Vesti – 15/16.09.2018.

Nema dogovora: Štrajkovi do ispunjenja uslova

Predsednici četiri reprezentativna sindikata prosvete su, nakon pregovora sa ministrom prosvete i državne uprave i lokalne samouprave, Mladenom Šarčevićem i Brankom Ružićem, doneli odluku da nastave sa organizovanjem štrajka, sve do ispunjenja zahteva.  Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković rekla je da će se pregovori nastaviti i da će naredni sastanak sa nadležnima biti održan u utorak, 18. septembra. Prosvetari traže da svi zaposleni u obrazovanju sa sedmim stepenom stručne spreme budu u devetoj platnoj grupi, u prvom platnom razredu kaže Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. “Svakako ostaje naš štrajk 19, svakako se razmatra radikalizacija štrajkova od 24, to je poslednja nedelja septembra i čekamo ono jedno, jedino što smo tražili ovoga puta, samo jedan zahtev, deveta platna grupa, prvi platni razred, svi sa sedmim stepenom obrazovanja koji rade u prosveti izjavila je Jankovićeva.
Kako su za RTV rekli u Ministarstvu prosvete, obe strane u socijalnom dijalogu iznele su svoje predloge, pa bi sindikalna udruženja narednih dana trebalo da iznesu predloge resornih ministarstava. Naredni sastanak nadležnih ministara i predstavnika četiri reprezentativna sindikata prosvete zakazan je za utorak, 18. septembar.
Sindikat radnika u prosveti Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost, Sindikat obrazovanja Srbije i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije organizovali su 31. avgusta ulične proteste, a 3. i 9. septembra štrajk upozorenja, skraćivanjem nastave na 30 minuta.https://www.youtube.com/watch?v=zog_GAll9lg

Ministarstvo: Razredne starešine u platnoj grupi 9.1, ostali u 8.3

Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarčević razgovarao je  u utorak sa predstavnicima reprezentativnih sindikata u prosveti o predlogu platnih grupa i razreda u toj oblasti koji bi trebalo da budu deo Zakona o sistemu plata u javnom sektoru. Na sastanku je dogovoreno da razgovori budu nastavlјeni u utorak, 18. septembra 2018. godine, a jedan od predloga resornog ministarstva je da u devetoj platnoj grupi u prvom razredu budu nastavnici sa razrednim starešinstvom, dok bi ostali nastavnici predmetne nastave bili u osmoj platnoj grupi, u trećem razredu. Prema predlogu Ministarstva oko 30.000 razrednih starešina trebalo bi da bude u platnoj grupi 9.1. Po osnovu otežanih uslova rada u toj grupi biće još 3.000 prosvetnih radnika.
Osim toga, od 2019. godine, postepeno, na osnovu Pravilnika o stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika u tu platnu grupu i platni razred će moći da uđe do 25 odsto zaposlenih u prosveti. Kako je rečeno, korepetitori sa sedmim stepenom stručnosti bili bi u osmoj grupi, kao i sekretari i bibliotekari. Oni bi bili bi izjednačeni sa nastavnikom predmetne nastave bez starešinstva.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević ocenio je da je sistem postavlјen pozitivno i da motiviše, kao i da nudi mogućnost napredovanja. On je podsetio da osnovna delatnost nije jedini kriterijum za određivanje platne grupe i ocenio da je predloženi model održiv.
Sastanku u Ministarstvu prosvete prisustvovali su i ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić i državna sekretarka Ministarstva finansija Jelena Tanasković. Ružić je naglasio da je na svim sastancima ministar prosvete zastupao upravo interese zaposlenih u prosveti. Predstavnici sindikata ostali su pri svom zahtevu da svi zaposleni u prosveti budu u devetoj platnoj grupi.

