Vesti – 10.09.2018.

Proslavljena esnafska slava nastavnika

NSPRV je zajedno sa svojim članstvom i simpatizerima obeležio u subotu u Somboru  svoju slavu – Sabor srpskih svetitelja i učitelja.  Naš  Sindikat je obnovio ovu, nekad  esnafsku slavu prosvetnih radnika koju su, proslavljali  učitelji u modernoj Srbiji. Proslava je i ove godine održana u navečerje Sabora srpskih svetitelja i učitelja, uz kumove slave i brojne goste iz javnog i društvenog života. Od ustanovljenja Sabora srpskih svetitelja i učitelja pa do Prvog svetskog rata, Kraljevsko udruženje srpskih učitelja svoju Slavu proslavljalo upravo ovog dana, između ostalog i iz razloga što je jedan deo ove proslave bio posvećen liturgiji na kojoj je služen moleban za đake i njihove nastavnike, kao i zaupokojena liturgija za učitelje koji su preminuli u prethodnom periodu. Tako su se srpski učitelji sećali svih svojih prethodnika, ali i poželeli sve dobro đacima i njihovim nastavnicima na početku još jedne školske godine. Kasnije, i Srbija je prešla na reformisani kalendar, pa je ova tradicija iz poznatih razloga,  pomalo padala u zaborav sve do momenta kada su  je sindikalci iz NSPRV ponovo ustanovili i otkada je redovno obeležavaju. Kum ovogodišnje slave je prof. Velizar Monić iz Zrenjanina, a zalog za kumstvo sledeće godine primila je iz ruku oca Branislava Šijačića profesorka Marina Graovac iz Riđice.

Redakcija sajta svim kolegama uspešnu novu školsku godinu!


Šarčević i Ljajić na Međunarodnom privrednom sajmu u Izmiru

Međunarodni sajam u Izmiru, 87. po redu, na kojem će ove godine u fokusu biti tehnologija i inovacije, otvoren je danas u prisustvu predsednika turskog parlamenta Binalija Jildirima, turskih ministara i srpskog ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića.  Prema Ljajićevim rečima, sajam u Izmiru je i velika prilika da zemlje regiona nastupaju zajedno, te izrazio zadovoljstvo što su otvaranju prisustvovali i ministri iz Crne Gore, BiH, kao i srpski ministar prosvete Mladen Šarčević. Ovaj sajam prevazilazi ekonomski značaj, poručio je on, i dodao da je to mesto susreta različitih naroda, kultura, zemalja… Nakon zvaničnog otvaranja sajma, Ljajić i Šarčevića su u društvu turskih kolega otvorili srpski štand na sajmu u Izmiru.
Ove godine će oko 30 kompanija iz Srbije, poput Naučno-tehnološkog parka Zvezdara, Belgrade Waterfront, kompanija koje se bave telekomunikacijama, građevinom, prehrambenim proizvodima i turizmom predstaviti proizvode i usluge tržištu koje ima 80 miliona potrošača. Svih 10 dana trajanja sajma posetioci će moći i da uživaju u koncertima, pozorišnim predstavama, plesnim izložbama. A kako je sajam ne samo ekonomskog, već i kulturnog karaktera, Nacionalni ansambl “Kolo” zaigrao je na otvaranju najstarijeg sajma u Turskoj.

Uručene diplome kadetima Vojne akademije

Načelnik Vojne akademije pukovnik Miroslav Talijan uručio je 7. septembra diplome kadetima 139. klase, petnaestorici studenata master akademskih studija i samofinansirajućim studentima Vojne akademije. Osnovne akademske studije na Vojnoj akademiji završili su 99 kadeta iz Republike Srbije, dva kadeta iz Oružanih snaga BiH i jedan kadet iz MUP-a Republike Srpske, sa prosečnom ocenom studija 8,30, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Svečanom skupu su prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu odbrane Aleksandar Živković, rektor Univerziteta odbrane general-major Mladen Vuruna, načelnik Uprave za kadrove Sektora za ljudske resurse brigadni general Mile Jelić, načelnici uprava Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, brojni gosti i rodbina kadeta. Kadeti 139. klase su savladali sve sadržaje vojnog osposobljavanja i stekli potrebne kompetencije za obavljanje početnih dužnosti u svom rodu, odnosno službi. Četvorogodišnje školovanje realizuje se na akreditovanim studijskim programima u polju društveno-humanističkih, tehničko-tehnoloških i prirodno matematičkih nauka i prilagođeno je najvišim standardima visokog obrazovanja.

