Vesti – 13.09.2018.

Dobra vest za studente BU: Nema poskupljenja školarina

Školarine na svim fakultetima Beogradskog univerziteta za samofinansirajuće studente ostaju iste kao i prošle godine. Školske 2018/2019 studijske programe upisalo je 21.000 studenata, od čega je njih 14.000 upisalo studije prvog nivoa, a u prethodnoj godini izdato je 15.000 fakultetskih diploma. Ovo se čulo  u ponedeljak na sednici Senata Univerziteta, na kojoj je precizirano šta će se desiti sa brojem slobodnih mesta koja su na teretu države, ali i koliki je tačan pad na Šangajskoj listi, o čemu se u prethodnom periodu puno razgovaralo. – Cene ostaju iste na osnovnim, odnosno master i doktorskim studijama, i neće biti promena u okviru visina školarina studija koje organizuju fakulteti u Beogradu – rekao je rektor Univerziteta prof. dr Vladimir Bumbaširević.
– Mi imamo određeni broj slobodnih mesta na teret države. O tome je bilo mnogo govora na televiziji, a o čemu sam ja razgovarao sa pomoćnikom ministra za visoko obrazovanje dr. Bojanom Tubićem. Ministarstvo nam svake godine da određeni broj budžetskih mesta, a nikada nam ne doplati novac. Za neke master programe, gde oni imaju 30-50 studenata, ta 3-4 budžetska mesta im ne predstavljaju nikakav problem, ali za ovaj jedan studentski program, jedina četiri studenta koja upišu su budžetski. Tako je to već nekoliko godina, tako da smo mi ove godine rekli: “Upisujemo ih na budžet, ali u slučaju da novac ne pristigne od Ministarstva prosvete, mi iz organizacije za nastavu moramo naplatiti taj novac”. Pomoćnik ministra nije obavešten o tome, rekao sam mu o čemu se radi i dogovor je da pronađemo neko rešenje – rekao je rektor Univerziteta prof. dr Vladimir Bumbaširević.

Bumbaširević: Pad BU na Šangajskoj listi nije drastičan

Jedna od tema na sednici bio je i pad na Šangajskoj listi, koji nije toliko drastičan kao što se mislilo i u pitanju je razlika od svega nekoliko mesta. Međutim, kako su rekli na sednici Saveta Univerziteta u Beogradu, ovaj pad na čuvenoj listi pokrenuo je na razmišljanje u ulaganje u naučno-istraživačke radove. – Kada pogledate grafikon, mi smo u prethodne dve godine, kao i ove, oko tristotog mesta. Sada smo na 301. mestu, dok smo pre dve godine bili 294, a prošle godine na 296. mestu, što je veoma blizu. Broj radova je veći u 2017. godini nego što je bio u 2016. godini. Drugi univerziteti u svetu postoje, koji na ovaj ili onaj način napreduju, i to je uzrokovalo pomeranje. Taj pad ne treba da nas nešto preterano zabrinjava, ali nas podstiče na razmišljanje da je neophodno ulaganje u dalje naučno-istraživačke radove da bismo mogli da postignemo bolje rezultate – istakao je rektor Univerziteta prof. dr. Vladimir Bumbaširević.

Iste cene studija i na drugim univerzitetima, negde i manje

Na univerzitetima u Prištini, Novom Pazaru i Novom Sadu visina školarine je u većem delu ostala ista u visini utvrđenoj za prethodnu školsku godinu. Biljana Stavanović, viši stručni saradnik za protokol i informisanje u Nišu, objasnila je da su se čak na nekim fakultetima školarine smanjile, a u pitanju su sume od 3-4 hiljade dinara. Takođe, Ekonomski fakultet u Kragujevcu umanjio je iznos školarine na master akademskim studijama za 5 procenata. Fakultet za mašinstvo i Građevinarstvo u Kraljevu povećao je iznos školarine za 20 procenata na osnovnim akademskim studijama, dok je Fakultet tehničkih nauka u Čačku povećao iznos na svim studijama za 10 procenata.

