Vesti – 30.08.2018.

Prosvetari i sutra protestuju, traže plate kao lekari

Juče su u beogradskom Parku “Manjež” koji se nalazi nasuprot zgrade u kojoj se nalazi više resornih ministrstava protest održali  članovi  Foruma SSŠ pod motom “Šarčeviću, mamac okači o pramac”, a sutra – u petak 31. avgusta predstavnici  četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika protestovaće u Beogradu tražeći “da prosvetni radnici sa sedmim stepenom obrazovanja budu prebačeni u devetu platnu grupu zajedno sa lekarima”. Protest će početi u 12 sati ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odakle će prosvetari prošetati do Vlade Srbije, a zatim i do Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković je navela da je 1.000 prosvetnih radnika prebačeno u devetu platnu grupu i da su to oni koji imaju pedagoško zvanje i rade u otežanim uslovima, 1.000 školskih bibliotekara je ostalo u sedmoj platnoj grupi, dok se ostalih 98 odsto prosvetnih radnika nalazi u osmoj platnoj grupi gde, dodala je, njihovo napredovanje skoro da i nije moguće.
„Mi se sada borimo za svoj status i 31. avgust 2018. godine je trenutak kada se borimo za pravdu ispred para, za pravdu koja će nas dovesti u devetu platnu grupu u kojoj ćemo moći da napredujemo kroz 11 platnih razreda”, rekla je Janković. To je, kako je istakla, zahtev od koga neće odustati i za koga će se boriti ne samo 31. avgusta, već i kroz štrajkove, odnosno skraćenjem časova na 30 minuta prvog dana škole, 3. septembra, kao i 11, 19. i 27. septembra. Najavljeno je da će uredba o platnim grupama i razredima biti doneta do kraja septembra, podsetila je Janković i naglasila da je sada trenutak da Vladu Srbije, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ubede da prosvetni radnici treba da budu u devetoj platnoj grupi.
U protestu će učestvovati predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”, Sindikata obrazovanja Srbije i Sindikata radnika u prosveti Srbije. 

Novi Sad: Škole spremne za prijem đaka prvaka

Krajem ove nedelje u većini novosadskih osnovnih škola biće upriličene svečanosti povodom prijema đaka prvaka u školske klupe. Ove godine u osnovne škole u vojvodini biće upisan približno isti broj učenika u prve razrede osnovnih škola. Novosadske osnovne škole spremne su za 3. septembar i početak nove školske godine. Prijem đaka prvaka je poseban događaj i za decu i za škole koje, obično dan ranije, za svoje nove male učenike pripremaju svečane dočeke, priredbe i pokone. Tako će biti i u petak, 31. avgusta u 11 časova u OŠ Kosta Trifković. “Prostor u kojem će učenici prvog razreda boraviti zaista je prelep, jedan možda od najlepših u gradu. Već su naručeni i dnevnici. Mi smo u projektu Ministarstva prosvete elektronskog dnevnika i samo prvi razred koristi običan dnevnik”, istakao je Milan Spasojević, direktor OŠ Kosta Trifković. Prema njegovim rečima, u ovu školu je upisano oko 180 učenika prvog razreda u 7 odeljenja, jedno više u odnosu na prošlu godinu, a za predstojeću školsku godinu napravljeni su i odgovarajući rasporedi. “Prvi i drugi razred će ići u školu isključivo pre podne, ostali razredi, od 3 do 8 razreda, ići će parnu, odnosno neparnu smenu. Naš produženi boravak može da primi i veći broj od onoga što smo planirali”, naveo je Spasojević.
Na osnovu podataka kojima raspolaže Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, u osnovne škole na teritoriji AP Vojvodine, u prvi razred biće upisano oko 17.600 učenika, što je približno isti broj kao i prošle godine. https://www.youtube.com/watch?time_continue=3&v=5OETiUEAH8A

Šta budući prvak mora da zna da se ne izblamira u novom društvu?

