Vesti – 05.09.2018.

Sindikati: Časovi kraći u 1. 000 škola!

U više od 1.000 škola u Srbiji časovi su u ponedeljak bili  skraćeni na 30 minuta, saopštila su četiri prosvetna sindikata koji su štrajkovali. Oni u zajedničkom saopštenju navode da nastavljaju borbu da se prosvetni radnici nađu u devetoj platnoj grupi.   
Naredni štrajk najavljuju za 11. septembar. U štrajku su u ponedeljak 3. septembra  bili Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, GSPRS “Nezavisnost”, Sindikat radnika u prosveti Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije.

Vlada Srbije: Do kraja godine Agencija za kvalifikacije

Vlada Republike Srbije će do kraja 2018. godine osnovati Agenciju kvalifikacije, a na  predlog Saveta za Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije (NOKS) biće osnovana Sektorska  veća, kao tela zasnovanih na principu socijalnog partnerstva. Snažne tehnološke i ekonomske promene uslovile su promene u svim segmetnima društva, a naročito u svetu rada i na tržištu radne snage. Novo radno okruženje pred obrazovanje je postavilo nove zahteve. Od obrazovanja se očekuje da za relativno kratko vreme pojedinac postane zapošlјiv, da po završetku obrazovanja naučeno stavi u funkciju i tako unapredi svoj položaj na tržištu rada.
Uprkos prepoznatim potrebama tržišta i preduzetim aktivnostima, u praksi i dalјe postoje problemima kao što su neusklađenost ponude i potražnje na tržištu radne snage, veliki broj neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti, visoka strukturna nezaposlenost, rastuća nezaposlenost, naročito mladih i dr.
Kada je o kvalifikacijama reč, tržište rada karakteriše neuređen sistem kvalifikacija, otežana pokretlјivosti radne snage kao i otežana komunikacija sa svetom rada. Pored naziva kvalifikacije i dužine školovanja poslodavci koji zapošlјavaju radnu snagu ne raspolažu nikakvim podacima o tome šta pojedinci po izlasku iz sveta obrazovanja znaju da rade, tj. koje su njihove kompetencije, za koje su poslove oni osposoblјeni da rade. U cilјu prevazilaženja tih problema i pravlјenja spone između sveta obrazovanja i tržišta rada,  jedan od strateških prioriteta Vlade Republike Srbije je implementacija Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji (NOKS) zasnovanog na socijalnom partnerstvu i širokom društvenom konsenzusu.
Uspostavlјanjem NOKS biće definisano šta svaki pojedinac može i zna da radi shodno stečenim kvalifikacijama. Od toga benefite će ostvarivati i poslodavci i pojedinci, a samim tim i društvo u celini. Svaki poslodavac će imati uvid u to ko šta na tržištu radne snage zna da radi, što je od posebog značaja za strane investitore koji nisu u potpunosti upoznati sa obrazovnim sistemom zemlјe gde posluju.
Posmatrano iz ugla pojedinca, uspostavlјanje NOKS u značajnoj meri unaprediće karijerni razvoj pojedinaca, tako što će svi budući đaci/studenti imati uvid u to šta će na kraju obrazovanja znati i umeti da rade, na kojim poslovima će se moći zapošlјavati i/ili nastaviti školovanje.
U sistemu NOKS pored kvalifikacija stečenih formalnim obrazovanjem u obzir će biti uzete i kvalifikacije stečene neformalnim obrazovanjem i informalnim učenjem, što je u skladu sa praksom da je kompetentnost tj. ishod učenja na tržištu rada važnija od toga kako je ista stečena.
U prethodnom periodu ostvareni su značajni rezultati na tom polјu. Donet je Zakon o NOKS i osnovan je Saveta za NOKS, savetodavno telo koje će obezbeđivati preporuke u oblasti politika o procesu planiranja i razvoja lјudskog potencijala u skladu sa relevantnim javnim politikama u oblasti celoživotnog obrazovanja, zapošlјavanja, karijernog vođenja i savetovanja, regionalnog/lokalnog razvoja.
Radi obavlјanja stručnih i razvojnih poslova u obezbeđivanju kvaliteta sistema kvalifikacija (izrade predloga standarda kvalifikacija, vođenja registra…) i koordinacije između Saveta za NOKS i drugih nadležnih institucija u svim aspektima razvoja i implementacije NOKS, Vlada će do kraja 2018. godine osnovati Agenciju kvalifikacije.
Na predlog Saveta za NOKS Vlada će do kraja 2018. godine osnovati Sektorska veća, kao tela zasnovanih na principu socijalnog partnerstva. Sektorska veća biće nadležna za analizu postojećih i utvrđivanje novih kvalifikacija u sektoru, identifikovanje kvalifikacija i njihovo osavremenjavanje, identifikovanje kvalifikacija koje više ne odgovaraju potrebama sektora, utvrđivanje predloga standarda kvalifikacija u okviru sektora, razmatranje implikacija NOK na kvalifikacije unutar sektora i predlaganje liste kvalifikacija po nivoima i vrstama koje mogu da se stiču priznavanjem prethodnog učenja. Na osnovu analize tržišta preloženo je 12 sektorskih veća.
U skladu sa donetim Zakonom, MPNTR je u procesu donošenja pravilnika, podzakonskih akata.

