Vesti – 06.09.2018.

Rastrčali se po školama: Nјilaš u Horgošu,  Kovačević u Palanci, Sakalaš u Feketiću, Kašerić u Novom Sadu, …

Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice su 3. septembra posetili nekoliko osnovnih škola u Vojvodini. Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalј Nјilaš posetio je Osnovnu školu „Karas Karolinaˮ Horgošu. Obraćajući se prisutnim učenicima, sekretar Nјilaš je istakao: „Škola i nastavnici vas uče i tome da budete uspešni i da verujete u sebe što su dve usko povezane stvari. Zadatak je svih segmenata društva, uklјučujući i pokrajinu, da olakšamo vaš put ka uspesima i sticanju samopouzdanja“. Prvog dana nove školske godine zamenik pokrajinskog sekretara Milan Kovačević posetio je OŠ „Vuk Karadžić“ u Bačkoj Palanci, podsekretar Žolt Sakalaš OŠ „Nikola Đurković“ u Feketiću, dok je pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje Bilјana Kašerić posetila OŠ „Svetozar Marković Toza“ u Novom Sadu.

Prva dama sa prvacima: Učite, ali ne zaboravite i da se igrate!

Supruga predsednika Srbije Tamara Vučić obišla je s početkom nove školske godine Kuršumliju, gde je prvacima u OŠ “Miloje Zakić” podelila rančeve sa školskim priborom i poručila im da budu vredni, marljivi i radni, ali i da nikada ne zaborave da se igraju, jer je igra, kaže, važan deo detinjstva. Mališane je u toj osnovnoj školi, koja je prve učenike primila 1980. godine, na klupama sačekala “dobrodošlica” u vidu ispisane pesme sa porukom da budu dobri učenici, ali i ljudi, a sa suprugom predsednika Srbije podelli su svoje najveće radosti, očekivanja, ali i strahovanja, među kojima su i – loše ocene
Predsednikova supruga obišla je i OŠ “Drinka Pavlović” u Kosaničkoj Rači. Tamari Vučić je tom prilikom uručena zahvalnica za doprinos unapređenju položaja dece i mladih koji žive uz administrativnu liniju.

Ružić i Mali sa sindikatima o reformi plata u javnoj upravi

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić i ministar finansija Siniša Mali razgovarali su u ponedeljak sa predstavnicima sindikata o reformi sistema plata u javnoj upravi, a Ružić je istakao da će od 1. januara 2019. svi zaposleni u javnoj upravi preći na jednu jedinstvenu osnovicu, dok će s predlogom koeficijenata koji će određivati iznose plata za radna mesta izaći krajem ovog meseca. Naglasio je da se traga za najboljim rešenjem kako bi se vrednovala specifičnost posla, a ne samo stručna sprema. Na sastanku su učestvovali predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, na čelu sa Ljubisavom Orbovićem i Zoranom Stojiljkovićem.

Đorđević: Minimalac za 3 godine stiže potrošačku korpu?

Socijalno-ekonomski savet je saglasan da minimalnu cenu rada u naredne tri godine treba izjednačiti sa cenom potrošačke korpe, koja je sada 36.000 dinara mesečno, izjavio je juče ministar za rad Zoran Đorđević. Kada je reč o tome koliko će biti povećana minimalna cena rada od 1. jauara naredne godine, Đorđević je rekao Pinku da je juče imao sastanak sa ministrom finansija Sinišom Malim, sa kojim je razgovarao na tu temu i da će imati još jedan sastanak pre sednice Socijalno ekonomskog saveta.

Odgovornost za fatalne posledice lošeg Pravilnika?

