Vesti – 28.08.2018.

Na fakultetima u Srbiji 9.000 slobodnih mesta

Drugi upisni rok na fakultetima počinje početkom septembra, a na pet državnih univerziteta – Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Novom Pazaru ostalo je oko 9.000 slobodnih mesta, od toga oko 2.700 budžetskih. Drugi upisni krug na najstarijem univerzitetu u Srbiji – Univerzitetu u Beogradu počinjem predajom dokumentacije 3. i 4. septembra, dok će prijemni ispiti na fakultetima biti 5.i 6. septembra.
Na tom univerzitetu ostalo je 2.914 slobodnih mesta, 890 na budžetu i 2.024 samofinansirajućih. Najviše slobodnih mesta ostalo je na Poljoprivrednom fakultetu 117 budžetskih i 276 samofinansirajućih, zatim na Filološkom 108 budžetskih i 257 samofinansirajućih, Šumarskom 83 budžetska i 141 samofinansirajuće mesto. Kvote u prvom krugu nisu popunili Ekonomski i Pravni fakultet, gde je ostalo 362, odnosno 339 slobodnih mesta.
Dekan Pravnog fakulteta prof. Vladan Petrov kaže sa je za studente koji plaćaju studije ostalo 331 slobodno mesto, a da je još osam mesta ostalo za buduće brucoše koji se upisuju po afirmativnim merama.Ne očekuje da će sva mesta biti popunjena i kaže da su iskustva prethodnih godina pokazala da se u septembarskom roku upiše 150 do 200 studenata. Poslednjih nekoliko godina postoji tendencija pada upisanih brucoša na sve pravne fakultete u Srbiji, a Petrov kaže da je to posledica promena potražnje na tržištu rada, jer je velika potražnja za IT strukom. “U gostima su nam bili naši studenti koji studiraju na Pravnom fakultetu u Beču i oni su nam rekli da je i tamo situacija slična”, rekao je Petrov za Tanjug.
Na Šumarskom fakultetu su ostala 83 budžetska mesta i 141 samofinansirajuće mesto, dok je na Mašinskom ostalo 57 budžetskih i sedam samofinansirajućih mesta.
Za Mašinski fakultet vladalo je veliko interesovanje u junskom roku, a na 540 mesta konkurisalo je 1.037 kandidata.  Kandidati su ostvarili slabije rezultate na prijemnom, te je ostalo nepopunjeno 57 budžetskih mesta.

Na Univerzitetu u Novom Sadu ostalo 2.854 slobodnih mesta

Na Univerzitetu u Novom Sadu ostalo je 2.854 slobodnih mesta i to 815 budžetskih i 2.039 samofinansirajućih. Najviše slobodnih mesta ostalo je na Fakultetu tehničkih nauka 484 i to 104 budžetska i 380 samofinansirajućih.
Mesta ima i na Pravnom fakultetu gde su ostala tri budžetska i 379 samofinansirajućih mesta. Na Prirodno- matematičkom fakultetu ima 354 slobodna mesta i to 216 budžetskih i 138 samofinansirajućih.

U Nišu ostalo 1.598 mesta

Na Univerzitetu u Nišu ostalo je 1.598 mesta i to 436 budžetskih i 1.162 samofinansirajući. Najviše slobodnih mesta ostalo je na Ekonomskom, Pravnom, Mašinskom i Građevinsko- arhitektonskom fakultetu.

Univerzitet u Kragujevcu može da upiše još 1.373 studenta

Univerzitet u Kragujevcu moći će u septembru da upiše 1.373 studenta. O trošku države može da studira još 411 studenata, dok preostalih 962 mesta mogu da uputpune studenti koji se finansiraju o svom trošku. Najviše mesta ima na Pravnom i Ekonomskom fakultetu, ali i na Prirodno- matematičkom, Fakultetu tehničkih nauka.

U Novom Pazaru mesta za još 251 studenta

Na državnom univerzitetu u Novom Pazaru mesta ima za još 251 studenta. Najviše slobodnih mesta ima na departmanima za matematičke, ekonomske, tehničke nauke.