Brnabić: Obrazovanje je osnova snažnog društva

Premijerka Ana Brnabić svoje zapažanje o promenama u svetu ilustruje rečenicom kolumniste “Njujork tajmsa” Tomasa Fridmana da nam u budućoj hiperglobalnoj ekonomiji niko neće dati posao, već ćemo morati sami da ga izmislimo. Ta rečenica, kaže premijerka u autorskom tekstu za “Politiku”, možda najbolje oslikava šta je budućnost obrazovanja i tržišta rada. Kako kaže, očekuje se da će današnji srednjoškolci tokom svoje karijere imati više od 10 zanimanja u različitim oblastima, a prema Svetskom ekonomskom forumu, učenici današnjih osnovnih škola baviće se zanimanjima koja još ne postoje, dok će veliki broj današnjih zanimanja zameniti mašine i veštačka inteligencija.
Odgovorna vlada mora da ide u susret promenama i pripremi društvo za tako drastične promene, uverena je premijerka te kaže da je cilj njene vlade da obrazovni sistem uči mlade kako da misle, a ne šta da misle. “Da kreiramo društvo kompetentnih ljudi čije su ideje, inovacije i znanje osnovni pokretač razvoja zemlje”, poručuje, te dodaje da je odgovornost onih koji u ovom trenutku odlučuju da pokažu i nauče mlade generacije da učestvuju u kreiranju sopstvene i zajedničke budućnosti, da se ne plaše da preuzimaju inicijative, ali i odgovornost za ono što rade.
Želimo da ih ohrabrujemo da pokušavaju i da se ne plaše neuspeha, već da idu hrabro u susret šansama i svojim snovima, navodi premijerka i dodaje: “Naš zadatak je da im pomognemo da izgrade samopouzdanje i budu borci”.
Tim putem, podseća, krenulo se pre više od godinu dana, te pominje Fondaciju “Petlja” i Inicijativu Digitalna Srbija, uvođenje programiranja kao obaveznog predmeta od petog razreda, uvođenje posebnih odeljenja za nadarene za informacione tehnologije u gimnazijama ate povećanje broja tih odeljenja za godinu dana gotovo pet puta.
Deo reforme obrazovanja je i uvođenje dualnog i preduzetničkog obrazovanja koje priprema mlade za savremeno tržište rada, napominje Brnabić te navodi da je želju za dualnim profilima izrazilo čak 17.890 učenika, što govori da mladi u Srbiji menjaju fokus na posao, umesto na diplomu radi diplome.
U autorskom tekstu premijerka govori i o većem broju izbornih predmeta koji podstiču kreativnost, o polit-programu “Digitalni udžbenik – digitalni nastavnik”, pilot-projekat “E-prosveta”… Premijerka navodi i da država uz podršku EIB ulaže više od 60 miliona evra u velike infrastrukturne projekte, poput naučno-tehnoloških parkova u Novom Sadu i Nišu, razvojni centar “Biosens” instituta u Novom Sadu, laboratorija na Elektronskom fakultetu u Nišu…
Posle osam godina, sistemski je omogućen prijem 1.000 doktoranada na naučnoistraživačke projekte Ministarstva prosvete, sledeće godine počinje da radi Fond za nauku, radimo na uspostavljanju kontakta s našim naučnicima i inovatorima širom sveta, nabraja premijerka.
Kaže da je svesna da je potrebno vreme da bi novine zaživele, ali napominje da su one važne, “jer smo njima započeli korenite promene kojima uvodimo modernu praksu, metode učenja i menjamo odnos prema znanju”. “Ne smemo da zaboravimo da je znanje najvredniji resurs u 21. veku. Verujem da ćemo savladati sve izazove i da ćemo napraviti iskorak koji nam je potreban da bismo kreirali modernu Srbiju, koja je pobednik u četvrtoj industrijskoj revoluciji”, navodi Brnabić, te dodaje da je ponosna na naučnike i talentovane đake koji su u svemu tome već videli šansu i što nam svima ličnim primerom pokazuju kako se, prihvatajući prilike, ide u susret budućnosti koja pripada svima nama.

