Vučić i Mali: Plate  veće od decembra, ima novca 

Penzije će biti povećane već od oktobra, najavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dodao da ima dovoljno novca u budžetu i da zato neće biti potreban rebalans budžeta.
Plate za zaposlene u  javnom sektoru, kako je rekao, biće povećane od decembra.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da očekuje da se u razgovorima sa MMF-om, čija kompletna delegacija dolazi u Srbiju sredinom septembra, definiše visina povećanja i plata u javnom sektoru i penzija.
Mali će danas razgovarati sa predstavnicima MMF-a u Srbiji, a kompletna delegacija te finansijske institucije doći će u Beograd polovinom septembra.
“Tada ćemo razgovarati o detaljima vezanim za povećanje plata i penzija koje nas očekuju od jeseni. U tim razgovorima očekujem da definišemo visinu povećanja i plata u javnom sektoru i penzija i da uskoro sa dobrim vestima obradujemo građane”, rekao je Mali za TV Prva.
Istakao je da novca za povećanje ima i da je u sedam meseci ove godine suficit u budžetu veći od 49 milijardi dinara, odnosno oko 450 miliona evra.
Podsetio je da je rast BDP-a u prvih šest meseci ove godine 4,5 odsto, što je Srbiju svrstalo među prve tri zemlje u Evropi po rastu privrede.

Šarčević: Podići kvalitet strukovnog obrazovanja

Savet za reformu visokih strukovnih studija održao je u sredu 22. avgusta  sednicu. Sastanku je prisustvovao i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarčević. Na sednici su razmatrani predlozi koje je uradila uža Radna grupa koja se bavi reformom visokih strukovnih škola. Među predlozima bili su i principi na kojima bi se visoke strukovne škole spajale, kao i principi upravlјanja tim ustanovama.
Šarčević je naveo da je osnovni cilј da se u skladu sa zakonom podigne kvalitet strukovnog obrazovanja.  Namera je da se podigne kvalitet strukovnog obrazovanja u smislu bolјe veze sa privrednom i univerzitetom. Cilј je  da se bolјe urede statuti, odnosno izbor u zvanja i obezbedi veći kvalitet nastave, kao i urede finansije, rekao je on. Prema njegovim rečima, u izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju biće mnogo novih rešenja, a predviđeno je i da se na nivou Akademije visokih strukovnih studija uvede funkcija menadžera. Šarčević je naveo da ne treba da postoji bojazan da će prilikom spajanja ustanova „manje uspešna škola biti na teretu uspešnije“.  Ovo telo će napraviti mehanizme da se to ne desi, istakao je on. Šarčević je rekao da je jedan od cilјeva Ministarstva privlačenje stranih studenata i učenika. Ne možemo ih privlačiti time što će biti nelegalnih odelјenja, neakreditovanih modela, bilo da je osnivač država ili privatno lice. Sprečićemo i da se iz regiona prelivaju takve škole kod nas, kazao je on.
Predsednik Saveta prof. dr Branislav Jeremić, koji je i potpredsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ocenio je da se visoke škole moraju transformisati i da je globalni predlog da se spajanje radi po teritorijalnom principu. On je ponovio da je cilј da se podigne kvalitet i naveo da postoji dobra saradnja MPNTR i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Sastanku su prisustvovali i državni sekretar MPNTR prof. dr Vladimir Popović i pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje doc. dr Bojan Tubić.

Prosvetari traže da budu u istoj platnoj grupi sa lekarima

Zaposleni u prosveti zatražili su u petak da budu svrstani u deveti platni razred, zajedno sa lekarima, a ne u osmi, kako predviđa radna verzija uredbe, kojom će poslovi u javnoj upravi biti razvrstani po platnim razredima. Taj zahtev su u petak 24, avgusta izneli predstavnici četiri reprezentativna sindikata zaposlenih u prosveti na sastanku sa resornim ministrom Mladenom Šarčevićem i nadležnima iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koji rade na uredbi o platnim razredima u javnom sektoru. “Ovo je prvi put da razgovaramo o platnim razredima. Nastavljamo sledeće nedelje. Rečeno nam je da uredba mora biti završena do kraja septembra”, kaže predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Jasna Janković za Tanjug.
Radna verzija uredbe, kako je rekla, predviđa da većina prosvetnih radnika, njih 98 odsto, bude u osmom platnom razredu, dok bi samo oni koji imaju pedagoška zvanja i rade u otežanim uslovima bili u devetoj platnoj grupi, a to je oko 1.000 nastavnika. “Govorimo o platnoj grupi u kojoj su lekari opšte prakse. Njihov koeficijent je odmah 9,3, dok bi prosvetni radnici krenuli od 9,1”, pojasnila je Janković.
Na sastanku u Ministarstvu prosvete osim USPRS bili su i predstavnici Sindikata obrazovanja Srbije, Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” i Sindikata radnika u prosveti Srbije. Predstavnici ta četiri sindikata ne odustaju od protesta koji su zakazali za 31. avgust u 12 sati kada će organizovati protestnu šetnju od Ministarstva prosvete do Vlade Srbije, a zatim do Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Dačić sa novom predstavnicom UNICEF-a u Srbiji