Ministarstvo će uplatiti sredstva za master programe

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je u četvrtak da će iz nove budžetske linije uplatiti sredstva univerzitetima za odobrena budžetska mesta na master programima. Studentima koji su u školskoj godini 2018/2019 upisali master studije na nivou univerziteta na budžetu, a koji su već uplatili školarinu, taj novac biće vraćen početkom 2019. godine, saopštilo je resorno ministarstvo. Kvalitetno visoko obrazovanje je jedan od prioriteta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, zbog čega se intenzivno radi na reformi te oblasti. U prethodnom periodu bila su odobravana i finansirana dodatna budžetska mesta na IT smerovima na visokoškolskim ustanovama. Ministarstvo će nastaviti sa ovom praksom i naredne godine i predlagaće budžetsko finansiranje za studije koje su u skladu sa potrebama tržišta rada. Imajući u vidu značaj visokog obrazovanja prethodna administracija Ministarstva saglasila se sa povećanjem kvota na određenim smerovima, ali do sada nije bilo tehničkih mogućnosti da se obezbedi finansiranje budžetskih mesta na master programima na nivou univerziteta. Ministarstvo će ispuniti sve obaveze prema studentima i visokoškolskim ustanovama, navodi se u saopštenju.

Vrbas: Poražavajući rezultati istraživanja o poznavanju pravopisa

Rezultati poslednjih istraživanja o poznavanju gramatike i pravopisa srpskog jezika kod osnovaca su zaista poražavajući i pokazuju da više od trećine učenika pogrešno upotrebljava veliko slovo, a da više od dve trećine uopšte ne koristi znakove interpunkcije. https://www.youtube.com/watch?v=ioG6tB2ykyg

Kako se priprema i ko kontroliše hranu za mališane?

Nakon 18 godina, pravilnik o ishrani dece u predškolskim ustanovama zamenjen je novim spiskom zaduženja, koja su u obavezi da poštuju zaposleni u vrtićima.  Strogoj spoljašnjoj i unutrašnjoj kontroli sirovina, namirnica, dostave i toka proizvodnje obroka, od skoro ne podležu samo obroci za predškolske, nego i za jaslene grupe, dok je nalog od pre sedam godina o zabrani unošenja slatkiša, gaziranih sokova i grickalica ostao na snazi, kažu u službi ishrane “Radosnog detinjstva”. Roditelji čija deca idu u vrtić zadovoljni su kvalitetom obroka koje jedu njihova deca u novosadskim vrtićima i ističu da Predškolska ustanova, za pojedinačne želje i potrebe dece, izlazi u susret.
Pri pripremi obroka za predškolce, koji uključuju doručak, užinu i ručak, vodi se računa ne samo o zdravstvenoj ispravnosti namirnica, nego i o balansiranom unosu mesa, mleka, žitarica, voća i povrća. Zbog sigurnosti dece, hrana se kuva u centralnoj kuhinji, a servira u prostorijama vrtića. Zabranjeno je donositi hranu od kuće, osim u posebnim slučajevima, objašnjavaju u novosadskoj službi ishrane. Kada dobijemo kompletnu medicinsku dokumentaciju medicinsku, od relevantnih specijalista, doktora medicine, odlučujemo na koji režim idu i u praksi onda roditelji sami donose hranu za tu decu.
 Postoji ta unutrašnja kontrola, znači prva barijera je kada dolazi u skladišni prostor ustanove, zatim kod pripreme namirnica, termičke opreme, do transporta i posluženja, to je neka naša interna kontrola, što se tiče eksterne kontrole, vrši je Institut za javno zdravlje Vojvodine, svakodnevno. Osim za decu koja iz zdravstvenih razloga ne smeju konzumirati određene namirnice, novim pravilnikom su regulisana i prava predškolaca koji iz verskih razloga imaju poseban režim ishrane, a aditivi sa pozitivne liste poput sirćeta i soli u salatama, svedeni su na minimum.

