Vesti – 11.09.2018.

Proslavljen Sabor srpskih svetitelja i učitelja – esnafska slava nastavnika

NSPRV je zajedno sa svojim članstvom i simpatizerima obeležio u subotu 8. septembra u Somboru  svoju slavu – Sabor srpskih svetitelja i učitelja.  Naš  Sindikat je obnovio ovaj pokretni praznik, koji u pravilu pada u nedelju najbližu Crkvenoj novoj godini po julijanskom kalendaru, a nekad  esnafsku  slavu prosvetnih radnika koju su, proslavljali učitelji u modernoj Srbiji. Proslava je i ove godine održana u navečerje Sabora, uz kumove slave i brojne goste iz javnog i društvenog života. Nakon obreda osveštanja slavskog kolača i koljiva i nadahnute besede oca Branislava Šijačića, okupljenima se obrati prof Hadži Zdravko M. Kovač, koji je podsetio na  trnovit put do društvenog priznanja esnafske slave i obnavljanja ove, još uvek pomalo zaboravljene, tradicije.
“Od ustanovljenja Sabora srpskih svetitelja i učitelja pa do Prvog svetskog rata, Kraljevsko udruženje srpskih učitelja svoju Slavu proslavljalo upravo ovog dana, između ostalog i iz razloga što je jedan deo ove proslave bio posvećen liturgiji na kojoj je služen moleban za đake i njihove nastavnike, kao i zaupokojena liturgija za učitelje koji su preminuli u prethodnom periodu. Tako su se srpski učitelji sećali svih svojih prethodnika, ali i poželeli uspeh u učenju đacima i radu njihovim nastavnicima na početku još jedne školske godine“, rekao je u svojoj besedi  prof Hadži Zdravko M. Kovač, koji je izrazio zadovoljstvo 20-godišnjom tradicijom proslavljanja esnafske slave. „Kasnije, i Srbija je prešla na reformisani kalendar, pa je ova tradicija iz poznatih razloga,  pomalo padala u zaborav sve do momenta kada su  je sindikalci iz NSPRV ponovo ustanovili i otkada je redovno obeležavaju“, rekao je prof Kovač koji je posebno pozdravio goste iz reprezentativnih sindikata – Policijskog sindikata i Sindikata Vojske, predstavnike sindikata zaposlenih u kulturi,  predstavnike ministarstva školskog i lokalne samouprave, bivše kumove, rukovodstvo i članstvo NSPRV.
Kum ovogodišnje slave bio je prof. Velizar Monić iz Zrenjanina, a zalog za kumstvo sledeće godine primila je iz ruku oca Branislava profesorka Marina Graovac iz Riđice.  (→Galerija)

Last News: Minimalna cena rada 155 dinara po satu

Vlada Srbije prelomila je juče i ipak donela odluku da minimalna cena rada bude povećana za 8,6 odsto, odnosno da cena po satu rada bude 155 dinara. Sindikati i poslodavci kao i predstavnici Vlade postigli su dogovor da u naredne tri godine minimalna cena rada dostigne visinu minimalne potrošačke korpe. Sa ovom odlukom se, međutim, nisu saglasili predstavnici sindikata. Predlog Vlade Srbije i poslodavaca bio je 155 dinara, odnosno, povećanje od 8,6 odsto dok su sindikati tražili 10 odsto povećanja cene rada.
Predsednik SSS Srbije Ljubisav Orbović rekao je da su i sindikati i poslodavci kao i predstavnici vlade postigli dogovor da u naredne tri godine minimalna cena rada dostigne visinu minimalne potrošačke korpe. Predstavnici sindikata su rekli da nisu mogli da prihvate odluku od 8,6 odsto jer je na sastanku organa sindikalnih organizacija dogovoreno da se traži povećanje od 10 odsto pa bez ponovnog odlučivanja tih organa nisu mogli da prihvate novu cenu.
Novu minimalnu cenu rada pokušali su da dogovore članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES) u kojem sede predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca. Minimalna zarada trenutno iznosi 143 dinara po satu, što je oko 24.000 dinara neto mesečno. Poslednja korekcija najniže cene rada bila je u januaru ove godine, kada je minimalac sa 130 povećan na 143 dinara.
Na jučerašnjoj  sednici Socijalno-ekonomskog saveta učestvovali su predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ministar finansija Siniša Mali, Miloš Nenezić, predsedavajući SES-a, Ljubisav Orbović, predsednik SSS Srbije i Zoran Stojilјković, predsednik UGS Nezavisnost. 

