I  prosvetari bi u devetu platnu grupu

Svi zaposleni u prosveti, sa završenim fakultetom, treba da budu u devetoj platnoj grupi. Takođe, potrebno je da se platni razredi izjednače nastavnicima, pedagozima, psiholozima, sekretarima škola i bibliotekarima, za koje niko ne zna zašto su ostali u sedmoj platnoj grupi, što je posebna sramota, ističe se u saopštenju Unije sindikata. Kako se navodi u saopštenju, ovako zamišlјene platne grupe i razredi ne donose pravdu, ne donose jednakost, ne donose bolјitak, ne donose kvalitet, već velike sukobe u kolektivima i još gore međulјudske odnose.
Iz Unije takođe podsećaju na to da nije poznata cena rada, položaj generičkih zanimanja, tetkica, domara, administrativnih i finansijskih radnika (koji čine trećinu svih zaposlenih u prosveti), kao ni to kako će se napredovati kroz platne razrede. Ta i mnoga druga pitanja, upravo su za pregovore, navode u USPRS reagujući na nedavnu izjavu ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića koji je rekao da će svi sindikati u narednom periodu biti uklјučeni u pripremu Zakona o sistemu plata u javnom sektoru i da nije kontaktirao predstavnike prosvetnih sindikata, jer su oni na odmoru.

Unija i SRPS nezadovolјni platnim razredima

U saopštenju Unije se na to regovalo i konstatacijom da Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije nikada nije na odmoru, niti zavisi od jednog čoveka, već da radi timski. – Ko je odsutan, a neophodan za pregovore, nije nam poznato. Veći je problem što ministar Šarčević ne zna za šta se borimo? Cele 2017. smo protestovali upravo zato što su iz Zakona o zaposlenima u javnim službama izbačeni državni milјenici, vojska, policija, Vladine agencije, lokalna samouprava!? Više puta smo štrajkovali, a dva puta je Unija SPRS i obustavili rad… a ministar ne zna zašto – navode u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Podsećamo, predsednici dva reprezentativna sindikata prosvete, Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikata radnika u prosveti Srbije, Jasna Janković i Slobodan Brajković rekli su ranije za agenciju Beta da su nezadovolјni platnim razredima, jer je prosveta ponovo degradirana i stavlјena u jedan platni razred niže od ostalih profesija. Prema navodima medija, uredba o platnim razredima trebalo bi da se donese u septembru, a Zakon o platama u javnoj upravi trebalo bi da se primenjuje od 1. januara 2019. godine.

Šarčević: Sindikati nezadovolјni – floskula koja ne znači ništa

Šarčević je nedavno, prilikom poste Beogradskoj poslovnoj školi  ocenio i da žalbe sindikata prosvete i njihovo nezadovolјstvo nemaju pokriće.- To da su sindikati nezadovolјni je floskula – mi smo nezadovolјni jer su svi bolјe prošli od nas. To ne znači ništa. Ako postoje grupacije na budžetu koje su prevarile prosvetu, onda ćemo zajednički to da izmenimo – rekao je Šarčević.

Šarčević: Osporeni doktorati biće priznati

Osporeni doktorati stečeni na fakultetima koji u momentu izdavanja diploma nisu imali dozvolu za izvođenje magistarskih, odnosno doktorskih studija biće priznati, predviđeno je izmenama Zakona o visokom obrazovanju.  Time je stavlјena tačka na višemesečnu polemiku koja se vodi između Komisije za akreditaciju (KAPK), koja je osporila 103 diplome stečene na 22 privatna fakulteta, i Ministarstva prosvete. 
Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da je reč o formalno-pravnom, administrativnom problemu i da dozvolu za izvođenje magistarskih studija u to vreme osim privatnih nisu imali ni brojni državni fakulteti.  Kada je KAPK-a, telo koje više ne postoji, osporilo doktorate, Ministarstvo prosvete zatražilo je od svih fakulteta izveštaj da li su u to vreme imali dozvole za izvođenje magistarskih studija.  “Dobili smo poražavajuće rezultate. Više desetina fakulteta nije podnelo zahtev za dobijanje dozvole, čak više državnih u to vreme. Sada bi trebalo da idete na selektivnu pravdu”, rekao je Šarčević za Tanjug. 
Interesantno je da su fakulteti, na kojima su radili profesori sa takvim doktorskim diplomama, od KAPK-e dva puta dobili akreditaciju i da je tek u trećem krugu akreditacije tim profesorima osporen doktorat. Šarčević kaže da na taj način nisu osporeni samo doktorati predavača na fakultetima, već i doplome osnovnih, master i doktorskih studija svih onih kojima su oni predavali, a to je na hilјadu diploma svih nivoa.
Sporne diplome o kojima je KAPK-a govorila nastale su od 2005. godine, a ministar kaže da je administracija Ministarstva prosvete u to vreme trebala da upozori i da na sajtu ministarstva stoji ko ima dozvolu za magistarske studije a ko ne. Šarčević dodaje da su izmene Zakona o visokom obrazovanju koje predviđaju da osporeni doktorati budu priznati, jednoglasno usvojio Nacionalni savet za visoko obrazovanje na poslednjoj sednici i da je to način da se izbegnu brojne tužbe.