Šid: Počela školska godine i za decu migranate

Prvi upis dece migranata u osnovne škole nije potpun jer se iz dana u dan povećava broj migranata u oba prihvatna centra: “Principovac” i Motel “Adaševci”. Po rečima koordinatora za lekarske usluge migranata i direktora Doma zdravlјa Šid dr Krste Kureša u oba prihvatna centra trenutno se nalazi 791 migrant. – Zdravstvene usluge migrantima u oba prihvatna centra puržaju lekari humanitarnih organizacija koji su postavlјeni od strane Ministarstva zdravlјa, dok lekari Doma zdravlјa Šid dežuraju od 17 uveče do 8 sati ujutru, ili umesto dežurstva rade subotom i nedelјom – ističe Krsto Kureš.
On navodi da su uoči početka škoslke godine za osnovne i srednje škole koje pohađaju i deca migranata, obavlјeni pregledi u šidskom Domu zdravlјa po stručnim i metodološkim upustvima Instituta za javno zdravlјe “Batut” iz Beograda. Pregledana su, kaže naš sagovornik, deca od devet do 14 godina pa i starija. – U prihvatnom centru “Principovac” dosad je pregledano šestoro dece za upis od prvog do četvrtog razreda, a za upis od petog do osmog razreda pregledano je četvoro. Ove cifre se brzo mogu promeniti, jer novi migranti stalno pristižu – zaklјučio je Kureš.

Kikinda: Deca sa smetnjama u razvoju dobila novu salu za fizičko

U okviru konkursa ”Da rastemo srećni” koji je raspisala Fondacija Ana i Vlade Divac u partnerstvu sa NCR fondacijom, škola za osnovno obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju “6. oktobar” u Kikindi dobila je novu salu za nastavu fizičkog vaspitanja. Vrednost radova koji su izvedeni u školi je 810.000 dinara, a ovim sredstvima uređen je parket, okrečeni zidovi i ofarbani prozori, vrata, sprave i držači za sprave. Osnovna škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju ”6. oktobar” u Kikindi sada ima znatno bolje uslove za učenje, ali i bavljenje fizičkim aktivnostima. Zahvaljujući konkursu ”Da rastemo srećni” Fondacije ”Ana i Vlade Divac” u saradnji sa NCR Fondacijom renovinara je fiskulturna sala i uslovi su na znatno višem nivou. “Pored toga, projekat podrazumeva i realizaciju radionice za roditelje i decu i odvijaće se do decembra dva puta mesečno u kojima će im se pružati psihosocijalna podrška, a deci će se obezbediti program koji će im dopuniti njihov svakodnevni život”, rekla je Vesna Vasić, direktorka OŠ ”6. oktobar” Kikinda.
Škola ”6. oktobar” jedna je od šest izabranih škola koje su renovirane uz pomoć sredstava dobijenih putem konkursa u ukupnoj vrednosti od 4.200.000 dinara. ”U ovom objektu renovirali smo salu za fizičko, sredili smo parket, prozore i vrata, sprave za fizičko, njihove držače, a vrednost je iznosila 810.000 dinara”, kazala je Jelena Rakić, koordinatorka projekta ”Da rastemo srećni”.
Nova fiskulturna sala nije značajna samo za učenike ove škole zbog održavanja obavezne nastave fizičkog vaspitanja, nego i zbog organizovanja mnogobrojnih aktivnosti i sportskih manifestacija za decu školskog uzrasta sa područja Kikinde. Veliku ulogu u ovome mogu da imaju i sva privredna lica u gradu.
“Nije zadovoljstvo samo u tome da se stvori profit, da se ljudima isplate zarade i pruže dobri uslovi rada, već je poenta upravo uraditi nešto veliko za sredinu u kojoj živite i radite”, saopštio je Saša Tanackov, član Gradskog veća Kikinda.
Jedinu školu tog tipa u Severnobanatskom okrugu, kakva je ”6.oktobar” ove godine upisalo je 60 učenika, a još njih 25 tokom godine preko radionica redovno koristi usluge koje pruža ta ustanova. https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=pPUlKfvJ68E