Šarčević: Nacionalni programi za srpsku decu u regionu i dijaspori

Ministar prosvete u Vladi Srbije Mladen Šarčević rekao je u subotu  da je pre pola godine formirana posebna jedinica pri Zavodu za unapređivanje obrazovanja (ZUOV) koja će se baviti nacionalnim programima u Srbiji, Republici Srpskoj kao i u školama s posebno organizovanom nastavom za srpsku decu u regionu i dijaspori. Ta jedinica će, kako je rekao Šarčević za “Politiku”, praviti jedinstvene nacionalne programe iz istorije, geografije, književnosti, jezika i kulture. To je upravo ono što nam je u obrazovanju nedostajalo, rekao je ministar i dodao da to nije ništa specifično, jer to rade sve nacije u svetu i pod znacima navoda zove se “srpska kultura”. “‘Srpska nauka’ je nešto što ćemo od sada potencirati. Posebna jedinica ZUOV-a će početi da dela već u tekućem mesecu i ona je ta koja će određivati koliko će da se govori u pomenutim predmetima o nekoj nacionalnoj temi”, istakao je Šarčević. Prema njegovim rečima, u novijem izdanju Istorije za osmi razred, Zavoda za udžbenike, atentat na kralja Alekandra i Jasenovac nedovoljno su objašnjeni  “Nastavnici u školama su tu ključni, oni bi trebalo da pregledaju sve odobrene udžbenike iz svog predmeta, istorije konkretno, i da odbace autore koji su pomenute teme loše obradili i smatraju da je to nedolično.
Šarčević je rekao da su mu stigle pritužbe od ministra obrazovanja i nauke BiH, jer im “ne odgovara što smo formirali tu jedinicu, kažu nam da radimo izvan evropskog standarda”. “Odgovorio sam ministru posvete BiH da evropska agenda nalaže da se baštine sopstvena kultura i pismo”, rekao je ministar.

Balkanski botanički kongres na PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, od 10. do 14. septembra, održava se najveći regionalni naučni skup iz oblasti botanike – 7. Balkanski botanički kongres. Organizatori očekuju dolazak više od 400 učesnika, istraživača iz svih botaničkih disciplina koji u fokusu rada imaju Balkansko poluostrvo i njegovo florističko bogatstvo. Gosti Kongresa biće i istraživači iz udalјenih krajeva, tako da će se čuti informacije i o svetu bilјaka s različitih strana sveta i drugih kontinenata. Plenarni predavači su eminentni istraživači iz svojih oblasti koji će u okviru pet tematskih celina održati uvodna predavanja prvog dana Kongresa.
Rad učesnika organizovan je u deset sekcija, a gosti – učesnici Kongresa imaće prilike da se upoznaju i sa kulturnim i istorijskim nasleđem Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Fruškogorskim manastirima. Učesnici će u okviru programa imati i ekskurzije U Nacionalni park Fruška gora, posetiće Specijalni rezervati prirode Okanj baru, Rusandu i Slano kopovo, Titelski breg i Deliblatsku peščaru, kao i Obedsku baru i Zasavicu. Organizaciju Kongresa pomogle su mnoge institucije; a suorganizatori su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Biološki i Šumarski fakultet, Institut za biološka istraživanja Univerziteta u Beogradu, Prirodnjački muzej u Beogradu, kao i Centar za istraživanja u medicini i farmaciji Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Podršku ovom Kongresu dali su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao i Ministarstvo zaštite životne sredine, Pokrajinski sekretarijati za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost i urbanizam i zaštitu životne sredine, Grad Novi Sad… Kongresna dešavanja će se odvijati u prostorijjama rektorata Univerziteta u Novom Sadu, Departmana za biologiju i ekologiju koja su u okviru Univerzitetskog kampusa, kao i u Pokrajinskom Zavodu za zaštitu prirode. Poseban deo programa odvija se u Sremskim Karlovcima u Ekološkom centru “Radulovački”.

Šta  roditelji ne bi trebalo da pitaju nastavnike svoje dece?