Studenti PA iz Švajcarske po sedmi put u Novom Sadu

Dvadesetčetvoro studenata i dve profesorke Pedagoške akademije u Cirihu, nedelju dana borave u Novom Sadu upoznajući kulturu, običaje i naš obrazovni sistem.
https://www.youtube.com/watch?v=uITvkbX0Daw

Od ove školske godine u vrtićima i predškolci migranti

Za decu uzrasta od pet i po do šest i po godina, koja borave u prihvatnim centrima za migrante u Srbiji, od ove školske godine prvi put počinje obavezni pripremni predškolski program, koji će pohađati 33 mališana migranta – saopštilo je Ministarstvo prosvete. Sistematski pregledi budućih predškolaca iz migrantskih centara su u toku u domovima zdravlјa, a realizuju se u saradnji s Ministarsvom zdravlјa. Inače, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prošle školske godine omogućilo je da sva deca osnovnoškolskog uzrasta, koja su bila u prihvatnim centrima za migrante, pohađaju nastavu, što je učinjeno i ove školske godine, tako da su u škole krenula 333 školarca iz migrantskih porodica.
Da bi uklјučivanje u školski sistem naše zemlјe ovoj deci proteklo što bezbolnije doneto je Stručno uputstvo za uklјučivanje učenika izbeglica/tražilaca azila u sistem obrazovanja i vaspitanja, kojim je propisano da škola za njih mora da pripremi i realizuje Plan podrške.tako su škole u obavezi da pripreme program adaptacije i prevladavanja stresa, kao i program ubrzanog učenja srpskog jezika na dopunskim časovima. Taj pristup pokazao se veoma efikasnim i omogućio da sva deca progovore srpski jezik. Obaveza nastavnika je da planiraju i prilagođavanje rasporeda pohađanja nastave, didaktičkog materijala, kao i metoda i načina rada.
U obrazovni sistem Republike Srbije sukcesivno je do sada bilo uklјučeno oko 1.000 dece, a nastavnici su osnaženi kroz obuke koje je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja realizovalo u prošloj školskoj godini u saradnji sa Unicefom i nevladinim sektorom. Od oktobra ove godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nastaviće sa podrškom školama organizovanjem novih obuka i podrškom školama koje su odgovorile na javni poziv za dobijanje granta iz sredstava MADAD 2 projekta kako bi unapredili rad sa decom/učenicima u toj oblasti.

Brankovo kolo: Trideset programa, sto pesnika

Pesnička manifestacija, 47. Brankovo kolo,  održava od 7. do 17. septembra u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu i u Novom Sadu, a biće u znaku 135. godišnjice prenosa zemnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo. Besedom o Branku Radičeviću, manifestaciju je otvorio književnik Milisav Savić kojem je pripalo visoko priznanje Brankovog kola, “Statueta Branka Radičevića”, rad Jovana Soldatovića.
U 30 raznovrsnih programa učestvovaće oko sto pesnika. Organizatori najavljuju programe “Pesnički miting”, “Pesnički maraton”, “Pesnička čitanja”, “Pesničko natpevavanje”, “Poezija pod čašom”, “Govorim pesnike”, “Pesnički turnir u šahu” i druge. Međunarodna nagrada “Branko Radičević” biće uručena ruskoj pesnikinji Olgi Martinovoj, kojoj je za tu priliku, kao pripadajući deo nagrade, “Bankovo kolo” štampalo knjigu pesama i eseja “Poruka u boci” u prepevu Verice Tričković. “Velika povelja Brankovog kola” za životno delo ove godine svečano će biti uručena Veri Kovač Vitkai i Vitomiru Vici Dardiću, nagrada “Stražilovo” Perici Markovu, Ivani Stojić, Ireni Plaović i Milošu Puđi, a biće predstavljeni i aktuelni dobitnici “Pečata varoši sremskokarlovače” Vladan Rakić i Milan Pađen.
Najavljen je i dvodnevni 26. Filozofski simpozijum sa temom “Pojam uzročnosti”, a program “Srpska narodna pesma u Vojvodini staroj” biće organizovan u okviru ciklusa “Nematerijalno kulturno nasleđe”. U okviru programa “Hrišćanske teme” ove godine o “Smislu zemaljskog života” govoriće jeromonah Kleopa Stefanović. Tom prilikom biće održan pomen preminulom Vladeti Jerotiću, velikom prijatelju i graditelju “Brankovog kola”, koji je upravo trebalo da govori na pomenutu temu.
Na 47. Brankovom kolu nastupiće i veliki broj mladih umetnika: operske pevačice Hristina Spasić i Vera Zečević, pijanista Stefan Jančić, dramski umetnici Sofija Mijatović, Milica Šećerov, Jovana Krstić i Marko Mitrović, ženska pevačka grupa ansambla “Kolo” i ženska pevačka grupa “Vila”, te daroviti učenici-glumci Karlovačke gimnazije. Nastupiće i hor i ansambl gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Sada, s dirigentom Jovanom Travicom, i ženski hor Karlovačke gimnazije, s dirigentom Rastkom Pavlovom.       https://www.youtube.com/watch?v=iyuiX4ED9TM