Svečano zatvoren 16. Međunarodni kongres slavista

Svečanom ceremonijom, u amfiteatru na Filološkom fakultetu, u nedelju je zatvoren  16. Međunarodni kongres slavista, na kojem je posebna pažnja bila posvećena međukulturalnim i međuliterarnim vezama slovenskih jezika, književnosti i kultura, digitalizaciji i modernizaciji. Na svečanosti, organizatori su dodelili zahvalnicu ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću, koji je izjavio da je Kongres slavista izuzetan i pruža priliku da da se slavisti okupe na jednom mestu, razmene iskustva, konstatuju koja su otvorena pitanja, uporede svoje naučne radove, saznaju nešto više i doprinesu nauci kojom se bave. 
Kongres slavista počeo je u Beogradu 20. avgusta, a održavao se pod visokim pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, pokroviteljstvom Grada Beograda. Za organizaciju Kongresa bili su zaduženi Međunarodni komitet slavista, Savez srpskih slavističkih društava, Međunarodni slavistički centar i Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.  Tokom sedam dana, svetski slavisti su predstavljali referate, održani su okrugli stolovi, tematski blokovi, koji su imali teme iz frazeologije, lingvistike, leksikografije, književnosti i folklora. Kongres slavista održava se na pet godina, a sledeći će biti održan 2023. godine u Parizu.

Vukosavljević: Teško je iskazati u dovoljnoj meri značaj ovakvih kongresa

“Mislim da je Kongres završen uspešno, a prema informacijama koje imamo bila je radna atmosfera, radilo se puno, bilo je dosta dobrih iskoraka”, kazao je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević. Dodao je da veoma puno znači to što se Kongres, na kojem se okupilo 1.000 slavista iz 43 zemlje, održao baš u Beogradu i naveo da posebno značenje ima za našu nauku – srbistiku. “Naši naučnici, profesori i stručnjaci imali su prilike da na samom vrhu svoje nauke predstave svoje radove, razmene iskustva, da se izmere sa kolegama iz inostranstva i da naprave dalje korake kako iz slavistike globalno, tako i iz srbistike”, kazao je Vukosavljević.  Prema njegovim rečima, ovim Kongresom je i srbistika dobila značajan impuls, značajan novi podsticaj za rad i razvoj.  Ministar je kazao da Kongresi ovog tipa ohrabruju i mlade stručnjake i mlade naučne radnike i studente, da se ozbiljnije pozabave i opredele da se bave ovakvom naukom, iako danas to nije moderno.  “Jedan od ciljeva i smisla ovakvih kongresa jeste da se mladi ljudi ohrabre da se bave ovom naukom i da vide da i za njih ima mesta i u našoj zemlji i u celom svetu”, naveo je on.
Upitan za položaj srpskog jezika, Vukosavljević je kazao da je kvalitet jezika i govora, pogotovu govora, ugrožen banalizacijom duha kulture i duha vremena.  “On je standardizovan i ima posebne norme, međutim primećujemo svi koji se time imalo bavimo da se jezik kvari, da se pojavljuje veliki broj tuđica, da dolazi do banalizacije jezika, pogotovu u javnom i medijskom prostoru”, kazao je ministar. 

Mladenović: “Kongres prekretnica u odnosu prema našem jeziku”

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović ocenio je da je skup slavista pokazao neraskidivu vezu među Slovenima. Pozdravljajući učesnike i goste Beograda on je na svečanosti u Starom dvoru primetio da bi Kongres mogao da bude prekretnica u odnosu prema našem jeziku, kulturi i identitetu, što je, smatra, za Srbe, ali i za sve ostale slovenske narode veoma važno.  “Beograd ima bogatu istoriju, kako rušenja tako i građenja. Zajedno sa svima vama ove godine obeležavamo stogodišnjicu od završetka Prvog svetskog rata. Ovo zdanje i mnoga druga, ovi zidovi bili su ugroženi, ali duh koji je u njemu vladao, duh slobode nije. Zato se nadam da ćete se vratiti u Beograd jer kao naši gosti istovremeno ste bili i domaćini”, rekao je Mladenović.