Brnabić: Srbija spremna da postane član CERN-a

Premijerka Ana Brnabić, koja boravi u poseti Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), posetila je u utorak  i laboratoriju projekta “Atlas”, i poručila da se nada da će Srbija do kraja ove ili početkom sledeće godine postati punopravni član CERN-a. Brnabić je istakla da na tome radimo već dugi niz godina i da je jedan od benefita upravo da studenti i naučnici iz Srbije, doktoranti i postdoktoranti mogu da rade na projektima CERN-a. “To je ono što neće uticati na odliv mozgova, već upravo suprotno – ljudi će želeti da ostanu na našim univerzitetima, institutima, jer će biti u mogućnosti da sarađuju sa CERN-om. To je jedan od razloga zašto sam ja danas ovde i zašto se trudimo da postanemo punopravni član”, rekla je Brnabić za Tanjug.
Podsetila je da je Beograd ranije ove godine posetila delegacija CERN-a, čiji je izveštaj o našoj zemlji pozitivan. “Ja sam i došla sa ministrom prosvete i nauke Mladenom Šarčevićem, da kažemo još jednom da smo jako zainteresovani i da će Vlada Srbije stati uz naučne institute i univerzitete u ovom izazovnom zadatku i da smo namerni da se pridružimo CERN-u”, podvukla je Brnabić. Navela je da krajem septembra Savet CERN-a treba da usvoji izveštaj o Srbiji, nakon čega treba da donese odluku o punopravnom članstvu. Zatim, tu odluku treba da potvrde Vlada Srbije i parlament, a zatim i UNESKO, a nakon toga sledi ceremonija podizanja zastave. “Nadam se tome najkasnije do kraja prvog kvartala naredne godine”, rekla je Brnabić. Dodala je da je u laboratoriji srela naše naučnike sa Instituta za fiziku i Univerziteta u Novom Sadu, koji rade na projektu Atlas. “Drago mi je zbog toga i ponosna sam kad vidim ljude iz Srbije. Biće ih i više, a mi ćemo nastaviti da radimo na tome da postanemo punopravni član”, rekla je Brnabić.

Nastavnici iz Srbije i ubuduće na edukaciji u CERN-u

Ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević i direktorka za međunarodne odnose u CERN-u Šarlota Varakaule potpisali su Memorandum o saradnji u edukaciji nastavnika iz Srbije u najvećoj laboratoriji za fiziku elementarnih čestica na svetu. Memorandum predviđa dolazak nastavnika fizike srednjih i osnovnih škola iz cele Srbije, jednom godišnje na edukaciju u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), po konkursu koji će raspisivati Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Takav program već postoji, ali se potpisivanjem Memoranduma uvodi na institucionalni nivo, preko resornog ministarstva. Predviđeno je da minimalna uplata Srbije za troškove
CERN-a bude 5.000 švajcarskih franaka, ali taj iznos može i da se poveća, a namenjen je isključivo u te svrhe. Ove godine u CERN-u boravi 11 nastavnika fizike iz Srbije – iz sedam gimnazija, dve stručne škole i dve osmoletke, a sa njima su danas razgovarali i premijerka Brnabić i ministar Šarčević, koji su u poseti toj naučnoj instituciji. Nastavnici su izrazili zadovoljstvo što im se pružila mogućnost da posete CERN i steknu i neka nova praktična znanja. Zainteresovanih nastavnika za ovaj program ima i više, pa će, kako kažu u Ministarstvu prosvete, sledeće godine grupa biti veća.