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić primio je 24.  avgusta novu predstavnicu UNICEF-a u Srbiji, Ređinu De Domenicis, koja je stupila na dužnost 23. avgusta. U srdačnom i otvorenom razgovoru ministar Dačić je pozdravio doprinos Kancelarije UNICEF-a u Beogradu sveukupnim naporima na poboljšanju položaja i unapređenju zaštite prava dece u Srbiji. Ukazao je na važnost angažmana UNICEF-a i potrebu nastavljanja dobre saradnje koju ovaj važan fond Ujedinjenih nacija ostvaruje sa nadležnim institucijama u Srbiji, navedeno je u saopštenju. Šef srpske diplomatije ocenio je da je UNICEF u Srbiji ostvario značajne rezultate i da je u široj javnosti prepoznat kao vodeća međunarodna agencija na planu pružanja konkretne pomoći i zaštite prava deteta. Ministar Dačić poželeo je novom predstavniku UNICEF-a uspešnu saradnju sa nadležnim institucijama Srbije, uz obećanje pune lične podrške i podrške Ministarstva spoljnih poslova gde ona bude potrebna. navedeno je u saopštenju.

Uskoro konkurs za stanove za mlade naučnike

Ministar prosvete Mladen Šarčević  obišao je u utorak  zgrade u kragujevačkom naselјu Erdoglija u kojima se nalaze stanovi za mlade naučnike i najavio da će uskoro biti raspisan konkursa za dodelu tih stanova.  Ovih dana bi trebalo bi da bude raspisan konkurs, koji bi trebalo da traje 45 dana. Sredinom novembra ćemo imati rezultate konkursa. Reč je o 210 stanova. Oko 70 odsto tih stanova će biti za istraživače  koji su sa ovog područja. Stanove će biti moguće otkupiti, rekao je ministar novinarima u Kragujevcu.  Šarčević je dodao da će 30 odsto tih stanova biti namenjeno stranim predavačima i gostujućim profesorima. Sredstva koja su opredelјena Ugovorom između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Jedinice za upravlјanje projektima (JUP) za realizaciju Potprojekta izgradnje stanova za mlade istraživače iznose 6.860.000 evra.  Ministar je naveo i da je tokom sastanaka sa predstavnicima grada i Univerziteta u Kragujevcu bilo reči i o nastavku radova na izgradnji Centra izvrsnosti. Taj centar nastavlјa da se gradi punim kapacitetom, istakao je ministar. Šarčević je rekao i da je tokom razgovora sa v.d rektora Nenadom Filipovićem i gradonačelnikom Kragujevca Radomirom Nikolićem bilo reči o tome da Kragujevac kao značajan univerzitetski centar predstavi i svoj model budućeg Naučno- tehnološkog parka. U Kragujevcu je najavlјen i početak radova na obnovi Studentskog centra i izgradnji IV pavilјona studentskog doma. Ministar je obišao i obnovlјenu fiskulturnu dvoranu u OŠ „Živadinka Divac“.