Vrdnik: Oprema za slepe i slabovide u školi

OŠ “Milica Stojadinović Srpkinja” u Vrdniku dobila je od Opštine Irig laptop sa specijalnim programom prilagođenim potrebama slepih i slabovidih učenika. Prema rečima direktora škole, zahvaljujući novom računaru učenici petog razreda koja trenutno pohađa ovu školu olakšano je praćenje nastave, a poseban instalirani program olakšaće i učenje kod kuće kada to bude potrebno. U osnovnoj školi u Vrdniku trude se da obrazovanje bude prilagođeno i po meri svakog deteta, pa je od nedavno škola opremljena i računarom za slabovidu decu. Opština Irig izašla je u susret potrebama škole nabavkom specijalnog računara, dok su sve učionice takođe opremljene belim tablama što slabovidoj deci olakšava čitanje.
Pored specijalne opreme, škola je u prethodnom periodu zahvaljujući sredstvima Uprave za kapitalna ulaganja u potpunosti rekonstruisala fiskulturnu salu, a već u proleće biće uređena fasada na čitavoj zgradi. U upravi škole zadovoljni su što Opština Irig prepozanaje potrebe seoskih škola, pa će tako sredstvima obezbeđenim preko viših instanci vlasti u ovoj školi biti uređen i obezbeđen čitav dvorišni prostor sa sportskim terenima.        https://www.youtube.com/watch?v=Lq134SyCspo

U OŠ “Jovan Dučić” uloženo 81,5 miliona dinara

Tokom proteklih pet godina, u cilju poboljšanja uslova za rad u OŠ ”Jovan Dučić” u Petrovaradinu iz gradskog budžeta uloženo je oko 81,5 miliona dinara. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević posetio je tu obrazovnu ustanovu i tom prilikom naglasio da najveću progresiju, iz godine u godinu, u gradskom budžetu prave upravo kapitalni projekti u oblasti obrazovanja. “U oba objekta ove škole, i u Preradovićevoj ulici i u Malinovoj, uložena su značajna sredstva u cilju poboljšanja energetske efikasnosti i uslova za rad sa učenicima. Nabavljena je nova oprema, sanirani su krovovi, fasade, kotlarnica, a obezbeđen je i urbani mobilijar, kao i sportski tereni i sadržaji. Na sremskoj strani, u Petrovaradinu, investirali smo u izgradnju sportske hale, a dva miliona evra do sada je uloženo u obnovu fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave. To je siguran znak da Grad Novi Sad ne doživljava Petrovaradin kao neko predgrađe, već je za nas to ravnopravni deo našeg grada. Razvijamo komunalnu i putnu infrastrukturu na ovoj teritoriji, ali puno je još posla pred nama. Nastavićemo da pratimo aktivnosti i potrebe škole ”Jovan Dučić”, u kojoj je, na opšte zadovoljstvo, ove godine upisano 38 đaka više nego prošle” naglasio je Vučević.
On je takođe rekao da su planovi u oblasti unapređivanja sektora obrazovanja veliki, a da je trenutno najveći projekat izgradnja novog objekta muzičke i baletske škole. Međutim, kako je istakao, radi se na pospešivanju uslova za rad i u OŠ ”Ivo Lola Ribar, OŠ ”Veljko Vlahović” u naselju Šangaj, priprema se dokumentacija neophodna za realizaciju radova na proširenju objekta OŠ ”Prva vojvođanska brigada”, kao i objekta Medicinske škole, i još mnogo toga.
Direktorica OŠ ”Jovan Dučić” u Petrovaradinu Ružica Pavlović zahvalila je Gradu Novom Sadu na podršci i uloženim sredstvima, jer je, kako je ocenila, to rezultiralo povećanim brojem upisanih učenika, a bez odliva u gradske škole, kakav je bio slučaj ranijih godina. “Trudićemo se da dobrim rezultatima iskažemo zahvalnost svima koji su doprineli da naša škola bude među najboljim u gradu”, zaključila je ona.