CERN – najveća laboratorija za fiziku elementarnih čestica

CERN je najveća laboratorija za fiziku elementarnih čestica na svetu, sa nekoliko akceleratora čestica, od kojih je najveći kružni LHC (Veliki hardonski sudarač) čija je dužina 27 kilometara i prostire se ispod Francusko-Švajcarske granice u Ženevi. CERN je osnovan je 1954. godine, a među potpisnicama 12 evropskih država osnivača, nalazila se i bivša Federativna Narodna Republika Jugoslavija.
Danas CERN ima 22 stalne države članice iz Evrope, i u njemu je zaposleno 2.500 naučnika, a širom sveta ima 12.000 saradnika. Srbija je pridružena članica, trenutno jedina iz regiona, a očekuje se da će do kraja godine dobiti saglasnost Saveta CERN-a da postane i punopravni član. Naša zemlja spremna je za punopravno članstvo u CERN-u, što pokazuju uspesi naših fakulteta i instituta koji su i danas značajan činilac u ovoj važnoj organizaciji, kao i namera Vlade Srbije da u naredne tri godine uloži više od 60 miliona evra u infrastrukturu i projekte kojima podstiče primenjenu upotrebu tehnologije i inovacija.
Do kraja godine biće osnovan Fond za nauku koji će omogućiti konkurentno finansiranje nauke, što će biti snažan podsticaj našim naučnicima. Punopravno članstvo biće od ključnog značaja za dalji razvoj nauke i unapređenje obrazovanja u Srbiji i pozicioniraće Srbiju kao zemlju koja ravnopravno odlučuje o najvažnijim svetskim pitanjima iz nauke, tehnologije i inovacija. Na eksperimentima u CERN-u učestvuje veliki broj istraživača iz Srbije, saopštila je kancelarija za saradnju s medijima Vlade Srbije. Trenutno je u CERN-u registrovano 85 istraživača iz Srbije, među kojima su i studenti doktorskih i master studija koji studiraju na fakultetima u Srbiji.

U program “Škole za 21. vek” uklјučilo se još 15 škola

Pomoćnik ministra prosvete za digitalizaciju Saša Stojanović i direktorka Britanskog saveta Kler Sirs uručili su 7. septembra predstavnicima 15 osnovnih škola  iz Srbije koje su postale deo pilot projekat „Škole za 21. vek“ mikrobit uređaje pomoću kojih će učenici moći brzo i lako da savladaju programiranje. Reč je o regionalnom programu u koji je već bilo uklјučeno 10 škola iz Srbije  a čiji je cilј razvoj  digitalnih veština, veština rešavanja problema i kritičkog razmišlјanja “Ovaj projekat je u skladu sa procesom digitalizacije koji sprovodimo u Srbiji, rekao je pomoćnik ministra prosvete Saša Stojanović. On je ocenio da je veoma važno da učenici steknu praktična znanja.
Direktorka Britanskog saveta Kler Sirs rekla je da sama tehnologija, bez učešća nastavnika ne može mnogo da postigne. Ona je zahvalila direktorima i nastavnicima škola koje su bile uklјučene u projekat na pokazanom entuzijazmu i posvećenosti koju su iskazali. Nadam se da ćete i u budućnosti verovati u ovaj projekat jer ste utabali put za sve ostale škole, kazala je ona i dodala da će još 15 škola biti uklјučeno u ovaj projekat.
Reč je o regionalnom programu podrške za razvoj kapaciteta škola u zemlјama Zapadnog Balkana kako bi učenici mogli da steknu veštine koje su od suštinskog značaja za ostvarivanje pozitivnog doprinosa kulturi i privredi 21. veka. Ovaj program se sprovodi paralelno sa opštim nastavnim planom i programom u cilјu razvoja veština kao što su digitalne veštine, veštine rešavanja problema i kritičkog razmišlјanja, koje su učenicima neophodne za uspešnu karijeru na radnom mestu ili za nastavak obrazovanja. Ovim programom su obuhvaćene sve osnovne škole širom Zapadnog Balkana, a usmeren je na učenika uzrasta od 10 do 14 godina.

Stipendije za najbolje studente rudarstva

Britanska kompanija Mineko, jedan od najvećih investitora u rudarstvu u Srbiji i regionu, saopštila je da je obezbedila dve stipendije za najbolje studente četvrte godine rudarskog inženjerstva sa fakulteta u Srbiji, preko Fondacije “Evro za znanje”. Fondacija “Evro za znanje” raspisala je konkurs za dodelu pet studentskih stipendija u ovoj školskoj godini, u iznosu od po 100.000 dinara. Za tri stipendije mogu da se prijave studenti svih osnovnih studija univerziteta u Srbiji, dok će dve stipendije, po želji donatora Fondacije – kompanije Mineko, biti dodeljene studentima četvrte godine smera rudarsko inženjerstvo. Konkurs je otvoren do 5. oktobra, a sve stipendije se dodeljuju nepovratno i isplaćivaće se u deset jednakih rata. Posebna komisija će, zavisno od uspeha, materijalnog stanja i upisanih studija izabrati kandidate, a rezultati konkursa će biti poznati do kraja oktobra.

