U podne protest 4 sindikata!

Danas  će predstavnici  četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika protestovati u Beogradu tražeći “da prosvetni radnici sa sedmim stepenom obrazovanja budu prebačeni u devetu platnu grupu zajedno sa lekarima”. To je zahtev od koga neće odustati i za koga će se boriti ne samo 31. avgusta, već i kroz štrajkove, odnosno skraćenjem časova na 30 minuta prvog dana škole, 3. septembra, kao i 11, 19. i 27. septembra. Najavljeno je da će uredba o platnim grupama i razredima biti doneta do kraja septembra, pa sinikati smatraju  da je sada  pravi trenutak da Vladu Srbije, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ubede da prosvetni radnici treba da budu u devetoj platnoj grupi.
Protest će početi u 12 sati ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odakle će prosvetari prošetati do Vlade Srbije, a zatim i do Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. U protestu učestvuju predstavnici Sindikata radnika u prosveti Srbije, Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”, Sindikata obrazovanja Srbije i Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. 

Novo pravno nasilje i diskriminacija: “Penali” za prosvetare i druge  nepodobne

Najava Zorana Đorđevića, ministra rada, da bi do kraja godine “penali” za prevremeno penzionisanje mogli da budu ukinuti samo za zaposlene s beneficiranim radnim stažom, izazvalo je negodovanje kod predstavnika sindikata, jer smatraju da je ovakva vrsta diskriminacije među radnicima nedopustiva. Resorni ministar je za „Novosti” objasnio da će se radnicima s beneficijama smanjivati potrebne godine života srazmerno godinama staža, te da ovo prvo neće važiti za radnike preduzeća u restrukturiranju, niti za bilo koje druge, već samo za one koji su imali beneficije. To znači, naveo je ministar, da ako se zaposlenom na godinu dana računa 18 meseci staža, za 12 godina rada na takvom mestu on će imati 18 godina staža, tako će mu se za tih šest beneficiranih godina umanjiti broj godina života neophodnih za penziju. Ovakvi uslovi, prema njegovim rečima, važiće za vatrogasce, policiju, vojsku, rudare…
Ljubomir Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, i ne samo on,  bio je „u čudu” kada je pročitao najnoviju izjavu ministra, tim pre što je isti ministar 1. maja ove godine za praznik rada izjavio „da očekuje da će kazneni poeni za one koji odu u penziju pre 65. godine, biti ukinuti već ove godine”.

Poslodavac mora da zna koje znanje nosi određena diploma

Srbija je usvajanjem Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija (NOKS) dobila pravni okvir da se uvede red u oblast kvalifikacija i da se svi nivoi i vrste kvalifikacija povežu sa tržištem rada. Poslodavci će tako tačno znati koja znanja nosi koja diploma, šta su tačno na fakultetu naučili pravnici, inženjeri… Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da nakon usvajanja Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija (NOKS), sledi formiranje posebnih tela- Saveta za NOKS, kao i Agencija za kvalifikacije i Sektorska veća.  On je rekao da je ubrzan proces formiranja Agencije za kvalifikacije i da bi ona već 2020. godine trebalo da počne sa radom. “U formiranju tih tela sarađujemo sa ljudima iz Privredne komore Srbije. Takođe, u sva tela koja smo formirali, a tiču se visokog obrazovanja uključili smo privredu i poslodavce”, rekao je Šarčević na konferenciji o Nacionalnom okviru kvalifikacija. Kako kaže obavezno je mišljenje poslodavaca kakvi su diplomci fakulteta, visokih strukovnih škola kao radnici, odnosno koje veštine nosi određena diploma.

Zakon uvodi red u oblast kvalifikacija

Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija, koji je usvojen u aprilu, uvodi red u oblast kvalifikacija i povezuje ih sa tržištem rada, pa će tako poslodavci znati koja znanja nosi koja diploma. Svako zvanje će dobiti svoju šifru, koja će biti usklađena sa evropskim registrom kvalifikacija.
Savet za NOKS, telo koje treba da bude formirano, daje preporuke o procesu planiranja i razvoja ljudskog potencijala u skladu sa relevantnim javnim politikama u oblasti celoživotnog učenja, zapošljavanja, karijernog vođenja i savetovanja.
Takođe, Agencija za kvalifikacije, još jedno telo koje treba da bude formirano, obavljaće poslove obezbeđivanja kvaliteta (izrade predloga standarda kvalifikacija, vođenja registra…), dok je ključna uloga sektorskih veća da kroz partnerstvo sa Agencijom utvrdi predlog standarda kvalifikacija.