Srpska književnost na Sajmu knjiga u Moskvi

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja veliki broj referentnih naslovi srpskih izdavača biće predstavljen na moskovskom Sajmu knjiga koji je održan od 5. do 9. septembra. Organizacija predstavljanja srpske književnosti poverena je, na osnovu javnog konkursa, Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković”, dok je za opremanja štanda zadužena Privredna komora Srbije – Udruženje kreativna industrija. Gosti na Sajmu knjiga u Moskvi biće savremeni srpski prozaisti, pesnici, dramski stvaraoci, esejisti i antologičari Milena Marković, Vladan Matijević i Nikola Vujčić.
S obzirom da je jedna od tema Sajma obeležavanje stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, pripremljen je izbor dela koji je svojevrsni omaž srpskim piscima stradalim tokom Velikog rata: Vladislavu Petkoviću Disu, Milutinu Bojiću, Petru Kočiću i Milutinu Uskokoviću. Originalan dodatak toj temi daće iskustva rata prikazana u delima Miloša Crnjanskog i Ive Andrića. Kao poseban prilog biće predstavljena antologija srpske proze o ratu, upravo prevedena na ruski jezik, koju je sastavio Mladen Vesković.
Premijera zbirke pripovedaka Danila Kiša „Grobnica za Borisa Davidoviča”, takođe nedavno prevedena i objavljena na ruskom jeziku, jedno je od dela modernih klasika koji će biti izloženi u Moskvi. Ruskoj publici biće predstavljena i dela Borislava Pekića, Vaska Pope, Miodraga Pavlovića, Ivana V. Lalića, kao i Milorada Pavića, pisca koji u ruskoj kulturi ima status klasika ne samo slovenske već i svetske književnosti i na čiju će bistu u Moskvi, tokom trajanja sajma, srpska delegacija položiti cveće.
Predstavljanje srpske književnosti, izdavaštva i kulture na globalno značajnim manifestacijama oblik je kulturne razmene koji pomaže, između ostalog, da se poveća broj prevoda srpskih autora na strane jezike.

Bivši vrtić u Molu preuređen za muzičku školu

Izdvojeno odelјenje ađanske Osnovne muzičke škole „Bela Bartok“ svečano je otvorneo u obnovlјenoj zgradi nekadašnjeg dečijeg vrtića. Ovim su stvoreni dobri uslovi da muzičko obrazovanje nastavi i započne 160 učenika. Do sada je izdvojeno odelјenje Osnovne muzičke škole „Bela Bartok“ funkcionisalo u zgradi Osnovne škole „Novak Radonić“, što je bilo privremeno rešenje. Predsednik ađanske opštine Zoltan Bilicki je na otvaranju obnovlјene zgrade u Molu rekao da se već godinama razmišlјalo o tome, da bi trebalo naći poseban objekat za potrebe muzičke škole u ovom mesu, gde bi učenici mogli pod odgovarajućim uslovima pohađati nastavu i izučavati osnove sviranja na raznim muzičkim instrumentima, da ne bi morlai putovati u Adu. Za vreme renoviranja zgrade Osnovne škole „Novak Radonić“, odelјenje muzičke škole je moralo da se iseli iz zgrade i u to vreme je funkcionisalo u zgradi u Ulici JNA u bivšem dečijem vrtiću, pa se ispostavilo da, uz određene izmene, ovaj objekat bi mogao da posluži kao novi dom muzičke škole.
Pošto je lokalna samuoprava opštine Ada smatrala, da je veoma važno, da svakom detetu, lјubitelјu muzike, muzičko obrazovanje bude dostupno, obezbedila je materijalna sredstva, da bi se objekat preuredio i adaptirao da bi odgovarao ovim cilјevima. U obnovlјenom objektu obezbeđeni su uslovi za odvijanje nastave, a takođe i da se mogu održavati koncerti muzičkih talenata.