Pajić: Učenici naša elita, nastavlјamo ulaganje u obrazovanje

Učenici koji svojim znanjem osvajaju medalјe na takmičenjima širom sveta čine elitu naše zemlјe i zato će Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nastaviti da ulaže u podizanje kvaliteta obrazovanja u Srbiji, poručio je pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih Aleksandar Pajić. Pajić je 10. septembra razgovarao sa učenicima beogradske Matematičke gimnazije i „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada koji su na Međunarodnoj informatičkoj olimpijadi u Japanu, ali i drugim takmičenjima osvajali najsjajnija odličja.
“Vi ste ponos Srbije i za vas će vrata svih institucija uvek biti otvorena. Drago mi je da imamo takvu decu koja postižu najbolјe rezultate. Vi ste elita koja predstavlјa Srbiju i Ministarstvo prosvete će nastaviti da ulaže u vaše obrazovanje”, istakao je Pajić i mladim matematičarima čestitao postignute uspehe u ime ministra prosvete Mladena Šarčevića i celog ministarstva. On je dodao da ga raduje činjenica da najbolјi srpski učenici ne dolaze samo iz Matematičke gimnazije u Beogradu, već da se matematika i fizika kvalitetno uče i u gimnazijama u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu…
Direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović uporedio je najbolјe matematičare sa vrhunskim sportistima Novakom Đokovićem i Ivanom Španović, jer poput njih, ulažu veliki napor i odriču se mnogih stvari u životu kako bi postali šampioni. Naši matematičari ostvaruju sjajne rezultate. Na primer, Beograd se, po broju najbolјih matematičara, nalazi među pet najbolјih gradova na svetu. Na poslednjem takmičenju bili smo bolјi i od Moskve sa sve okruženjem, a i sami znate koliko ima mnogo većih gradova u svetu od Beograda, naglasio je Ognjanović.
U poseti Ministarstvu prosvete danas su bili osvajači srebrne i bronzanih medalјa na takmičenju i Japanu Pavle Martinović  i Aleksa Milisavlјević iz Matematičke gimnazije, Tadija Šebez iz gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, kao i osvajači zlatnih, srebrnih i bronzanih medalјa sa drugih međunarodnih takmičenja Jelena Ivančić, Aleksa Milojević, Jovan Toromanović i Nikola Pavlović.

Međunarodni naučni sastanak slavista u Vukove dane

U Beogradu i Tršiću će se od 13. do 17. septembra održati 48. Međunarodni naučni sastanak slavista u Vukove dane u organizaciji Međunarodnog slavističkog centra. Važna pitanja vezana za jezik i književnost razmatraće oko 90 naučnika iz zemlјe i sveta.  Kao i svake godine, učestvovaće nastavnici i saradnici sa Filološkog fakulteta u Beogradu, Instituta za književnost i umetnost, Instituta za srpski jezik, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Filozofskog fakulteta u Nišu, Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, Učitelјskog fakulteta u Leposaviću, iz Banjaluke, Istočnog Sarajeva, Nikšića, Cetinja.
Svoje referate izložiće profesori sa uglednih slavističkih katedri iz Berlina, Bordoa, Bratislave, Varšave, Velikog Trnova, Vroclava, Kijeva, Ljublјane, Notingema, Odese, Pariza, Peskare, Plovdiva, Poznanja, Praga, Sankt Peterburga, Sofije, Torina, Hamburga.  Najavlјene su tri teme “Jezičke jedinice srpskog jezika u sistemu i kontekstu”, “Kritička i književnonaučna misao Pavla Popovića” u čast 150. godišnjice rođenja velikog istoričara srpske književnosti i “Srpski jezik, književnost i kultura na stranim univerzitetima – aktuelno stanje i perspektive”.