Pri polasku u školu, dete stiže u novo okruženje, u kome ga nesnalaženje ili strah pred nepoznatim, kao i dečja neposrednost, mogu dovesti u neprijatnu situaciju: da trpi kad mu se ide u toalet jer ne zna kako da pita učiteljicu, ili da to učini na pogrešan način, pa da bude izložen podsmehu ostalih đaka. Nesnalažljivost deteta u određenoj situaciji često dovodi do toga da bude podvrgnuto ruglu među vršnjacima, a podsmeh negativno utiče na njegov psihološki i socijalni razvoj.

Kako roditelj da obuči da neće zapasti u neprijatne situacije?

Deluje bezazleno i možda čak i simpatično kad se dete umusavi, podrigne, ima gasove, zbuni se, ali zadirkivanje vršnjaka zasigurno može imati posledice kod osetljivije dece, poput zatvaranja u sebe.  Pogotovo je problematičan taj prelazak iz predškolskog u prvi razred, jer su u vrtiću važila neka druga, “slobodnija” pravila. Recimo, u vrtiću svi koriste isti toalet, nema podele na muški i ženski, pa detetu sada treba objasniti da u školi važe potpuno drugačija pravila ponašanja. – Upravo zbog toga što je u tom periodu detetu važno mišljenje vršnjaka, kao i da li će biti prihvaćen od strane vršnjaka, ono već u tom periodu se trudi maksimalno da ispuštuje ta nepisana socijalna pravila koja važe za njegovu grupu vršnjaka – objašnjava za “Blic” psiholog Nikolina Milosavljević. O ponašanju deca najčešće uče spontano kroz reakciju drugih ili svojih roditelja, kaže psiholog.

Neprijatne radnje

– Na primer, dete koje sa četiri godine traži da kaki u nošu dok su mu gosti tu, najverovatnije će u tome biti osujećeno od strane roditelja koji će mu reći da se to obavlja u toaletu kada su gosti tu, a ne pred njima. Dete u tom trenutku neće razumeti zašto je to tako, ali će vremenom prihvatiti kao pravilo koje treba poštovati kako bi se svi osećali dobro. To isto važi i za ispuštanje gasova, podrigivanje i druge neprijatne radnje – kaže Milosavljević.
Možda je bakama i dekama “zanimljivo” kada njihvo dete podrigne ili ispušta gasove, ali u školi zbog toga mogu da ga ismevaju Ovakvi modeli ponašanja trebalo bi da dete obuče i pre samog polaska u školu.

Odlazak prvaka u toalet: U vrtiću i dečaci i devojčice idu u isti toalet, što u školi nije slučaj

– Sa 6 godina deca već imaju razvijenu emociju stida i zbog toga je važno na vreme raditi sa njima na nekom očekivanom bontonu i ponašanju u institucijama kao što je škola, kako se ne bi loše osećali pred učiteljicom i vršnjacima. Bilo bi poželjno da roditelj još dok su deca u predškolskom počnu da ih treniraju da umesto da kažu “piški mi se” ili “kaki mi se”, da se izraze drugačije – objašnajva psiholog Nikolina Milosavljević. Ona predlaže veoma uopšteno i jednostvano pitanje kao zamenu: “Mogu li do toaleta?”. – Najbolji način vežbanja je da se ta rečenica koristi i kod kuće, pa kad neko najavljuje odlazak do toaleta, kaže: “U toaletu sam ukoliko me neko traži” – napominje psiholog. Takođe, bilo bi poželjno da roditelj podučava dete da kada želi da ide u toalet, to saopšti svojoj učiteljici ili učitelju primerenim tonom glasa – ni preglasno, ni pretiho.

Ne podriguj na času

Imajući u vidu da deca često nemaju filter šta je socijalno prihvatljivo ponašanje, potrebno im je napomenuti i naglasiti šta ne bi trebalo da rade u društvu. Ako se baka i deka smeju kad, po njima, njihovo najbolje i najslađe unuče podrigne, ne znači da će i vršnjaci pozitivno reagovati. – Mislim da deca o tome nauče i pre polaska u školu, posmatrajući spontane komentare i ponašanje njihovih roditelja, kao i drugih odraslih. Naime, roditelji često mogu spontano da prokomentarišu kako je nešto poželjno u društvu, a nešto nije, kao i da je nešto u redu raditi isključivo kod kuće u društvu najbližih članova porodice, kao i koje su negativne posledice toga kada se ta neka radnja uradi pred drugim, nepoznatim ljudima, van porodice – objasnila je Milosavljević za “Blic”. Ona daje primer da je najbolji način prenošenja tih poželjnih i nepoželjnih ponašanje kada se ide u restoran, ili u goste, pa roditelj onda može da naglasi: “Kada smo u gostima (u restoranu) sme da se radi to i to, ali ne sme to i to”.