Književna kolonija “Ruma 2018. godine”

Gradska biblioteka „Atanasije Stojković” uz pomoć Narodne biblioteke Srbije i Opštine Ruma, kao generalnog pokrovitelja, ove godine će održati drugu književnu koloniju pod nazivom „Ruma 2018. godine”. Književna kolonija će se održati naredne sedmice i to od 10. do 15. septembra, a selektori su Laslo Blašković, upravnik Narodne biblioteke i Željko Stojanović, direktor Gradske biblioteke „Atanasije Stojković”. Ove godine učesnici kolonije su Ljubica Arsić – uspešna književnica, Kajoko Jamasaki – japanka koja je primila državljanstvo Srbije, uspešna pesnikinja, zatim Vladimir Kopicl – ugledni esejista, nosilac brojnih nagrada, Miodrag Marinković – pesnik, Gojko Božović – direktor i vlasnik izdavačke kuće „Arhipelag” koji će ujedno biti i moderator i Slobodan Živanović urednik Zbornika sa prve književne kolonije koji će se pojaviti ove godine pred učesnicima i posetiocima.
“Odabrali smo 6 stvaralaca za koje mislimo da mogu da doprinesu afirmaciji književne reči i afirmaciji kulturnog života u našem gradu, pokrajini i širom Srbije. Nadam se da će i Zbornik sa druge kolonije biti dobar kao i prvi i mislim da će onda biti trasiran put za sve naredne književne kolonije budući da izuzev Sićeva i Rume ne postoje manifestacije koje se zovu književne kolonije”, izjavio je Stojanović.
Program: 10. septembar – skup učesnika Kolonije, tribina u Pećincima; 11. septembar – panel diskusija na zadatu temu, tribina u Inđiji; 12. septembar – tribina u Staroj Pazovi; 13. septembar – poseta manastirima Grgeteg i Velika Remeta, tribina u Šapcu; 14. septembar – prijem kod predsednika u Gradskoj kući, odlazak u sedište arhijerejskog namesništva rumskog, uveče književna tribina u Rumi.

Beočin: U Suseku više prvaka nego prošle godine

U prošli ponedelјak i u OŠ „Jovan Popović” u Suseku počela je nova školska godina. Na svečanom prijemu đaka prvaka učenici starijih razreda pozdravili su svojih dvadeset osam novih drugara iz Suseka, Luga, Banoštora, Grabova i Sviloša, koji ove godine po prvi put sedaju u školske klupe. Đake i roditelјe pozdravio je direktor škole Ilija Pešić koji je naveo da je ove godine upisano više prvaka nego prošle školske godine i poželeo da se i u narednim godinama takav trend nastavi.
Srećan početak školske godine u ime rukovodstva opštine Beočin i predsednika opštine Beočin Mitra Milinkovića poželela je članica opštinskog veća za obrazovanje, kulturu, polјoprivredu i ruralni razvoj, Marica Savković. Kao i predhodnih godina, delegacija opštinskog rukovodstva podelila je svim prvacima prigodan školski pribor, dar opštine Beočin.

Izložba najmlađih Mitrovčana u pomen Desanki

U susret 120. godišnjici od rođenja jedne od najvećih srpskih pesnikinja Desanki Maksimović, u Bilioteci “Gligorije Vozarović” u Sremskoj Mitrovici, 5. septembra svečano je otvorena izložba dečijih radova. Likovna dela najmlađih Mitrovčana, osim starijih posetilaca u najvećem broju, došli su da posete i pogledaju njihovi vršnjaci iz ovog Grada. Izložba likovnih radova, nastala vrednim radom tokom čitavog leta, plod je svakodnevnog druženja mališana i njihve velike drugarice, bibliotekarke Mirjane Delić. Letnje likovne radionice bile su raznovrsne. Oslikane različitim tehnikama i vrednim rukama, što su i pokazala ova umetnička dela, viđena očima najmlađih. Rukovodstvo Biblioteke je zadovoljno. Osim likovnih radova, izložba je upotpunjena i knjigom pesama Desanke Maksimović, koju je Biblioteka spremila za posetioce. A biće otvorena naredne dve nedelje.