Prijavljivanje za smeštaj u studentske domove u Subotici

Za nedelju dana, 3. septembra, počinje prijavljivanje za smeštaj u studentske domove u Subotici. Broj raspoloživih kreveta se nije menjao, tako da u dva doma ukupno ima mesta za 699 studenata. U studentskom domu “Bosa Milićević” u Subotici sprovode se završni radovi na sanaciji i adaptaciji sanitarnih čvorova, odnosno zameni unutrašnje stolarije na prizemlju. Nadležno ministarstvo, pokrajina i sam Studentski centar izdvojili su za ove poslove ukupno blizu 8, 5 miliona dinara. Na ovaj način proizemlje će dobiti isti izgled kao I spratovi doma, koji su obnovljeni predhodnih godina.
Narednog meseca nastavlja se rekonstrukcija doma “Ivo Lola Ribar”. “Biće rekonstruisan ceo dom, odnosno celo desno krilo. Svaka soba će dobiti svoje kupatilo. Do sada su bila zajednička kupatila za sve sobe. Ovom rekostrukcijom će biti obuhvaćena i energetska efikasnost, odnosno termoizolacija celog doma, krov, kao i sve sobe”, objašnjava Ranko Čuljković, direktor Studentskog centra Subotica.  Radovi bi trebalo da počnu tokom septembra I trajaće godinu dana, a sredstva je obezbedilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja iz kredita Banke za razvoj Saveta Evrope u iznosu od oko 1,2 miliona evra. “Mi ćemo imati manje kreveta, ali ćemo dobiti mnogo veći komfor. A to i jeste naša osnovna delatnost. Mi smo ustanova studentskog standarda, dakle studenti će dobiti jedan mnoogo veći komfor. Smeštajni kapaciteti će sa nekih 200 smeštajnih jedinica, odnosno kreveta biti smanjen na 128”, dodaje Čuljković.
Konkurs za prijavljivanje studenata za smeštaj u domovima biće otvoren od 3. do 18.septembra. Uslovi se nisu menjali, a sve podatke o konkursu zainteresovani student mogu pronaći na sajtu Studentskog centra Subotica.

“Kočićev dan u Beogradu” 30. avgusta

“Kočićev dan u Beogradu” biće održan 30. avgusta kada je planirano polaganje venaca na grob Petra Kočića u Aleji velikana na Novom Groblju, kao i na njegov spomenik u Čuburskom parku. Ovaj događaj je deo manifestacije “Kočićev zbor” koja se održava u Zmijanju u organizaciji Predsedništva Republike Srpske u Srbiji, Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Republike Srpske i zavičajnog društva “Zmijanje”. Književno veče “Zmijanje u Beogradu, Srpska u Srbiji” biće održano u večernjim satima u Udruženju književnika Srbije. Kočiću u slavu govoriće Hristo Petreski iz Makedonije, zatim Slobodan Jović i Ranko Pavlović iz Republike Srpske i Duška Vrhovac, Dejan Aleksić i Žarko Milenković. U ime Udruženja književnika Srbije goste će pozdraviti Radomir Andrić, predsednik Udruženja, a domaćin večeri je Duško M. Petrović. 

Konkurs za dodelu književne nagrade “Milica Stojadinović Srpkinja”

Zavod za kulturu Vojvodine raspisuje konkurs za dodelu književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja. Nagrada je ustanovljena kao javno priznanje pesnikinji, za knjigu poezije objavljene na srpskom jeziku, između dve pesničke manifestacije “Milici u pohode”, odnosno od 15. septembra 2017. do 15. septembra 2018. godine. Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavljivanja, odnosno od 15. avgusta do 15. septembra 2018. godine.
Autorke ili predlagači dostavljaju:  tri primerka knjige i  ispunjen Prijavni list za konkurs za dodelu književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja koji se može preuzeti na veb-sajtu Zavoda za kultura Vojvodine www.zkv.rs  Primerci knjige i ispunjeni Prijavni list treba poslati na adresu: Zavod za kulturu Vojvodine 21000 Novi Sad Vojvode Putnika 2 s naznakom:. „Za književnu nagradu Milica Stojadinović Srpkinja”.  Primerci dostavljenih knjiga ne vraćaju se autorkama, odnosno predlagačima.
Odluku o nagrađenoj zbirci i laureatkinji donosi tročlana komisija književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja, a Nagrada se sastoji od novčanog dela, diplome i promocije u Zavodu za kulturu Vojvodine u okviru pesničke manifestacije „Milici u pohode” u tekućoj godini, kao i objavljivanja nove zbirke nagrađene autorke u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine u ediciji „Dobitnica književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja” za narednu istoimenu manifestaciju. Prijavni list za konkurs za dodelu književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja za 2018. godinu možete preuzeti na veb sajtu Zavoda za kulturu Vojvodine www.zkv.rs.