Oesch: Važnost povezivanja obrazovanja i zapošljavanja

Zamenik ambasadora Švajcarske u Srbiji Jean – Luk Oesch istakao je važnost povezivanja obrazovanja i zapošljavanja. On je naglasio da je važna primena usvojenih zakona, da je Nacionalni okvir kvalifikacija tesno povezan sa zapošljavanjem, a to je važna tema i u Švajcarskoj i u Srbiji.
Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Stefen Hudolin istakao je da Evropska komisija prati rad institucija Srbije po pitanju uspostavljanja ambicioznog plana u oblasti Nacionalnog okvira kvalifikacija. “Zakon usvojen u aprilu postavio je viziju sistema kvalifikacija u Srbiji u skladu sa strateškim dokumentima, a i perspektivnim pristupanjem EU. Ključna evropska i nacionalna strateška dokumenta predviđaju uvođenje sistema nacionalnog okvira kvalifikacija, kao prioritetnu strukturnu reformu”, zaključio je on.

Ministarstvo: Tehnološki višak 4.580 prosvetara

Pred početak nove školske godine 4.580 prosvetna radnika postalo je tehnološki višak, od toga 400 radnika zaposlenih u prosveti ostalo je bez ijednog časa i bez angažovanja. To su poslednji podaci današnjeg preseka stanja koje je radila posebna Radna grupa Ministarstva prosvete. Sa druge strane u školama, bar na papiru, ima 30.598 slobodnih radnih mesta, gde bi tehnološki viškovi mogli da se zaposle. Predsednik Radne grupe za praćenje angažovanja zaposlenih Miloš Blagojević kaže da na mestima koja su prikazana kao slobodna radna mesta uglavnom rade ljudi koji su zaposleni na određeno, ali zbog zabrane zapošljavanja nisu mogli da dobiju stalni posao i rešenja na neodređeno. “Tehnološki viškovi imaju prednost u odnosu na njih. Svima u ugovoru stoji da im se prekida ugovor o angažovanju ukoliko dođe do preuzimanja sa liste tehnoloških viškova”, pojasnio je Blagojević za Tanjug. On je naglasio da je Ministarstvo prosvete poslalo školama stručno uputstvo da moraju prvo da zaposle tehnološke viškove. Kako kaže iskustva iz prethodnih godina su pokazala da se najveći broj prosvetnih radnika, koji su ostali delimično ili potpuno bez norme, rasporedi po školama u poslednjoj nedelji pred početak školske godine. “U ponedeljak i utorak su tehnološki viškovi predavali zahteve u školama. Direktori škola danas i sutra primaju tehnološkle viškove. Novi presek stanja imaćemo u petak”, naglasio je Blagojević.
Dobrivoje Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da tamo gde direktori budu krili radna mesta reagovaće prosvetna inspekcija u skladu sa zakonom.

Zrenjanin ostao bez pivare, dobio simpozijum o pivarstvu

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević otvorio je u utorak, 28. avgusta 2018.  u Zrenjaninu međunarodni naučno – stručni simpozijuma “Pivo, pivarske sirovine” čiji je jedan od ciljeva da se kritički preispita stanje, problemi, mesto i uloga pivarske industrije u Srbiji. “Ne samo da je ovaj skup značajan sa privrednog aspekta već i naučnog. Ovde su se okupili naučnici iz čitavog regiona. Tu su učesnici iz Slovenije, Češke, Slovačke, Hrvatske i Makedonije. Veoma su bitna njihova iskustva iz ove oblasti”, kazao je Šarčević. Prema njegovim rečima, simpozijum okuplja i eminentne naučnike i stručnjake, tehnologe, agronome, ali i proizvođače, preduzetnike i ekonomiste. On je podsetio da je održavanje ovog skupa značajno i za srednje i za visoko obrazovanje, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović najavio je da se na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu i Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu pripremaju mali pogoni koji će omogućiti obuku studentima budućim stručnjacima u ovoj oblasti. On je ukazao da u poslednjih 10 godina nije bilo ovakvih skupova ni u Srbiji ni u regionu. “Od početka smo ovom skupu hteli da damo regionalni značaj, ne samo da bismo razmenili informacije istraživačkih grupa, nego da bismo videli šta je interes privrede Srbije”, naveo je on.
Ministar Šarčević razgovarao je  prilikom posete Zrenjaninu i sa gradonačelnikom tog grada Čedomirom Janjićem. Na sastanku je istaknuto da Zrenjanin ima potencijal da postane Centar za tehničke studije. https://www.youtube.com/watch?v=Z774ubY97HU