Sve se deli na muško i žensko

Jedna od zbunjujućih situacija za dete može biti i to što u predškolskom uglavnom postoje zajednički toaleti i prostori za presvlačenje. Od prvog razreda svlačionice i toaleti počinju da se dele na one “za dečake” i “za devojčice”. Kako to predočiti detetu, objasnila je psiholog. – Opet, dete to počinje spontano da usvaja tako što sa roditeljima odlazi u restorane, pa kada koristi toalet u restoranu, devojčice najčešće u toalet idu sa mamom, a dečaci sa tatom. Negde u trećoj godini života, kada su oni veoma radoznali mogu često i da pitaju zašto postoje posebni toaleti za devojčice i za dečake, što je idealna prilika da se to i objasni – kaže Milosavljević. Ukoliko roditelj nije siguran da je dete usvojilo to neko nepisano pravilo da su toaleti često podeljeni za dečake i za devojčice, može to da naglasi pre polaska u školu kako se dete ne bi zbunilo, zaključila je Milosavljević.

Besplatni digitalni udžbenici u 2.000 učionica: Koristiće ih i prvaci i petaci

Učenici prvog i petog razreda od septembra će, osim iz klasičnih, papirnih udžbenika, učiti i iz digitalnih, koji se u škole uvode kroz pilot projekat “Digitalna učionica”. Nastava u digitalnom obliku biće organizovana u 2.000 učionica, a učitelji i nastavnici koji su prijavili na javni poziv Ministarstva prosvete već su prošli obuku.
Pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković kaže da su učitelji i nastavnici dobili računare, projektore, da imaju internet, a otkupljeni su i elektronski sadržaji koji će se koristiti u nastavi. – Pozvali smo najmotivisanije učitelje i nastavnike da se prijave na konkurs i prošli obuku, jer su nam oni ciljna grupa. Sigurni smo da će primenjivati digitalne udžbenike u nastavi jer žele da rade na najbolji mogući način – rekla je Nedeljković za Tanjug.
Iz nekih škola prijavilo se više nastavnika koji su zainteresovani da nastava bude digitalizovana, iz nekih samo jedan, a bilo je i škola gde se nije prijavio ni jedan učitelj i nastavnik. Elektronski udžbenici koristiće se u nastavi uporedo sa štampanim, klasičnim udžbenicima. Roditelji kupuju samo klasične udžbenike, dok će digitalni za decu biti besplatni.
Direktor Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Zlatko Glušanović kaže za Tanjug da se digitalni udžbenici uvode u nastavu kroz pilot projekat i da su stručnjaci Zavoda pregledali da li digitalni udžbenik odgovara sadržaju već odobrenog štampanog. Napravljen je, dodaje, Katalog digitalnih udžbenika u kome se nalazi 40 digitalnih udžbenika za prvi razred i 66 za peti razred. “Digitalna učionica” projekat je Vlade Srbije, a sprovodi ga Ministarstvo prosvete.