Avramović: U pitanju dva vrlo suprostavlјena pravna principa

Profesor Sima Avramović, predsednik UO novoformiranog Nacionalnog akreditacionog tela kaže da su osporeni doktorati kompleksna tema i da je svima jasno da je tu postojalo pravnih propusta u procedurama koje su se odvijale pre desetak godina. Sa jedne strane, kako kaže, pravni princip kaže da se te diplome ne mogu priznati, a da se sa druge strane mora imati u vidu da je država je pravila brojne propuste, davala nedovolјno definisane dozvole za rad, kao i da su ustanove u kojima su radili lјudi sa takvim doktoratima prošle jedan ili dva postupka akreditacije.  “Tu su u pitanju dva vrlo suprostavlјena pravna principa koje je jako teško pomiriti. Možda je zakon put da se to uradi, ali treba videti kako bi te zakonske odredbe na kraju izgledale”, rekao je Avramović za Tanjug.

Tubić: Ministarstvo se izjasnilo pre nekoliko meseci

Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Bojan Tubić kaže da je Ministarstvo prosvete svoje mišlјenje dalo pre nekoliko meseci, ali da su zbog pravne sigurnosti smatrali da treba staviti u Zakon da ne bude nedoumica. “Imamo veliki broj studenata koji su završili osnovne, master i doktorske studije kod profesora koji su imali takve doktorate. Doveli bi u pitanje i njih i njihove diplome”, naglasio je on. Dodaje da nije reč o materijalno- pravnim nedostacima, da te doktorske disertacije nisu plagijati ili nešto slično, već je u pitanju formalno pravni nedostatak i da nije reč o plagijatima, lošim doktoratima. “To je dozvola koja tada u većini slučajeva nije ni bila potrebna, nije tražena. Čak i neki državni fakulteti pitanje je da li su to imali kao odobrenje ili su imali samo dozvolu za rad koja je u sebi podrazumevala taj deo. To tada nije bilo regulisano na precizan način”, pojasnio je on. Kako kaže nije bilo zloupotreba i kršenja zakona koji bi sada doveli do toga da te diplome budu osporene. “Zbog studenata koji su savesno studirali, smatramo da je ovakva odredba odredba poželјna i da treba da stoji u zakonu”, pojasnio je on.