Šarčević: Nova školska godina u znaku reformi

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavio je da će nova školska godina, koja je upravo počela, biti u znaku reformi. On za “Večernje novosti” objašnjava da su u gimnazije uvedeni novi izbori predmeti, da će obaveznu informatiku i nove nastavne planove i programe imati i učenici šestog razreda. U IT gimnazije, dodaje, upisano je više od 1.200 đaka, osnovne škole opremljene su sa 2.000 digirtalnih učionica, uvedeno je više od 100 elektronskih udžbenika a e-dnevnik stiže u još 1.200 škola. Šarčević kaže da je samo iz republičkog budžeta potrošeno 1,3 milijarde dinara za rekonstrukciju 860 škola, kao i da očekuje da bar jos polovinu tog iznosa izdvoje i lokalne samouprave. 

Povećan obuvat dualnim obrazovanjem

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević ističe da je povećan obuvat dualnog obrazovanja po kome se uči u 80 odeljenja u vise od 30 škola te da će dva i po puta više đaka učiti po dualnom modelu nego prošle godine.

Šarčević: Sindikati su samo delimično u pravu

Povodom zahteva prosvetara, ministar Šarčević kaže da su sindikati samo delimično u pravu, ali da je trebalo da uđu u pregovore odmah posle odmora. “Imaju legitimno pravo da traže da budu bolje pozicionirani u okviru javnog sektora, ja sam im tu dobar savetnik i oni to znaju. I dalje postoji prostor da se neke stvar poprave, kada je reč o platnim razredima”, rekao je Šarčević. Kada je reč o tehnološkom višku, Šarčević pominje 4.000 ljudi, ali kaže da će se za većinu naći rešenje u okviru sistema.

Preminuo Vladeta Jerotić

Akademik Vladeta Jerotić preminuo je juče ujutro u Beogradu u 95. godini. To je na svom Fejsbuk nalogu objavila Zadužbina Vladete Jerotića, čiji je on bio osnivač. Vladeta Jerotić bio je istaknuti srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut i književnik, svestrani erudita i akademik SANU. Rođen je 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a zatim je specijalizirao neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju.
Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja beogradske bolnice “Dr Dragiša Mišović”. Od 1985. do penzionisanja, kao profesor po pozivu, predavao je pastirsku psihologiju i medicinu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Od 1984. godine Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovni je član Medicinske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti (Odeljenja jezika i književnosti).