“Kada je 13 juna ove godine objavlјen Pravilnik o izmeni i dopuni Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanova koje obavlјa delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, 45/2018 od 13/06/2018), Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine apelovao je na nadležne da još jednom pročitaju i koriguju usvojene izmene. Naime, sprovođenjem tog Pravilnika rizikuju se bezbednost i životi nastavnika i učenika svih škola u Srbiji!”,  kaže prof Dušan Kokot, potpredsednik  NSPRV.
“Naime, izmenom člana 14 postojećeg Pravilnika smanjen je broj izvršilaca na poslovima
domara/ložača i to tako da je u skoro svim školama taj broj prepolovlјen! Kako smo i tada upozoravali, tako nešto apsolutno je neodrživo”, kaže Kokot. (Saopštenja)

Šarčević: Za dve godine biće rekonstruisane sve škole

Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja, Mladen Šarčević i gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević obišli su danas novosadsku Osnovnu školu „Nikola Tesla“ koja je obuhvaćena programom modernizacije škola, a čija se realizacija odvija u okviru protokola o saradnju Ministarstva, beogradske firme „JUP Istraživanje i razvoj“ i Grada Novog Sada. “Ovo je samo jedna od škola u Srbiji koje smo obnovili i ako nastavimo ovim tempom za dve godine ćemo rekonstruisati sve škole u Srbiji”, rekao je Šarčević

Uručeni udžbenici đacima u Vukovaru

Vojvođanska vlada predala je komplete udžbenika polaznicima prvih razreda u hrvatskim opštinama Negoslavci, Belo brdo i Borovo koji su počeli sa nastavom po modelu A – na srpskom i ćiriličnom pismu, saopšteno je u utorak  iz pokrajinske vlade. Kako se navodi u saopštenju, podsekretar u sekretarijatu za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Nebojša Vojnović juče je u Vukovaru u saradnji sa Zajedničkim većem opština Vukovara uručio udžbenike učenicima koji upisuju prvi razred na srpskom jeziku.

Beograd: Malo interesovanje za drugi upisni krug na fakultetima

Na državnim fakultetima u Srbiji u toku  je drugi upisni krug, ali je malo interesovanje kandidata. Mnogi fakulteti na kojima je ostalo slobodnih mesta neće popuniti čak ni budžetske kvote. Predaja dokumenata počela je 3. i završena  4. septembra, dok je prijemni ispiti, na većini fakulteta, zakazan za  5. i 6. septembar.

Pojedini smerovi bez upisanih učenika, zanati odlaze u istoriju

Kada govorimo o školama, neki smerovi i dalje nemaju nijednog upisanog učenika, bez obzira na zahteve tržišta. Jedna od njih je i Tehnička škola “Mileva Marić Ajnštajn” u Novom Sadu. Ta škola inače upisuje uobičajen broj učenika. Ipak, neki zanati odlaze u zaborav. Očekivanja nastavnika su da će zakon o dualnom obrazovanju promeniti to stanje, ali je potrebno i unaprediti status zanatskih radnika i onih koji ih zanatu uče.                                              https://www.youtube.com/watch?v=QgbD-MYyY6I

Novi Sad: Sve više školaraca u OŠ „Kosta Trifković”

Svečani program za prijem prvaka u OŠ „Kosta Trifković” održan je 1. septembra  u sali za fizičko te škole. Upisano je 178 prvaka od ukupno 1.320 učenika, a biće ih više od 180 jer će im se pridružiti nekoliko vršnjaka iz Beograda, Bačke Palanke i Pančeva. Ta škola ove godine upisala je više dece nego prethodne, a svake godine novim školarcima popuni se sedam odelјenja. Mališani su najpre sa svojim roditelјima, bakama i dekama i braćom i sestrama dočekani u dvorištu škole, a potom su im nastavnici i učenici četvrtog razreda, zajedno sa starijim razredima i folklornom grupom, svečano poželeli dobrodošlicu. „Za prvake je to veliki dan, imaju tremu i različito reaguju, a svaki roditelј ima drugačiji pristup školovanju i načinu učenja“, kazao je direktor škole „Kosta Trifković” Milan Spasojević.
Nakon pozdravnih reči i dobrodošlice direktora škole, prvaci su s učitelјima otišli do svojih učionica, gde su ih čekali pokloni od škole i sponzora. Doterani, uživajući u upoznavanju s novim školskim drugarima, a u pratnji svojih najdražih, prvačići još uvek nisu potpuno svesni ozbilјnosti škole. Kažu da su im roditelјi objasnili pravila ponašanja, a oni će se potruditi da ih se pridržavaju. Roditelјi, vidno uzbuđeniji od svojih mališana, tvrde da će se maksimalno posvetiti obrazovanju svoje dece jer je u tome klјuč njihovog uspeha u budućem samostalnom životu.