Četiri miliona dinara za decu obolelu od raka

Kampanja “Recite NE plastičnoj kesi i nešto lepo će da se desi”, koju je kompanija Univereksport realizovala zajedno sa svojim potrošačima, na kraju aktivnosti donirala je četiri miliona dinara NURDOR-u, Nacionalnom udruženju dece obolele od raka. Aktivnost u trajanju od mesec dana, od 26. jula do 26. avgusta, uspela je da promeni svest ljudi kako bi smanjli kupovinu plastičnih kesa koje su neprijatelj čovekove prirode. Univereksport je donirao dva dinara od svakog računa na kojem nije bila uračunata plastična kesa, objašnjava predsednica NURDOR-a, Joland Korora. Istovremeno, briga za zdravlje je briga za planetu Zemlju. Podsetimo, novac prikupljen u toj akciji, namenjen je hematoonkološkom odeljenju Dečje bolnice u Novom Sadu.

Za đake prvake u ađanskoj opštini podelјeno 117 školskih torbi

Slično praksi iz prethodnih godina i ove godine su podelјene školske torbe đacima prvacima u svim osnovim školama na teritoriji opštine Ada.  Donator školskih torbi je preduzeće „Belmil tim” iz Ade, u organizaciji Lokalne samouprave opštine Ada i Udruženja građana „Duga“ iz Ade. Preduzeće „Belmil tim” je svim prvacima obezbedilo anatomske školske torbe iz svog asortimana posebno dizajniranu za decu tog uzrasta.  Prvacima je 117 školskih torbi, koje su ove godine stigle sa kompletno opremlјenom pernicom, kao i vrećom za fizičko vaspitanje, u ime donatora uručio je Laslo Mikloš.
Ovom prilikom su uručeni i paketi za početak škole Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, a na inicijativu Udruženja građana „Duga“, zahvalјujući materijalnoj podršci firmi iz ađanske opštine, identičan paket su dobili i đaci prvaci, koji prvi razred pohađaju na srpskom jeziku. „Lokalna samouprava se zahvalјuje na materijalnoj podršci svim firmama koje su doprinele radosti đaka pravaka, a roditelјima su ublažile izdatke na teret kućnih budžeta radi njihovog polaska u školu“, kaže predsednik ađanske opštine Zoltan Bilicki. Na prijemu đaka prvaka u Osnovne škole „Novak Radonić“ u Molu u ime lokalne samouprave prisustvovao je predsednik Skupštine opštine Atila Buču, dok su u školskim objektima Osnovne škole „Čeh Karolј“ u Adi, Utrinanma i Obornjači prisustvovali predsednik opštine, Zoltan Bilicki, zamenik predsednika opštine Zoran Dragin i predsednik Skupštine opštine Atila Buču.

Vremeplov: 7.000 izbeglica iz Istočne prešlo u Zapadnu Nemačku

Mađarska je na današnji dan 10. septembra 1989. godine  otvorila granicu prema Zapadu i dopustila odlazak oko 7.000 izbeglica iz Istočne Nemačke u Zapadnu Nemačku. Taj masovni egzodus doveo je do pada Berlinskog zida.

Vremeplov: Rođen Čarls Pirs

Američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs, osnivač pragmatizma, filozofskog pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms, rođen je na današnji dan 10. septembra 10. septembra1839. godine.

Vremeplov: Vraćena “Gernika”

Slika “Gernika” Pabla Pikasa vraćena je 10. septembra 1981. godine u Španiju. Naslikana 1937. godine, posle nacističkog bombardovanja baskijskog mesta Gernika u Španskom građanskom ratu, “Gernika” je od 1939. bila u Njujorku. Prema Pikasovom zavetu, slika nije mogla biti vraćena dok se u Španiji ponovo ne uspostavi demokratska država.

Vremeplov: Prestala da postoji austrougarska monarhija

Na današnji dan 10. septembra 1919 godine u  dvorcu Sen Žermen kod Pariza predstavnici Austrije, pobedničkih sila u Prvom svetskom ratu i država naslednica Austro-Ugarske potpisali su mirovni ugovor kojim je formalno prestala da postoji austrougarska monarhija. Priznate su novonastale države među kojima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Mirovnim ugovorom Austriji je zabranjeno da se ujedini sa Nemačkom, a na ime reparacija Saveznicima je predala svoju mornaricu.

Vremeplov: Rođen Robert Koldevej

Nemački arheolog Robert Koldevej koji je od 1899. do 1917. istraživao Vavilon i dokazao da je taj biblijski grad na reci Eufrat, južno od Bagdada, stvarno postojao rođen je na današnji dan 10. septembra 1855.

