Преузима ли министар просвете одговорност за евентуалне фаталне последице?

Медијима 

Преузима ли министар просвете одговорност за евентуалне фаталне последице?

Када је 13 јуна ове године објављен Правилник о измени и допуни Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установа које обавља делатност основног образовања и васпитања(„Службени гласник РС“, 45/2018 од 13/06/2018), Независни синдикат просветних радника Војводине апеловао је на надлежне да још једном прочитају и коригују усвојене измене.

Наиме, спровођењем тог Правилника ризикују се БЕЗБЕДНОСТ И ЖИВОТИ НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА СВИХ ШКОЛА У СРБИЈИ!

Наиме, изменом члана 14 постојећег Правилника смањен је број извршилаца на пословима домара/ложача и то тако да је у скоро свим школама тај број преполовљен! Како смо и тада

упозоравали, тако нешто апсолутно је неодрживо. Узећемо пример једне школе средње величине, школе са нпр. 1800 м2. Та школа ради у две смене јер нема просторних могућности да образовно васпитни рад реализује у једној (око 300 ученика). У тој школи грејање се остварује преко система централног

грејања, сопственим системом на гасовито гориво. Од пре три дана, због тога што министарство није кориговало поменути Правилник, на послу домара/ложача ради 0,5 извршилаца!!! Дакле, човек који има половину радног времена (4 сата) треба да током 6 месеци грејне сезоне брине о систему грејања, и то од 6 ујутру па до 19 часова поподне. ЦЕЛИХ 13 САТИ! Поред тога, за тих 4 сата колико је ангажован, треба да одржава и све оне текуће ствари у школи попут струје, воде, столарије, санитарија….. да коси траву и одржава двориште. Ако је министарство тако нешто замислило као могуће, треба само да нам кажу где је Кларк Кент и тона криптонита!

На овај начин, не само да су људи остали са половином минималца (12 хиљада месечно) већ су и сви запослени и ученици школе доведени у ситуацију опасну по живот! Шта ће се десити ако у току дана, када је човек већ отишао да ради неки додатни посао да би прехранио децу, дође до неке хаварије на котлу? Ако притисак доведе до експлозије у моменту када су и деца у школи, а човека који то треба да спречи – НЕМА? Да не говоримо да је у неким ситуацијама још и горе јер може да се деси да тај човек са пола радног времена треба да брине и о некој подручној школи удаљеној десетак километара од матичне! Разумемо ми потребу за штедњом, али да ли је Србија толико потонула да ризикује стотине живота због 12 хиљада динара месечно?

Министар је овај Правилник потписао, сада би било време и да (бар) јавно преузме одговорност за евентуалне фаталне последице! Ако већ немају слуха на апеле синдиката, можда би свако од нас, као родитељ, бака, дека…требао да постави питање безбедности наше деце у школама. Све и да преузму одговорнст, шта ћемо са њом када се несрећа деси? Све због 12000 динара месечно по школи!.

У Новом Саду
4.септембар 2018.године

Потпредседник
НСПРВ Душан Кокот

2018-09-04 Preuzima li ministar prosvete odgovornost za eventualne fatalne posledice – medijima