SRVI: Darovi za početak školske godine

Savez ratnih vojnih invalida Vojvodine podelio je prekjuče u svojim prostorijama, u Pasterovoj 2, više od 180 kompleta školskog pribora novosadskim osnovcima čiji su roditelјi članovi tog udruženja. Predsednik Saveza Milenko Čančarević izrazio je zadovolјstvo što može da uradi nešto humano i što ima prijatelјe koji mu pomažu u tome. „Od firme IGB iz Inđije dobili smo 60 paketa, Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raselјenim licima, s direktorom Duškom Ćutilom, donirao nam je oko 65 paketa, dok nam je oko 100.000 dinara uplatila firma „Koning”“, rekao je Čančarević. „To je druga godina kako organizujemo ovakvu akciju, koja i te kako rasterećuje roditelјski budžet, a zadovolјna su i deca jer su dobila kvalitetne sveske, olovke, bojice, lenjire i školske torbe.“
Duško Ćutilo objasnio je da Fond od svog osnivanja do danas pokušava da potpomogne projekte, kako izbegličkih udruženja, tako i populacije ratnih vojnih invalida, a da je trenutno aktuelan program kupovine seoskih kuća s okućnicom, nabavke građevinskog materijala radi adaptacije stambenih objekata, kao i ekonomskog osnaživanja. „Akcija koju je Savez ratnih vojnih invalida realizovao za svaku je pohvalu“, kazao je Ćutilo. „Oni već duže imaju veoma dobre ideje pa smo mi kao institucija dosad bili tu da im, u skladu sa svojim mogućnostima, pomognemo, a verujem da ćemo biti partneri i u narednom periodu.“  

Od novembra nove pokazne karte za studente

Studenti koji žele da kupe mesečne markice za prevoz gradskim i prigradskim autobusima JGSP „Novi Sad” za septembar i oktobar, mogu to učiniti na osnovu prošlogodišnje pokazne karte uz obavezno prikazivanje indeksa blagajniku. U gradskom prevozniku kažu da se to odobrenje ne odnosi na studente koji su ove godine upisali fakultet ili višu školu jer oni moraju da imaju overen formular zahteva za izdavanje nove pokazne karte i da ispoštuju redovnu proceduru izrade. Studentima prve godine čiji su indeksi na fakultetima, odobrava se izrada pokazne karte bez uvida u taj dokument, i to na osnovu overenog zahteva za izdavanje pretplatne karte koji se dobija u visokoškolskim ustanovama. Već od 1. novembra za kupovinu markica svi akademci moraju da imaju nove pokazne karte.

II upisni krug na UNS-u: Na FTN još 398 slobodnih mesta

Za drugi konkursni krug na 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu ima mesta za 2.864 studenta, od čega o trošku države može da studira njih 815.
Na Fakultetu tehničkih nauka, koji prima i najviše studenata, ima još 398 slobodnih mesta: 79 budžetskih i 319 samofinasirajućih. Na studijskom programu Mašinstvo slobodno je 95 mesta, na Proizvodnom mašinstvu tako ima još 13 mesta za samofinasirajuće studente, na Mehanizaciji i konstruktivnom mašinstvu 25 mesta na budžetu, studijski program Mašinstva, Energetika i procesna tehnika nudi 27 slobodnih mesta, dok na studijskom programu Tehnička mehanika i dizajn u tehnici ima slobodnih 30 mesta.  Studijski program Elektrotehnika i računarstvo raspolaže sa još samo 35 samofinansirajućih mesta. Na Građevinarstvu je slobodno 77 mesta. Program Upravlјanje rizikom od katastrofalnih događaja i požara ima 22 slobodna mesta, na program Saobraćaj može da se upiše još 53 studenta. Mesta još ima na studijskom programu Inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu: 41 mesto je budžetsko, a 48 su za one koji bi sami plaćali svoje studije.