Ne stižu ipak sve knjige na vreme

Udžbenici za osnovnu i srednju školu na jezicima nacionalnih manjina koštaju isto koliko i udžbenici na srpskom jeziku, ali je problem sa njima što ih nema dovoljno. Kako za „Politiku” kaže Klaudija Gubić Šelken, direktorka Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” u Subotici, nabavka je prepuštena roditeljima, a škola dvema knjižarama daje spisak knjiga koje su potrebne. “U poslednjih nekoliko godina moguće je udžbenike nasleđivati i učenici ih pozajmljuju ili kupuju polovne knjige. Udžbenike na mađarskom jeziku štampaju samo Zavod za udžbenike, „Kreativna knjiga” i, za poneke predmete, „Klet”” , kaže Klaudija Gubić Šelken.
Problem je što udžbenika za mnoge predmete nema ili se kasno štampaju. Nije bila retkost da roditelji uplate za učilo u septembru, a da stigne narednog aprila, navodi neke od problema Ilidko Menđan Pletikostić, psiholog u Osnovnoj školi „Doža Đerđ” u naselju Gunaroš i nastavnik psihologije u Gimnaziji i ekonomskoj srednjoj školi „Dositej Obradović” u Bačkoj Topoli.  – Kada se menja nastavni program, kao što je to sada slučaj sa prvim i petim razredom, udžbenici na mađarskom jeziku obično stižu sa godinu dana zakašnjenja. Problemi su u srednjim i srednjim stručnim školama, jer imamo udžbenike za prvu i drugu godinu, ali ne i za treću i četvrtu. Nastavnici se snalaze na razne načine, prave skripte skidajući programe sa interneta, prevodeći delove srpskih izdanja… – navodi Menđan Pletikosić i to ilustruje primerom knjige za psihologiju, koja na mađarskom jeziku koristi izdanje iz 1992. godine. Za to vreme, kaže, „Klet” i „Logos” su napravili odlična nova izdanja na srpskom jeziku.

Subotica: Za nastavu na hrvatskom i dalje problem – udžbenici

U razredima na hrvatskom nastavnom jeziku takođe ima problema sa nabavkom udžbenika, naročito kad je o srednjim školama reč. Darko Sarić Lukendić, predsednik Izvršnog odbora Hrvatskog nacionalnog vijeća, kaže za „Politiku” da je sada kompletiran udžbenički program za osnovnu školu, a reč je o knjigama koje su prevedene sa srpskog jezika, što je većim delom finansirala Republika Hrvatska, a delom i Srbija. – Mi u nastavi koristimo isključivo udžbenike koje je odobrilo Ministarstvo prosvete Srbije, i ove knjige na hrvatskom jeziku u Srbiji izdaju Zavod za izdavanje udžbenika i BIGZ. Kod srednjih škola stanje je teže, uvoz udžbenika iz Hrvatske nije moguć zbog razlike u nastavnim programima, osim u nekoliko predmeta koji su odobreni. Za sada, iako je dogovarano, nije došlo do pripreme novih udžbenika i njihovog prevoda sa srpskog jezika. Učenici uče iz beležaka, i to je, nažalost, sada situacija u razredima sa hrvatskim nastavnim jezikom – objašnjava Darko Sarić Lukendić.
Međutim, đaci koji uče na hrvatskom jeziku u nešto su povoljnijem položaju, jer im udžbenike obezbeđuje Hrvatsko nacionalno vijeće iz svog budžeta. U generaciji ima 35 do 40 učenika koji uče na hrvatskom jeziku, i za sve njih udžbenike daje HNV. Knjige za uzrast od prvog do četvrtog razreda osnovne škole ostaju učeniku, jer su to učila koja imaju radni karakter, dok se za više razrede vraćaju i jedan udžbenik obično je u opticaju četiri godine. 

Svetski matematičari u Novom Sadu

Međunarodna konferencija pod nazivom ,,Generalizovane funkcije” u organizaciji ogranka SANU  u Novom Sadu i Departmana za matematiku i informatiku, prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, okupila je najveće svetske eksperte iz teorija matematike i fizike.  Konferencija nastavlja dugogodišnju tradiciju međunarodnih konferencija o teorijama uopštenih primena u matematici i fizici, istaknuto je u novosadskom ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti. Na skupu će učestvovati oko 65 učesnika iz inostranstva i oko 25 iz Srbije. “Već je treći ili četvrti put u Novom Sadu. Krenula je ’80-ih godina u Dubrovniku. Novi Sad je jedan od centara ove teorije uopštenih funkcija i ovde su ljudi došli sa svih kontinenata, Amerika, Azija, čak Australija prvi put ove godine i Afrika”, Marko Nedeljkov, organizator konferencije.
Konferencija je počela uvodnim govorom o radu čuvenog profesora Bergera sa Univerziteta u Izburgu. Plenarna predavanja, i ona koja su duža održavaće se u prostorijama SANU prepodne, a poslepodne će biti na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu u dve sekcije, primenjene i uopštene. “Studenti, posebno doktoranti su dobro došli, pošto je ovo dosta raznolika grupa ljudi koja radi različite vrste praktične matematike, sve što se zove uopšteno, to je na ovoj konferenciji i to je dobro za mlade ljude da vide šta se ovde dešava”, rekao je Nedeljkov. Prema njegovim rečima, ideju za ovakvu vrstu konferencije koja okuplja matematičare i fizičare iz celog sveta potekla je iz Poljske ’60 godina, ali je praktično osnovana na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu.
“Konferencije koje se održavaju na svake dve godine. Mi smo i Prirodno-matematički fakultet nosioci ove međunarodne saradnje, a najviše konferencija se i održavalo ovde kod nas”, naveo je Stevan Pilipović, član ogranka SANU u Novom Sadu. Konferencija je otvorena 27. avgusta i trajaće do petka, 31. avgusta. https://www.youtube.com/watch?v=aperYqtdm9c