“Vinča” i Institut za medicinska istraživanja od nacionalnog značaja

Vlada Srbije usvojila je u utorak  Predlog zakona o računanju vremena, zbog potrebe da Srbija donese svoj zakon koji će regulisati tu oblast i definisati računanje vremena. Time će se obezbediti jedinstveno računanje vremena na teritoriji Republike Srbije koje je usklađeno sa vremenom koje koriste evropske zemlje, saopštile je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.
Donet je i akt o sticanju statusa instituta od nacionalnog značaja za Institut za nuklearne nauke “Vinča” i Institut za medicinska istraživanja u Beogradu.

Popović: Nikog nisam uvredio, poštujem zakon, neću se izviniti

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović izjavio je juče da ne može da prihvati preporuku poverenice za zaštitu ravnopravnosti da se izvini zbog svog tvita o LGBT zajednici, istakavši da poštuje zakon i da nikoga nije uvredio. “Ne mogu da prihvatim preporuku poverenice, neću se izviniti pripadnicima LGBT populacije, ostajem čvrsto pri svom stavu. Nisam prekršio nijedan zakon i, što je najvažnije, poštujem potpuno Ustav Republike Srbije. Nije reč ni o kakvoj homofobiji, to je izmišljotina. Ovde je reč o poštovanju zakona”, izjavio je Popović za TV Prva. U praktično svim državama sveta, rekao je on, u Evropi i Americi, čak i u onim koje su prihvatile istopolne brakove, mnogi nisu prihvatili da istopolni parovi mogu da usvajaju decu i o tome se vode oštre polemike u svim državama sveta.

Master diplomska izložba Sonje Jo

U ponedeljak, 20. avgusta, u 20 časova, u Galeriji SULUV je otvorena izložba Sonje Jo, pod nazivom “Preoblikovanje simbola”.  Izložba Preoblikovanje simbola je autorkina master diplomska izložba i predstavlja jedan od vidova saradnje Akademije umetnosti u Novom Sadu i Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Izložba je bila otvorena do 25. avgusta 2018. Instalacija se bavila istraživanjem simbola petokrake, njegovom istorijskom i savremenom pozicijom u našem društvu. Zadatak ovog rada bio  je da istraži jedan ideološki simbol koji se menja u kontekstu vremena ali i odnosu na ličnu percepciju pojedinca. Iako simbol prošle ideologije, petokraka je i dalje prisutna u vizuelnoj kulturi, da li inkorporirana u spomeničku skulpturu kao kulturno nasleđe ili kao sastavni deo vizuelne komunikacije koja se koristi u marketinške svrhe.
Preoblikujući svoje značenje, opstaje u dijametralno drugačijim ideološkim uslovima Pitanja koja ovaj rad postavlja jesu kako se to preoblikovanje dogodilo i kako ono danas utiče na generacije, koje su rođene nakon socijalističkog uređenja naše države? Da li izmišljena nostalgija kod mladih počiva na vizuelnoj prisutnosti ovog simbola ili na estetskoj dopadljivosti i propagandi. Ovaj rad objedinio je jezik kapitalizma i spomeničku skulpturu komunizma, sve u cilju dobijanja odgovora da li ideološko ubeđenje može da sadrži poštovanje prema svom opozitu.