Na PMF-u ima ukupno 244 slobodna mesta

Na Prirodno-matematičkom fakultetu ima ukupno 244 slobodna mesta, 159 na budžetu, a 85 na samofinansiranju. Najviše mesta ima na programima Matematika, koju o trošku države može da studira 55 studenata, dok je slobodno još četiri samofinansirajuća mesta. Slobodnih mesta ima i na smeru Diplomirani ekolog – 29, na smeru Fizika, na koju može da se upiše još 31 student na budžetu i još šest koji bi se samofinansirali, i Zaštita životne sredine, gde ima 22 upražnjena mesta na budžetu i dva na samofinansiranju.

Na Tehnološkom preostala još 62 mesta

Na Tehnološkom fakultetu preostala su još 62 mesta: 37 na budžetu i 25 samofinansirajućih. Na programima uglavnom ima po dva ili tri slobodna mesta, a najviše mesta ima na programu Tehnologija konzervisane hrane: 16 budžetskih i četiri samofinansirajuća mesta.

Na Filozofskom ostalo je 227 slobodnih mesta

Na Filozofskom fakultetu, za čije programe tradicionalno vlada veliko interesovanje, ostalo je 227 slobodnih mesta, 33 su budžetska, a 194 samofinasirajuća. Najviše mesta ima na grupama Mađarski jezik i književnost, (14), Rusinski jezik i književnost (13), Srpska književnost i jezik (39), Francuski jezik i književnost sa drugim romanskim jezikom i kulturom (29), na Filozofiji ima 22 nepopunjena mesta, na Istoriji 17, 15 je slobodnih samofinansirajućih mesta na Sociologiji, 14 na programu Srpska filologija u kontaktu sa slovačkom/mađarskom filologijom.

Na Ekonomskom preostala su još 324 mesta

Na Ekonomskom fakultetu preostala su još 324 mesta, od kojih su 79 budžetska, a 245 je samofinansirajućih. Na studijskom programu Agrarna ekonomija i biznis ima ukupno 34 slobodna mesta, Evropska i međunarodna ekonomija i biznis raspolaže sa 39, Međunarodna i evropska ekonomija i biznis 54, Finasije, bankarstvo i osiguranje 62, Marketing 45, Menadžment 17, Poslovna informatika 20, Računovodstvo i revizija 29 i na Trgovini ima 24 slobodna mesta.

Na Pravnom fakultetu preostala su 382 mesta

Na Pravnom fakultetu preostala su 382 mesta, samo tri budžetska i 379 samofinasirajućih. Na Pravu – Opšti smer ima 271 mesto, dok Smer unutrašnjih poslova raspolaže sa 111 slobodnih mesta.

Fakultet sporta ima 120 slobodnih mesta: Sva samofinansirajuća

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja ima 120 slobodnih mesta, i sva su samofinansirajuća. Na studijskim programima Menadžer u sportu ima 22 slbodna mesta, dok je 68 mesta slobodno na programu Diplomirani profesor fizičkog vaspitanja i sporta i 52 na programu Profesor fizičkog vaspitanja i sporta.

Na TF „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu slobodno 198 mesta

Na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu slobodno je 198 mesta, 77 budžetskih i 121 samofinasirajuće. Slobodnih mesta ima na programima Informacione tehnologije 8, Informatika i tehnika u obrazovanju 20,  Menadžment informacionih tehnologija 16, Informacione tehnologije softversko inženjerstvo 2, Inženjerski menadžment 55, Mašinsko inženjerstvo 24, Odevno inženjerstvo 22, Inženjerstvo zaštite životne sredine 28, dok su na programu Industrijsko inženjerstvo i eksploatacija nafte i gasa ostala 23 slobodna mesta.