Vučić sa slavistima: Potreba za “novim prosvetiteljstvom”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je u sredu 22. avgusta da je u vremenu u kojem živimo, sa “skraćenim verzijama” znanja i informacija, po formuli “sve u 140 karaktera, očigledna potreba za “novim prosvetiteljstvom” i ljudima koji promoviššu šire i temeljnije duhovne vrednosti. “Čini mi se, kada pogledam, da je sve svedeno na 140 karaktera, na skraćene verzije znanja i informacija, da je došlo vreme da se bavite poslom zbog kojeg je slavistika nastala”, rekao je Vučić na prijemu, u Predsedništvu Srbije, za učesnike 16. međunarodnog Kongresa slavista. Vučić se zahvalio slavistima što su Beograd i Srbiju načinili prestonicom tako važne teme i zamolio ih, one koji su došli iz drugih zemalja, da se u Beogradu i Srbiji osećaju kao kod svoje kuće, svoj na svome. “Posebno prijateljima sa prostora bivše Jugoslavije, sa kojima nismo uvek delili sve iste vrednosti, isti pogled na prošlost, ali uveren sam da ćemo umeti da gradimo zajedničku uspešniju budućnost”, rekao je Vučić
Predsednik je rekao da je ponosan što je Beograd domaćin takvog kongresa, rekavši da ima laku i prelepu dužnost da pozdravi učesnike i poželi da se ne čeka novih sedam decenija od Aleksandra Belića da se skup ponovo održi u Srbiji. Prema njegovim rečima, ovaj skup je ogromna prilika da Beograd sebe iznova legitimiše kao svetski slavistički filološki centar. Rekao je da je pročitao negde kako slavistika nije naročito važna, što, naravno, nije tačno i dobro je, kaže, što su slavisti i Srbija uspeli da to prepoznaju. “To je velika važna stvar, veliki predmet za čitav svet. Svet ne može bez slavistike, niti slavistika bez sveta. Ogromno je nasleđe slovenskog jezika, veliko međusobno prožimanje na zapadnu i istočnu misao i jezik. Ništa manje ovaj svet nije uticao na slovenski jezik i misao”, kazao je on.
Svojim radom slavisti, kako je objasnio, otkrivaju sva blaga protkane kulture. Vučić je ukazao da je ogroman korpus slovenskog naroda, koji danas naseljava trećinu, a po nekima i polovinu Evrope. Naglasio je da ne postoji oblast gde slovenski nije dosegao visine. Zbog toga slavistika, prema njegovim rečima, ne može da bude mali i nevažni predmet i stvar.

Vučiću komplet knjiga na ruskom jeziku

–Povodom 16. Međunarodnog kongresa slavista koji se održava pod pokroviteljstvom predsednika Republike prekjuče je predsednik Srbije Aleksandar Vučić priredio prijem za učesnike koji su zbog toga izrazili zahvalnost i poručili da je Beograd danas središte sveta i svetske nauke u jeziku, književnosti i kulturi. “To što smo mi deo ovog bogatog jezičkog, misaonog, književnog i kulturnog sveta daje kongresu slavista i našoj prestonici prvu odrednicu važnosti za definisanje i učvršćivanju našeg identiteta”, rekla je dekanka Fililoškog fakulteta u Beogradu Ljiljana Marković. Marković je u ime okupljenih predsedniku Vučiću uručila komplet knjiga na ruskom jeziku koje predstavljaju srpsku književnost, nauku i kulturu.
Predsednik Komiteta slavista Boško Suvajdžić rekao je da je slavistima velika čast što su danas u Predsedništvu. “Bez iskrene i plemenite podrške počasnog predsednika kongresa Aleksandra Vučića ovaj kongres ne bi mogao biti održan u ovakvom formatu. Ovde smo da razgovaramo o brojnim naučnim temama, da negujemo nauku kulturu i obrazovanje i d podižemo mostove spajanja nauka”, rekao je Suvajdžić. Kako kaže, teško je oceniti sve aspekte ovog kongresa, ali ova poseta Predsedništvu podiže značaj kongresa na viši nivo.
U radu beogradskog kongresa učestvuje oko 1.000 slavista iz 43 zemlje.

“Kao da je Dositej pred sobom imao ovo naše vreme okupirano raznim zvonima i praporcima i njihovim zveketom koji ništa ne znači”

Predsednik Vučić je istakao da savremeni svet ne može bez slavistike, bez obzira što ima onih koji smatraju da ta naučna disciplina nije mnogo važna. “Vreme je za neko novo prosvetiteljstvo, za nove hodočasnike duha poput Dositeja Obradovića. I kada je govorio: knjige, braćo moja, a ne zvona i praporci, kao da je pred sobom imao ovo naše vreme okupirano raznim zvonima i praporcima i njihovim zveketom koji ništa ne znači”, rekao je Vučić.