Učenje o socijalno osetlјivim grupama u Medicinskoj školi

Projekat „Uhvati film – pusti predrasude”, koji realizuje kreativno-afirmativna organizacija „Parnas”, održaće se 17. i 19. septembra u Srednjoj medicinskoj školi „7. april”. Đaci će imati priliku da nauče nešto više o osobama s invaliditetom i cerebralnom paralizom. Edukacija ima za cilј podsticanje prevencije diskriminacije socijalno osetlјivih grupa mladih i afirmisanje filma kao sredstva edukacije za postizanje promene u društvu. Osim projekcije filmova, biće održana i diskusija o stereotipima i predrasudama uočenim u filmovima.
Projekat, koji je podržala Gradska uprava za sport i omladinu, takođe senzibiliše i nastavnike po pitanjima diskriminacije i socijalnog uklјučivanja osetlјivih grupa i podstiče ih da taj aspekt primene u svom radu s mladima. Organizacija „Parnas” bavi se pobolјšanjem položaja osoba s invaliditetom kroz umetnost, kao i podsticanjem da se njome bave.

Audicija za male glumce u Teatru 34

Audicija za prijem novih članova u Školu glume održana je  u petak od 11 sati, na sceni Teatra 34 (Pašićeva 34). Škola je namenjena deci od osam do 14 godina, koja imaju obavezu da pripreme recitaciju ili imitaciju po sopstvenom izboru. Organizatori su društvo „Raspustilište” i Teatar 34, a nastavnici režiserka Ana Ilić, glumci Ervin Hadžimurtezić i Jelena Galović, te mnogi saradnici iz raznih oblasti pozorišta. Prijave, s navedenim imenom, prezimenom, razredom i školom slati na imejl akacija2@gmail.com ili pozvati 060/391-98-18. Pratnja roditelјa je obavezna. Deca koja prođu audiciju, Školu glume pohađaće u „Raspustilištu” (Radnička 20, prvi sprat) utorkom i subotom.
Škola se realizuje u sklopu programa „Laboratorija kulture”, koji je podržala gradska Uprava za kulturu.

Rumenka: Mališani kroz stihove jačaju samopouzdanje

Recitatorska sekcija u okviru Kulturnog centra „Rumenka” još jedna je od četiri kroz koje to selo oživlјava. Već mesecima to kreativno zadovolјstvo dva puta sedmično okuplјa sve veći broj dece. Sve je počelo u martu, a u izboru su se najpre našle dečje pesme, što je doprinelo tome da mališani steknu uvid u to na koji način će se sekcija odvijati i oslobode se treme. Nakon toga usledile su određene vežbe i poezija poznatih srpskih pesnika, poput Jovana Jovanovića Zmaja, Laze Kostića i Branka Radičevića. Uz recitovanje poezije, deca su izuzetno dobro prihvatila vežbe pantomime i jezičke. „Na sekciju sam donosio i muzičke instrumente, tako da su imali priliku da se upoznaju s gitarom i dairama, što im je takođe bilo zanimlјivo, a s vremenom smo uveli vežbe u okviru kojih recituju uz muzičku pratnju“, objasnio je rukovodilac Recitatorske sekcije Dragan Božić. „Na taj način pokazalo se da je veliki broj njih talentovan za muziku, tako da rad sekcije planiramo da proširimo na školu gitare i harmonike.“ Mališani su tu vanškolsku aktivnost od samog početka shvatili kao igru i zabavu, a rukovodilac sekcije je, imajući to u vidu, sve povezao s edukacijom. “Potrudio sam se da, uz razonodu, nešto i nauče, što su oni vrlo brzo prihvatili, čak su i sami dolazili s predlozima“, potvrđuje Božić. „Radili smo i neke manje dramske predstave, za šta su takođe pokazali izuzetno interesovanje. Davao sam im slobodu da budu kreativni i sami smisle neko dešavanje.“ Govor u stihovima, naravno, podrazumeva pravilno izražavanje. „Nastojim da nauče da osete tu reč, da je prilikom izgovora na pravi način prezentuju, pri čemu je i disanje važan faktor“, navodi Božić. „Veliki broj dece žuri dok priča. Međutim, sad se već može reći da je nekolicina njih otklonila te nesigurnosti i nejasnoće prilikom govora. Naučili su da naglase reč, odnosno snize ton kad je potrebno, i shvatili da govor stihova može biti zanimlјiv i prijemčiv slušaocu.“
Osim lepote izražavanja, edukacije i igre, Recitatorska sekcija je izuzetno značajna za razvoj samopouzdanja. Kao što je pomenuto, deca savladavaju tremu i, vežbajući nastup, postaju samouverena, što je značajno za život uopšte. „Razvijaju kreativnost, proširuju horizonte, a ja po njihovim reakcijama i izrazu lica prepoznajem zadovolјstvo“, ističe Božić. „Unutar Kulturnog centra sarađujemo, te ukoliko primetim da dete ima više skolonosti, recimo, za glumu, preporučim ga kolegi koji vodi Dramsku sekciju.“