Zrenjaninske gimnazijalke pohađale Letnju školu nauke u Petnici     

Učenice trećeg razreda Zrenjaninske gimnazije Katarina Blagojev i Nevena Dalјević učestvovale su na Međunarodnoj letnjoj školi nauke u Petnici. Ovo je četrnaesta po redu Međunarodna letnja škola nauke koja je okupila devetnaestoro mladih iz SAD, Rusije, Španije, Velike Britanije, Bugarske, Makedonije, Hrvatske, BiH i Srbije.U pitanju je popularni dvonedelјni naučni kamp za učesnike uzrasta od 17 do 21 godine iz celog sveta. Učesnici su imali jedinstvenu priliku da prate bogat i zanimlјiv program, uklјučujući i mogućnost da rade na samostalnim istraživačkim projektima iz najrazličitijih oblasti. Ove godine projekti su bili iz oblasti astronomije, biohemije, primenjene fizike i elektronike, arheologije, fizike i psihologije. Nevena i Katarina su radile na projektu iz oblasti primenjene fizike i elektronike – kontrola lopte na gredi, obavlјajući razne multidisciplinarne zahteve projekta.
Finansijsku pomoć za učešće obe devojke su dobile od same Istraživačke stanice Petnica, kao i od Grada Zrenjanina iz programa za sufinansiranje stručnog usavršavanja studenata i učenika. Osim rada u laboratorijama i velikog broja predavanja iz različitih oblasti, bilo je vremena i za izlete do Petničke pećine, obližnjeg jezera, Valјeva i Beograda. U Beogradu je grupa obilazila razne muzeje, centar grada i Kalemegdansku tvrđavu. Mladi iz raznih krajeva sveta slobodno vreme u Petnici provodili su u prirodnom okruženju istraživačke stanice, koje takođe doprinosi celokupnoj pozitivnoj atmosferi koja vlada u savremeno opremlјenom kompleksu. – Poznanstva i prijatelјstva stečena tokom ove dve nedelјe najveće su bogatstvo koje ostaje za ceo život – kažu Katarina i Nevena.

Đurđevo: „Dani čuda” doneli Đurđevdan u septembru

Treća po redu dečja manifestacija „Dani čuda“ održana je u petak, ovog puta u centru Đurđeva, a prethodne dve godine u Žablјu. Na početku izveden je dečji program, koji su činile razne interaktivne igre poput akrobacija dece uz pomoć animatora. Najmlađi su neumorno pratili tadašnje mentore, pa im je performans „Haos kabare“, koji je usledio, pomogao da se odmore i uživaju uz ples. Tokom kabarea, posetioci su imali priliku da čuju različite muzičke žanrove i uživaju u nekoliko vrsta plesova, a odrasli su u tim trenucima bili radosniji od svojih mališana . Kraj večeri začinio je vatreni i led-šou grupe „Haos animatori“ i vatromet, koji su sve ostavili bez daha.
Organizatori su dočekali veliki broj dece i njihovih roditelјa, kao i prethodne dve godine, kada su uživali u igri balonima, raznolikim svetlosnim efektima, u igri sa klovnovima i robotom-džinom, zanimlјivim nastupima i kostimima animatora, kao i u samoj muzici i atmosferi. Članica opštinskog veća za kulturu i organizatorka događaja Nerima Šovlјanski zadovolјna je što je na ovaj način poželela srećnu novu školsku godinu svim đacima. – Nјihova ideja je bila da se ova manifestacija zove „Dani čuda“, vreme kada nam je najvažnije da se zabavimo, okupimo što više sugrađana i da im damo dobar razlog da izađu iz kuće, prošetaju sa svojom decom i ulepšaju im dan – kaže naša sagovornica.
Devetogodišnja Sara pratila je program od početka do samog kraja i nije mogla da se odluči šta joj je bilo najzanimlјivije. – Jako sam bila srećna kada smo se svi zajedno igrali i kada smo se mi devojčice takmičile protiv dečaka, to je možda bilo najbolјe. Kasnije, kada su došli klovnovi i robot, malo sam se uplašila jer su ogromni, a kasnije smo se grlili i fotografisali zajedno – ističe naša sagovornica.
Program je trajao oko dva sata, a ulaz je bio slobodan za sve. Pokrovitelј događaja je Opština Žabalј, koja planira da nastavi tradiciju organizujući ovakve događaje svake godine.