Završeni radovi u školi u Hrtkovcima

Opština Ruma je izdvojila 400.00,00 dinara za uređenje školskog prostora i sitne popravke u osnovnoj školi u Hrtkovcima, a radovi su završeni u planiranom roku. Ovom investicijom opštine, boravak dece u školi će biti prijatniji, dok će u adaptiranom dvorišnom prostoru takođe moći da uživaju. Iako je u prethodnoj godini škola u Hrtkovcima dobila sredstva za novu fasadu, zamenu vrata i sanaciju parketa, i u ovoj godini su intenzivno nastavljeni radovi na adaptaciji i ulepšavanju školskog prostora, što posebnu radost pričinjava učenicima ove škole.
Radovi na adaptaciji osnovne škole su završeni. Učionice i kabineti su okrečeni, a digitalna učionica bogatija za laptop i projektor, pa će i rad u njoj biti savremeniji i funkcionalniji, ističe direktor osnovne škole.
Briga Opštine Ruma ni ovog puta nije izostala, a predsednik Saveta MZ sa zadovoljstvom ističe da su planovi ostvareni, te da je zahvalan lokalnoj samoupravi koja je izašla u susret i ovog puta. Osnovna škola u Hrtkovcima broji oko 250 učenika i može se reći da ispunjava sve uslove za kvalitetan rad. Stručno osoblje je uvek na raspolaganju svojim đacima, i kao što smo se mogli uveriti, čak i dok raspust traje učenici sa zadovoljstvom odlaze u školu, kako kažu, da bi se družili sa nastavnicima, uživali u novoopremljenoj školi i lagano pripremali dobrodošlicu za nove đake prvake. https://www.youtube.com/watch?v=FbIni9Pn3jA

Gorski Smeško – oaza za dušu i telo na Popovici

Ukoliko poželite da pobegnete od brzog tempa života, negde gde nema interneta, već samo priroda, prijatelji i vi, to je lako ostvarivo. Na samo dvadesetak minuta od Novog Sada, nalazi se jedinstveni zeleni kutak, poznatiji kao “Gorski Smeško”. https://www.youtube.com/watch?v=qbR2PWmwDho

Završen 24. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade

  1. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade (FEP) u Bačkoj Palanci svečano je zatvoren u nedelju uveče proglašenjem ovogodišnjih dobitnika nagrade Dobro drvo”. Nagrada “Dobro drvo” dodeljena je u tri kategorije – nagrada publike, nagrada dečijeg žirija i nagrada stučnog žirija. Nagrada publike pripala je predstavi “Tonka Bontonka” Gradskog kazališta “Scena Goric” iz Velike Gorice (Hrvatska). Dečiji žiri izglasao je predstavu “Mačka, drozd i petao” Centra za savremenu dramaturgiju iz Ekaterinburga (Rusija) za najbolju predstavu ovogodišnjeg izdanja Festivala.
Tokom četiri dana Festivala odigrano je šest takmičarskih predstava iz Srbije, Hrvatske, Turske i Rusije, po izboru selektorke dramaturškinje Tijane Grumić. Osim u predstavama, više stotina dece i mladih je učestvovalo u celodnevnim kreativnim radionicama, dok je starija publika uživala i u večernjem muzičkom programu gde su nastupili bendovi Minilinija, UV, Multietnička atrakcija, Stereo banana, kao i dižejevi Vladimir Aćić b2b kLaus, Late Night Consumption i Uroš Deak.
Festival je dobitnik mnogih prestižnih nagrada za svoje stvaralaštvo u oblasti kulture i ekologije. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade jedinstven je u svetu kao jedini pozorišni festival namenjem profesionalnim trupama i udruženjima koji se održava u gradu bez pozorišta.