Deca imaju domaće zadatke, ali roditelji i učitelji imaju možda najteži: da od te dece naprave ljude. Na tom putu mnogo je prepreka, koje je lako preskočiti ako je saradnja na relaciji nastavnik-učenik-roditelj normalna. Pitali smo jednu učiteljicu šta roditelji nikada ne treba da pitaju, a šta baš treba da pitaju.
Jelena Martinov je u prosveti već 18 godina, a trenutno je učiteljica II razreda sa 29 učenika. 29 različitih mišljenja, karaktera, potreba, želja.. I minimum 29 roditelja koji imaju poneko pitanje. Jelena obožava svoj posao, a đake iznad svega i smatra da je “sveto trojstvo” (nastavnik-učenik-roditelj) od krucijalnog značaja za uspeh deteta.
– Česta je pojava u društvu da se dete školuje bez podrške roditelja. Ne zna šta se u školi sa njegovim detetom dešava. Ne prati napredovanje svog učenika, koji u takvim okolnostima, teži izbegavanju obaveza koje zahteva škola. Takvi učenici ne rade ni u školi, ni kod kuće. Ipak, mi stremimo vraćanju pravih vrednosti, kao što su: marljivost, disciplinovanost, umerenost, usmerenost, vredan rad i trud. “Sveto trojstvo” treba zajedno da se bori protiv lenjosti i pundravaca, ili da razvija svaku laticu deteta dok ne procveta – kaže učiteljica Jelena.
Sigurno ste za 18 godina čuli razna pitanja, komentare, sugestije… Da li biste mogli da sažmete pitanja koja roditelji baš nikada ne pi trebalo da postave učiteljima svoje dece? – Ježim se pitanja “Šta imaju za domaći”, “Možete li danas, molim Vas, da prozovete…?”… Mogu do sutra da nabrajam u kojim su me privatnim situacijama nazivali roditelji, ali od ove godine će to biti redukovano. Ako roditelj veruje učitelju, čemu svaki učitelj duboko stremi, ako je učitelj majstor svog zanata, pustiće učitelja da radi svoj posao. Danas postoje moderni načini komunikacije, npr. putem viber grupa, u kojima učiteljica postavlja tekst o tekućim informacijama. Naravno da u situacijama, ako postoji potreba zarad boljitka deteta, učiteljica će naći vreme da se posveti učeniku, a biti i podrška roditelju – dodaje ona.

A šta bi roditelji baš trebalo da pitaju?

– Teško pitanje. Smeju puno toga da pitaju, ako je u interesu napredovanja deteta. Uvek se nađe vremena i načina. Samo neka su nam deca zdrava i prava i neka izrastaju u dobre ljude – ističe učiteljica Jelena.

Kako balansirati između profesije, potreba učenika i želja roditelja?

– Mnogi učitelji nemaju takve uslove, ali moja soba liči na kancelariju. Imam instaliran desktop Viber, a povezana sam sa svim roditeljima u Viber grupi. Takođe koristim uslugu mobilnog operatera i nemam veliki trošak pri razgovoru telefonom. Pripremam nastavu za istim računarom, pa mi je sve pri ruci. Roditelje postepeno pripremam da uoče ili sami prepoznaju potencijale, mogućnosti i domete svog deteta. Težim istinitosti, tačnosti, sve zarad deteta. Problem može da se desi samo ako imam nesaradljivog roditelja, a dete ne napreduje. Roditelje, naravno, uključujem i u sam proces nastave, po potrebi i mogućnosti – zaključuje učiteljica.

U Plandištu bez liste čekanja u predškolskim ustanovama

Ove školske godine u vrtiće na području Opštine Plandište pohađaće 230 predškolaca, ali direktorka Predškolske ustanove “Srećno detinjstvo” Lia Skumpija kaže da taj broj nije konačan već da se očekuje da do kraja kalendarske godine bude upisano još dece. – Ima još slobodnih mesta – kazala je direktorica i navela da ustanova nema listu čekanja za razliku od drugih vrtića u opštinama i gradovima. Ove školske godine, veli, upisano je desetak predškolaca manje , nego lane , ali zato u jaslicama ima u dve grupe 40 dece rođenih 2017, što je mnogo više nego ranijih godina. – Broj upisane dece opada, premda nema pravila, jer na primer 2017. godine je rođeno 37 dece a 2012. dvadeset – predočava direktorka Skumpija. Po njenim rečima u centralnom vrtiću u Plandištu ima osam grupa, i jedna u Jermenovcima, gde u vrtić ide deset mališana i nastavu sluša dvojezično, na srpskom i mađarskom jeziku, dok u drugim selima na području opštine nema vrtića. – Centralni objekat u Plandištu je u dobrom stanju, održava se svake godine, pa spolјa i unutra deluje uredno, jer tekuće održavanje ne izostaje. Osim prostorija gde deca borave vodi se računa i o trpezariji i kuhinji, pa se i u tom delu objekta svake godine po nešto obnovi – navodi naša sagovornica.
Ona kaže da je vrtić u Jermenovcima u potpunosti renoviran zahvalјjući angažovanjem Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Subotice. Naime, na osnovu ugovora Fonda “Betlem Gabor” iz Budimpešte i Programa unapređenja predškolskih ustanova u Karpatskom basenu opština Plandište je dobila dva i po miliona dinara, pa je tim novcem objekat u Jermenovcima u potpunosti adaptiran. – Renoviran je krov, postavlјena staklena vuna, nova PVC stolarija, urađeni sanitarni čvorovi  stavlјene zidne pločice u trpezariji… U dnevnom boravku kuplјen je nov nameštaj, krevetići sa dušecima, stolovi i stolice . Ugrađen je  video nadzor , klima uređaj i kuplјen televizor – istakla je direktorka “Srećnog detinjstva” Lia Skumpija.