Odrastanje na selu bezbrižnije, ako se dozira tehnologija

Organizatorka „Dana čuda“u centru Đurđeva Nerima Šovlјanski smatra da postoji razlika između odrastanja dece na selu i mališana u velikim gradovima, kao i da je tehnologija doprinela njihovom otuđivanju od porodice i vršnjaka. – Detinjstvo na selu je bezbrižnije, jer najmlađi više vremena provode napolјu, opušteniji su i veseliji. Jedina prednost grada je što nudi veći izbor školica i sportova. Međutim, i na selu i u gradu živimo u vreme tehnologije, pa je još važnije posvetiti se deci, pričati sa njima i saslušati ih. Nažalost, dešava se da su mališani su uglavnom prepušteni telefonima, jer su roditelјi ili zauzeti poslom ili žele da odmaraju. Tek kasnije shvatimo da nismo ni bili svesni koliko detinjstvo brzo prođe, a onda žalimo za svakim izgublјenim trenutkom – kaže Šovlјanska.

“Evro Book” jedini srpski izdavač na Međunarodnom sajmu knjiga u Moskvi

Od 5. do 9. septembra 2018. godine bio je održan 31. međunarodni sajam knjiga u Moskvi gde je “Evro Book” bio jedini srpski izdavač, osim nacionalnog štanda naše zemlje.  Sajam knjiga u Moskvi je najveći sajam knjiga u Rusiji i bivšim sovjetskim republikama i predstavlja jedan od najvećih kulturnih događaja u ovom delu sveta. Na ovogodišnjem izdanju bilo je predstavljeno preko 600 izlagača iz skoro 40 zemalja. “Evro Book” je svoje prisustvo iskoristio za promociju srpskih autora i ilustratora i uspostavio saradnju sa renomiranim stranim izdavačkim kućama.   Kako najavljuju, najnovije svetske trendove u izdavaštvu predstaviće na srpskom tržištu na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu krajem oktobra meseca.
Iz ove izdavačke kuće ističu da su i ove godine, pored nacionalnog štanda Srbije, bili jedini predstavnik naše zemlje. Oni su predstavili inostranim izdavačima nova domaća izdanja za decu – bajke, basne, radne sveske, edukativne knjige i bojanke. Do sada su sklopili više od 40 ugovora o prodaji prava u 15 država sveta. Posebnu pažnju ove godine privukla je priča po motivima ukrajinske bajke, “Carević Ivan i žar-ptica”, prva knjiga iz edicije “Priče iz davnina”, kao i “Ole Spavajko”, novo izdanje iz edicije “Zaboravljene priče”.

Učenici škole u Svilajncu proizveli bundeva tešku 80 kg

Učenici i profesori poljoprivredno veterinarske škole u Svilajncu, na svom imanju proizveli su bundevu tešku 80 kilograma. Reč je o vrsti “džinovske bundeve”, koja može dostići i 200 kilograma, izjavila je Tanjugu profesorka Milanka Crnjaković. Bundeva je bila u utorak  izložena na 55. Resavskom poljoprivrednom sajmu u Svilajncu, i svojom veličinom je izavala veliki pažnju i divljenje brojnih posetilaca. U ovom kraju, inače, rastu velike bundeve, izjavio je Tanjugu poljoprivrednik iz sela Lukovica Miodrag Milanović i dodao da on ove godine ime nekoliko teških bundeva. “Kupio sam bundevu na pijaci za Badnji dan, ostavio semenke i posadio, dobio sam bundeve od po 20 kilograma”, rekao je Milanović.

Vremeplov: Osnovan Beogradski univerzitet

Na današnji dan 13. septembra Beogradski univerzitet obeležava 210. godina postojanja. Elem, toga je dana 1808 godine u  Beogradu  besedom Dositeja Obradovića “O dužnom počitaniju k naukama” počela s radom Velika škola. Među dvadesetak  učenika-studenata bili su i Aleksa, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa kao i Vuk Karadžić. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. njen rad je obustavljen.