Pedagoški u Somboru: Drugi krug za 152 slobodna mesta

Pedagoški fakultet u Somboru raspisao je drugi krug konkursa za 152 slobodna mesta. Na programu Diplomirani učitelј ima 54 slobodnih mesta, Diplomirani vaspitač 40, Diplomirani dizajner medija u obrazovanju 42 i Diplomirani bibliotekar – informatičar 16 slobodnh mesta. Na Građevinski fakultet se do sada upisalo 50 studenata, 48 na buyetu i dva samofinasirajuća. Ostala su slobodna 84 mesta: 62 budžetska i 22 samofinansirajuća. Na Građevinarstvu ima 76, a na Geodeziji osam slobodnih mesta.

Učitelјski na mađarskom: 3 budžetska i 13 samofinasirajućih mesta

Učitelјski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku je u prvom upisnom roku upisao 39 budućih brucoša, 32 na budžetu i sedam samofinasirajućih. Preostala su tri budžetska i 13 samofinasirajućih mesta.    

Na Akademiji 75 mesta

Na Akademiji umetnosti ima mesta za još 75 studenata. Najviše mesta ima na Departmanu dramskih umetnosti 28 slobodnih mesta, 10 budžetskih i 18 samofinasirajućih. Na Depratmanu likovnih umetnosti, gde je upisano 58 studenata, ostalo je još samo sedam samofinansirajućih mesta na studijskom programu Likovne umetnosti, dok su na Primenjenoj umetnosti u prvom roku popunjena sva 22 mesta. Na Departmanu Muzičke umetnosti slobodnih mesta je 29, najviše na Izvođačkoj umetnosti: sedam budžetsih i sedam samofinansirajućih mesta.

Pokrajina i opština obezbedili novac za kotlarnicu škole u Palanci

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine i opština Bačka Palanka obezbedili su 7,8 miliona dinara za adptaciju kotlarnice na gas u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Bačkoj Palanci. Ovo su juče, inače prvog dana u novoj školskoj godini, đacima i zaposlenima u ovoj ustanovi saopštili zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje Milan Kovačević, predsednik Bačkopalanačke opštine Branislav Šušnica i pokrajinski poslanik iz Bačke Palanke Aleksandar Đedovac koji su posetili ovu školu i razgovarali sa učenicima i zaposlenima. Zahvalјujući se na lepim vestima prvog radnog dana u novoj školskoj godini Sanja Ralić, direktorica ove škole, između ostalog je rekla da će se ovom investicijom rešiti velik višegodišnji problem ove ustanove. Tačnije, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje po nedavno završenom konkursu opredelio je 6,6 miliona dinara za adaptaciju kotlarnice na gas u ovoj palanačkoj OŠ, a lokalna samouprava u ovom projektu učestvuje sa skoro 1,2 miliona dinara.
Šušnica je rekao da je ovo važan posao, jer OŠ „Vuk Karadžić“  pohađa četvrtina osnovaca u opštini sa oko 56.000 stanovnika. Dodao je da će lokalna samouprava kao i do sada nastaviti da ulaže u pobolјšanje uslova rada u svim školama ove opštine. Zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje Milan Kovačević, pored ostalog, pohvalio je bačkopalanačku opštinu kao jednu od onih lokalnih samouprava u Vojvodini koja kontinuirano ulaže obrazovne ustanove.