Novih 100 miliona dinara za obrazovanje u Vojvodini

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalј Nјilaš, uručio je 22. avgusta ugovore u vrednosti 100 miliona dinara za investicije u oblasti obrazovanja u 2018. godini. Ukupno 37 ustanova – osnovnih i srednjih škola, predškolskih ustanova i domova učenika, dobile su sredstva  putem konkursa Pokrajine  za rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju i investiciono održavanje objekata. Potpredsednik Nјilaš je rekao da je ovo nastavak posla Pokrajinske vlade na obnovi škola, vrtića i domova učenika širom Vojvodine, koji se odvija uz punu koordinaciju sa Vladom Republike Srbije i u saradnji sa lokalnim samoupravama. „Plan je da popravimo i osavremenimo ustanove obrazovanja i vaspitanja u kojima uče i borave deca, nakon čega sledi njihovo opremanje. Sredstva koja smo danas dodelili su izdvojena rebalansom pokrajinskog budžeta i usmerena su prema prioritetima za ustanove sa najvećim potrebama“, istakao je Nјilaš. On je izneo da je broj zahteva  bio veći od planiranih sredstava i da će ulaganja u bolјe uslove obrazovanja širom Vojvodine nastaviti. Najveći broj zahteva za korišćenje ovih sredstava, stigao je od strane osnovnih škola. Na ovom konkursu je za sanaciju i rekonstrukciju 19 ustanova osnovnog obrazovanja u Vojvodini, ukupno odobreno 70 miliona dinara.  Mihalј Nјilaš je naglasio da je važno da se obezbedi odgovarajuća infrastruktura po svim standardima, koji zadovolјavaju potrebe novog tehnološkog razvoja.

Od Pokrajine 1,7 miliona  za đake u Vukovaru

Pokrajinska vlada je izdvojila 1,7 miliona dinara za nabavku udžbenika za učenike u optštini Vukovar. Naime, na sednici vlade, kojom je predsedavao Igor Mirović, doneta je odluka da se na ovaj način pomogne učenicima koji, na području delovanja Zajedničkog veća opština Vukovar (Vukovarsko-sremska i Osiječko-baranjska županija), upisuju prvi razred na srpskom jeziku. Zajedničko veće opština je telo koje usklađuje interese srpske etničke zajednice u Istočnoj Slavoniji, Baranji i napadnom Sremu na području delova Osiječko baranjske i Vukovarsko sremske županije, koordiniše prava i daje inicijative i predloga prema institucijama vlasti.
ZVO je legalno, savetodavno telo koje prati i analizira ukupnu problematiku u sferi zaštite lјudskih, građannskih i manjinskih prava srpske etničke zajednice u skladu sa priznatim i pravno relevantnim sporazumima kojima se utvrđuje i pravno reguliše status položaj srpske zajednice na prostoru Istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. ZVO ima zadatak i nadležnost da osniva i upravlјa u skladu sa zakonskim propisima, informativnom i izdavačkom delatnošću srpske zajednce polazeći od očuvanja nacionalnog identiteta jednog naroda, naročito onog koji ima status, običaje, veru i tradiciju, kao i svoj jezik i pismo.

Projekat “Moj heroj”: Danas kraj prijava za konkurs za volontere

Konkurs za volontere zainteresovane za televizijsku produkciju emisije „Heroj”, koja će biti realizovana u okviru projekta „Moj heroj”, otvoren je do ponoći u petak, 24. avgusta. Na konkursu mogu učestvovati mladi uzrasta od 15 do 25 godina, koje zanima kako izgleda proces snimanja emisije koja će predstaviti potencijalne uzore današnje omladine iz njihovog neposrednog okruženja. Odabrani će imati priliku da zajedno a autorskom ekipom učestvuju u pripremama, snimanju i postprodukciji serijala od šest kratkih emisija trajanja do deset minuta i tako se upoznaju s kreativnim procesom i njegovim fazama, a tom prilikom naučiće kakve veštine i kvalifikacije treba da imaju ukoliko žele da se bave tim poslom. Ideja projekta je ta da se preispitaju društvene vrednosti, a realizuje ga Udruženje „Cinema City” u saradnji s Omladinskom prestonicom Evrope 2019 (OPENS 2019).