Nauka nije bauk, ali ništa bez učenja

U poslednjih desetak godina, pre svega od osnivanja Festivala nauke, a posle i niz sličnih manifestacija i inicijative koje na pristupačan način približavaju kompleksne naučne fenomene najmlađima, nauka je popularizovana, ali je važno da početno oduševljenje ostane trajan motiv i za učenje u okviru zvaničnog školskog sistema, a kasnije i ozbiljnije bavljenje naukom, slažu se sagovornici Tanjuga. Predavači u centru “Fenomena” čiji je program namenjen deci od sedam do petnaest godina koja su zainteresovana za nauku, ali i onima, kako kažu, koji su stvorili otpor ka fizici i hemiji kao nečemu apstraktnom i nerazumljivom, smatraju da u obrazovnom sistemu deci nedostaje praksa, te da je ovo je jedan od načina da se taj nedostatak nadomesti na samom početku školovanja.
Jelena Andreja Radaković, predavač u ovom centru koji je opremljen amfiteatrom za predavanja, savremenom laboratorijom i svim ostalim sredstvima potrebnim za praktičnu primenu nauke, skreće pažnju da najmlađi dolaze u “Fenomenu” iz radoznalosti i sve shvataju kao igru i zabavu, dok stariji dolaze i sa dozom razočarenja. “Razočarani su načinom na koji su učili prirodne nauke u školi i po njima može da se vidi da deci fali praktičnog znanja. Nije dovoljno učiti definicije i formule na papiru, fizika i hemija su mnogo više od toga i mi im omogućavamo da to vide u praksi”, kaže ona.
Njen kolega Vuk Jovićević objašnjava da je cilj pokazati deci da nauka nije dosadna i nerazumljiva, već da pomoću nje možemo videti zanimljive i spektakularne stvari. “Mi se trudimo da prikažemo nauku iz drugog ugla, da deca vide da sve što se uči može da se razloži i da zajedno sa praksom bude potpuna naučna priča.
Istovremeno sagovornici Tanjuga , nastavnik fizike iz OŠ “Kralj Petar Prvi” Stanislav Milovanović, i hemije podržavaju ovakve inicijative, smatraju da je popularizacija nauke neophodna, ali ističu da to nije dovoljno, te da sa decom treba raditi na menjanju navika i načina razmišljanja da se sve može “brzo i lako. “Oni misle da je sve poznato, da sve znaju, pa ih je teško motivisati i objasniti da tek treba da uče”, kaže Milovanović. Često pominjana teorija da deca nisu zainteresovana za nauku, jer nema dovoljno prakse koja bi im učenje činila interesantnim, po njima predstavlja zamenu teza. “Vežbe ne mogu da se rade ako ne znaš teoriju, mi ne možemo da radimo nešto, a da ne znamo šta radimo. Oni manje znaju zato što manje uče, a ne zato što im fali prakse”, kaže Milovanović.
Pavlović se slaže i dodaje da je deci sve interesantno ukoliko je reprezentativno, odnosno ako nešto puca, gori, prska… “Nemoguće je sprovoditi zahtevnije laboratorijske vežbe sa 30 dece, zbog njihove bezbednosti. Sa druge strane, sve je manje dece zainteresovano za učenje, sve se svelo na kratkoročno usvajanje znanja, učim dva dana pred test i toliko mi to znanje i traje”, kaže ona. Takav pristup ne može da stvori osnovu koja se dalje nadograđuje, pa se tako dešava da deca u sedmom razredu ne znaju da se so rastvara u vodi, dodaje Pavlović. Problem je, smatra ona, što u tim godinama oni ne vide širu sliku, ne vide da je nauka način rešavanja problema,da se ona se ne odnosi samo rešavanje zadataka u školi, već na vežbanje mozga da reši problem, što je sposobnost koja se može primeniti u svim oblastima života.
Nastavnici rade koliko mogu da motivišu učenike, u skladu sa sredstvima i mogućnostima škole, a svaka inicijativa koja ide u korist nauke i znanja je od ogromne koristi. “Kada imamo dobar temelj onda imamo šta da gradimo na njemu”, slažu se sagovornici Tanjuga.