Udovičić na EU omladinskoj konferenciji u Beču

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić učestvovao je 03. septembra  na EU omladinskoj konferenciji čiji je domaćin Austrija koja trenutno predsedava Savetu EU i sastao se sa evropskim komesarom za obrazovanje, kulturu, mlade i sport Tiborom Navračičem sa kojim je razgovarao o učešću Srbije u Erazmus+ programu. Fokus konferencije, koja okuplja više od 250 mladih i donosilaca odluka iz više od 30 evropskih država, jeste da istraži na koji način se 11 Ciljeva mladih mogu realizovati, polazeći od Ciljeva mladih kao glavnog ishoda EU konferencije u Sofiji iz aprila ove godine.
EU omladinska konferencija u Beču je poslednja konferencija za vreme trio predsedavanja Savetom EU (Estonija-Bugarska-Austrija) u sklopu Šestog ciklusa strukturiranog dijaloga pod nazivom “Mladi u Evropi: šta dalje”.

Brnabić i Burginjon o sredstvima za istraživanje

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić razgovarala je 3. septembra sa predsednikom Evropskog saveta za istraživanje profesorom Žan-Pjer Burginjonom o mogućnostima da naši naučnici u što većem broju dobiju sredstva za svoja istraživanja. Evropski savet za istraživanje raspolaže sa ukupnim budžetom u iznosu od 13 milijardi evra koje ulaže u naučne projekte i do sada je podržao već dva projekta u Srbiji. ERC je deo okvirnog programa Horizont 2020. za istraživanja i inovacije koji pruža podršku vrhunskim istraživanjima. Kako je saopštila Pres služba Vlade, premijerka naglasila je da su prioriteti vlade razvoj obrazovanja, nauke i tehnologije. Premijerka smatra da naši naučnici mogu da zadovolje jedini kriterijum koji je postavljen za dobijanje finansijskih sredstava od saveta, a to je naučna izvrsnost, i istakla da ćemo od osnivanja Fonda za nauku uspostaviti konkurentan način finansiranja nauke u Srbiji. Kao još jedan od ključnih ciljeva vlade, Brnabić je podvukla povezanost nauke i privrede u Srbiji. Predsednik Evropskog saveta za istraživanje Žan-Pjer Burginjon smatra da Srbija ima veliki naučni potencijal i da je nastupila nova era finansiranja nauke, koja se oslanja na tri glavna stuba – izvrsnost u nauci, vođstvo u industriji i oblast društvenih izazova.
Brnabić je istakla značaj formiranja Fondacije za istraživanja za Zapadni Balkan koji bi podršku dao najtalentovanijim mladim istraživačima u regionu. Ovim bi se, smatra premijerka, dao podstrek da najkvalitetniji naučnici ostanu u svojoj zemlji.
Profesor Burginjon smatra da se fokus mora usmeriti na područja sa manje razvijenim naučnim infrastrukturama, ka industriji i privatnom sektoru, koji bi dobili mogućnost da konkurišu za grantove Evropskog saveta za istraživanje. Takođe je podržao ideju da se osnuje regionalna kancelarija za ERC donacije, koja bi obezbedila svu neophodnu pomoć u procesu aplikacije istraživačima iz regiona.