200 roditelja u Srbiji strahuje od 12. rođendana svojih sinova, jer će možda završiti u kolicima

Oko 200 srpskih porodica, čiji su dečaci mlađi od deset ili 12 godina, strahuju od tih rođendana jer će njihovi mališani tada završiti u invalidskim kolicima. Oni boluju od strašne, genetske bolesti Dišenove mišićne distrofije, koja im oduzima hod, trčanje, igru, šetnju – život  Leka nema nigde na planeti, u toku su klinička ispitivanja raznih medikamenata koji bi mogli da zaustave proces propadanja dece, a u petak su srpske porodice, na Dan dišenove distrofije, ponovo uprti oči pune nade u ceo svet poželevši samo jedno – da lek stigne na vreme!
Beograđanka Olga Đuričić (35), majka je troje dece, a srednji sin F.Ć. (6,5) jedan je od tih 200 mališana. Rođen je kao zdrava beba, dobio je najviše ocene u porodilištu i do tri i po godine niko nije mogao da sanja kakva ih drama čeka. -Živeli smo najnormalnije. Oko treće godine počeli smo da uočavamo razlike u njegovom motoričkom razvoju u odnosu na vršnjake. Bio je dosta sporiji. Druga deca trče, a moj sin, iako ulaže napor, ne odmiče. Tokom igranja trebalo mu je mnogo više vremena da se popne na tobogan, nije mogao da trči uz stepenice kao druga deca. Onda je počeo sve češće da se hvata za ruku nekog od nas kada smo se peli uz stepenice. Imao je ravne tabane. U to vreme otišli smo kod ortopeda, koji ništa nije primetio. Dete je dobilo da nosi ortopedske cipele. One nisu dale rezultate, pa smo otišli kod drugog ortopeda – opisuje ta hrabra majka za “Blic” početak svoje životne drame. – Taj doktor je video o čemu se radi – velike listove kod mog sina u odnosu na vršnjake. Rekli smo mu da dete otežano hoda, kao i da ima problema tokom penjanja uz stepenice. Ortoped je odmah rekao: “Znate šta? Meni je mnogo žao i nadam se da nisam u pravu, ali mislim da je ozbiljno oboljenje u pitanju. Morate da potražite mišljenje neurologa na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu”. Negde duboko u sebi znala sam šta bi to moglo da bude, a posebno kada sam ukucala dečje simptome na internetu i pojavila mi se moguća dijagnoza. Posle sedam dana smo je i dobili na klinici. Plakala sam dve večeri, a onda sam rekla:”Život ide dalje!” Tako je i bilo – nastavlja Olga.
Prema njenim rečima, od Dišenove mišićne distrofije boluju samo dečaci, u 70 odsto slučajeva gen im prenosi majka, dok u preostalih 30 dolazi do hromozomskih grešaka kod deteta. – To drugo je bilo u pitanju. Plašila sam se da nisam svoj deci prenela gen za bolest. Savet lekara bio je da sina mentalno tretiramo kao zdravo dete, a fizički da ga štedimo. To je značilo da ne sme da ide na tobogan, penjalice, spuštalice. Mogao je samo na ljuljašku. Nije se preterano bunio. Naučio je sam da izbegava to što nije smeo. Kada ide na igralište, on ne traži da se penje i spušta. Sa vršnjacima ne može da igra fudbal. Nikada nije ni mogao. Sam se povlači i traži da bude trener ili golman. Dešavalo se da mu deca kažu.”Ti si sporać! Ti ne možeš! Nemoj da se igraš s nama!”, a on njima: “Ej, slušajte, moji mišići nisu jaki kao vaši! Ne smem da se zamaram!” – opisuje Olga za “Blic”.
Sada je njen sin krenuo u prvi razred. Ona navodi da ni u vrtiću nisu krili od čega im dete boluje, kao da su uvek nailazili na razumevanje vaspitačica. – Bio je roditeljski sastanak i učetiljica je objasnila da moje dete ima probleme u motoričkom razvoju. Skrenula je pažnju i deci da njega nikako ne bi trebalo da gurnu, izmaknu stolicu ili urade nešto slično. Naravno da ima dana kada pomišljam da je sve crno i da bih odustala od svega. To prođe. Zahvalna sam na svakom danu što sam mama svom sinu i ostaloj deci. Otreznio me je boravak u Banji Koviljači, gde je moj sin bio na rehabilitaciji. Shvatila sam da ima dece koja su u mnogo gorem stanju, čak i one koja su bila kao biljke od rođenja. Pamtim reči jednog oca: “Poželeo sam da mi dete ima rak, a ne ovo! Bilo bi mi lakše. Našao bih lek. Operisao bi se, išao bi na zračenja! Šta ću s ovim?” – priča ta majka i dodaje da u Srbiji ne postoji nacionalni registar za tu bolest.