U Kovačici više prvaka u školskim klupama

Školska godina u školama u opštini Kovačica najradosnije je počela za prvake. Prvog dana u klupama prvacima je  predsednik kovačičke opštine Milan Garašević u pratnji načelnice Odelјenja za društvene delatnosti Tanje Bubeskov podelio je đacima prvacima prigodne poklone u školama u Kovačivi, Padini i Crepaji, dok su u ostalim mestima to učinili direktori škola. Predsednik opštine Garašević svim prvacima poželeo je srećan polazak u školu, da slušaju svoje učitelјice i učitelјe, vredno i marlјivo rade, te da za trud i stečena znanja neće izostati petice i priznanja. Ove godine o svih 243 prvaka, koji su se našli u školskim klupama, dobili su rančeve i paket lektire iz nastavnog plana. Rančevi koji su dobili prvaci pažlјivo su birani, jer su anatomski, dizajnirani su atraktivno i posebno opredelјeni za devojčice i dečake. Prvaci su se se obradovali poklonima. Na ovaj korak opština se prvi put odlučila na početku prošle školske godine i tu praksu nastavila i ove sa cilјem afirmisanja populacione politike opštine Kovačica. Svakako, raduje činjenica da u ovoj školskoj godini u školama kovačičke opštine, u odnosu na prošlu u klupama ima 20 prvaka više. Najviše prvaka ima u Osnovnoj školi “Mlada pokolјenja” u sedištu opštine Kovačici, gde je prema rečima direktorke Anjičke Bireš, njih 70 raspoređeno u tri odelјenja, od kojih su dva sa slovačkim i jedno sa nastavom na srpskom.
Predsednica Aktiva direktora osnovnih škola opštine Kovačica i direktorka OŠ. “Sava Žebelјan” u Crepaji Nina Petrov kaže da se u školama ustalјuje elektronski dnevnici, koji je kao pilot projekat uveden prošle školske godine u pojeidnim školama, tako da ga već imaju u Uzdinu i Samošu, a da su se priklјučile i ostale, za šta su prošli obuku.
Raspust je u svim školama iskorišćen za obavlјanje ulaganja u pobolјšanje uslova za boravak i učenje đaka i za rad prosvetnih radnika, za šta se iz opštinske kase izdvajaju značajna sredstva.  – U opštini nema škole u kojoj se nešto tokom raspusta nije radilo – naglašava predsednik opštine Milan Garašević. – U Samošu je kuplјen novi kotao za centralno grejanje, u Padini je oko 400.000 dinara uloženo u opremanje škole internetom, u Crepaji se radi krov, u Debelјači sanacija temelјa zgrade, dok se u Idvoru se obnavlјa fasada, a ulagano je i u školu u Kovačici.

Izložba docenta Šuletića u Somboru

Izložba slika pod nazivom “Cityspaces”, umetnika Ivana Šuletića, biće upriličeno u utorak, 11. septembra, u 19 časova, u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor. Izložba se organizuje povodom nagrade koju je Šuletić osvojio na manifestaciji “Likovna jesen 2016”. Postavka će trajati do 27. septembra. Ivan Šuletić, rođen 1982. godine u Beogradu, završio je doktorske umetničke studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2015. godine, specijalističke studije na Slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2009. godine i diplomirao je na Slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2007. godine. Od 2009. izlaže samostalno i grupno u zemlji i inostranstvu. Jedan je od osnivača i kourednika internet magazina za savremenu umetnost “Supervizuelna”. Dobitnik je nagrade „Likovna jesen” 2016. i druge nagrade „Niš Art Fondacije” za 2015. godinu. Bio je finalista nagrade „D.B.Mangelos” za 2014, 2015. i 2017. godinu. Zaposlen je u zvanju docenta na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Želi da radi posao koji voli – da svira violinu i da predaje u školi

Da živimo u svetu predrasuda u kojem svirati violinu i plesati tango znači imati više od 60 godina u srcu i duši, jeste problem sa kojim se svakodnevno bori Leskovčanka Jovana Kražić (23) koja je nedavno diplomirala violinu na Akademiji umetnosti. Međutim, kada ugledate tu mladu damu, a još i ako porazgovarate sa njom, stičete utisak da je reč o osobi koja je svestrana, izuzetno načitana, energična, konstantno nasmejana – sve samo ne starmala! Tango trenira u novosadskom klubu „Todo tango”, koji joj je omogućio da upoznaje nove lјude, da se više socijalizuje, otkriva svoja interesovanja,… Ipak, violina je najveća i najduža lјubav kojoj planira da se posveti do kraja života. – Violinu sviram već 13-14 godina, to je bio moj izbor kada sam kao mala videla instrument – priseća se Jovana. – Sad, kad sam završila osnovne studije, čeka me master, a onda ćemo videti šta i kako dalјe.
Imam ambiciju da radim posao koji volim, ako je moguće u Srbiji. Šta znači „posao koji voliš”? – Da sviram violinu u orkestru ili da predajem u školi, bilo šta što uklјučuje violinu. Mislim da je to isuviše odricanja, više od decenije, da bih onda prešla na nešto drugo. Najlakše je reći lјudima da postanu programeri, ali je izazov raditi posao koji voliš.

Vremeplov: Teroristički napadi na Svetski trgovinski centar i Pentagon

U samoubilačkom terorističkom napadu otetim avionima na današnji dan 11. septembra 2001. godine  na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu, poginule su 2.752 osobe. Zgrada Pentagona je znatno oštećena, a dva tornja visine 410 metara u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn su potpuno srušena. Optuživši Osamu Bin Ladena, lidera islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD su 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.