I u septembru će biti indeksa za budžetske studente

Neki fakulteti završili su sa upisom novih brucoša u junu, ali većina nije, i njima preostaje da planirane upisne kvote ispune u drugom upisnom roku, početkom septembra. Procentualno najviše mesta preostalo je na fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Nijedan od ovih fakulteta nije završio sa upisom u junu, pa je u septembru u Kosovskoj Mitrovici moguće konkurisati i za Medicinski fakultet (43 samofinansirajuća mesta).
U Kosovskoj Mitrovici raspisan je i konkurs za upis 67 brucoša na Ekonomskom fakultetu, i to na teret državnog budžeta, dok su na Fakultetu tehničkih nauka preostala 104 budžetska i 90 samofinansirajućih mesta. I na Poljoprivrednom fakultetu ima još 45 budžetskih mesta, a na Pravnom 15.

UK: Znatne budžetske kvote za nove brucoše

Većina fakulteta Univerziteta u Kragujevcu ima na raspolaganju solidne budžetske kvote za nove brucoše. To se odnosi na Agronomski fakultet u Čačku, Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu, Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, Pedagoški fakultet u Užicu… Ukupno je za upis na budžet na 12 fakulteta ovog univerziteta preostalo 411 mesta. U Kragujevcu je jedino Fakultet medicinskih nauka plan upisa ispunio u junu, kao i studijski program Psihologija, dok su u Nišu bili najpopularniji Elektronski i, takođe, Medicinski fakultet. S druge strane, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu nepopunjeno je 126 budžetskih mesta, a na Fakultetu zaštite na radu 64. U Nišu je moguće upisati se na budžet i na Mašinskom (36 mesta) i Građevinskom fakultetu (67).

UNS: Nekoliko stotina nepopunjenih budžetskih mesta

Najzad, i Univerzitet u Novom Sadu ima nekoliko stotina nepopunjenih budžetskih mesta, i to najviše na Poljoprivrednom, na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu, na Građevinskom u Subotici, na Tehnološkom…
Međutim, fakulteti u septembru planiraju da, u odnosu na budžetske, upišu više samofinansirajućih brucoša. To se može reći za sve univerzitete, pa i za beogradski, koji nudi preostalih 890 budžetskih mesta, i 2.024 samofinansirajuća. Od toga, najviše studenata trebalo bi da bude upisano na Poljoprivrednom, Ekonomskom, Filološkom i Pravnom fakultetu. Pravni u Novom Sadu takođe predviđa upis velikog broja samofinansirajućih brucoša (379), dok su u Nišu rekorderi po samofinansirajućim kvotama: Pravni (302), Ekonomski (273) i Fakultet zaštite na radu (155).

UB: Biće popunjena budžetska mesta i … deo samofinansirajućih

Ipak, studenti su više zainteresovani za budžetska mesta i zato nam prof. dr Nada Kovačević, prorektor Univerziteta u Beogradu, kaže da na ovom univerzitetu očekuju da će u drugom roku biti popunjena budžetska mesta i – deo samofinansirajućih. – Nadamo se da će ukupno ostati nepopunjeno pet do osam odsto mesta – kaže dr Kovačević, napominjući da je prošle godine ostalo nepopunjeno pet odsto mesta.