Beč: Udovičić na omladinskoj konferenciji

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić učestvovao je 03. septembra  na omladinskoj konferenciji čiji je domaćin Austrija i sastao se sa evropskim komesarom za obrazovanje, kulturu, mlade i sport Tiborom Navračičem sa kojim je razgovarao o učešću Srbije u Erazmus+ programu.  Udovičić boravi u Austriji na poziv ministarke za žene, porodice i mlade Juliane Bogner Štraus, a bio je domaćin jednog okruglog stola i sa učesnicima skupa razgovarao o potencijalnim mehanizmima i mogućnostima ostvarivanja Ciljeva mladih koji se prepoznaju kao pogodan okvir za usmeravanje mera, politika i programa za mlade na svim nivoima, što je novina u odnosu na ranije koncepte konferencija.
Kako je saopštilo Ministarstvo omladine i sporta, organizovanje dijaloga između evropskih ministara omladine i omladinskih delegata učesnika EU konferencije je primer struktuiranog dijaloga sa mladima, odnosno prilika da se kroz neposrednu razmenu iskustava i mišljenja dođe do zajedničkih predloga mehanizama za sprovođenje Ciljeva mladih.
Pored neposrednog dijaloga sa mladima, ministar Udovičić se sastao i sa evropskim komesarom za obrazovanje, kulturu, mlade i sport Tiborom Navračičem, sa kojim je razgovarao o učešću Srbije u Erazmus+ programu, s obzirom na do sada ostvaren uspeh i očekivanja da do kraja godine Srbija postane punopravni član Erazmus+ programa. O istim temama razmenio je iskustva i stavove sa kolegama ministrima iz Norveške, Bugarske, Irske, Rumunije, Belgije i Malte, ali i programskih država Erazmus+ EU programa. Ministar je u susretu sa domaćinom, austrijskom ministarkom za žene, porodicu i mlade Julijanom Bogner Štraus, razgovarao o mogućnostima unapređenja odnosa dve države u oblastima omladine i sporta kroz sprovođenje Programa saradnje u oblasti kulture, nauke, omladine, prava žena i sporta između Srbije i Austrije za period 2015-2019. godine. Tokom razgovora upućen je poziv austrijskoj ministarki da poseti Srbiju.

Nova škola u Mačvanskoj Mitrovici

Ovaj početak školske godine ostaće zabeležen u istoriji severne Mačve kao značajan datum jer je u Mačvanskoj Mitrovici izgrađena nova škola. Novoizgrađeni objekat u koji je uloženo oko 120 miliona dinara zamenio je azbestnu školu u kojoj su se školovale generacije Mačvana. Bila je to jedna od poslednjih azbestnih škola u Srbiji koja nije bila bezbedna ni po đake ni zaposlene, a od 3. septembra o.g. je ona deo istorije. Deca severne Mačve sa zadovoljstvom su ušla u novu školu. Svoju radost nisu skrivali što će sada nastavu pohađati u boljim uslovima. Nova škola je izgrađena tik uz staru, na dva nivoa, ima 14 učionica, kabinete, u kojima će deca moći da prate nastavu na savremen način. Ostalo je još da se dogradi fiskulturna sala, ali to će biti moguće tek pošto se ukloni ostatak stare škole.
Na ovaj veliki dan za Mačvane organizovana je prigodna ceremonija otvaranja, kojoj su pored učenika, zaposlenih, roditelja i meštana prisustvovali i lokalni zvaničnici. Vladimir Sanader gradonačelnik Sremske Mitrovice istakao je značaj ulaganja u obrazovanje.
Izgradnja novog objekta počela je 2016. godine, kada se na čelu grada nalazio sadašnji ministar u Vladi Srbije, a tadašnji gradonačelnik Branislav Nedimović. Izgradnja je usledila na inicijativu roditelja đaka iz Mačve, a uprava je iako to nije bila njena direktna nadležnost pokazala razumevanja za problem i krenulo se u rešavanje. Izgradnju škole pored grada i republičkog nivoa vlasti pomogao je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje. Podsećamo, u novu školu, odnosno prvu fazu uloženo je oko 120 miliona dinara.        https://www.youtube.com/watch?v=ubdSaBu_05Y

Vremeplov: Rođena Džejn Adams

Američka pacifistkinja i društvena reformatorka Džejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. rođena je na današnji dan 6. septembra 1860. godine  Rešavala je socijalne probleme i bila predsednik Međunarodne ženske lige za mir i slobodu. 

Vremeplov: Rođen Mozes Mendelson

Na današnji dan 6. septembra 1729 godine  rođen je nemački pisac i filozof racionalizma Mozes Mendelson, osnivač jevrejskog prosvetiteljskog pokreta u Nemačkoj i tvorac prve moderne jevrejske filozofije religije.

Vremeplov: Umro Pavaroti

Na današnji dan 6. septembra 2007. godine umro je italijanski tenor Lučano Pavaroti čija je karijera trajala 46 godina. Debitovao je 1961. u Pučinijevim “Boemima”, a omiljene opere bile su: “Lučija de Lamermur”, “Turandot”, “Bal pod maskama”, “Rigoleto”, “Madam Baterflaj” i “Magbet”.