Nova knjiga serijala za tinejdžere o Sari

“Sara i januar za dve devojčice” je maštovit i inteligentan roman za školarce i tinejdžere, drugi roman Zorana Penevskog iz serijala o devojčici Sari. Prvi roman “Sara i zaboravljeni trg” doživeo je za sada pet izdanja i bio je u najužem izboru za nagradu „Politikinog zabavnika”. Posle čudesnih doživljaja na zaboravljenom trgu, Sara se ponovo otiskuje u nepoznato, vodeći čitaoca kroz nove, iznenađujuće avanture duha. Autor ovog serijala koji je izgleda “pogodio” ukus čitalačke publike do 19 godina je Zoran Penevski. Napisao je nekoliko romana za mlade, strip-scenarija, grafičkih romana (uključujući i prvi grafički roman u Srbiji, „Ljubazni leševi”), a njegova dela su prevedena na engleski, francuski, holandski i makedonski jezik. Urednik je izdanja za decu u izdavačkoj kući Laguna. Ovo je nova priča o tome zašto je sve tako kako jeste.
Posebnu vrednost romana čini izvanredan spoj teksta i slike. Za ilustracije, koje u pravom smislu obogaćuju roman, zaslužan je Dušan Pavlić. Pavlić radi kao dizajner i ilustrator. Dobitnik je „Zlatnog pera”, nagrade za najbolju ilustraciju u 1996. godini. Ilustracije za knjigu „S decom oko sveta 1″ objavljene su u velikom katalogu Bolonjskog sajma knjiga 1999.
Sara u novoj priči ide u sedmi razred, živi kod strica, danima razmišlja o tome da će uskoro biti devojka i jedva čeka taj trenutak. Pored toga, voli da čita Milenine postove. Njih dve se ne poznaju, ali obe čitaju strip „Crno-beli vrt”, koji je sastavni deo romana. Milena odlučuje da odabranim citatima reši probleme koji je tište, a Sara prihvata izazov birajući svoje rečenice. Posle novogodišnje žurke za njih dve će januar dobiti potpuno novo značenje. Zajedno sa junakinjom “Crno-belog vrta” doći će do kraja potrage za odgovorom na pitanje koje je muči: zašto je ovaj svet baš ovakav?

Čitalačke radionice u Inđiji za decu školskog uzrasta

Već osmu godinu, biblioteka “Dr Đorđe Natošević” iz Inđije organizuje čitalačke radionice za decu školskog uzrasta. Cilj ovih radionica je edukacija i afirmacija knjiga i književnosti, kod dece a kroz zabavu i igru se upoznaju sa različitim temama i oblastima nauke, umetnosti, prirode i same dečije književnosti. Ove godine, sedam radionica je posvećeno kontinentima i pojmovima koji su za njih usko vezani, a odvija se pod nazivom, Uroni u knjigu i oplovi svet. U biblioteci “Dr Đorđe Natošević” iz Inđije tvrde da nikad vise dece nije dolazilo na čitalačke radionice do ove godine. Zanimljivi sadržaji i prikladan način na koji deca uče, više su nego dobar povod da letnji raspust provedu svakog četvrtka u hladovini ispred prostorija biblioteke. Tema ovogodišnjih čitalačkih susreta su kontinenti i pojmovi koji su usko vezani za svaki od kontinenata, ali svakako protkan sadržajima iz dečijih knjiga.
Iako se često mogu čuti komentari da deca sve manje čitaju, u inđijskoj biblioteci kažu da su kroz radionice ovog tipa,mnoga deca pokazala kasnije interesovanje za knjige shodno uzrastu i žanrovskim afinitetima, a popularna literatura nije zaobišla ni najmlađe. Naime, dečije čitalačke sklonosti sve više su u vezi sa određenim crtanim filmovima koje prate putem televizije, a tek prateći školski program dolaze do interesovanja za ozbiljniju literaturu koja im je planom i programom predviđena. Letnji program čitanja je počeo 12. jula i trajao je do 23. avgusta, svakog četvrtka od 18h. Deca su se do sada upoznala sa kontinentima Azija i Afrika a tokom narednih susreta, predstoji im zemlja Aboridžina, Severna i Južna Amerika i Evropa. Po završetku, deca učesnici stiču pravo besplatne članarine u biblioteci na period od godinu dana.