Ada: Zasijala i stara freska na potpuno obnovlјenoj školi

OŠ „Čeh Karolј“ u Adi, nakon više od jednog veka, obnovlјena je od poda do krova. Sanacija i rekonstrukcija ove građevine koštala je 82 miliona dinara, koje je izdvojila Kancelarija za upravlјanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije. Zgrada škole „Čeh Karolј” je doterana za početak školske godine, a radnom akcijom koja je ovih dana organizovana, nameštaj je vraćen u učionice i ostale prostorije, tako da će oko 400 osnovaca iz Ade od 1.septembra imati odlične uslove za nastavu i sticanje znanja, a prosvetari dobre uslove za rad. Učesnici radne akcije su školski nameštaj iz fiskulturne sale vratili u učionice. Nameštaj je za početak predstojeće školske godine dopunjen donacijom za prvake centralne školske zgrade od Fondacije  „Csilla von Boeselager”, preko NVO „Duga” iz Ade. Dok je trajala obnova centralne školske zgrade, đaci iz Ade su nastavu pohađali u dve smene u zgradi Barapart škole.
Projektom obnove obuhvaćena je sanacija krova i tavana sa obnovom krovne konstrukcije, hidro i termo izolacije, krovnog pokrivača i oluka. Takođe je urađena obnova termotehničkih instalacija sa sanacijom ili zamenom dela cevne mreže, grejnih tela, pumpi i ventila, sanacija i zamena spolјašnje i unutrašnje stolarije, fasade, međuspratnih konstrukcija i završnih obloga podova, kao i unutrašnji molersko-farbarski radovi. Zamenjeni su još elektroinstalacija i rasveta, i postavlјen sistem za detekciju i dojavu požara. Tokom radova na rekonstrukciji zgrade škole otkrivena je freska stara više od sto godina. Zgrada je ranije služila kao samostan, a freska je otkrivena na plafonu učionice na drugom spratu, u prostoriji koja je početkom prošlog veka bila korišćena kao kapela svetog Josifa.
Freska je napravlјena oko 1902. godine, a prikazuje Isusa Hrista. Radovima na rekonstrukciji obuhvaćena je i konzervacija freske, što je važna kulturna baština ovog kraja. U ađanskoj školi planiraju da prostoriju u kojoj se nalazi freska u narednom periodu urede kao kapelu. Restauratori nisu imali lak zadatak u obnovi freske jer je bila u veoma lošem stanju, ali su uspeli da je obnove živopisnim bojama u stilu baroka. Direktorka škole Eva Makšo objašnjava da, na svu sreću, Gordana Prčić Vujinović iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice je pronašla stručnog ikonopisca Vladimira Kojića iz Kikinde, pa je on veoma vešto obnovio fresku.

Razmena udžbenika, lektire i školskog pribora u NS bloku

Udruženje građana „NS blok” organizovalo je, osmu godinu zaredom, besplatnu razmenu udžbenika, lektire i školskog pribora u svojim prostorijama, Trg Marije Trandafil 4. Akcija će trajati do 7. septembra radnim danima od 12 do 20 časova. Prema rečima predsednika Udruženja Saše Igića, početak svake školske godine utiče na kućni budžet, a „NS blok” želi da pomogne deci i roditelјima da prebrode novu školsku godinu sa što manje troškova. – Ideja je da građani donesu udžbenike koji đacima više nisu potrebni, a da kod nas, na jednom mestu, nađu knjige za razred u koji dete kreće – pojasnio je Igić, i napomenuo da nema uslova poput „koliko uzmeš, toliko ostaviš”. “U međuvremenu smo proširili ponudu, pa apelujemo na sugrađane da, ukoliko imaju školski pribor koji deca više ne koriste, i njega donesu u naše prostorije. Na taj način će pomoći našim građanima skromnijeg materijalnog stanja, kojima i najmanja pomoć mnogo znači”. Kako kaže Igić, tokom tri sedmice, koliko traje akcija, prostorije Udruženja poseti nekoliko hilјada školaraca i roditelјa. “Zanimlјivo je to da imamo redovne posetioce, koji dolaze godinama i od nas nabavlјaju školsko štivo” – kaže Igić, i dodaje da se upornost isplati jer se ponuda udžbenika iz dana u dan menja, a to je dobar način da se uštedi nekoliko hilјada dinara.
Građanima koji posete Udruženje na raspolaganju su i prijatni volonteri koji će im pomoći u potrazi za pravom knjigom. Među njima je i sekretarka Udruženja Jelena Lagundžin, koja je prilikom posete naše ekipe tražila u gomili knjiga udžbenik za šesti razred osnovne škole.
– Iako smo tek započelki akciju, tokom ova dva dana mnogo sugrađana nas je posetilo – kaže Jelena Lagundžin. – Dosta knjiga nam je ostalo od prošle godine, ali i roditelјi su doneli komplete udžbenika za većinu razreda. Akcija se tek zahuktava, a najveću gužvu očekujemo nekoliko dana pre početka škole, kao i tokom poslednje sedmice.
Sugrađanku Snežana Bugarin zatekli smo sa ćerkama kako s ponetog spiska precrtava nađene udžbenike. – Za akciju sam saznala preko rođaka pa sam odlučila da sa ćerkama donesem knjige za peti razred osnovne škole, a da pokušamo da nađemo za šesti i za osmi – kaže Snežana Bugarin. – Takve akcije su nam od velike pomoći jer komplet udžbenika može koštati i više od 10.000 dinara. Deci ne smeta što su udžbenici korišćeni jer je većina očuvana. Dovolјno je samo gumicom da se obriše sve što je pisano ili podvlačeno i knjiga je spremna za korišćenje.
Iz Udruženja napominju da građani mogu da donesu školski pribor, poput pernica, svesaka i olovaka, ali i lektiru, da bi se pomoglo socijalno ugroženim porodicama. Detalјnije informacije zainteresovani mogu da dobiju putem telefona 661-55-03 i 065/580-13-66, imejla grupagrađanansblok­gmail.com i na „Fejsbuk” stranici. 