Vremeplov: Umro Kurosava

Japanski filmski reditelj i dobitnik Oskara Akira Kurosava umro je na današnji dan 6. septembra 1998. godine. Jedan od najčuvenijih svetskih reditelja svih vremena, Kurosava je rođen u uglednoj samurajskoj porodici. Prve pouke o umetnosti dobio je od učitelja, koji je bio slikar i koji ga je podučavao, kako kaže Kurosava, na “način vaspitavanja genija”. Od starijeg brata poprimio je izrazitu naklonost ka ruskoj književnosti. Kao reditelj debitovao je 1943. godine filmom Sanširo Sugata – Saga o Džudou”. Japanska filmska umetnost bila je nepoznanica za mnoge u svetu sve do 1951. godine, kada je film Akira Kurosave Rašoman, dobio Zlatnog lava na Festivalu u Veneciji.
Tokom 56 godina karijere snimio je 30 filmova. Filmovi Rašomon, Ran, Krvavi presto, Sedam samuraja i Kagemuša postali su svetska klasika. Tri puta je dobio Oskara, a 1990. godine, Američka filmska akademija nagradila ga je za životno delo. Kurosava je rođen 1910. godine u Tokiju.

Vremeplov: Jedanaestogodišnjak preplivao Lamanš

Jedanaestogodišnji dečak Tomas Gregori postao je 6. septembra 1988. godine najmlađa osoba koja je preplivala Lamanš. Plivao je 11 sati i 54 minuta.

Vršac: Vozači – pazite na decu!

Školska godina počela je u ponedeljak  i u Vršcu, a u klupe je po prvi put selo 470 đaka – 330 u gradu, 40 u područnim odeljenima i 100 u seoskim školama. Prvake su obišli članovi gradskog veća, i predstavnici Saveta za bezbednost saobraćaja grada i stanice saobraćajne policije Vršac, i ovom prilikom stavili akcenat na bezbednost dece u saobraćaju. U nastavi u Vršcu je, i ove godine, u gradu i selima angažovano 30-ak pedagoških asistenata, a za sve đake koji nastavu pohađaju van mesta stanovanja organizovan je prevoz do škola. Radi njihovog bezbednog dolaska i odlaska na nastavu, pripadnici saobraćajne policije intenzivnije će regulisati saobraćaj u zonama škola, i kontrolisati brzinu kretanja vozila:  Od danas je na ulicama mnogo više mališana. Nekima su ovo prvi školski dani, pa su uzbuđeni, oni malo stariji nestrpljivi su da vide stare drugare, i svi oni učestvuju u saobraćaju zajedno sa vama.
Sva ova deca dobila su poklone dobrodošlice, i, kao i ostali prvaci, saobraćajne pakete, a Savet za bezbednost saobraćaja Grada Vršca uključen je i u ove aktivnosti: “U periodu od 2013. do 2017. u saobraćajnim nezgodama u kojima su stradala deca osnovnih škola, stradalo 37 učenika. Ta tendencija je u padu, i to nas raduje, ali nismo zadovoljni sa ovim brojem, i našim aktivnostima želimo da doprinesemo da on bude još manji“, poručuje predsednik Saveta Miloš Vasić. U 47% pomenutih nesreća, deca su bili putnici, pa je apel upućen i roditeljima, da poštuju pravila i decu prevoze na bezbedan i zakonom propisan način.
Već treću godinu zaredom, obezbeđen je prevoz i za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, a sa početnih 14, stiglo se na 30 trenutnih korisnika: “U međuvremenu, Parakvad učestvuje u Savetu za bezbednost saobraćaja, gde je ove godine donešena i strategija, i prvi put su u njoj i osobe sa invaliditetom grada Vršca. To je jako bitno za svu decu, skidamo barijere, nema diskriminacije, i to nam je najbitnije.“ ističe predsednik SHUPIK “Parakvad VŠ“ Dragan Vitorović.