Samo dečaci obolevaju od  Dišenove mišićne distrofije

– Procenjuje se da od nje boluje oko 200 dečaka. Leka nema, a dobijaju terapiju koja ublažava simptome. U pitanju su kortikosteroidi i suplementi ili dodaci ishrani. Mnogi roditelji odbijaju kortikosteroide zbog neželjenih dejstava. Mi smo našli alternativu. Kupujemo lek nove generacije, bez nežlejenih efekata. Sin ga koristi već godinu i po dana. Uz to, naručujemo iz inostranstva kvalitetene suplemente. Ta terpija mesečno košta oko 150 evra. Mnoge majke i očevi nemaju novca za to. Deca brzo gube sposobnost da podignu nogu na ivičnjak, pređu manju prepreku. Mišići im propadaju, skraćuju se tetive, noge gube snagu. Između 10. i 12. godine detetu su neophodna kolica. U svetu ima slučajeva da dečaci hodaju i sa 19 godina. Ali oni su uključena u neka od kliničkih ispitivanja lekova – napominje naša sagovornica. Ona kaže da su do prošle godine, dok roditelji nisu osnovali udruženje MDM Srbija, pojedinačno slali mejlove svuda po svetu i pokušavali da svoju decu uključe u neko od tih ispitivanja.
– Nije išlo tako. Sada nam je glavni cilj da kliničke studije počnu da se rade u Srbiji. U aprilu ove godine naš gost bila je Marion Main, čuvena fizioterapeutkinja iz Engleske, koja se ceo radni vek bavi fizikalnim tretmanom dece obolele od distrofije. Odražala je predavanje i individualnu obuku određenog broja dečaka i roditelja za fizikalni tretman. U maju je došla i prof. dr Kej Dejvis sa Oksforda, koja je rodonačelnica jedne od najznačanijih teorija o lečenju distrofije. Održala je predavanje našim lekarima, ali i nama roditeljima – ističe Olga za “Blic”.

200 balona za 200 dečaka

Prema rečima Olge Đuričić u petak 7. septembra je u Srbiji obeležen Dan dišenove mišićne distrofije. – Ove godine organizovano je simbolično puštanje “crvenih balona nade”, u Parku Prijateljstva, na Ušću, od 17:30 do 18 časova. Po jedan crveni balon za svakog obolelog dečaka. Naravno da smo bili tamo – kaže ona.

Sara : “Na crnogorsko primorje više nikada neću otići, čim otvorim oči setim se zatvorskog kreveta”

“Na crnogorsko primorje sigurno više nikada neću ići, ali ne mogu da kažem da neću u Crnu Goru, odakle je poreklom moj deda, za koga sam baš bila vezana – rekla je u petak Sara Vidak za “Blic” odmah po povratku u Srbiju, posle 23 dana koja je provela u spuškom pritvoru. Studentkinju iz Beograda, Osnovni sud u Kotoru prekjuče je nepravosnažno osudio na četiri meseca zatvora zbog navodnog napada da sutkinju Prekršajnog suda u istom gradu Jelenu Stanišić.
Posle izrečene kazne Sara Vidak puštena je na slobodu, nije joj izrečena mera zabrane napuštanja Crne Gore i devojka koja je u pritvoru bila od 14. avgusta, sa roditeljima i dečkom Stevanom Prpom uputila se ka Srbiji. – Bilo mi je važno samo da zagrlim najmilije i da više ne slušam te pritvorske priče o tome kako se koja komandirka ponaša, ko je koga lupio, a ko vratio – priča Sara sa kojom se ekipa “Blica” susrela nekoliko sati posle njenog dolaska u Beograd.
U Beogradu je kad su stigli oko četiri sata ujutro prvo poljubila devetogodišneg brata Filipa, koji joj je, napominje najviše nedostajao. – Legla sam pored njega, zagrlila ga i tek tada se opustila i zaspala. Mislila sam da ću spavati satima, ali ne. Sada mi je samo važno da budem sa roditeljima, bratom. Majku i oca videla sam i dok sam bila u pritvoru, ali to je nešto sasvim drugo. Nisam mogla da ih dodirnem, između nas je bio pleskiglas, razgovarli smo telefonom. Hoću da vidim drage ljude, prijatelje, sa kojma sam po ceo dan bila napolju. Želim da sedimo, pijemo kafu i opušteno pričamo o stvarima koje su se njima dešavale, a ne o pritvoru i kako sam ja provodila dane – navodi Sara i dodaje da će priprema i za fakultet, sa koga su je, kako kaže, podržali tokom svih dešavanja u Crnoj Gori.
Njena majka je dodala da sami naslovi u crnogorskim medijima dosta ilustruju. – Prvo su naslovi bili da je Sara ogrebala sudiju, pa pretukla, pa udarila jednoj policajca i na kraju drugog. Jasno je sve, a vidite i sami koliko je visoka i kakve građe je, pa je sigurno takva mogla da nokautira čoveka dva sa dva – konstatovala je Sarina majka.