UB: Najviše mesta na Poljoprivrednom

Na Univerzitetu u Beogradu najviše mesta za septembarski upisni rok ima na Poljoprivrednom fakultetu – 117 na budžetu i 276 samofinansirajućih, zatim na Filološkom (108 na budžetu i 257 samofinansirajućih), na Ekonomskom fakultetu 362 i Pravnom 340 (samofinansirajući), Šumarskom (83 na budžetu, 141 samofinansirajući).

Prijave za drugi upisni rok na fakultetima od 3 septembra

Prijave za drugi upisni rok na fakultetima u Srbiji podnose se od 3 septembra, prijemni se najčešće polaže 6. i 7. septembra (na Univerzitetu u Kragujevcu nešto kasnije), ali na nekim fakultetima oni koji su prijemni na srodnim studijskim programima položili u junu neće morati da ga polažu i u septembru. A da li će biti primljeni kao budžetski ili samofinansirajući – zavisi od konkurencije i broja preostalih mesta.

Konkurs za master i doktorske studije

U septembru počinje i prijavljivanje kandidata za upis na master i doktorske studije. Prorektor Nada Kovačević kaže da se na Univerzitetu u Beogradu nadaju da će trend interesovanja za master studije biti kao i prošle godine. – Te studije predstavljaju dopunu ili profesionalno usmeravanje i nadogradnju i mladi ljudi vide to kao profesionalno kompletiranje i sticanje dopunskih kompetencija. Za doktorske studije imamo dosta mesta. Prošle godine upisano je oko 950 studenata. Jedan od problema u vezi s tim je i nepostojanje mogućnosti zapošljavanja doktora nauka van univerziteta i naučnih instituta. Moraju se u proizvodnji, uslužnim delatnostima, javnim preduzećima profilisati radna mesta na kojima bi radili doktori nauka i unapređivali poslovanje i stvarali nove i kvalitetne proizvode – kaže dr Kovačević.

Vremeplov: Ustaše streljale Savu Šumanovića

Srpskog slikara Savu Šumanovića, majstora pejzaža, aktova i mrtve prirode, ustaše su streljale na današnji dan 30. avgusta 1942. godine srpskog u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu, posle zverskog mučenja. Dugo je živeo u Parizu, a od 1930. u Šidu. Njegove velike kompozicije “Doručak na travi” i “Pijana lađa” spadaju među najznačajnija dela srpskog modernog slikarstva. Najznačajnija njegova dela nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu, zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu i u galeriji “Sava Šumanović” u Šidu.

Vremeplov: Rođen Kornelije Stanković

Srpski kompozitor, pijanista i horovođa Kornelije Stanković, osnivač novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici rođen je  na današnji dan  30. avgusta 1831. Zapisivao je i harmonizovao srpsko crkveno pojanje. Rođen je u drevnoj porodici budimskih Srba. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti, a u Beču je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima proučavao je i beležio usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uključujući Čajkovskog (“Srpski marš”, danas poznat kao “Slovenski”) i Nikolaja Rimskog-Korsakova (“Fantazija na srpske teme”). Dela: “Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda”, šest svezaka “Srpskih narodnih pesama”, koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir. Njegovi posmrtni ostaci preneti su iz Budimpešte, gde je umro 1865, februara 1949. u Aleju velikana na Novom groblju u Beogradu.

Vremeplov:Umro Džozef Tomson

Engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu, profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906 umro je 30. avgusta 1940  . Otkrio je 1897. elektron, takođe i atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.

Vremeplov: Rođen Raterford

Novozelandski fizičar Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908, jedan od utemeljivača moderne atomske teorije rođen je na današnji dan 30. avgusta 1871. Od 1898. do 1907. bio je univerzitetski profesor u Montrealu, potom u Mančesteru do 1919. i do smrti 1937. u Kembridžu, gde je bio i direktor laboratorije “Kevendiš”. Najviše se bavio prirodom radioaktivnosti i fundamentalnim istraživanjima u toj oblasti, otkrivši tri tipa radijacije, koje je označio kao alfa, beta i gama zrake. Bombardujući foliju zlata alfa zracima, 1906. je otkrio postojanje snažno naelektrisanog atomskog jezgra koje je nazvao nukleus, a zajedno s nemačkim fizičarem Hansom Gajgerom otkrio je da alfa zraci sadrže pozitivno naelektrisane atome helijuma.