Vremeplov: Narodna skupština proglasila za kneza Aleksandra Karađorđevića

Na današnji dan 13. septembra 1842. Narodna skupština kneževine Srbije, u kojoj su ustavobranitelji imali većinu, proglasila je za kneza Aleksandra Karađorđevića, sina vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa. Ustavobranitelji su prethodno zbacili kneza Mihajla Obrenovića, koji je potom izbegao u Austriju. 

Vremeplov: Umro Mišel Montenj

Na današnji dan 13. septembra 1592. godine umro je francuski pisac i filozof Mišel Ejkem de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodne misli u 17. i 18. veku (tri knjige “Eseja”, “Dnevnik putovanja”).

Vremeplov: Njujork prva federalna prestonica SAD

Na današnji dan 13. septembra 1788. Njujork je proglašen prvom federalnom prestonicom SAD. Grad su osnovali 1626. holandski doseljenici i nazvali ga Novi Amsterdam, a
dvadesetak godina kasnije zauzeli su ga Englezi i dali mu naziv Njujork u čast vojvode od Jorka (York), kasnije engleskog kralja.

Vremeplov: Rođena Klara Šuman

Na današnji dan 13. septembra 1819. rođena je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, koja je koncertnu karijeru počela u devetoj godini i postala jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka. 

Kakvo obezbeđenje treba da imaju škole u Srbiji?

Samo u Beogradu, svaka škola ima svoje mere bezbednosti – negde postoji privatno obezbeđenje, neke imaju školskog policajca, negde i video-nadzor.

Kad je vreme za logopeda?

U našoj zemlji trideset odsto ljudi ima govornu manu. Najčešće su zastupljeni nepravilno izgovaranje pojedinih glasova i kasni govorno-jezički razvoj. Mucanje i disleksija, ređe su zastupljeni, kaže za RTV logoped Vesela Milankov iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine. https://www.youtube.com/watch?v=mMzIM65tp7k

Za prestupe u školi čišćenje dvorišta, farbanje ograde, …

Učenici koji u školu donesu alkohol, drogu, tuku drugu decu, uništavaju školsku imovinu, dopišu ocenu u dnevnik, uporedo sa izricanjem vaspitne mere moraće i na društveno- koristan rad. To je predviđeno Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a koje aktivnosti će učenik obavljati bliže je definisano Pravilnikom o društveno korisnom radu Ministarstva prosvete, koji od 15. septembra stupa na snagu.
U Ministarstvu prosvete kažu da je cilj Pravilnika da se razvije svest kod učenika o posledicama sopstvenog ponašanja, a ne da se neko kažnjava. Pravilnik, kako kažu, propisuje aktivnosti koje mogu da se odrede uz odgovarajuću meru, ali one nisu same po sebi sankcija. Za lakše prestupe kao što su neprimereno odevanje, prljanje učionice, uništavanje školskog pribora druga, učeniku se može odrediti da čisti učionicu, biblioteku, produženi boravak, trpezarije, svečane sale, da obavlja administrativne puslove.
Za teže prestupe, kao što su nasilje u školi, vređanje nastavnika, pušenje, droga i alkohol u školi, dopisivanje ocena u dnevnik, učenik će uporedo sa izricanjem vaspitne mere morati da pomaže domaru, da čisti sneg, lišće, farba ogradu u školskom dvorištu, pomaže u organizovanju određenih tribina.
Učenik koji pretuče vršnjaka moraće da pomogne povređenom drugu, ukoliko mu on dozvoli, da mu nosi torbu i zajedno sa njim radi domaće zadatke.
Društveno – koristan rad trajaće od 15 do 45 minuta dnevno, a u rad će biti uključeni i roditelji učenika. Ukoliko učenik odbije da učestvuje u društveno-korisnom, odnosno humanitarnom radu u Ministarstvu prosvete kažu da će roditelj snositi odgovornost u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Zakonom je predviđeno da škola podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja. Angažovanje učenika će se uzimati u obzir i prilikom utvrđivanja ocene iz vladanja.