Vršac: Međunarodni kurs saksofona

Od 24. do 28. avgusta po prvi put je u Vršcu održan “Međunarodni intezivni kurs saksofona”. Dvanaest polaznika iz tri zemlje, uz tri predavača, bavilo se različitim aspektima sviranja saksofona i bolje upoznalo ovaj instrument. Kurs je završen koncertom saksofonista i podelom sertifikata polaznicima.
Jan svira saksofon već 4 godine, i konstantno usavršava svoje poznavanje ovog instrumenta i umeće muziciranja na njemu. Sada je, sa još jedanaest mladih muzičara iz Srbije, Makedonije i Hrvatske, uspešno završio i petodnevni intenzivni kurs saksofona koji je održan u Vršcu. “Mnogo mi je značilo, jer sam dobio poticaj da više vježbam. Naučio sam mnogo, upoznao nove drugare, svirao druge instrumente”, objašnjava trinaestogodišnji Jan Pećo iz Imotskog iz Hrvatske.
Svi polaznici su učenici i studenti muzičkih škola, uzrasta od 12 do 19 godina, a najviše im je, kako kažu, značio rad u grupi. “Najbolji utisak na kampu je bilo sviranje u kamernim sastavima, pošto nema škole u Srbiji koja ima sve ove instrumente koje smo imali prethodnih pet dana na kampu, tako da je sad nekome bilo prvi put da ima priliku da svira u kamernom sastavu”, objašnjava Draško Korać, iz Subotice.
Kurs se, uz logističku podršku Muzičke škole “Josif Marinković”, odvijao u Domu učenika srednjih škola u Vršcu, kroz, kako je već pomenuto, individualnu nastavu i rad u kamernim sastavima, a ideja je potekla od Srđana Paunovića, nastavnika saksofona u vršačkoj MŠ. “Ovo je neki model seminara koje sam ja pohađao dok sam studirao i usavršavao se, tako da sam rešio da to nakon svojih studija probam da prenesem dalje i da to zaživi i kod nas. Prvi put se u Vršcu održava ovakav tip seminara, mislim da će im dati neke dodatne informacije, kao i podsticaj da dodatno unaprede svoje sviranje”, kaže Srđan Paunović.
Sa polaznicima su radili i korepetitor Kosta Knežević, i predavač Lovro Livajić iz Hrvatske, koji su prijatno iznenađeni reakcijom polaznika i uspešnošću kampa. “Ovo što smo mi radili zapravo nije posao za dva profesora, kako se na kraju ispostavilo, ali uspeli smo izgurat. Ali ne bismo uspeli da nije bilo njih, jer su jednostavno stalno vježbali, i to je nama dalo nekakav poticaj da nastavimo i izguramo ovo do kraja, koliko god je moguće”, napominje Lovro Livajić. Sve naučeno, prezentovano je na završnom koncertu u u zgradi Konkordija Gradskog muzeja Vršac, nakon čega su uručene i diplome polaznicima. Postoji namera da ovakvi kursevi u Vršcu postanu tradicija, pa će Vrščani imati još prilika da uživaju u muziciranju saksofonista.

Isplaćene stipendije za nadarene studente

Isplata 11. mesečne rate stipendija izuzetno nadarenim studentima za školsku 2017/2018. godinu, počela je 29. avgusta, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Mesečni iznos stipendije za izuzetno nadarene studente osnovnih i master studija je 24.000 dinara, a za studente doktorskih studija, 30.000 dinara.

Dečiji kamp širi ljubav prema sportskom ribolovu

Prethodnog vikenda je u Opštini Vrbas održan kamp modernog šaranskog ribolova na kojem je učestvovalo stotinak dece. Bavljenje ribolovom na human način i boravak u prirodi su osnovne ideje kampa sa nadom da će deca usvojiti ove navike. Na Zmajevačkim jezerima na reci Jegrička 17. put za redom je održan kamp modernog šaranskog ribolova za decu od 7 do 15 godina. Kamp organizuje Udruženje sportskih ribolovaca “Bas 021” iz Vrbasa, a osim modernog šaranskog ribolova podjednako je važno druženje, boravak u prirodi i sticanje navike očuvanja životne sredine.
Prema rečima predsednika udruženja Milorada Perunovića, ove godine na kampu je učestvovalo 96 dece i 30 instruktora, a tradicionalno je organizovan poslednjeg vikenda u avgustu. Moderni šaranski ribolov je sport u kojem se riba lovi na najhumaniji način, pa će veći deo edukacije biti usmeren na tu tematiku. “Cilj je da se deca nauče da love ribu koju zatim vraćaju u jezero, kao i da prethodno prisustvuju predavanju o očuvanju prirode i ekologiji”, objašnjava Perunović.
Ove godina na kampu su učestvovala deca iz opština Vrbas, Kula i Bač, a po rezultatima bi se moglo reći da najmlađe ribolovce poslužila početnička sreća jer je samo prvog dana ulovljeno 186 šarana teških od 4 do 12 kilograma.