Vremeplov: Rođen Žarko Zrenjanin – Uča

Žarko Zrenjanin – Uča (1902 — 1942), član CK KPJ, politički sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, organizator ustanka u Vojvodini i narodni heroj Jugoslavije  rođen je na današnji dan 11. septembra 1902. godine u selu Izbištu kod Vršca. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Osnovnu školu učio je u Vršcu, a gimnaziju u SegedinuBeloj Crkvi i Pančevu. Završio je učiteljsku školu u Somboru 1923. godine. Još kao đak Učiteljske škole u Somboru prišao je revolucionarnom omladinskom pokretu. Od 1923. do 1926. bio je učitelj u selu Kanatlarci, u prilepskom srezu. Tu je, 1926, prvi put došao u sukob s predstavnicima vlasti zbog svojih shvatanja. Zbog toga je nekoliko puta hapšen. U julu 1926. premešten je u rodno Izbište. Ovde je organizovao analfabetske kurseve i otvorio narodni univerzitet, osnovao u selima narodne biblioteke i čitaonice. Sarađivao je u prosvetnim i pedagoškim časopisima i politički delovao, preko učiteljskog društva belocrkvanskog sreza, čiji je predsednik bio više godina.
Početkom novembra 1942. godine, Tito je pozvao Zrenjanina da dođe na slobodnu teritoriju zapadne Bosne i prisustvuje Prvom zasedanju AVNOJ-a. Prilikom priprema za odlazak u Srem, i dalje u zapadnu Bosnu, Zrenjanin je prokazan Gestapu i ubijen je 4. novembra 1942. u selu Pavlišu, kod Vršca.

Vremeplov: Umro Milan Jovanović Batut

Na današnji dan 11. septembra 1940. godine umro je Milan Jovanović Batut, srpski lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima, a medicinu u Beču. Bavio se zdravstvenim prosvećivanjem i veliki deo života je posvetio modernizovanju srpskog saniteta. Uporno se borio i za osnivanje Medicinskog fakulteta, što mu je uspelo 1919, posle više decenija polemika i priprema. Objavio je veliki broj radova, posebno iz oblasti zdravstvenog prosvećivanja. Izdavao je i uređivao časopise: “Zdravlje” (Sombor i docnije Beograd) i “Narodno zdravlje” (dodatak lista “Srpski arhiv”).

Vremeplov: Prvi singl “Bitlsa”

Na današnji dan 11. septembra 1962 godine britanska pop grupa “Bitlsi” snimila je prvi singl “Love me do”. Producent Džordž Martin smatrajući da bubnjar Ringo Star nema dovoljno iskustva, zamenio ga je Endi Vajtom. 

Vremeplov: Rođen Pjer de Ronsar

Na današnji dan 11. septembra 1524 godine rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar najznačajniji pesnik renesansne pesničke škole “Plejada”, koja je izvršila preokret u francuskoj poeziji i utemeljila novi poetski izraz i jezik.

Vremeplov: Rođen Dejvid Lorens – autor “Ljubavnika ledi Četrli”

Engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji se smatra nosiocem duhovne opozicije viktorijanskim načelima britanskog društva rođen je na današnji dan 11. septembra 1885.. Njegov roman “Ljubavnik ledi Četrli” skandalizovao puritansko britansko društvo i dugo bio zabranjen u zemljama engleskog govornog područja. 

Vremeplov: Ubijen Šćepan Mali

Na današnji dan 11. septembra 1773 godine ubijen je Šćepan Mali, lažni ruski car Petar III koji se nametnuo Crnogorcima kao vladar. Tokom vladavine od 1767. izmirio je plemena, uveo sud, započeo popis stanovništva i imovine i počeo da gradi puteve. Prema predanju ubio ga je sluga, mletačko-turski agent po nalogu skadarskog paše. 

Ako ste računali da polovne udžbenike, prevarili ste se!