Vremeplov: Umro Ivo Vojnović

Srpski pisac iz Dubrovnika Ivo Vojnović, dramski autor s veoma živim osećanjem za scenu, njenu vizuelnost i ekspresiju umro je na današnji dan 30. avgusta 1929. Dela: drame “Dubrovačka trilogija”, “Ekvinocij”, “Smrt majke Jugovića”, “Gospođa sa suncokretom”, “Lazarovo vaskrsenje”, “Imeratrix”, “Maškerate ispod kuplja”.

Vremeplov: Umro Anri Barbi

Na današnji dan  30. avgusta 1935. umro je francuski pisac Anri Barbi, pacifist i borac za socijalnu pravdu. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u romanu “Oganj” u kojem je opisao stravičnu sliku rata i digao glas u odbranu mira. Tim delom snažno je uticao i na druge literate u Evropi. Posle rata je kao romansijer i publicista nastavio da se bori za svoje ideje. Ostala dela: romani “Pakao”, “Svetlost”, zbirka pesama “Tugovanke”.

Zbog silovanja odgovara 135 maloletnih počinilaca

“Pa to je samo seks”, kaže bez trunke griže savesti za svoj gnusni čin silovanja uhapšeni maloletnik, epizodni lik jedne britanske detektivske serije, nedavno emitovane na javnom servisu. Da li ta monstruozna rečenica koju izgovara imaginarni golobradi filmski prestupnik, donekle ipak oslikava domete devijantnih trendova današnjice koja seksanje promoviše kao nekakav hobi i pijenje kafe, a javno pokazivanje obnaženih i nagih tela, intimnih delova, podstiče kao modu „carica“ i „careva“ za „sevanje“ međunožja i stražnjica, od čega, jel’te, „samo plјušte lajkovi, svi padaju u nesvest i nije im dobro“? 
U svakom slučaju, ne bi trebalo da bude dobro ni prilično malenom i siromašnom društvu u kojem u toku jedne godine bude prijavlјeno oko tri stotine slučajeva silovanja, od kojih su polovinu izvršili maloletnici. U izveštaju Republičkog tužilaštva se navodi da je prošle godine zbog silovanja prijavlјeno 135 maloletnih počinilaca. Po iznetim podacima, najveći broj, ukupno 11, registrovan je na teritoriji koju pokriva Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu, što je, kako se konstatuje, znatno više u odnosu na teritoriju Apelacionog tužilaštva u Beogradu, gde su registrovana tri maloletna izvršioca.
Nisu izneti podaci o životnom dobu žrtava silovanja koje su počinili maloletnici. U informaciji o punoletnim izvršiocima krivičnog dela silovnja takođe je naveden samo broj prijavlјenih, ukupno 130 prošle godine, ali nije naveden broj slučajeva oblјube s detetom.

Povećan broj slučajeva maloletničkog seksualnog nasilјa i … incesta

Advokat Nebojša Milosavlјević smatra da se broj slučajeva maloletničkog seksualnog nasilјa i incesta povećava. – Ranije sudska praksa nije poznavala ta krivična dela, barem ne u tolikoj meri u kojoj se danas pojavlјuju – ukazuje Milosavlјević.  On  smatra da bi naše društvo  trebalo da preduzme opsežne i delotvorne mere radi prevencije svih oblika seksualnog nasilјa i zaštite dece jer kažnjavanje počinilaca nema uticaja na smanjenje broja delikata, bez obzira na to koliko je kazna stroga. Milosavlјević, kao uostalom i mnoge njegove kolege, a i stručnjaci u oblasti sociologije i psihologije, smatraju da patološke pojave, među kojima i seksualno nasilјe, sve učestaliji slučajevi pedofilije, silovanja dece od starijih maloletnika, istopolna silovanja u okviru maloletničke populacije, treba posmatrati delom i kao ceh višegodišnje sistematske degradacije porodice, javnog morala i pretvaranja društva u besramni brlog.