Izložba profesora Marića u Titelu

Prostrana Galerija Narodne biblioteke “”Stojan Trumić” Titel bila je dupke puna na otvaranju izložbe slika akademskog slikara i pedagoga Dobra Marića Mareta. Izložbu je otvorio Goran Popović direktor biblioteka,a reči kritičara pročitala je Ivana Zečević.  Izložene slike iz ciklusa “Tragovi” rađene su tehnikom akrilik ulјe na platnu i akrilik ulјe na kartonu.
Dobro Marić Mare (1964) samo je po rođenju Jajčanin , jer je detinjstvo i ostali deo života proveo u Titelu, pa su mu Titelјani koji ga smatraju svojim ukazali poštovanje velikom posetom. Marić je do sada imao skoro 20 samostalnih izložbi i sličan broj kolektivnih, a ovo mu je druga izložba u Titelu – prva je bila 2009. godine.Sam ističe da se rado odaziva na likovne kolonije, pa je do sada bio na stotinjak. Dobro Marić je diplomirao  slikarstvo na Akademiji likovne umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Jovana Rakidžića, član SULUV-a od 1994. godine, a ULUS-a od 2017.Pored slikarstva bavi se crtežom, grafikom i pedagoškim radom. Odazivom sugrađana i prijatelјa je veoma zadovolјan skromno dodajući da je odaziv jednim delom i rezultat nedovolјnog broja kulturnih manifestacija u Titelu.

Kišna noć u Novom Sadu od studenata napravila heroje

Novosadska Gogoljeva ulica u nedelju posle ponoći, usled jake kiše, bila je potpuno poplavljena, ali na sreću, u njoj su se našla četvorica studenata, koji su više od sat vremena izvlačili zaglavljene automobile. Kako kaže Branislav Stojanović, jedan od humanih momaka, sve se desilo oko dva sata iza ponoći, kada su primetili da ulica ispod stana u kojem su bili bukvalno pliva posle jakog pljuska. Prekinuli su druženje i spustili se dole da vide da li nekom treba pomoć. – Odmah smo zatekli jednog čoveka koji pokušava da pomeri auto. Ali voda je bila preko kolena, skoro viša od haube kola. Nije nam ostalo ništa drugo neko da skinemo patike i čarape, zasučemo pantalone i pomognemo čoveku – izjavio je Stojanović.
No, kako su izgurali prvi auto, krenuli su da pristižu novi. Vozače je varao nagib na ulici, pa su, misleći da voda nije duboka, pred raskrsnicom završavali potpuno zaglavljeni. Dok im je voda ulazila u automobile, a njih lagano hvatao bes ili panika, pojavila bi se četvorica momaka koji su ih izvlačili iz nabujale kišnice. Stojanoviću, Davidu Abrliću, Nikoli Smiljaniću i Jovanu Andrijeviću pridružila su se još dvojica momaka i tako su nastavili da izvlače kola do posle tri sata iza ponoći. – Ljudi nisu mogli da veruju, bili su srećni što smo tu. Zahvaljivali su nam. Neki duže, neki kraće jer im je voda ulazila u kola, pa tu nije bilo puno vremena za priču. Jedino što nam nije odgovaralo je temperatura vode, bila je dosta hladna, na kraju smo se smrzli – nastavio je naš sagovornik.
Zbog toga su nakratko prekinuli akciju i otišli kući da se presvuku, ali su se odmah vratili u poplavljenu ulicu. Na sreću, nije više bilo potrebe za intervencijom ovih novosadskih studenata: već se pročulo na društvenim mrežama da je ulica opasna, a i voda je počela polako da otiče. Ipak, svi oni kojima su studenti pritekli u pomoć nisu im ostali dužni zahvalnosti ni na društvenim mrežama, pa su se nizali kometari hvale ispod fotografije.

Vremeplov: Priznat sindikat “Solidarnost”

Poljski radnički lideri potpisali su 31. avgusta 1980, nakon dvomesečnog štrajka, sporazum s Vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata “Solidarnost”, a Poljska je postala prva zemlja Sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad nezavisnog sindikata. 

Vremeplov: Umro Bodler

Na današnji dan 31. avgusta 1867. godine umro je Šarl Bodler (Charles Baudelaire), jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka, čija je poezija otvorila nove puteve lirike i afirmisala nove oblike pesničkog shvatanja sveta. Njegova zbirka “Cveće zla” (1857) jedno je od najznačajnijih lirskih dela 19. veka.