Vremeplov: Vartolomejska noć

Pokolj hugenota, poznat kao Vartolomejska noć, izvršen je između 23. i 24. avgusta 1572. godine. Slavni argentinski književnik Horhe Luis Borhes rođen na današnji dan 1899. Nacionalni praznik Ukrajine. Pokolj nekoliko hiljada hugenota (francuskih kalvinističkih protestanata), izvršen u noći uoči praznika Svetog Vartolomeja, između 23. i 24. avgusta 1572. godine, poznat je kao Vartolomejska noć. Taj događaj označio je prekid sa dotadašnjom politikom laviranja između katoličke crkve i protestanske stranke, naročito s obzirom na politiku približavanja Holandiji, a protiv Španije, koju je zastupao hugenotski vođa admiral Kolinji. Progoni protestanata trajali su u Parizu do septembra, a u unutrašnjosti Francuske do oktobra. Pretpostavlja se da je pobijeno 25.000 hugenota, a prema nekim procenama čak 50.000. Vartolomejska noć naziva se i “krvavim pariskim pirom”, jer se pokolj hugenota dogodio pet dana posle venčanja kraljeve sestre Margarite Valoa za Anrija Burbonskog.

Vremeplov: Rođen Borhes

Slavni argentinski književnik Horhe Luis Borhes rođen je u Buenos Ajresu 24. avgusta 1899. godine. Rođen u porodici špansko-britansko-portugalskog porekla, Borhes je pre maternjeg naučio engleski jezik, a već u šestoj godini napisao je svoju prvu priču. Ranu mladost proveo je u Evropi, a po povratku u Argentinu pokrenuo je nekoliko književnih časopisa, objavio prve knjige poezije i zbirku eseja Sedam traženja. Godine 1935, objavljena je njegova Opšta istorija beščašća, a pet godina kasnije Antologija fantastične literature. Bio je direktor Nacionalne biblioteke i profesor engleske književnosti na Univerzitetu u Buenos Ajresu. Poslednjih dvadeset godina života, Borhes je, iako potpuno slep, neumorno pisao:Peščanu knjigu, Nove priče Bustosa Domeka, Istoriju večnosti i druge eseje. Dobitnik je mnogih međunarodnih književnih priznanja, ali njegovo delo, uprkos brojnim nominacijama, nije ovenčano Nobelovom nagradom. Delo ovog poete, maštara i jednog od najvećih intelektualaca savremene kulture, presudno je obeležilo latinoameričku književnost i svrstalo ga među najveće svetske pisce.

Vremeplov: Prva pozorišna predstava na srpskom

Na današnji dan 24. avgusta 1813 godine izvedena prva pozorišna predstava na srpskom jeziku – dramski pisac Joakim Vujić postavio komad Kreštalice u Mađarskom pozorištu u Pešti

Vremeplov: Rođen Stanoje Stanojević

Na današnji dan 1874 godine rođen Stanoje Stanojević, istoričar, profesor Univerziteta u Beogradu (Novi Sad, 24.8.1874 – Beč, 30.7.1937)