Krivci: Nedovolјan vaspitni uticaj porodice i … škole, negativno okruženje i mediji koji promovišu nasilјe, …

Kad je reč o delinkvenciji maloletnika uopšte, kao najvažnije faktore koji stvaraju plodno tlo za pojavu te vrste kriminaliteta, Republičko javno tužilaštvo u svojoj analizi navodi da se „razlozi nalaze u teškoj ekonomskoj i materijalnoj situaciji, zatim nedovolјnom vaspitnom uticaju porodice i škole, negativnom okruženju maloletnika kao i pojedinih medija koji promovišu nasilјe i lagodan život bez dovolјno pozitivnih primera koji bi uticali na život maloletnika“.
Veliki je uticaj droge, kao i interneta, pojava krivičnih dela s elementima nasilјa, ali i razne druge okolnosti utiču na to da ta krivična dela budu aktuelna i u maloletničkoj populaciji. U poslednje vreme se, kako napominje Milosavlјević, „nažalost, može reći da su ta krivična dela ’ušla u modu’“. – Starosna granica se pomerila tako da je i kod dece stvorena patologija asocijalnog ponašanja, što je proizvod života danas, u 21. veku. Krivična dela s elementima nasilјa, koja idu uz upotrebu sile i ozbilјne pretnje, generišu mnogo ozbilјnije pojave, tako da time treba da se pozabavi celo društvo, škole, vaspitini centri, porodica, koja je u svakom slučaju zatajila. Sigurno je da se visokim krivičnim sankcijama i kaznama to zlo ne može sprečiti – naglašava Milosavlјević. – Praksa je pokazala da se ni izricanjem najstrožih kazni nije zaustavio porast broja krivičnih dela s elementima nasilјa. Država, naravno, treba da ima u svom krivičnom zakonu predviđene odgovarauće kazne za ta krivična dela i počinioci treba da budu adekvatno kažnjeni.

Na prevenciji treba da radi svo društvo

Slaba tačka kod nas je i to što prevaspitni sistem nije u celosti zaživeo kako treba, tako da je recidiv prilično prisutan. – Ima dosta povratnika, koji su kriminalnu karijeru započinjali nakon izlaska iz popravnih domova za maloletnike, tako što su kasnije usavršavali svoje „zanate“ i onda  činili i mnoga druga teška krivična dela. Taj prevaspitni sistem kod nas se nije nešto pokazao kao uspešan i treba raditi na njegovom pobolјšanju – navodi Milosavlјević.
Na prevenciji treba da radi društvo u celini, kroz vaspitni sistem, a pre svega kroz ulogu porodice u vaspitanju dece i maloletnika i da se te pojave svedu na što manju moguću meru. – To su, blago rečeno, loše pojave, protiv kojih se efikasno može boriti samo radom na ozdravlјenju samog društva – smatra naš sagovornik.

U svetu i mlađi od 14 godina odgovaraju

Po mišlјenju  advokata Nebojše Milosavlјevića, Srbija ima dobar sistem krivičnih sankcija i kaznenu politiku i u odnosu na maloletne izvršioce krivičnih dela, a deca uzrasta ispod 14 godina nisu krivično odgovorna. – Neke zemlјe imaju veoma strogu kaznenu politiku i za maloletne učinioce, a krivično gone i decu. Recimo, u američkoj državi Luizijani, krivično se procesuiraju deca od šest godina. U Americi čak i izvršioci starosti od osam do deset godina, za teža krivična dela dobijaju i po trista godina. Poznato je da za teška krivična dela maloletnici u pojedinim dražavama mogu biti osuđeni i na električnu stolicu. U Evropi  takođe ima zabeleženih slučajeva suđenja deci, pa da i deca uzrasta ispod deset godina mogu biti osuđena na kazne zatvora. U Engleskoj je poznat slučaj da su deca stara ispod deset godina osuđena na veoma visoke kazne jer su ubila dete od tri godine tako što su ga vezala za šine i naišao je voz i pregazio ga – navodi Milosavlјević.

About the Author

admin