Vremeplov: Rođen Dušan Matić

Na današnji dan 31. avgusta 1898  godine rođen je književnik Dušan Matić jedan od najznačajnijih srpskih nadrealističkih pesnika, član Srpske akademije nauka i umetnosti (zbirke pesama “Budjenje materije”, “Knjiga ritula”, zbirka eseja “Anina balska haljina”). 

Vremeplov: Umro Henri Mur

Henri Mur (Henry Moore), jedan od najvećih engleskih vajara 20. veka umro je na današnji dan 31. avgusta 1986. Njegove skulpture su na mnogim javnim mestima kao što su zgrada UNESCO-a u Parizu i Linkolnov centar u Njujorku. Bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti. 

Sporazum Fondacije “Jurić” i Opštine Bačka Palanka

Zahvaljujući sporazumu koji su potpisali predsednik Fondacije „Tijana Jurić”, Igor Jurić, i predsednik Opštine Bačka Palanka, Branislav Šušnica, od ove školske godine kroz edukativne radionice, đaci osnovnih i srednjih škola u Bačkoj Palanci, ali i njihovi nastavnici i roditelji, biće upoznati sa svim vidovima nasilja nad decom i odraslima.      https://www.youtube.com/watch?v=ZNRDEuEUzj0

Nemci vrbuju srpsku decu već u klupama: Meta – medicinske sestre!   

Nemačke agencije za zapošlјavanje vrbuju srpsku decu koja pohađaju srednje medicinske škole za odlazak u inostranstvo! Kako Kurir saznaje, radnici ovih agencija posećuju kako državne, tako i privatne medicinske škole, gde učenicima predstavlјaju programe za rad i odlazak u Nemačku, nudeći im posao već nakon završetka srednje škole, a uz to je zainteresovanim đacima obezbeđen i besplatan kurs nemačkog jezika.
Naša saznanja potvrdio je i predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić, koji kaže da je to nešto masovnije u privatnim školama, ali da je prisutno i u državnim. – Te agencije uglavnom traže negovatelјice, đake sa opšteg smera i medicinske sestre. Daju im flajere na kojima sve piše, kojoj agenciji mogu da se javi, koji su uslovi, kolika je plata, gde bi mogli da rade i ostalo, a obezbeđuju im i besplatno učenje nemačkog jezika. To je sve na dobrovolјnoj bazi – objašnjava Antić. Prema njegovim rečima, lјudi iz tih agencija se najave direktoru školu s pitanjem da li imaju pravo da učenicima predstave programe, direktor to prenese školskom odboru, koji u većini slučajeva odobri. – Roditelјima se to svidi, odgovara im što se obezbeđuju besplatni kursevi jezika, ne moraju da plaćaju. Zaista veliki broj dece odmah nakon završetka srednje škole odlazi. Tamo potpišu ugovor na tri godine, a početna plata im je oko 1.300 evra – zaklјučuje Antić.

Pritiskom do popravlјenih jedinica!         

Osnovci i srednjoškolci koji nisu baš marili za knjigu tokom školske godine, morali su proteklih dana da zagreju stolicu, kako bi upisali naredni razred. Prema nezvaničnim procenama, u prestonici svake godine oko 4.000 učenika izađe na popravni, a njih oko 1.000 ponavlјa zbog tri i više jedinica, ili zato što nisu uspeli da poprave slabe ocene. Najviše nedovolјnih ocena je iz matematike, fizike i hemije.
Ipak, iz Foruma srednjih stručnih škola upozoravaju da se broj učenika koji ne završe razred u roku zbog slabih ocena, iz godine u godine smanjuje. Đaci se žale da nisu bili u mogućnosti da poprave ocenu, zatim odgovaraju pred komisijom i na odmor odlaze bez kečeva.
– Manji je broj đaka na popravnom u odnosu na prošlu godinu – kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda. – Posle upućenih žalbi, mnogi od njih su odgovarali pred komisijom i popravili ocene. Razlozi koje najčešće navode za loš uspeh su – da nastavnici nisu držali dopunsku nastavu, da im nije upisana ocena kada su odgovarali, da nije evidentirana njihova aktivnost tokom časa… Zatim odgovaraju pred komisijom, koja im popravi jedinicu.
Antić ističe da nikoga ne interesuje to što učenici ne dolaze na časove dopunske nastava, pa posle “prozivaju” nastavnike da nisu držali časove. On naglašava da su rad i disciplina u školi katastrofalni, kao i da svi idu linijom manjeg otpora, pošto su nastavnicima “vezane” ruke. Kako bi izbegli rasprave sa učenicima i njihovim roditelјima, lakše je omogućiti deci da odgovaraju pred komisijom.