Oko 600 naučnika iz SAD, Srbije i regiona na skupu o podacima

Više od 600 naučnika i istraživača iz SAD, Srbije i regiona učestvovuje  na naučnom skupu u oblasti nauke o podacima (data science) koji se održava od 26. do 28. avgusta u Beogradu. Na trodnevnoj radionici ”SAD-Srbija i zapadni Balkan” u Palati Srbija više od 50 eminentnih američkih naučnika, koje je odabrala Nacionalna fondacija za nauku SAD (NSF), i oko 50 naučnika iz regiona razgovara sa istraživačima iz Srbije o mogućnostima saradnje u oblasti koja se smatra jednom od ključnih za razvoj nauke u svetu – ‘data science’. Na skupu će biti reči i o jačanju saradnje između srpskih istraživačkih institucija i NSF, kao i mogućnostima za organizovanje zajedničkih naučnih projekata.
Vodeći američki i srpski istraživači predstaviće naučne projekte iz četiri tematske oblasti: fundamentalna ‘data science’, kritični resursi, biomedicinska informatika i digitalna arheologija.
Po završetku skupa biće objavljen naučni izveštaj koji će ukazati na potencijale za zajedničke naučne projekte. Organizatori skupa su Matematički institut SANU, Arheološki institut i Centar za nauku i inovacije Intersection uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Obradović: Prilika da istraživači razmene iskustva

Direktor Centra za analizu podataka i biomedicinsku informatiku na Univerzitetu Templ u Filadelfiji Zoran Obradović, koji je vođa radionice, kaže da je iz ugla Amerike neuobičajeno da se ovakvi projekti realizuju sa malom zemljom kao što je Srbija budući da je NSF sarađuje sa zemljama poput Japana, Izraela i Indije. ”Nije bilo lako ubediti SAD da je Srbija potencijalni partner u nauci, ali ova tema je zanimljiva i jednoj i drugoj strani jer je teško naći kvalitetne stručnjake koji poznaju sve komponente nauke o podacima – matematiku, informacione tehnologije, arheologiju…”, rekao je Obradović na konferenciji za novinare u Matematičkom institutu. On je istakao da će skup biti prilika da istraživači razmene iskustva, kao i da mladi naučnici iz Srbije, koji nemaju mogućnost da posećuju kongrese u inostranstvu, saznaju od svetski poznatih stručnjaka šta su trenutna dostignuća u oblasti ‘data science’ i kako mogu da iskoriste svoje postojeće potencijale.

Radionici prisustvuju finansijeri projekata iz nauke

Na radionici će, između ostalih, učestvovati predsednik Svetskog udruženja inženjera Žoze Maura, profesor računarstva i bioinformatike na Univerzitetu Ohajo Srinivasan Parthasarathy, profesor Frensis Mekmanamon sa Univerziteta Arizona koji je vodeći stručnjak u oblasti digitalizacije arheologije… ”Radionici će prisustvovati i predstavnici agencija i institucija koje finansiraju projekte iz nauke koji će čuti direktno od istraživača koje su njihove potrebe, ali i mi njihove, jer je važno da u svemu ovome budemo dobar tim”, naveo je Obradović.

Drecun: Veliki iskorak ka mogućoj saradnji srpske nauke sa NSF-om

Predsednica Centra za nauku i inovacije ”Intersection”, koji je jedan od organizatora skupa, Aleksandra Drecun istakla je da je radionica prvi veliki iskorak ka mogućoj saradnji srpske nauke sa NSF-om kao najuticajnijom i najnaprednijom naučnom zajednicom na svetu. Podsetila je da je Srbija još 2010.godine potpisala međudržavni Sporazum o naučnoj i tehničkoj saradnji sa SAD, ali da nakon toga nije bilo značajnijih praktičnih koraka. ‘Godinama smo radili na realizaciji ove saradnje i na kraju smo dobili njihovo razumevanje. Pre dve godine čelnici NSF-a sastali su se našom delegacijom od 30 naučnika koji su im predstavili naše kapacitete nakon čega su stekli utisak da imaju o čemu da razgovaraju sa nama. Ispostavilo sa da ‘data science’ pruža najviše prostora za saradnju”, rekla je Drecun. Ona je navela da je vrednost projekta 200.000 dolara od čega polovinu finansira NSF, a ostatak Ministarstvo prosvete i sponzori iz Srbije.