Hiljadu novih naslova i nove igre za male Zrenjanince u gradskoj biblioteci

Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin” iz Zrenjanina pažljivo bira programe i radionice za decu i mlade tokom cele godine, promovišući važnost odrastanja uz ustanove kulture, kao i ranog razvoja čitalačkih navika. U Gradskoj narodnoj biblioteci “Žarko Zrenjanin” iz Zrenjanina, sa početkom letnjeg raspusta osmišljen je veliki broj aktivnosti pod zajedničkim nazivom “Leto u biblioteci”. Jedan deo programa je već realizovan, a u periodu koji tek predstoji deca svih uzrasta u čitaonici Dečijeg odeljenja će moći još lepše i kvalitetnije da provode svoje slobodno vreme.
“Ono što nas od avgusta meseca očekuje, sa prvim avgustovskim danima pa na dalje do kraja letnjeg raspusta, jeste druženje u biblioteci u kojoj preko hiljadu novih naslova, koje biblioteka nudi svojim malim korisnicima imamo i zanimljive društvene igre koje deca sa svojim roditeljima i prijateljima mogu igrati, pošto pozajme knjigu ili prelistaju neke od časopisa koje imamo na dečijem odeljenju”, kaže Jelena Đorđević Perc. Društvene igre – šah, ne ljuti se čoveče, dobl, kao korišćenje naočari za putovanje u virtuelu stvarnost – pružaju deci osećaj da imaju svoj lični kutak u biblioteci.
Ideja ovako osmišljenog programa jeste da deca i mladi uz kvalitetan sadržaj lepše uče, čitaju, igraju se i rastu uz knjigu. Gradska narodna biblioteka u svom posedu ima više od 180 hiljada različitih književnih izdanja. Pored dečijeg, u ovoj kulturnoj instituciji postoje pozajmno, naučno i zavičajno odeljenje sa čitaonicom. Ovo je svakako jedna od naših toplih preporuka, gde svi ljubitelji knjiga a i ostali građani mogu u klimatizovanom prostoru i prijatnoj atmosferi, provesti letnje dane. https://www.youtube.com/watch?v=HjzADivZqJM

Tri srpska kandidata za najboljeg nastavnika sveta

Tatjana Marković Topalović, nastavnica fizike u srednjoj školi Dr Andra Jovanović u Šapcu, Dragan Kuveljić, učitelj u osnovnoj školi M. Stiković u Prijepolju i Katarina Veljković, nastavnica računarstva i informatike u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji naši su kandidati za titulu najboljeg nastavnika sveta. O tome je odlučio žiri nacionalnog takmičenja, a Udruženje “Živojin Mišić” proglasilo je pobednike koji će se boriti za titulu najboljeg na svetu u okviru projekta “National Teacher Prize” koji je deo projekta “Global Teacher Prize”, a koji organizuje Varkey Fondacija. Varkey Fondacija osnovana je 2010. godine, sa uverenjem da je nastavnička profesija ključna za globalnu budućnost, a Udruženje “Živojin Mišić” je partner fondacije od prošle godine.
Projekat “Najbolji edukatori Srbije” postao je tako predkvalifikaciono takmičenje za “National Teacher Prize”, a u Udruženju “Živojin Mišić” kažu da im je cilj da od već nagrađenih Najboljih edukatora Srbije izaberu one koji će nas predstavljati u svetu. “Kroz ovaj projekat želimo još jednom da pohvalimo, nagradimo i ohrabrimo izuzetne nastavnike u Srbiji i damo im mogućnost da se nađu na jednom od najvećih svetskih takmičenja u sferi obrazovanja”, kažu u Udruženju “Živojin Mišić”. U žiriju su ove godine bili Branislav Ranđelović, v. d. direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Dragica Pavlović Babić, koordinatorka PISA istraživanja u Srbiji, Dušan Basalo, partner u konsultantskoj kompaniji “Atria Group”, Ivana Cenerić, koordinator istraživanja u Centru za obrazovne politike, Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije, Srđan Verbić, bivši ministar prosvete i Vigor Majić, direktor istraživačke stanice Petnica. A kriterijumi koje su kandidati morali da ispune, a koje propisuje organizator Teacher Prize-a za ovu godinu, bili su – upotreba efektivnih nastavnih praksi koje utiču na kvalitet obrazovanja na globalnom nivou, upotreba inovativnog nastavnog programa koji je inspirisan metodama koje rešavaju nove izazove u budućnosti, lična postignuća, uticaj na zajednicu, razvijanje učenika kao građanina sveta, prepoznavanje njihovog rada od strane zajednice.