Roditelji koji su računali da će uštedeti na kupovini polovnih udžbenika za svog đaka prevarili su se, naročito kada je reč o prvacima i petacima – mnogi kompleti su potpuno izmenjeni, te samo dolaze u obzir nove knjige. Samo za udžbenik iz biologije za peti razred treba izdvojiti 1.250 dinara. – Ove godine su potpuno izmenjeni prvi i peti razred i ja ceo komplet moram da kupim nov, koji je oko 13.000 dinara. Sledeće godine su najavili izmenu udžbenika drugog i šestog razreda, tako da me isto čeka. Samo knjiga za biologiju iznosi 1.250 dinara, kao da je za fakultet. Gledam svaki dinar da uštedim, uzdala sam se u polovne knjige, ali ne vredi – razočarana je Marija, majka petaka.
Za neke druge razrede, mnogi štandovi nude mogućnost i zamene polovnih knjiga. Obično to znači dve polovne knjige treba dati za jednu “novu” korišećnu. – Uglavnom menjamo one knjige za koje pouzdano znamo da će te knjige biti u sledećim godinama. Ceo prvi i peti razred smo otpisali i te knjige roditelji hteli ne hteli moraju da kupe nove. Roditeljima takođe odgovara jer oni donesu ceo komplet, dobiju pola kompleta, a ostalo što je, na primer, izmenjeno kupuju novo – podelio je prodavac Rajan Kajkuš.
Prema rečima jednog od prodavaca polovnih knjiga, roditelji najviše traže izmenjene knjige. – Roditelji su užasnuti cenama novih udžbenika, kod nas su ipak nešto jeftiniji. Roditelji kod nas upoređuju polovne i nove udžbenike i najčešće je razlika na primer samo u dve nove lekcije koje su dodate, dok su nekima promenjene samo slike ili korice. Konkretan takav primer je knjiga ruskog jezika za peti razred – istakao je prodavac polovnih knjiga Stevica Cvetanović.
Međutim, ima i pohvala na račun novih knjiga. – Dobar primer je informatika, jer je to zaista bitan predmet za budućnost. To izdanje mi se čini kvalitetnije i dugotrajnije. Međutim, mislimo da nije neophodno da se izmene baš svi udžbenici za jednu godinu. Ovo pričam i kao roditelj, jer svaki kućni budžet pati sa početkom školske godine – dodaje trgovac.

Polovni udžbenik nekada i skuplji!

Iako se mogu naći jefitniji polovni udžbenici na štandovima, ali i na oglasima, roditelji treba uvek da obrate pažnju da li je to nužno jeftino. Iskustva govore da su mame i tate pronalazile korišćene knjige po znatno višim cenama nego što koštaju nove u knjižarama. Dešava se i da pojedine knjige plate svega 50 dinara niže. Otkupna cena udžbenika kreće se od 200 do 400 dinara, a prodajna od 300 do 600 dinara. Kompleti novih udžbenika za osnovnu školu su od 6.500 do 17.000 dinara.

Roditelji besni na poklon knjigu – smatraju da njihova deca to
ne treba da čitaju i gledaju

Roditelje dece vrtića “Boško Buha” iz Inđije razbesnela je knjiga koju su mališani dobili na poklon, jer kako kažu, vađenje srca, klanje i ubijanje koje se u njoj prikazuje nije primereno za njihov uzrast. “Ne bi ti se svidelo da budeš astečka žrtva! Grozote koje radije ne bi da upoznaš!” naziv je ilustrovane knjižice koju su dobijala deca od četiri do šest godina iz sela Ljukova pored Inđije, drugog dana polaska u vrtić. Roditelji smatraju da je ovo skandal te da knjiga sa ovakvim sadržajem nikako nije smela da dođe u ruke njihovih mališana. To potvrđuje i portal “Kreativne knjižare” koja je izdavač ove knjige i gde je naznačeno da je ona uzrast dece od 9 do 12 godina. – Ovo je bruka i sramota. Moj stariji sin od pet godina koji zna da čita, sedeo je na trosedu i počelo da slovka neke nebuloze. Kad sam ga začuđeno pitao šta on to priča, dete mi je odgovorilo “pa tako piše”. Uzeo sam slikovnicu koju je dobio taj dan u vrtiću i ostao zaprepašten. Krv, vađenje organa, kamenovanje, gomila nasilja i ostalih budalaština bila je ispisana na skoro svakoj strani. Ljut sam otišao u vrtić da potražim objašnjenje zašto deci dele ovakve knjige, ali tamo je bila samo vaspitačica koja je rekla da je to morala da uradi i tu se priča sa ovom ustanovom završila – izjavio je Nenad Belić iz Ljukova.
Među mnogobrojnim rečenicama koja deca ovog uzrasta možda ne bi trebalo da čitaju, a koja na zanimljiv način pokušavaju da približe istoriju i način života Asteka je i ona da, “većina zarobljenika biva žrtvovana tako što im vade srce oštim nožem”. Nakon toga sledi, “nekim zarobljenicima se odrubi glava što je takođe brz i milosrdan način prinošenja žrtve. Mogli bi da te bace u jezero i ostave da se u njemu udaviš ili da te živog oderu”. Nadalje se opisuje kako je to biti oguljen te kako se odranom kožom prekrivaju kipovi božanstava, no ako kreneš da bežiš bićeš “kamenovan, zadavljen ili proburažen kaktusovim bodljama”.