Hodel: Nacionalni jezici nestaju sa međunarodne scene iz nauke

Švajcarski slavista, profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Hamburgu dr Robert Hodel, zabrinut je za opstanak nacionalnih jezika s obzirom na malo interesovanje za učenje stranih jezika osim za engleski i možda kineski i smatra da je neophodna politička volja da bi se oni sačuvali. Hodel koji učestvuje na Međunarodnom kongresu slavista u Beogradu u razgovoru za intervjuu Tanjugu navodi da opadanje interesovanja za učenje stranih jezika nije uslovljeno ni ekonomskim ni političkim faktorima, što je ilustrovao činjenicom da ni nemački jezik više nije toliko zastupljen u svetu.
U Hamburgu, kaže, imaju poteškoća da pronađu studente čak i za francuski jezik, dok u slavistici to još uvek nije toliko izraženo zbog velikog broja studenata iz dijaspore slovenskih zemalja. Hodel smatra da su nacionalni jezici ugroženi u smislu da neće više ispunjavati sve svoje funkcije, kao recimo na međunarodnom nivou, ali i u oblasti nauke. “To nije slučaj samo sa slovenskim jezicima već sa svim onim koji ne igraju neku veću ulogu kakvu imaju španski, engleski, kineski. Ta tendencija se može videti u nauci, gde ima sve manje publikacija na nacionalnim jezicima pa je sledeći korak da neće biti ni književnosti na tim jezicima, zato što nedostaje taj naučni sloj”, primetio je Hodel koji se u svojoj doktorskoj disertaciji bavio prozom Dragoslava Mihailovića, a pre nekoliko godina je kompletno preveo poeziju Momčila Nastasijevića na nemački jezik. On se naravno slaže da je neophodno poznavati engleski jezik, ali poručuje da mora da se brine i o drugim jezicima, a jedan od modela bi bio i da svaka zemlja podržava jezike u svom komšiluku. Država, napominje, može da pomogne u čuvanju i negovanju svog jezika, kao što to čini Francuska kroz digitalizaciju knjiga i digitalnu biblioteku, ali i upozorava da je vrlo jak proces koji vodi ugroženosti nacionalnih jezika. “Da ne govorimo o državama kao što je recimo Slovenija gde će uskoro verovatno doći do toga da će slovenački jezik igrati ulogu samo u određenim oblastima”, skreće pažnju priznati slavista.
Na fakultetima u Hamburgu i uopšte u Nemačkoj, prema njegovim rečima, smanjuje se zastupljenost južnoslovenskih jezika, ali i češkog, jer je sve manje zainteresovanih studenata. Izučavaju se ruski, poljski, češki i štokavski, a Hodel pojašnjava da nisu podelili nekadašnji srpskohrvatski jezik. “Mi nismo podelili štokavski jezik, koji je prema mom mišljenju jedan jezik. Prvo iz praktičnih razloga jer bismo smanjili broj studenata. S druge strane, ako ste vi sposobni da čitate delo hrvatskog autora u originalu, ne vidim zašto istovremeno ne biste mogli da se bavite i srpskom i hrvatskom književnošću”, objasnio je profesor Univerziteta u Hamburgu i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Jedan od najboljih poznavalaca srpske književnosti među stranim slavistima mnogo radi na propagiranju slovenskih kultura i to prevođenjem. “Iako se nauka menja i sve više se uključuju film i digitalnu sfera, zadatak jeste da se šire slovenske kulture i prevođenje je najbolji način za to. Trebalo bi to i da države pomognu finansijski i to ne važi samo za slovenski svet, jer su svi jezici u istoj situaciji”, naglasio je Hodel.