Lingvistika ne prepoznaje crnogorski ili bošnjački jezik

Lingvistički gledano, ne postoji dilema da se jednim jezikom govori u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, ali to ne brani bilo kome da svoj jezik zove kako hoće, kazao je Tanjugu Aleksandar Milanović profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu. Milanović, predsednik Društva za srpski jezik i književnost i učesnik Međunarodnog kongresa slavista koji se održava u Beogradu, kaže da je i ovaj naučni skup prilika da se ukrste argumenti vodećih stručnjaka za slovenske jezike. Cenjeni profesor naglašava da je pitanje identiteta u središtu svakog razgovora o jeziku kojim se služi najveći broj stanovnika na prostoru nekadašnje Jugoslavije. “Počeci slavistike postavljaju srpski, kao jedan od centralnih slovenskih jezika. Tu nema govora o hrvatskom, bošnjačkom ili pak crnogorskom jeziku. Nisam siguran da je tadašnje gledanje na distribuciju i raspored slovenskih jezika pogrešno samim tim što je udaljeno od 21. veka. Istoričari jezika na problem savremenih imenovanja jezika gledaju svakako drugačije nego što je to slučaj savremenim tumačima jezika”, kazao je Milanović.
Prema njegovim rečima kada sociologija ili politika prevaziđu okvire lingvistike razgovor o jeziku postaje sve komplikovaniji. “Lingvistika ni na koji način ne može da pruži potvrdu za postojanje crnogorskog ili bošnjačkog jezika čak i u bliskoj prošlosti. Sa druge strane niko ne može da brani bilo kome da svoj jezik zove kako hoće. To je neka vrsta ljudskog odnosa prema jezičkom fenomenu”, kazao je Milanović.
Prema njegovim rečima naučni pristup analizi jezika podrazumeva i okolnosti u kojima nijedna relevantna institucija kao što je UNESKO ne poznaje pravo samoopredeljenja ili samoimenovanja jezika. “Takva platforma bi dovela do apsurda. Nekoliko ljudi bi mogli da se dogovore da od sutra govore marsovskim jezikom. Moramo da odredimo šta je ograničenje diskursa slobode i gde je granica sumnje u nečije “relevantno” mišljenje. Da li se relevantno mišljenje zasniva na osećanju ili na naučnom argumentu…Kada se bazira samo na osećanju, onda napuštamo domen nauke, a o tome ne želim da govorim”, kazao je Milanović. On napominje da deo javnosti često “zabranjuje” piscima iz 19. i 20 veka da samoodređuju svoju kulturu, svoj jezik, svoj izraz… “Za mnoge sve što je govorio Njegoš, između ostalog da se služio srpskim jezikom, nije relevantno, a kada neki današnji pobornik crnogorskog jezika kaže nešto, to je istina. Teško je naći kriterijum u oba slučaja. Tu se nameće pitanje čije je samoodređenje relevantno, svačije nije u lingvistici…taj princip sve do danas nisam uspeo da razumem”, kazao je Milanović.
Milanović primećuje , slušajući većinu kolega iz Bosne i Hercegovine, da su svi srpski pisci koji su živeli i stvarali u toj geografiji u dubokoj zabludi. “Kočić, Šantić, Dučić…verovali su da govore srpski jezik, ali sada me kolege iz BIH ubeđuju da to baš nije bilo tako”, kazao je Milanović.

Festival ekološkog pozorišta u Bačkoj Palanci

Bačkopalančani su i ovog avgusta, zahvaljujući grupi mladih entuzijasta, dobili priliku da zađu u pozorište. U četiri dana pogledaće šest dečjih predstava i dve za odrasle u okviru Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade. Prve večeri festivala, nakon predstava, svira beogradski sastav Minilinija. Muzički program planiran je večeras i sutra. Pod sloganom “Maštu na vlast” stotinak palanačke dece prepodnevne sate provodi na nekoj od devet radionica, a popodnevne, u bioskopskoj sali, jer na pozorišnu i dalje čekaju, gde gledaju  i ocenjuju predstave iz Turske, Hrvatske, Rusije i naše zemlje. I pri izboru predstava slogan je bio vodilja selektorki Tijani Grumić. O muzici, teatru i deci iz Bačke Palanke, Milica Kravić. http://www.rtv.rs/sr_lat/mladi/gde-otici/festivala-ekoloskog-pozorista-u-backoj-palanci-(audio)_944608.html

Čemu se raduju, a od čega strepe školarci?