Bespovratna sredstva ERC-a mladim istraživačima

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj, Nenad Popović, sastao se  u ponedeljak sa predsednikom Evropskog istraživačkog saveta iz Brisela (ERC), Žan Pjer Burginjonom, i tom prilikom istakao da Srbija ima interes da što više mladih istraživača konkuriše za bespovratna sredstva koja dodeljuje Evropski istraživački savet. “Vlada Republike Srbije učiniće sve da stvori uslove da što veći broj mladih istraživača iz Srbije konkuriše za grantove ERC, jer to vidimo kao izvanrednu priliku da osnažimo naše istraživačke i inovacione potencijale, kao i da obezbedimo veći prodor i primenu naučnih istraživanja u srpskoj privredi”, rekao je Popović, navodi se u izjavi dostavljenoj medijima.
On je naveo primer Mađarske koja je u prethodnom periodu ostvarila visok stepen uspešnosti u privlačenju ERC grantova za razvoj istraživanja i inovacija. „”Mađarska je to učinila kroz kreiranje programa malih grantova, u iznosu od deset do sto hiljada evra. Koristićemo iskustva Mađarske, i u tom smislu nadam se čvršćoj saradnji srpskih i mađarskih istraživača u transferu iskustava i znanja, kako bi i Srbija privukla više ERC i drugih evropskih grantova u budućnosti”, naglasio je Popović. On je izneo ideju da se uspostavi regionalna kancelarija ERC za region Balkana, kao i da je za Srbiju važno da pored univerziteta i akademske zajednice, stimuliše i ohrabri industriju i privatni sektor da direktno apliciraju za grantove ERC.
Popović i Burginjon su se složili da je, u skladu sa novim evropskim programom finansiranja istraživanja i inovacija, Horizon Europe, koji počinje 2020. godine, razvoj i primena inovacija jedna od najznačajnijih tema u tom programu. Sastanku su prisustvovale i jedine dve dobitnice ERC grantova u Srbiji, dr Sofija Stefanović i dr Magdalena Đorđević.

Više od 60.000 dece uči na jezicima manjina

Direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović čestitala je učenicima, nastavnicima i nastavnom osoblju početak nove školske godine i istakla da je i u ovoj školskoj godini deci pripadnicima nacionalnih manjina širom Srbije obezbeđeno da pohađaju nastavu na maternjem jeziku. U Srbiji je za preko 60.000 dece obezbeđeno obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, poručila je Paunović. U izjavi dostavljenoj medijima, Paunović je najavila da će Kancelarija za ljudska i manjinska prava i ubuduće snažno podržavati nastojanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao nosilaca prava na samoupravu i u oblasti obrazovanja, da deca i mladi ostvaruju pravo školovanja na maternjem jeziku i time doprinose očuvanju nacionalnog identiteta.
U čestitki Paunovićeve se navodi da je ulaganje u obrazovanje najbolja investicija svakog društva, te da je uverena da će znanje stečeno tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja učenici iskoristiti za svoj lični uspeh, kao i za razvoj naše zemlje. “Želim da vam školski dani budu srećni, da vam početak nove školske godine bude početak lepog životnog razdoblja što će vam ispuniti detinjstvo i biti celog života riznica lepih uspomena”, navela je Paunović.