Konkurs za preduzetnike u oblasti IT-a do 10. septembra

Fondacija Novak Đoković i magazin Original objavili su konkurs ‘Original Pitching Day’ za najbolju startap ideju na temu Tehnološka inovacija u službi čoveka, koji će biti otvoren do 10. septembra. Tim sa najboljim projektom dobiće direktan plasman na Google Launch pad događaj, čime će se približiti globalnoj Google mreži startapa, ali i podršku u daljem razvoju projekta kroz sistem mentorstva, učešća u Startit akademiji i besplatan radni prostor, saopštila je Fondacija. Učesnici mogu da se prijave individualno ili u timu, koji može činiti najviše četiri člana, preko vebsajta konferencije Dare to Be Original www.daretobeoriginal.org/pitching-day/.
Prilikom izbora najbolje ideje kriterijumi će biti autentičnost, održivost, kao i nivo njenog pozitivnog uticaja na pojedinca i društvo. Nakon procesa selekcije, najboljih 10 timova svoje projektne zadatke predstaviće ekspertima i žiriju, ali i brojnim investicionim fondovima, akceleratorima i habovima, kako bi najbolje startap ideje odmah stigle do pravih adresa, a finale se održava 3. oktobra u Startit centru u Beogradu, zvaničnom partneru takmičenja. “Original Pitc hing Day” podržali su i Privredna komora Srbije, Naučno-tehnološki park i Razlivalište.

Studenti umetnici “okupirali” Sombor

U Somboru je u četvrtak uveče  počela Art okupacija, program koji su na nekoliko lokacija u gradu izveli mladi slikari, glumci, muzičari. Sombor su umetnošću “okupirali” studenti Akademije umetnosti iz Novog Sada, Fakulteta umetnosti Zvečan – Kosovska Mitrovica, Akademije umetnosti iz Banja Luke, Fakulteta za muziku i ples iz Bratislave, Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda i Filološko umetničkog fakulteta iz Kragujevca. Likovni umetnici su svoj rad predstavili sve tri festivalske večeri na Trgu Svetog Đorđa. Tako su studenti su dramski program priredili  u petak uveče, od 21 sat, na platou ispred Narodnog pozorišta Sombor. Izvedena je antička drama “Antigona” u produkciji Akademije umetnosti u Banja Luci. U subotu jesu  tom istom mestu studenti  Fakulteta umetnosti iz Zvečana izveli predstavu “Čudo u Šarganu”.
Sva tri dana festivala u 21 sat na platou Galerije “Milan Konjović” je odigran komad “Laku noć, majko”, koju su pripremili studenti Akademije umetnosti Novi Sad. U dvorištu Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” u petak uveče u 22 sata studenti Fakultet umetnosti iz Zvečana odigrali su  dve predstave – “Sunce u džezvi” i “Isadora”. Muzički program je sve tri večeri biti priređen duž pešačke zone u centru grada. Art okupacija je održana od 24. do 26. avgusta, o organizator je Kulturni centar “Laza Kostić”.

Novosađani i ovog leta uživali u biblioteci na plaži

Ljubitelji knjige koji leto provode na gradskoj plaži Štrand mogli su da uživaju u knjigama Gradske biblioteke sada u novom, većem i boljem objektu. Posetiocimaje  na raspolaganju bilo  oko 600 knjiga, od toga 200 za mlađe čitaoce. Naime, projekat “Dunavska biblioteka”, koji je realizovan u saradnji Gradske biblioteke i JKP “Gradsko zelenilo” omogućio je posetiocima Štranda da besplatno do kraja avgusta iznajmljuju knjige, novine, časopise i da uživaju u kulturnom programu i edukativnim radionicama. Radno vreme “Dunavske bibiloteke” je svakog dana nedelje od 10 do 20 časova.
“Pre deset godina pokrenuli smo ovu ideju pod sloganom biblioteka je tamo gde ste vi, s namerom da u najtoplijim mesecima izađemo u susret našim sugrađanima, našim korisnicima, jer vikendom je preko 20 hiljada kupača na plaži i njima želimo da omogućimo da osveženje dobiju i kroz fond biblioteke”, kaže direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu Dragan Kojić. On podseća da ova biblioteka na plaži organizuje i brojne kulturne događaje u kojima posetioci Štranda uživaju.
Ovog leta organizovana je manifestacija “Pod krošnjama na Štrandu” čiji je cilj razvoj multikulturalnosti, a kojom su ponudili učenje brojnih jezika koji se govore u Vojvodina. Radionice treba da promovišu jezike nacionalnih manjina a namenjene su deci od 5 do 12 godina. “Ovo je javni prostor dostupan svima, sa divnim potencijalima”, napominje Kojić i dodaje: “Dogovorili smo sa upravom Grada da s jeseni utvrdimo novu lokaciju, novi prostor za biblioteku, jer prema međunarodnim standardima grad veličine Novog Sada treba da ima preko 10 hiljada kvadrata”.
Gradska biblioteka inače ima 27 ogranaka i njihova se delatnost konstantno razvija. “Širenje čitalaštva je i u skladu sa konceptom Evropske prestonice kulture, titulom kojom ovaj grad može da se pohvali”, kaže direktor ove ustanove, ocenjujući da nije slučajno što se ova ideja realizuje ovde, jer su Novosađani uvek marili za knjigu, za šta postoje podaci i svedočanstva.