Zvono će uskoro oglasiti početak školske godine, a mi smo bili radoznali da saznamo kako  se najlakše prilagoditi na nagli prelaz iz “lenčarenja” u “obaveze”. Letnji raspust je de fakto period kome se đaci i njihovi roditelji najviše raduju. Nema obaveza, nema ranog ustajanja, nema domaćih zadataka, nema frke od propitivanja na času… Tu su more, planina, selo, druženja, izležavanja, opuštencija. I taj septembar na početku leta izgleda daleko, ali već ovih dana, kad sitno brojimo do početka prvog časa, počinju i mala preispitivanja, neizvesnost, suočavanje sa predstojećim ritmom i obavezama. Ali, naša deca su kul klinci koji nekako „plivaju“ u tom tranzicionom periodu iz raspusta u školu. A da li se nečega plaše? Kako se navikavaju na početak? Čemu se raduju, od čega strepe?
Simon J. (maturant) Poslednja  mi je godina, što mi je olakšanje, ali istovremeno brinem zbog ispita na kraju. Volim da planiram unapred, pa mi je teško što ne znam šta će biti, a trebalo bi da znam. Što se tiče raspusta, nije mi teško što je kraj, ali nije mi ni svejedno. Na početku školske godine dosad se dešavalo da se ne pripremim za promenu ritma i onda klonem potpuno kad shvatim da posle tog 1. septembra moram do leta da imam istu svakodnevicu. Ove godine na vreme pokušavam da sebi dam do znanja da tako mora i nadam se da mi neće biti teško jer znam da sam blizu cilja. Stisnuću zube do faksa (smeh).
Anja T. (maturant) Ne navikavam se posebno na kraj raspusta, osim što krećem u kupovinu stvari za školu. Najteže mi pada što ću morati ponovo da sedim u klupi šest sati i da učim i pripremam se za prijemni, a radujem se poslednjoj godini srednje i druženju. Generalno, ne plašim se ničega, osim možda tog osamostaljivanja posle srednje škole. Ali, ne bih to ni nazvala strahom, već pre iščekivanjem nečeg totalno nepoznatog.
Andrej N. (IV razred) Kupujem knjige i sveske, čitam lektiru… Baš se radujem što ću opet da se sretnem sa drugarima i sa učiteljem, mada me je malo strah jer svi kažu da je svaki naredni razred teži. Ne verujem da će mi biti baš mnogo teško da učim, dosad nismo imali mnogo, valjda nećemo ni sad (smeh)
Stefan Š. (II razred) Uopšte se ne radujem što ću opet morati da pišem i da radim zadatke i plašim se da neću umeti da množim. Volim što ću da budem sa drugarima i učiteljica mi je super, pa se nje ne plašim. Ali se stvarno plašim množenja.

Kome je teže: Klincima ili starijim učenicima

Na pitanje: Kome je teže: klincima ili ovim starijim učenicima koji, osim sa hormonima, biju bitke i sa lekcijama?”, psiholog Rajka Đević kaže: “Generalno gledano, učenici mlađeg školskog uzrasta (od prvog do četvrtog razreda) u većoj meri se raduju početku školske godine, druženju sa drugarima i sa učiteljicom. To se može pripisati njihovoj manjoj opterećenosti školskim potignućem u poređenju sa učenicima starijeg školskog uzrasta. Može se reći da su pod većim stresom učenici u tranzicionom periodu, odnosno učenici koji tek kreću u školu, učenici koji polaze u peti razred i učenici koji su upisali prvi razred srednje škole. Novi nastavnici, novo društvo, nova očekivanja i neizvesnost mogu uticati na pojačan nivo anksioznosti kod ovih učenika. Razgovor sa roditeljima, starijim sestrama, braćom i prijateljima o njihovim iskustvima iz ovog perioda može pomoći „prvaku“ i „petaku“ da se brzo i uspešno adaptiraju – kaže psiholog Đević.
 A kako da najlakše pregrmimo taj „transfer“ leta u jesen?  Iako ne postoji jedna „dobitna formula koja će svim porodicama pomoći da se uspešno adaptiraju na novu situaciju, nekoliko saveta može pomoći da ovaj period bude manje stresan. – Preporučljivo je da se desetak dana pre početka školske godine učenici i roditelji postepeno vraćaju u školski ritam, što podrazumeva ranije buđenje, rešavanje kraćih i zanimljivih školskih zadataka, podsećanje na gradivo iz prethodne godine, prelistivanje novih udžbenika, uređivanje radnog prostora i slično. Uvek je zanimljiva zajednička porodična poseta knjižari (naročito za mlađu decu) i kupovanje novog školskog pribora, kao i prisećanje na neke uzbudljive i zanimljive događaje iz prethodne školske godine- sugeriše Đević.
Za roditelje je važno, napominje, da se u periodu pred početak školske godine dobro organizuju (i finansijski i vremenski), kako ne bi dočekali školsku godinu nepripremljeni, što može biti dodatni izvor stresa. – Iako početak školske godine izaziva „malu pometnju“ u većni porodica školaraca, ne treba zaboraviti da i školska godina sa sobom nosi mnogo lepih druženja, izleta, ekskurzija, novih znanja, vikenda, kraćih i dužih raspusta u kojima će roditelji i deca moći zajedno uživati. Treba se polako pripremati, ali i uživati jer raspust traje još deset dana. A doći će i novi letnji raspust . Dok ga čekate, osmeh na lice i nazad u klupe! A prvacima želimo srećan početak!