Kikinda: Slab odziv roditelja za đački dinar u osnovnim školama

Iako tzv. đački dinar nije obavezan za roditelje i đake, konačnu odluku u većini škola donosi savet roditelja. U kikindskim srednjim školama u kojima je ta praksa zaživela, sve se realizuje na dobrovoljnoj bazi, a prikupljen novac namenski se troši. I pored pokušaja da se i u osnovnim školama u Kikindi uvede određeni model đačkog dinara, odziv roditelja gotovo da je izostao. Iako je bilo pokušaja i inicijativa saveta roditelja da se model đačkog dinara uvede i u kikindskim osnovnim školama, zbog uglavnom slabog odziva većina škola je odustala. “U praksi to nije zaživelo onako kako su neki od roditelja želeli i kako smo mi u školi želeli. Tako da smo u ovom trenutku u situaciji da neko posebno izdvajanje za konkretne namene za potrebe dece u našoj školi, a koliko znam ni u drugim osnovnim školama, ne postoji”, rekao je Vitomir Radak, direktor OŠ “Sveti Sava” Kikinda.
Praksa tzv. đačkog dinara zaživela je u kikindskim srednjim školama, a sve se realizuje na dobrovoljnoj bazi. Kako u školama naglašavaju, đački dinar nije uslov upisa, niti dobijanja svedočanstva, što bi bilo neprihvatljivo, već se prikupljeni novac strogo namenski troši za dobrobit učenika. “Prvi korak koji imamo na savetu roditelja to je da podnesemo izveštaj o utrošku đačkog dinara za prethodnu školsku godinu. Potpuno transparentno roditeljima prikažemo sve troškove koje smo tokom godine imali i kako smo novac raspoređivali. Zahvaljujući tako prikupljenom novcu plaćamo osiguranje učenika, potrošni školski materijal, obezbeđujemo prevoz učenika na takmičenja, nabavaljamo školsku opremu”, saopštila je Milanka Halilović, direktorka Tehničke škole.
Umesto đačkog dinara, kikindska gimnazija “Dušan Vasiljev” odlučila se za model donatorskih ugovora kao način obezbeđenja neophodnih sredstava za rad škole. “Gimnazija nije imala praksu uvođenja đačkog dinara. Učenici plaćaju osiguranje i to je to. Uglavnom donatori i sponzori pomažu Gimnaziji, a tu je i Klub gimnazijalaca, tu su ljudi koji su dobročinitelji, jednostvno”, kazao je Ljubomir Zamurović, direktor Gimnazije “Dušan Vasiljev” Kikinda. Iako đački dinar ne retko izaziva polemike u javnosti i negodovanje roditelja, u kikindskim školama u kojima je ta praksa zaživela naglašavaju da nije bilo neprijatnih situacija, niti nerazumevanja roditelja. Na godišnjem nivou taj iznos se kreće od hiljadu do dve hiljade dinara, a plaćanje je uglavnom u ratama. Izdavajanje kroz model đačkog dinara ne odnosi se na porodice koje imaju dvoje ili troje dece školskog uzrasta, kao ni na socijalno najugroženije porodice. https://www.youtube.com/watch?v=sm5–MG9i5o