Na opremanje đaka ode cela plata

Nova školska godina počeće za manje od dve sedmice. Đaci sigurno nisu srećni što im se završava letnji raspust, ali ni roditelјi, koji uveliko preračunavaju koliko novca će i ove godine morati da izdvoje za školski pribor. U budžet za opremanje školarca ulazi ranac, sveske raznih veličina, peratonica, lenjiri, šestari, pribor za likovnu kulturu, oprema za fizičko vaspitanje i, naravno, set novih ili polovnih udžbenika. Većina novosadskih knjižara i radnji je pre nekoliko dana u asortiman uvrstila školski pribor. Ranci u knjižarama koštaju u proseku oko 2.000 dinara, ali mogu dostići i više od 5.000. U tom slučaju, kako su nam objasnili prodavci, radi se ili o specijalnim kolekcijama, odnosno dezenima, ili o anatomskim torbama. Još jedna bitna stavka je i peratonica, koja, u zavisnosti od modela i kvaliteta izrade, košta između 600 i 2.000 dinara.
Najjeftinije sveske su one s mekim koricama, a staju između 45 i 70 dinara, dok je za one sa spiralom ili tvrdim povezom potrebno izdvojiti čak više od 250. Hemijskim olovakama, bojicama, gumicama, lenjirima i šestarima knjižare su tokom čitave godine dobro snabdevene. Po rečima prodavaca, takav pribor je preporučlјivo kupovati u knjižarama jer je mnogo bolјeg kvaliteta nego na drugim prodajnim mestima.
Čini se da najveći izbor za sada nude megamarketi, koji su se potrudili da potrošačima obezbede školske kataloge u kojima nude velika sniženja na proizvode. Set u koji su uklјučen ranac, dve peratonice (jedna popunjena priborom za crtanje, a druga prazna), novčanik i torba za patike, moguće je pazariti za 4.000 dinara. Sudeći po ponudi, u modi su razni crtani junaci, cvetni i šareni dezeni. Najjeftiniji ranac košta oko 1.000 dinara, a za one s dublјim yepom ima ih i po 5.500. Peratonice su za đake bitne jer svako voli da se pohvali novom. U zavisnosti od modela, njihova cena se kreće od 250 dinara, koliko je potrebno izdvojiti za model koji nalikuje na mekanu vrećicu, pa do 1.600, koliko staje ona na rasklapanje. Zanimlјivo je to da prodavci nude i „pune peratonice”, koje umnogome olakšavaju roditelјima nabavku školskog pribora, te mogu da preskoče kupovinu olovaka.
Većina svezaka je na sniženju koje traje do polovine septembra. One se mogu pazariti već za deset dinara, koliko staju male ili 20, koliko koštaju velike. Đaci mogu da biraju sveske raznih šara, ukrašene šlјokicama, omilјenim junacima, a za koje je potrebno izdvojiti od 70 do 200 dinara. Megamarketi su za kupce pripremili i sveske s tvrdim povezom i spiralom, koje su skuplјe i koštaju između 115 i 250 dinara. Naravno, ne treba zaboraviti ni tempere, koje su upakovane u setove od deset ili 12 boja, a koštaju od 120 do 250 dinara, te bojice, za koje je potrebno izdvojiti između 80 i 300,  za set gumica za brisanje od 90 do 150, za set lenjira 80 do 100, za šestar od 180 do 400 dinara…
Osim osnovnih stvari, tu su i dodatni troškovi za blok za crtanje, vežbanke, notne sveske, uvijače za sveske i druge sitnice koje se u prvi mah čine jeftinim. Ipak, i te sitnice se „nakupe” kada se saberu, pa često koštaju i više od 1.000 dinara. Kada se napravi računica, za pribor za novu školsku godinu potrebno je izdvojiti između 10.000 i 15.000 dinara. Toj sumi treba dodati i cenu seta uybenika, koja je takođe oko 15.000 dinara, pa se može zaklјučiti da se svakog septembra na đaka potroši bar jedna plata. 