Sajam sporta u Zrenjaninu

U zrenjaninskoj hali Medison održan je sajam sporta na kome su predstavljene aktivnosti sportskih udruženja članica Sportskog saveza grad Zrenjanina. Sajam sporta održan je uz punu podršku i pomoć Ministarstva omladine i sporta “Država Srbija maksimalno ulaže u sport, to se pokazalo i na poslednjim Olimpijskim igrama svi su mislili da neće biti medalja ali posle moje medalje sve je krenulo, i opravdali smo očekivanja države“, izjavio je Davor Štefanek.
Posetioci sajma su imali priliku da se upoznaju sa mnoštvom sportskih sadržaja, koji postoje kako u Srednjobanatskom okrugu, tako i šire, kao I da se upoznaju sa velikanima našeg sporta. “Kroz ovu Dvoranu je prošlo mnogo vrhunskih igrača, mnogo vrhunskih stručnjaka mnogo osvajača Olimpijskih medalja, Svetskih medalja zaista ova Dvorana je jedna odr retkih dvorana ne samo u Srbiji, ne samo u gradu Zrenjaninu ja mislim čak i šire“, rekao je Momir Rnić, proslavljeni reprezentativac rukometni trener.
“Ovo je moj grad bez obzira što sam ja otišla kao mlada iz ovog grada, ali uvek se vraćam u ovaj grad gde mi je srce , ovde sam počela karijeru, ovde sam završila, i veoma mi je drago da mogu da vidim da ovo ovako živi pogotovo mladi sportisti“, rekla je Miroslava Najdanovski, proslavljena plivačica.
Pokrajinska vlada i gradska uprava grada Zrenjanina u ovoj i sledećoj godini pripremili su niz projekata kojim će se poboljšati kvalitet života u Zrenjaninu. “Znate da Pokrajinska Vlada rekonstrukciju Grdaskog stadiona sa izgradnjom nove atletske staze, I to je najveći infrastruktorni projekat u ovoj godini koji se finansira iz Pokrajinskog budžeta“, rekao je Vladimir Batez, pokrajinski sekretar za sport i omladinu.
“Mi smo iskoristili priliku pre svega da okupimo našu decu da se pohvalimo, I da vide drugi ljudi šta mi radimo a poseban je benefit što su došli naši legendarni Olimpijci i Branko Simić I Rnić, i Vanja Grbić, a posebno Bazeh Boškan i svi ostali“, izjavio je gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić. Sajam sporta je prilika da deca upoznaju razne vrste sportova i da se odluče koji bi im bio najbliži i najprihvatljiviji.   https://www.youtube.com/watch?v=AyDzpkPLKjQ

Radojičić: Tri milijarde za obnovu prestoničkih škola

Grad Beograd planira da do 2020. godine izdvoji više od tri milijarde dinara za rekonstrukciju i ulaganje u školske ustanove, najavio je u ponedeljak gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić. “Grad će nastaviti da ulaže napore kako bi deca na pravi način provodila slobodno vreme. Trudićemo se da obezbedimo čitav niz besplatnih aktivnosti i programa čiji će osnovni cilj biti kvalitetno odrastanje svih naših školaraca”, rekao je gradonačelnik u razgovoru sa učenicima i nastvanicima OŠ “Drinka Pavlović” . Radojičić je, kako se navodi u saopštenju Gradske uprave, naglasio da je početak školske godine “veoma značajan za nastavnike, ali i za ljude koji se nalaze na rukovodećim položajima u obrazovnim ustanovama”, a gradska uprava će nastaviti da im stvara što bolje uslove, “na zadovoljstvo dece, roditelja i svih drugih koji učestvuju u sistemu obrazovanja”.

Seminar “Rosatoma” u Privrednoj komori Srbije

U Privrednoj komori Srbije juče je otvorena konferencija na kojoj je ruska Državna korporacija “Rosatom”, globalni lider u oblasti primene nuklearne energije u mirne svrhe, predstavnicima srpskih kompanija, naučno-istraživačkih organizacija i državnih institucija predstavila svoje projekte i plan nastupa na tržištu Srbije. Konferencija je organizovana u saradnji sa Kabinetom ministra za inovacije i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije Nenada Popovića, kao i sa Privrednom komorom Srbije.
Na otvaranju skupa prisutnima se obratio ministar Popović, a zatim Andrej Hripunov, šef Trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Srbiji, Boris Arseev, direktor Odeljenja za međunarodne poslove Državne korporacije “Rosatom” i Zoran Vujović, potpredsednik Privredne komore Srbije. “Rosatom” posluje na pet kontinenata u preko 50 zemalja, zapošljavajući čak 250.000 ljudi u preko 330 preduzeća i 37 nuklearnih postrojenja širom Rusije, sa 133 milijarde dolara unapred ugovorenih nuklearnih projekata za narednih 10 godina.
Ta ruska državna korporacija je lider u razvoju inovacija i novih tehnologija u području primene atomske energije u mirne svrhe, pre svega u oblastima energetike, medicine, poljoprivrede i industrije.