Direktorka “Kreativne knjižare”: Sa dečjom radoznalošću treba raditi, a ne cenzurisati je

Ljiljana Marinković direktorka “Kreativne knjižare” kaže za “Blic” da ova knjiga jedna je od brojnih iz serijala koji na humoristički način govori o različitim periodima istorije, a zasnovana je na pouzdanim istorijskim činjenicama i pisali su je ugledni autori.  – Sve knjige u ovom serijalu imaju naučno-popularni karakter i njihova misija je da zainteresuju mlade čitaoce za kasnije proučavanje istorije. Ukoliko se knjiga čita s decom predškolskog uzrasta koju ova tematika zanima, a koja još ne čitaju samostalno, podrazumeva se da će odrasla osoba, vaspitač ili roditelj, potražiti odgovarajući način na koji će istorijske činjenice približiti i objasniti deci. Deca su po prirodi radoznala i s tom njihovom radoznalošću treba raditi, a ne cenzurisati je praveći selekciju između podobnih i nepodobnih sadržaja. To je zamka u koju odrasli često upadaju, ponekad i iz najboljih namera,  izjavila je Marinković.

Iz vrtića nema komentara

Iz vrtića “Boško Buha” iz Inđije kome pripada i obdanište u Ljukovu, nismo uspeli da dobijemo komentar jer na pitanja novinara odgovara samo direktorka, ali ona je na seminaru. Ova knjiga delo je strane autorke Fione Mekdonald, a kod nas je prevedena. Deo je edicije “Ne bi želeo da..” koja ima 12 knjiga koje opisuju različite delove svetske istorije, od Šekspirovog pozorišta, preko pirata i Titanika do Aleksandra Makedonskog.

Šta se sve plaća đačkim dinarom?

Prve nedelje održani su roditeljski sastanci u školama i već su se nametnuli novi izdaci – Crveni krst, Mladi Gorani, đački dinar samo su neki od troškova, koji mogu ići i do 1.500 dinara po detetu, a mame i tate se pitaju – zašto? Roditelji ne plaćaju sam upis i pohađanje nastave, međutim troškovi školovanja, sem redovnih stavki poput knjiga, obroka ili boravka, podrazumevaju i đački dinar, koji sada iznosi oko 1.500 dinara. Mnogim roditeljima ovo je poslednja kap u čaši pored svih troškova koje imaju početkom septembra. – U socijalno odgovornoj državi predškolsko i školsko obrazovanje bi trebalo da u potpunosti padne na teret celog društva. Imam dvoje dece u školi i plaćam ne znam ni sam koliko stavki. Jedna od njih iznosi 200 dinara za higijenu – rekao je Aleksandar, roditelj dvoje mališana.
Mame i tate osnovaca dobili su od učitelja i nastavnika uputstva da treba da plate dečji savez (100 dinara), doprinos Mladim Goranima (ista suma), članarinu za Crveni krst (50 dinara), a neretko se pojavi i privatno obezbeđenje koje varira s cenom, a kreće se oko 700 dinara po polugodištu. – Dečji savez uglavnom organizuje razna takmičenja i niz prelepih aktivnosti, a nagrade se finansiraju od tih para koje su roditelji dali na početku polugodišta. Crveni krst organizuje razne humanitarne akcije. Uglavnom odluku da li će se nešto plaćati donosi školski odbor, i to je individualno od škole do škole – kazao je Uroš Momčilović, direktor OŠ “Vuk Karadžić”.
U svakoj školi postoji određeni procenat onih koji nisu za to da se nešto dodatno plaća, ali su zato svi složni kada je u pitanju skupljanje para za neku humanitarnu akciju.- Uvek imamo jedan procenat roditelja koji se ne slažu ni sa kakvim dodatnim plaćanjem. Uglavnom se svi udruže kada su u pitanju neke humanitarne akcije. Skupljali smo u nekoliko navrata pomoć za decu sa Kosova, školski pribor i opremu – kaže Aleksandar Maletin, direktor škole “Branko Radičević” u Novom Sadu. Kada je reč o Kragujevcu, takozvani đački dinar se formira na osnovu odluke saveta roditelja, barem je tako u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji. – Ove godine tek treba da se odredi iznos. U taj trošak koji se plaća godišnje ulazi osiguranje učenika koje je oko 400 dinara, plaćanje za Crveni krst, učešće u trci „Za srećnije detinjstvo“. Oko 100 dinara se daje za ulaganje u održavanje škole, 200 dinara za đačke manifestacije kao što su festival nauke, bazar. Plaćanje nije obavezno i u proseku oko 70 odsto roditelja plaća – podelila je direktorka Slavica Marković za “Blic”. U nekoliko niških škola plaća se đački dinar između 300 i 400 dinara. U gimnazijama i srednjim školama saznajemo da je u pojedinim školama angažovano privatno obezbeđenje. – Privatno obezbeđenje u našoj školi postoji na zahtev Saveta roditelja. Zaista su svi zadovoljni, a cena godišnje iznosi 900 dinara. Plaća se i đački dinar 1.400 dinara godišnje – kaže direktor Gimnazije „Svetozar Marković“ Marijan Mišić.

About the Author

admin