Lekari upozoravaju: Preteške torbe đacima krive kičmu

Najčešći poremećaji uočlјivi kod dece školskog uzrasta u današnje vreme su gojaznost, loše telesno držanje i deformiteti kičmenog stuba i stopala. Osim što mogu prouzrokovati ozbilјne zdravstvene probleme, neretko vode i ka jednako zabrinjavajućim problemima socijalne i emotivne prirode. Nepogodne školske torbe i nepravilno nošenje knjiga često uzrokuju takve poteškoće. Školske torbe treba da imaju od deset do 15 odsto telesne težine deteta. Prvaci u proseku imaju oko 20 kilograma, što znači da one ne bi smele biti teže od tri kilograma. Nažalost, primeri iz prakse govore drugačije pa tako đaci nose torbe koje su teške i više od petine njihove vlastite težine, što je, kako kažu lekari, strahovito opterećenje za njihovu kičmu. Otud čak dve trećine školske dece ima odstupanje u držanju tela.
Fizijatar Doma zdravlјa „Novi Sad” dr Predrag Filipov kaže da mnoga deca imaju skoliozu, odnosno kičmu iskrivlјenu u stranu ili višestruku skoliozu, s više krivina. „Kičma može biti iskrivlјena i unazad – kifoza ili unapred – lordoza, a pokazalo se da je skolioza tri do četiri puta zastuplјenija kod devojčica, a kod dečaka u istom broju kifoza“, objašnjava dr Filipov. Zbog toga on potencira da roditelјi obrate pažnju prilikom izbora školske torbe. Ona treba da bude od čvrstog materijala, s obloženim leđnim delom, bez oštrih ivica, sa čvrstim dnom koje se ne ugiba pod opterećenjem. Važno je i pravilno nošenje torbe, odnosno na oba ramena, sa širokim i stabilnim, a mekim naramenicama. Sveske i knjige treba da budu pravilno složene, da veće i teže budu bliže leđima, a manje i lakše na kraju.
Iz Doma zdravlјa poručuju da deformiteti i poremećaji kičme kasnije mogu dovesti do obolјenja kičmenog stuba, išialgije ili poremećaja vratne i lumbalne kičme, kao i degenerativnih promena i bolesti. Takva oštećenja smanjuju kvalitet života, ograničavaju radne sposobnosti, prouzrokuju česta odsustva s posla, ali su i prepreka u izboru određenih zanimanja. Po njihovim rečima, preduslovi za pravilan i zdrav psihofizički razvoj svakog deteta su još i dobro balansirana i zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i dovolјno sna. Porodično okruženje ima veoma značajnu ulogu u oblikovanju zdravih navika pa je važno da deca imaju uzoran primer ponašanja samih roditelјa, da im je dostupno voće i povrće i da imaju zajedničke porodične obroke. Tako roditelјi imaju veliku ulogu u modelovanju prehrambenih navika dece, pogotovo one mlađe.
Pedijatar Doma zdravlјa „Novi Sad” dr Temira Lozanić podseća na to da je osnovni i najvažniji zadatak pravilne ishrane da dečjem organizmu obezbedi optimalne količine energije i svih hranlјivih sastojaka. „Hrana koju deca uzimaju svakog dana trebalo bi da bude raznovrsna i da sadrži različite hranlјive sastojke jer nijedna ne može sama snabdeti organizam svim potrebnim hranlјivim sastojcima kao što su uglјeni hidrati, belančevine, masnoće, vlakna, vitamini, minerali i, naravno, voda“, navodi dr Lozanić. Ona kaže da je potrebno svakodnevno konzumirati žitarice, meso, jaja, mleko i mlečne proizvode, raznovrsno voće i povrće i kvalitetne masnoće. Hrana koja se unosi tokom dana treba da bude pravilno raspoređena u tri obroka i jednu do dve užine. Treba izbegavati slatkiše, gazirane i slatke napitke, koncentrovane šećere i „brzu hranu” jer donose višak kalorija, masti životinjskog porekla, transmasti, soli, a siromašni su vitaminima, mineralima i dijetnim vlaknima. To znači da nikako nisu pogodni za dobar telesni rast i razvoj dece.

Deci fali rekreacije na otvorenom

Statistika pokazuje da mališani previše sede u toku dana i da umesto preporučenog jednog sata dnevno pred televizorom i računarom, odnosno tabletom i mobilnim telefonom, provode i do pet sati. Iz Doma zdravlјa “Novi Sad” savetuju najmlađe da svaki slobodan trenutak provode na otvorenom, uz fizičku aktivnost, plivanje i vožnju bicikla. Lekari takođe preporučuju da lepezu lepog kućnog vaspitanja i manira valјa dopuniti elementima šire kulture živlјenja, čije su osnovne teme pravilna ishrana, redovna rekreacija, briga o životinjama i tolerancija za različitosti.

Prete li nam ponovo male boginje?