Šarčević otvorio sportsku salu u Domu učenika u Kralјevu

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarčević otvorio je 2. septembra novoizgrađenu sportsku salu u okviru  Doma učenika srednjih škola u Kralјevu u čiju je izgradnju uloženo 53.575.810 dinara. Reč je o zaista kvalitetnom objektu koji ima sve sadržaje. Objekat ima i  aneks. Sama sala ima površinu veću od 900 kvadrata, kazao je Šarčević i naveo da će salu osim učenika doma koristiti i sportski klubovi. Izgradnja sportske sale sa aneksom sprovedena je u tri faze, a radovi su završeni u februaru. Ukupna površina objekta je 1.160 metara kvadratnih. Hala je opremlјena svom sportskom opremom.
Ministar je naglasio da obrazovanje više nije pasivan proces i da je u tesnoj vezi sa privredom. Kreiranje politike upisa i novih modela ustanova je zadatak Ministarstva i da u skladu sa potrebama i vremenom ispratimo ono što je privredi najpotrebnije, kazao je Šarčević.
Otvaranju su pored predstavnika Ministarstva, prisustvovati i gradonačelnik Kralјeva Predrag Terzić i direktor Doma učenika Dragutin Karanović.
Gradonačelnik Kralјeva istakao je da se ulaganje u obrazovanje višestruko vraća. Ulaganje u obrazovanje donosi najbolјe prinose, zato su i lokalna samouprava i Ministarstvo prosvete zajedničkim naporima uspeli da ovu investiciju dovedu do kraja, rekao je on.
Direktor Doma učenika Dragutin Karanović zahvalio je ovom prilikom Ministarstvu prosvete na podršci. U novoizgrađenoj sali  zatim  je odigrana i revijalna košarkaška utakmica timova Ministarstva prosvete i Doma učenika.

Vremeplov: Umro Jovan Ristić

Na današnji dan 5. septembra 1899. godine  umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata 19. veka. Uspešno je vodio pregovore s Turcima o oslobađanju srpskih gradova, bio je predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer. Napisao je “Diplomatsku istoriju Srbije 1875-1878”.

Vremeplov: Umro Slavko Leovac

U Beogradu je 5. septembra 2000. godine umro Slavko Leovac, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, jedan od najistaknutijih književnih kritičara i istoričara srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka. Najznačajnija dela: zbirke eseja “Svetlo i tamno”, “Mit i poezija”, “Metamorfoze”.

Vremeplov: Rođen Tomazo Kampanela

Na današnji dan 5. septembra 1568. godine rođen je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. godine na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu “Grad sunca” koje je postalo udžbenik utopijske filozofije.

Vremeplov: Umrla Majka Tereza

U Kalkuti je 5. septembra 1997. godine umrla Majka Tereza, misionarka koja je život posvetila siromašnim i bolesnim. Za svoj humanitani rad dobila je 1979. godine Nobelovu nagradu za mir. Albanka cincarskog porekla rođena je u Skoplju. 1928. godine stupila je u družbu Majke Božije od Loreta u Irskoj, a potom je u Kalkuti 1950. godine osnovala novu družbu Sestre misionarke ljubavi.

Vremeplov: Umro Ogist Kont

Francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i sociologije (“Kurs pozitivne filozofije”, “Sistem pozitivne politike”), umro je na današnji dan 5. septembra 1857. godine.

Usporite pored škole

Prvog dana nove školske godine pojačana je kontrola saobraćaja pre svega u blizini škola. Nadležni podsećaju da je ograničenje brzine u zoni škole 30 kilometara na sat.  Podsetimo, roditelji i učitelji moraju da paze kako se ponašaju u saobraćaju i poštuju saobraćajna pravila, jer deca kroz njihove postupke uče i na njih se najviše ugledaju. Poruka vozačima je da širom otvore oči, voze polako i pažljivo. Usporite pored škole i obratite pažnju na đake, jer oni sigurno neće obratiti pažnju na vas!