I garderoba se mora obnoviti

Osim toga, novu školsku godinu valјa početi i u novom ruhu, zbog čega se spisak troškova može samo proširiti. Dečje patike koštaju uglavnom između 2.000 i 3.500, ali se mogu naći i modeli čija cena prelazi 5.500 dinara. Za komplet trenerku potrebno je izdvojiti od 2.000 do 5.000, za majice od 300 do 2.000, za halјine od 690 do 2.100, za farmerice i pantalone oko 2.000, a za košulјe oko 1.500 dinara.

Šta možete videti u Astronomskoj opservatoriji?

Astronomska opservatorija u Beogradu osnovana je 1887. godine i kao takva jedna je od najstarijih naučnih ustanova u Srbiji. Zbog svog velikog značaja, 2001. godine uvrštena je u spomenik kulture. U njenim paviljonima sačuvani su i brojni originalni instrumenati namenjeni za astronomska posmatranja. Osim Upravne zgrade, koju je početkom 20. veka projektovao poznati češki arhitekta Jan Dubovi, na površini od deset hektara nalaze se i 12 paviljona izgrađenih tridesetih godina prošlog veka. “Astronomska opservatorija je jedinstveni spomenik na našim prostorima i on je spomenik pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara i spomenik prirode i pored toga što je spomenik arhitekture, 2015. godine Muzej nauke i tehnike je zbirku astronomskih instrumenata zaštitio kao kuturno dobro tehničke kulture”, kaže Saša Mihajlov iz Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda.
Zavod za zaštitu spomenika uradio je više projekata za obnovu Astrološke opservatorije po kojoj je deo grada na kojoj je i izgrđena i dobio ime – Zvezdara. “Zavod za zaštitu spomenika uradio je projekat školskog paviljona. Između ostalog smo uradili partnerno uređenje ovog prostora, kao i obeležavanje kju-ar kodovima. U planu je da se uradi da svaki paviljon ima svoju tablu s podacima o tome kada su oni nastali i čemu su služili”, rekla je Olivera Vučković, v. d. direktora Zavoda za zaštitu kulture grada Beograda. “S obzirom na to da 80 godina nije ulagano u naše pviljone i instrumente, mi apelujemo na sve donatore, na sve nadležne organe, ko god može da nam pomogne, da uradimo kako projekte tako i da dobijemo novac za njihovu adaptaciju i sanaciju i otvorimo i formiramo muzej astronomije gde svi mogu da dođu i vide gde se razvijala astronomija, da populišemo našu nauku jer zaista imamo čime da se podičimo”, kaže Zorica Cvetković, zamenica direktora Astronomske opservatorije Beograd.
Svake poslednje subote u mesecu u periodu od marta do oktobra Astronomska opservatorija otvorena je za organizivano razgledanje posetilaca. “Ono što posetilac može da vidi, što smo mi uspeli da sredimo, to je naša glavna zgrada s prelepom bibliotekom, po ugledu na, na primer harvardsku, paviljon s Velikim reflektorom koji je bio četvrti u svetu takvog tipa. Inače, mi smo jedan paviljon uspeli da pretvorimo u izložbeni prostor jer formiramo i Muzej astronomije”, dodaje Zorica Cvetković. Astronomsku opservatoriju u Beogradu godišnje obiđe oko 4.000 ljudi.

Vremeplov: Sava (Nemanjić) hirotonisan za prvog srpskog arhiepiskopa

Patrijarh Manojlo Saranten, uz saglasnost vizantijskog (nikejskog) cara Teodora I Laskarisa hirotonisao je na današnji dan 28. avgusta 1219 Savu Nemanjića, potonjeg Svetog Savu, za prvog srpskog arhiepiskopa. Tim činom Srpska Pravoslavna crkva postaje autokefalna (samostalna). Središte srpske crkve u prvo vreme bilo je u manastiru Žiča. Car Stefan Dušan uzdigao je 1346. srpsku crkvu na rang patrijaršije.