Svetska zdravstvena organizacija svrstala je nedavno Srbiju u sam vrh evropskih zemalja po broju umrlih od malih boginja, a jesen donosi veći rizik od povećanja broja obolelih budući da se deca vraćaju u kolektive. Kako bi se sprečila ponovna epidemija potrebno je da se vakcinacija dece nastavi, da pedijatri reaguju i prijavljuju nesavesne roditelje inspekciji, te da nadležni primenjuju propise, kaže epidemiolog Zoran Radovanović. On podseća da je “nerazuman otpor” vakcinaciji stvorio situaciju da se ponovo borimo sa bolešću, koja je odavno trebalo da bude iskorenjena, i da moramo građanima da ulivamo poverenje u struku, medicinsku, lekare i zdravstveni sistem. Ističe, da oni koji se vakcinaciji protive treba da budu svesni da samo sveobuhvatna vakcinacija može da dovede i do potpunog prestanka vakcinacije, jer bi bolest tako nestala. “Obuhvat vakcinacijom je porastao prethodnih desetak meseci i to je dobra okolnost, kao i činjenica da je rezervoar osetljivih sada smanjen. Ali, polazak u škole i vrtiće uvek označava nešto veći rizik pojave zaraznih bolesti, mada ne znači da ćemo ponovo imati epidemiju”, kaže Radovanović.
Broj preminulih od posledica malih boginja u Srbiji je 15, što je tri do pet puta više nego u Zapadnoj Evropi, a Radovanović kaže da je to razumljivo, imajući u vidu zaostatak Srbije za zemljama Zapadne Evrope.
Epidemiolog Zoran Radovanović podvlači, iznova, da je dovođenje MMR vakcine u vezu sa autizmom “potpuno besmisleno”. “Te dve pojave su samo vremenski povezane, jer se vakcina daje u vreme kada roditelji prepoznaju da sa detetom u smislu razvoja nešto nije u redu, ali to su dve potpuno nezavisne pojave”, kaže Radovanović.  Naglašava potrebu da se izgradi poverenje građana u zdravstvene vlasti i lekare, te da se lekar ne posmatra kao “neprijatelj”. “Ako se ide kod nadležnog lekara kada se ugane noga ili boli glava i ako se tada veruje savetima koje lekar da, zašto se onda kada je u pitanju vakcinacija tom istom lekaru ne veruje?”, navodi on. Objašnjava da su male boginje najzaraznija bolest, te da jedan oboleli može da zarazi 15 drugih ljudi u okolini koji nisu vakcinisani ili nisu preležali boginje. Najugroženija grupa su mala deca, kod kojih je smrtnost i najveća, dodaje on, i ističe da je zato važno da obuhvat vakcinacije bude više od 90 odsto među populacijom kojoj je vakcina namenjena.

Tokom leta samo sporadično obolevanje od malih boginja, ali …

Tokom letnjih meseci bilo je samo sporadičnih obolevanja od malih boginja, u julu je zabeležno 50, a u avgustu do sada šest slučajeva. Prošle godine je prvom dozom MMR vakcine vakcinisano 85 odsto dece od 12. do 15. meseci, a drugom dozom, koja se daje deci sa polaskom u školu, više od 91 odsto mališana.
Pomoćnica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Darija Kisić Tepavčević nedavno je za Tanjug rekla da još nije urađen presek koliko je dece u Srbiji vakcinisano u prvih šest meseci, ali po potrošnji vakcina može se zaključiti da je mnogo više nego prethodnih godina. Ona je pojasnila da je značajno povećan broj vakcinisane dece koja su propustila vakcinaciju u prethodnom periodu i dodaje da je važno da se takav trend nastavi i da roditelji koji nisu vakcinisali svoju decu to učine. Od oktobra prošle godine do danas u Srbiji je registrovano 5.715 slučajeva malih boginja, dok je od posledica ove bolesti umrlo 15 ljudi.
Najmanji obuhvat vakcinacijom bio je Beogradu i tu se slika u prvih šest meseci ove godine značajno popravila.
Epidemiolog Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da je obuhvat vakcinacijom u prvoj polovini godine, prvom dozom vakcine, bio 54 odsto i da je to mnogo više u odnosu na prethodne godine. Ona je dodala da vakcina ima dovoljno u svim domovima zdravlja, te da je poželjno da obuhvat vakcinacijom bude 95 odsto kako bi se stvorio jak kolektivni imunitet.

By admin