Srbin iz Nemačke donirao ortopedska pomagala za 500 bolesne dece

Dečak Kristijan T. (14) iz Smedereva dobio je ovih dana na poklon invalidsku hodalicu iz Nemačke preko humanitarne organizacije čiji je predsednik Goran Đurić, Beograđanin, koji već 23 godine živi i radi u Nemačkoj. Kristijan nije jedini koji je dobio na poklon ortopedsko pomagalo: iz Nemačke ih je za poslednje dve godine stiglo oko 500 različitih – invalidska kolica, hodalice, liftovi za kade, jastuci… Đurić je na ovaj način rešio da pomaže srpskim pacijentima, a dovoljna je samo poruka upućena humanitarnoj organizaciji čiji je on predsednik. Majka dečaka iz Smedereva Jasmina Tomić kaže za “Blic” da njen sin ponekad ne može “dobro da hoda” pošto od rođenja boluje od mišićne distrofije, teške nasledne bolesti, koja za posledicu ima invaliditet. – I stariji sin Mladen, takođe, boluje od iste bolesti i u invalidskim kolicima je. Procedura nabavke pomagala preko države je teža i duža. Za mlađeg sina pokušala sam ovako. Poslala sam poruku toj organizaciji, koju sam našla na internetu, i objasnila o čemu se radi. Odmah su mi odgovorili. Tražili su Kristijanovu fotografiju i naveli da će doći kod nas da ispunimo neophodan formular za donaciju. Potom je pomagalo lično doneo Goran Đurić – priča Kristijanova majka za “Blic”.
Đurić, koga je “Blic” uspeo da pronađe u Beogradu, kaže za da je “krivac” za to što je počeo da se bavi takvim humanitarnim radom njegov prijatelj iz Kaluđerice, čija ćerka boluje od dijabetesa. – Pre dve godine me je pozvao i molio da pokušam da nabavim aparat za dete, koji je u Srbiji koštao preko 1.000 evra, a teško se nalazio. Rekao sam da ću pokušati. Našao sam aparat i posle mesec i po sam ga odneo detetu. Tako se rodila ideja da pokušamo da pomognemo i drugim ljudima nalazeći ortopedska pomagala. U to vreme osnovali smo internacionalnu humanitarnu organizaciju “Inhelp”, a cilj je pomaganje ljudima s invaliditetom na teritoriji bivše Jugoslavije. Moj drug iz Nemačke radi u ortopedskoj kući i rekao mi je da se ortopedska pomagala koja nisu dve, tri godine izdata nemačkim pacijentima rashoduju i uništavaju. Potom se nabavljaju druga. Ova rashodovana su ispravna i nova. Mi ih dobijamo besplatno, a tako ih i donosimo u Srbiju. U pitanju su razne vrste invalidskih kolica, hodalice, čarape za vene, jastuci protiv dekubitusa i drugo – priča Goran. Prema njegovim rečima, vlasnik te nemačke ortopedske firme Jozef Eltern ujedno je savetsnik i menadžer njegove organizacije.
– I on često dolazi u Srbiju i hoće da pomogne. Samo u Beogradu je poklonio ortopedskih pomagala u vrednosti od oko 40.000 evra – navodi on.

Kontakt i preko društvenih mreža

Na pitanje “Blica” na koji način pacijenti stupaju u kontakt sa njima, Đurić kaže da su prisutni na društvenim mrežama. – Dosad smo shvatili koliki su problemi u Srbiji kada je nabavka pomagala u pitanju. Na primer, osoba ima pravo na invalidska kolica svakih pet godina. Ona se istroše za dve. Ostale tri ljudi moraju da se snalaze. Oni nam se obraćaju s molbama da im nađemo druga, ispravna kolica. Mi ne opterećujemo ljude u njihovoj muci. Ako možemo i imamo, onda i donesemo – kaže dobrotvor, i dodaje da je njegov princip da lično donese pomagalo čoveku ili detetu.

About the Author

admin