovređuje, a kada je hteo da je obriše počele su da mu stižu pretnje.

Jeziva igra Momo

Igrica “Momo” širi se preko popularne aplikacije “Watsapp”, a namenjena je najmlađim korisnicima. Posledica igre takođe može da bude i samoubistvo, ukazuju stručnjaci. Kod nas još nije stigla, ali opasnost postoji. Kako prenose pojedini strani mediji, nakon što deca kontaktiraju s Momom, zadaje im se serija ozbiljnih izazova, a ukoliko neki odbiju, sledi kazna, i na telefon počnu da im stižu preteće poruke i zastrašujuće fotografije.

Ako postanete žrtva, kome prijaviti?

Građani mogu da prijave zloupotrebu interneta, ali i ugrožavanje bezbednosti dece na internetu putem Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu na broj telefona 19833, slanjem mejla na adresu bit@mtt.gov.rs  ili putem elektronske prijave na portalu www.pametnoibezbedno.gov.rs .
Takođe, mogu svoje prijave da pošalju i na elektronsku adresu Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal u Beogradu, ulica Katanićeva br. 15. i to na: vtk@beograd.vtk.jt.rs  ili Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala na: prijavipedofiliju@mup.gov.rs  ili vtk@mup.gov.rs.

“Na internetu ne radi ono što ne bi na ulici”

Ponašanje na društvenim mrežama ne bi smelo da se razlikuje od onog u “realnom” svetu, glavni je savet Dragana Jovanovića, zamenika načelnika Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije. – Sve ono što je inače nezamislivo, mi radimo na internetu. Je li zamislivo da skinete vlastito dete golo na sred Trga republike i da ga šetate? A kada to uradite na plaži i okačite na Fejsbuk, mislite to je u redu. Milioni ljudi mogu da preuzmu tu sliku, ako vam je profil otvoren, a ljudi često ne znaju da zaštite svoje profile – objašnjava Jovanović. Ovim slikovitim primerom želeo je da predoči čestu nesvesnost ljudi da ponašanje na internetu može biti vrlo opasno. Neodgovornim ponašanjem podatke o sebi otkrivamo potpunim strancima, čime se izlažemo napadima pedofila, manijaka, lopova, prevaranata…

Šta nikako ne smete da objavljujete i delite

* Ne šaljite nikom svoj JMBG (takav podatak sme da vam traži policija i komunalna policija, BIA i VBA, sudovi, carina i poreznici – ako počinite poreski prekršaj)
* Nemojte slati fotografije vaših ličnih dokumenata
* Ne šaljite fotografiju sebe dok držite otvoren pasoš ili ličnu kartu
* Ne odajte adresu svog prebivališta, kao ni broj mobilnog ili fiksnog telefona
* Ne javljajte se na nepoznate brojeve iz inostranstva
* Ne uplaćujte novac nepoznatom primaocu
* Ne objavljujte fotografije vaših avionskih i drugih karata

Pametni telefoni i društvene mreže nam kradu život

Bukvalno je tako. Gotovo više da nemamo vremena da se usredsredimo na prave vrednosti, one koje nas činimo onim što jesmo – lјudima. Većinu slobodno vremena provetemo gledajući u male ekrane i za to vreme zanemarujemo sebe i druge. Ovo postaje opasna zavisnot. U snimku koji sledi možete videti šta stručnjaci kažu o ovo fenomenu i kako čovečanstvo i pojedinci mogu da se izbore sa njim. https://www.youtube.com/watch?v=6rudQa5LkPU

 

About the Author

admin