Jemen: Koalicija oko Saudijske Arabije priznala grešku zbog koje je ubijeno 40 dece

Koalicija koju predvodi Saudijska Arabija u Jemenu priznala je da je vazdušni napad u avgustu na autobus u kojem je ubijeno na desetine ljudi, uključujući 40 dece, neopravdan i obećala da će pozvati na odgovornost sve koji su doprineli toj grešci. Priznanje koalicije, koje je retkost, usledilo je nakon sve većeg pritiska međunarodne zajednice, uključujući saveznike, da se smanji broj žrtava među civilima u građanskom ratu koji traje već tri i po godine, a u kojem je ubijeno više od 10.000 ljudi i zbog kojeg je ionako siromašna zemlja na ivici gladi. Savezništvo koje uživa podršku Zapada i koje se bori protiv grupe Huta naklonjenih Iranu saopštilo je ranije da su ciljevi vazdušnih napada 9. avgusta na pijacu u provinciji Saada bili lanseri raketa koji su dan ranije korišćeni za napade na južni deo Saudijske Arabije, te je optužilo Hute da koristi decu kao ljudski štit. Tim za zajedničku procenu incidenta (JIAT), istraživačko telo koje je osnovala koalicija, saopštio je u subotu da su napadi izvedeni na osnovu obaveštajnih podataka, koji su ukazivali da je autobus prevozio lidere Huta, legitimnu vojnu metu, ali da odlaganje napada i izostanak naređenja da se napad ne izvrši treba da bude predmet dodatne istrage. „Očito je bilo odlaganja pripreme borbenog aviona u određeno vreme i na određenom mestu, te je izgubljena prilika za targetiranje autobusa kao vojne mete na otvorenom području da bi se izbegla takva kolateralna šteta. Tim smatra da koalicione snage odmah treba da ponovo razmotre primenu svojih pravila o angažmanu da bi se osigurala doslednost“, rekao je pravni savetnik JIAT-a Mansur Ahmed al Mansur u Rijadu.
Koalicija je kasnije saopštila da prihvata ova saznanja, te je obećala da će pozvati na odgovornost sve za koje se dokaže da su napravili grešku. „Zajedničke komandne snage koalicije izražavaju žaljenje zbog grešaka, saučešće, solidarnost i saosećanje s porodicama žrtava“, navodi se u saopštenju koje je objavila državna novinska agencija Saudijske Arabije SPA, preneo je Gardijan. Koalicija je saopštila da će sarađivati s jemenskom vladom na plaćanju odštete zbog žrtava i da će ponovo razmotriti pravila o angažmanu da bi se sprečilo ponavljanje takvih incidenata.
Vojska SAD je pozdravila takvu odluku i saopštila da poštuje odluku koalicije da „preduzme zakonske mere da bi obezbedila pozivanje na odgovornost i da izvrši neophodna unapređenja svojih pravila o angažmanu da bi se sprečile takve tragedije u budućnosti.“ Panel stručnjaka za ljudska prava u UN je prošle nedelje saopštio da pojedini vazdušni napadi koje je izvela koalicija mogu da predstavljaju ratne zločine. Američki ministar odbrane DŽim Matis je rekao da podrška SAD za koaliciju koju predvodi Saudijska Arabija nije bezuslovna, ali je ukazao da će SAD i dalje podržavati koaliciju, pošto ona radi na smanjenju broja civilnih žrtava.

HRV: Obustaviti prodaju oružja Saudijskoj Arabiji

Hjuman rajts voč pozvao je na prekid prodaje oružja Saudijskoj Arabiji, nakon što su ta zemlja i Ujedinjeni Arapski Emirati priznali „greške“ prilikom bombardovanja školskog autobusa, kada je ubijena 51 osoba, uključujući 40 dece. HRV je nazvao napad ratnim zločinom i naveo da prodavači oružja time rizikuju da budu umešani u ratne zločine, preneo je Al Jazeera Balkans. Saopštenje HRV-a je izdato nekoliko sati nakon što su zemlje priznale da je bombardovanje bilo „neopravdano“.

About the Author

admin