Oko hiljadu ljudi godišnje pokuša samoubistvo,svaki treći maloletan!

Ove nedelje potresla nas je vest o smrti tinejdžera u Novom Sadu koji se obesio. Statistika pokazuje da godišnje oko hiljadu ljudi digne ruku na sebe, skoro svaki treći je maloletno lice. Mnogo je više pokušaja samoubista nego što beleži statistika, jer obično porodica o tome ne govori. Ako ne dobiju pravu pomoć, upozoravaju stručnjaci, oni koji su jednom pokušali da se ubiju, to će učiniti ponovo. Neretko posle tragedije saznamo da je dete u poslednje vreme bilo povučeno, depresivno, tužno. O tome često svedoče i poruke ostavljene na društvenim mrežama, koje stručnjaci tumače kao apel za pomoć.
 “Sve to što nije bilo uobičajeno do tog nekog perioda za mladog čoveka, a sada jeste aktuelno, jeste znak trpljenja, verovatno depresije i postoji rizik za pokušaj samoubistva. Kad neka kap prepuni već punu čašu patnje, onda onda se on impulsivno opredeli da napravi to kao impoulsivan akt”, objašnjava Vojislav Ćurčić, specijalista neuropsihijatar i psihoanalitičar. Dodaje da je znak upozorenja da se nešto ozbiljno dešava kada promene postanu upadljive u odnosu na ono što je bilo uobičajeno za adolescente. Ta kap može da bude konflikt u porodici, svađa sa vršnjacima, ljubavni problemi… Roditelji često ne prepoznaju upozoravajuće znake.
Osamljivanje deteta, izostajanje sa nastave, sate provedene za računarom, obično tumače kao normalno tinejdžersko ponašanje. “Ono što primećujem kao roditelj i među roditeljima vršnjaka moje dece je da su roditelji prezauzeti. Roditelj dosta vremena potroši na nabavku novca, materijalnih sredstava na uštrb toga da bude sa svojom decom. Onda ima sve manje i manje tog kontakta roditelj-dete, koji je ranije bio intenzivniji jer je roditelj više vremena provodio sa svojom decom”, smatra psiholog Vesna Nenadić iz udruženja “Roditelj”.

Potrebni meseci za pomoć

Vojislav Čurčić napominje da su i on, ali i njegove kolege, radili sa dosta mladih ljudi koji imaju probleme, pate, pokušavaju samoubistvo. “Oni su tada obično spremni na saradnju jer trpe, pate i potrebna im je pomoć da nekako izađu iz te patnje i nađu neka rešenja za svoje trpljenje”, ukazuje Čurčić. Nekada su potrebni meseci da se nađe rešenje ali leka ima. Opasnost vreba i sa interneta. Bilo je slučajeva opasnih igrica, gde su deca od nepoznatih osoba, dobijala zadatak da naude sebi. “Mi smo nekad bili tinejdžeri i znamo da ono što hoćemo da sakrijemo možemo da sakrijemo od svojih roditelja. To se nije promenilo ni sa današnjom decom. Kao roditelj pokušavam, negde se informišem i sama, ne špijunirajući decu, nego da vidim koji su to sadržaji, koji su to blogeri koji su sad aktuelni, koje su to igrice koje moje dete igra. Pitam ih, razgovaram. Nekad kažu, nekad ne kažu”, dodaje Vesna Nenadić.
Pretnju samoubistvom, makar zvučala kao šala, upozoravaju stručnjaci, ne treba olako shvatiti. Trećina mladih koja jednom digne ruku na sebe, to pokuša ponovo. Kad ne dobiju pomoć, smrt vide kao jedino rešenje problema.

By admin