Dečaka iz Srbije bez ruku i nogu usvojila Amerikanka

Bouen Tumi rođen je 2008. godine u Srbiji bez ruku i nogu, a majka ga je ostavila posle rođenja i prvih 18 meseci svog života proveo je u sirotištu. Dečak srpskog porekla dobio je u subotu 8. septembra medalju heroja u Ajdahu zbog svog pozitivnog stava prema životu. Bouena je 2010. godine usvojila porodica iz Ajdaha, a poslednjih godina on inspiriše ljude širom sveta. Iako je rođen bez udova Bouen ne vidi sebe kao dečaka sa posebnim potrebama, već veoma sposobnog. Stalno se igra sa svojom braćom, a njegova tvrdoglavost i upornost mu pomažu da savlada brojne prepreke sa kojim svakodnevno mora da se suočava. – Nemam ruke i noge, ali to je dobro jer sam ovako poseban. Volim što sam ovo što sam – rekao je svojevremeno mališan za medije. Ovaj dečak naučio je sam da se popne uz stepenice, pa čak i sam da se obuče uz pomoć pomagala koje je napravila njena majka. Njegova majka, Devon, rekla je da voli da vidi kako njen sin inspiriše druge. – Bilo je uzbudljivo za nas da vidimo kako naš sin stvara takvu razliku u svetu. On je jedno od one dece koja, bez ikakvog pokušaja, donose radost i inspiraciju ljudima – rekla je ona.
Inače, grad Ajdaho već osam godina neguje tradiciju dodele medalja i imenovanja deset najistaknutijih građanina za heroje grada. – Biramo pojedince koji se stvarno trude da učine nešto lepo i dobro za zajednicu u kojoj žive – rekli su Fahim i Nim Rahim koji su 2011. godine pokrenuli ideju o dodeli medalja. https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=tAu9-NsAUgA

Nauka: Fredi je najbolji pevač svih vremena

Grupa austrijskih, čeških i švedskih naučnika sprovela je istraživanje, koje je objavljeno u “Logopedics Phoniatrics Vocology” i na osnovu koga je Fred Merkjuri, pokojni pevač grupe “Queen” najbolji pevač svih vremena.  Iako nisu testirali urbani mit po kom je Merkjuri imao raspon glasa od pune četiri oktave, otkrili su neke više nego zanimljive činjenice o glasu legendarnog pevača. Frontmen kultnog benda bio je poznat kao tenor, a zapravo je bio bliži baritonu. Tim naučnika to je bazirao na šest intervjua koje je frontmen “Queen” dao, a koji su otkrili da je prosečna frekvencija njegovog glasa 117.3 Hz, piše “Unilad”. Njegove glasnice snimili su u čak 4.132 sličice u sekundi, da bi mogli tačno da vide da je Frediju uspevalo to što mu je uspevalo. Zaključili su da su se njegove glasne žice brže kretale nego kod drugih ljudi. “Kvantitativna analiza koja je koristila novo uvedeni parametar za procenu pravilnosti vokalnih vibracija potkrepila je svoju perceptivnu nepravilnu prirodu, sugerišući da je pravilnost vibrata distinktivno obeležje pevačkog glasa”, piše u studiji objavljenoj prvi put pre dve godine.
Fred Merkjuri rođen je na 5. septembra 1946. godine. Umro je 24. novembra 1991. godine od posledica infekcije HIV virusa. Bio je jedan od najautentičnijih, ali i najintrigantnijih ličnosti u svetu muzike i šou biznisa.

About the Author

admin