Vremeplov: Osnovana Ujedinjena omladina srpska

Na skupštini 16 studentskih, đačkih i pevačkih društava iz Vojvodine i tadašnje Srbije i istaknutih političkih i javnih radnika iz gotovo svih srpskih zemalja, u Novom Sadu na današnji dan 27. avgusta 1866  je osnovana Ujedinjena omladina srpska. Organizacija stvorena radi prosvetnog, kulturnog i naučnog uzdizanja srpskog naroda. Delovala je u Srbiji i drugim srpskim krajevima kao i pod vlašću Austrije i Turske. Rad Ujedinjene omladine srpske obustavljen je 1872.

Vremeplov: Umro Petar Kočić

Na današnji dan 27. avgusta 1916. godine umro je srpski pisac Petar Kočić, jedan od najistaknutijih u srpskom realizmu, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa studija slavistike u Beču i službovanja u Srbiji bio je dugo bez posla, osuđivan je i tamnovao je u Banja Luci i Tuzli. U Banja Luci je pokrenuo list “Otadžbina” koji je često zabranjivan. Opisivao je svoj planinski zavičaj i sudbine malih ljudi, a u satirama je oštro kritikovao prilike u Bosni pod austrougarskom. Dela: satire “Jazavac pred sudom”, “Sudanija”, zbirke pripovedaka “S planine i ispod planine”, “Jauci sa Zmijanja”.

Vremeplov: Umro Ticijan

Na današnji dan 1576 godine umro je italijanski slikar Ticijan Večeli, jedan od najvećih majstora renesanse. Imao je izrazit smisao za čulnost, lepotu ljudskog tela i toplinu boja. Dela: kompozicije iz antičke mitologije “Bahanal”, “Jupiter i Antiopa”, “Venera”, slike inspirisane religijom “Vaznesenje Bogorodičino”, “Polaganje Hristovo u grob”, mnogobrojne “Bogorodice”, portreti “Karlo V na konju”, “Čovek s plavim očima”, “La Bela”, “Papa Pavle III”.

Vremeplov: Rođena Majka Tereza

U Skoplju je 27. avgusta 1910. rođena misionarka Majka Tereza, koja je u Kalkuti 1950. osnovala druzbu “Sestre misionarke ljubavi”. Oko 2.000 redovnica raznih nacionalnosti posvetile su se siromasnim, bolesnim i umirucim ljudima. Dobitnica Nobelove nagrade za mir 1979. Umrla u septembru 1997. u 87. godini. 

Vremeplov: Rođen Hegel

Nemački filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel, najznačajniji i najuticajniji predstavnik nemačke klasične filozofije rođen je 27. avgusta 1770. godine. 

U borbu protiv droge kreće 300 stručnjaka

Za gotovo 50 timova koji će po nalogu Komisije za borbu protiv narkomanije u školama, koju je Vlada Srbije osnovala početkom jula, u ponedeljak počinju pripreme za edukaciju đaka i podizanje svesti o štetnosti upotrebe psihoaktivnih supstanci među ovom populacijom, a Novosti od subote prenose da će na dodatnu obuku ići 300 stručnjaka različitih profila. Oni će naredne godine posetiti svih 1.700 škola u Srbiji i edukovaće đake kako da se odupru poroku koji je sve prisutniji među mladima, a roditelje kako da prepoznaju prve znake da njihova deca koriste narkotike, piše list.
Početak obuke ovih mobilnih timova zakazan je za ponedeljak 27. avgust, u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu. Prema saznanjima Novosti, svih 24 instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji Srbije formirala su po dva tima koji će raditi po instrukcijama Komisije za borbu protiv narkomanije u školama. U timovima koji će razgovarati sa decom i ukazati im na sve opasnosti upotrebe psihoaktivnih supstanci, prema saznanjima lista, biće lekari, psiholozi, pedagozi, socijalni radnici,ali i zaposleni u policiji, sudstvu, tužilaštvu, kao i predstavnici Kancelarije za mlade. Značajan deo predavanja biće posvećen i kvalitetnom provođenju slobodnog vremena i značajnoj ulozi sporta u odvajanju dece od rizičnog ponašanja koje bi moglo da vodi u narkomaniju. Čitav ovaj program realizuje se u saradnji sa policijom, a ministar zdravlja Zlatibor Lončar je već inicirao drastično povećanje kazni za dilere, u čemu ga podržava i ministarka pravde Nela Kuburović.

By admin