Vremeplov: Umro Sima Pandurović

Srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne umro je 28. avgusta 1960. Filozofski fakultet završio je u Beogradu, bio je gimnazijski profesor u Valjevu i Beogradu, uređivao je više časopisa, od kojih je najznačajniji “Misao” – koji je sam i objavljivao. Kritika je oštro reagovala na njegovu prvu zbirku pesama “Posmrtne počasti”, prožetu pesimizmom. Kasniji stihovi misaono su složeniji, ali i u njima preovladava rezignacija. Ispevao je i niz rodoljubivih pesama. Prevodio je s francuskog i engleskog – posebno uspešno Šekspira. Svojim sveukupnim radom ostavio je veliki trag u srpskoj kulturi. Ostala dela: zbirke pesama “Dani i noći”, “Okovani slogovi”, “Stihovi”, “Pesme”, knjige eseja “Razgovor o književnosti”, “Ogledi iz estetike”.

Vremeplov: Rođen Gete

Na današnji dan 28. avgusta 1749. godine rođen nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti nemačke i svetske književnosti. Pored književnosti, gde se ogledao u gotovo svim rodovima, bavio se i filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i drzavničkim poslovima u Vajmaru. Nekoliko godina posle završenih studija prava u Stazburu preselio se u Vajmar, gde je 28 godina bio upravnik pozorišta. Pored literarnog stvaralaštva – pisao je liriku, drame, romane, intenzivno se bavio filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru. Srbe je zadužio pisanjem o srpskoj narodnoj poeziji, kojom se oduševljavao, i prevodom više narodnih pesama, uključujući “Hasanaginicu”. Bio je pod uticajem Herdera koji je takođe bio sklon Srbima. Ostavio je jednu od najvećih i najzanimljivijih zbirki pisama. Dela: romani “Faust”, “Vilhelm Majster”, “Verter”, “Izbor po srodnosti”, drame “Gec od Birlinhema”, “Egmont”, “Ifigenija na Tauridi”, “Torkvato Taso”, tragedije “Klaviho”, “Vanbračna kći”, ep “Herman i Doroteja”, putopis “Putovanje po Italiji”, autobiografsko delo “Iz mog života”, poezija “Marijenbadska elegija”, “Rimske elegije”, “Zapadno-istočni divan”, epigrami “Ksenije”, “Teorija boja”.

Vremeplov: Umro Hugo Grocijus

Na današnji dan 28. avgusta 1645. godine umro holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus, osnivac škole prirodnog prava i nauke o međunarodnom pravu.

Vremeplov: Zabrana trgovine robovima u celoj Britanskoj imperiji

Na današnji dan 28. avgusta 1833. parlament je zabranio trgovinu robovima u celoj Britanskoj imperiji. 

Povećan broj vakcinisane dece

Sledeći preporuku lekara o obaveznoj vakcinaciji, odziv roditelja je značajno povećan. MMR vakcinu primilo je duplo više dece nego prošle godine. MMR vakcina daje se deci od godinu dana do petnaest meseci i kasnije sa šest godina pred polazak u školu. https://www.youtube.com/watch?v=KqqF65WH85Q

Četvoro ubijeno na turniru u video igrama, jedan u školi

Najmanje četiri osobe su ubijene u pucnjavi tokom turnira u video igrama u gradu Džeksonvil na Floridi, preneli su danas lokalni mediji. Lokalni mediji su javili da je još najmanje sedmoro ljudi ranjeno ali ne navode ko je otvorio vatru. Incident se dogodio u šoping centru Džeksonvil lending. Policija je na tviter nalogu potvrdila da je bilo pucnjave i da je nekoliko ljudi poginulo. “Masovna pucnjava u Džeksonvil lendingu. Držite se dalje od tog područja. Nije bezbedno”, piše na tviter nalogu kancelarije lokalnog šerifa. Šerifova kancelarija objavila je i da je jedan osumnjičeni mrtav i da policijski specijalci pretražuju šoping centar. Mediji su javili da su ranjeni prebačeni u lokalne bolnice.
To je drugi oružani incident u ovom delu Floride u protekla tri dana pošto se u petak dogodio incident u jednoj srednjoj školi tokom fudbalske utakmice. Jedna osoba je tada ubijena a dve ranjene.

About the Author

admin