Obuke za voditelјe u projektu „Bezbedan internet za celu porodicu“

U okviru projekta „Bezbedan internet za celu porodicu“ 3. septembra održan je drugi deo obuke za voditelјe treninga za zaposlene u predškolskim ustanovama i osnovnim školama. Reč je o projektu koji Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja realizuje u saradnji sa Unicefom, Užičkim centrom za prava deteta uz podršku kompanije Telenor. Nakon što prođu obuku vaspitači i učitelјi će realizovati radionice sa roditelјima i decom/učenicima. Cilј radionica je da  se razviju digitalne kompetenecije, kao i da se ukaže na mogućnosti koje pruža digitalna tehnologija uz izbegavanje potencijalnih rizika i štetnih efekata njenog korišćenja. Pilot projekat će biti realizovati u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Užicu i Nišu.

Šarčević i Stefanovićv potpisali Protokol o bezbednosti dece

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarčević i ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Nebojša Stefanović potpisali su 31. avgusta u OŠ „Vuk Karadžić“ u Surčinu Protokol o saradnji na programu „Osnovi bezbednosti dece“.
Šarčević je rekao da Ministarstvo prosvete ima izuzetnu saradnju sa MUP kroz programe koji se odnose na bezbednost dece u saobraćaju, na internetu, ali i u vezi sa nasilјem u školama. On je rekao da će se od ove školske godine raditi na sasvim drugačiji način u prvom, petom razredu osnovne škole, kao i u prvom razredu gimnazije. Želim da roditelјi osete manje glavobolјe, da manje uče sa svojom decom. To će im  omogućiti nov plan i program. Čeka nas još mnogo novina u obrazovanju, kazao je on. Prema njegovim rečima, Strategijom u obrazovanju je predviđeno da učenici imaju celodnevnu nastavu i da  sve svoje obaveze završe u školi.
Ministar Stefanović ukazao je da će program koji se ove godine uvodi i za učenike prvog razreda doprineti bezbednijem  odrastanju. Mi smo prethodne godine počeli sa obukom uz pomoć 2.400 naših kolega policajaca i, naravno, i uz penzionisane policajce koji su sa nama zajedno radili u četvrtom i šestom razredu da naša deca budu bezbedna u saobraćaju, da saznaju kako da se ponašaju u poplavama, požarima i drugim nepogodama, kazao je Stefanović. On je kazao da je prošle godine bilo 50.000 predavanja i da su sada ta predavanja prilagođena i učenicima prvog razreda koji će, između ostalog, moći da saznaju šta policija radi, kako biti dobar drug i kako sprečiti nasilјe.
Prethodno su učenici imali priliku da upoznaju teme koje su obuhvaćene programom „Osnovi bezbednosti dece“ .

Gugl napunio 20 godina, a Gugl Hrom 10

Na jučerašnji dan, pre 20 godina, dva studenta registrovala su Gugl kao privatnu kompaniju, a pre 10 godina pokrenut je pretraživač Gugl Hrom. Kako navodi britanski Metro, 4. septembra 1998. godine, dva studenta Lari Pejdž i Sergej Brin u garaži su odlučili da njihova životna misija bude da organizuju sve informacije na svetu kako bi svi mogli da ih koriste. Tako je “rođen” Gugl.
Od tada, Gugl je postao mesto na koje ljudi širom sveta odlaze kako bi pronašli odgovore za kako jednostavna, tako i teška pitanja, a ponekad čak i neka banalna pitanja. U međuvremenu, Gugl je prerastao u imperiju, koja korisnicima pomaže ne samo da pristupe kako korisnim, tako i beskorisnim informacijama, već im daje i smernice preko Gugl Maps-a, pomaže da međusobno budu u kontaktu preko gmail-a ili uči ljude da vežu mašnu uz pomoć snimaka na Jutjubu. Gugl je korisnicima omogućio da komuniciraju na više od 100 jezika preko Gugl Translate-a, kao i da istraže mesta koja nikada ne bi mogli da vide bez Gugl Eartha-a itd.

About the Author

admin