Vremeplov: Rođen Josif Marinković

Josif Marinković, srpski kompozitor i horovođa rođen je u Vranjevu kod Novog Bečeja na današnji dan 15. septembra 1851. godine. Obrazovao se u Petrovaradinu, Vrbasu i Novom Sadu. Osnovno muzičko obrazovanje pružio mu je profesor Dragutin Blažek u Učiteljskoj školi u Somboru. Marinković je studirao muziku u klasi Frantiseka Skuherskog u Orguljaškoj školi u Pragu između 1873. i 1881, i takođe je kratko vreme proveo u Beču (1886 — 1887) učeći kod kod Edvarda Hensilka na Univerzitetu. Vratio se u Beograd 1891. i tu je ostao do smrti.
Delovao je kao horovođa Beogradskog pevačkog društva (1881–1887), Akademskog pevačkog društva Obilić (1889–1900) i još nekih horova (Radničko pevačko društvo, Srpsko-jevrejsko pevačko društvo i dr.); predavao je muziku u Bogosloviji, Učiteljskoj školi i Drugoj muškoj gimnaziji. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije (1907).
Izraziti je romantičar koji se često koristio narodnim melosom. Komponovao je rodoljubive muške horove, od kojih je najpopularniji Narodni zbor (1876, po tekstu S. Kaćanskog), temperamentnog, marševskog karaktera, smatran simbolom borbenog raspoloženja srpskog naroda, zatim Pesmom srcu, Slavija i dr; mešovite lirske horove (Proletnja zora), dečje horove itd. Jedanaest Marinkovićevih Kola, zasnovana su na mozaičkom nizu narodnih melodija (Brankova kola su Treće, Peto i Deveto kolo, po tekstu Đačkog rastanka Branka Radičevića, sa stilizovanim vojvođanskim melosom). Među horovima sa klavirskom pratnjom, koji su bliski kantatama, ističu se Zadovoljna reka i Potočara (sa tonskim slikanjem), lirskog karaktera, obe po tekstu Jovana Grčića Milenka, patriotski hor Na Veliki petak i dr. U solo pesmama obraćao je pažnju na korektnu dikciju teksta, raspevanu melodiku i izražajnu klavirsku pratnju kojom slika atmosferu. Komponovao ih je po tekstovima srpskih pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, Jovana Grčića Milenka, V. Ilića(Kaži mi, kaži, Rastanak, Potok žubori, Oh, kako sunce sija, Molitva, Grm i dr). U crkvenoj muzici inspirisan je narodnim crkvenim pojanjem (Liturgija za mešoviti hor) i uticajima ruske crkvene muzike (Opelo, Carju nebesni, Angel vopijaše itd). Marinković je često prerađivao svoja dela, tako da postoje u više verzija. U Novom Bečeju se održavaju dani Josifa Marinkovića pod nazivom „Obzorja na Tisi“

Vremeplov: Umro Isidor Bajić

Na današnji dan 15. septembra 1915. godine umro srpski kompozitor i muzički pisac Isidor Bajić. Muziku je studirao kod Keslera u Budimpešti. Bio je nastavnik u Srpskoj gimnaziji, horovođa i organizator muzičkog života u Novom Sadu, autor vokalnih i klavirskih dela i scenske muzike. Posebnu pažnju je posvetio obradi dela utemeljenih na srpskim narodnim motivima, a bavio se i teorijom muzike. U Novom Sadu je 1903. pokrenuo “Srpski muzički list” i “Srpsku muzičku biblioteku” u kojoj je pretežno objavljivao kompozicije savremenih autora. Osnovao je Muzičku školu 1909. i jedan je od pokretača Saveza srpskih pevačkih društava. Dela: opera “Knez Ivo od Semberije”, “Srpska rapsodija”, zbirka solo pesama “Pesme ljubavi”, horske pesme “Sokoli”, “Ej, ko ti kupi”, “Zračak viri”, “Iz srpske gradine”, autor je i pesme “Jesen stiže dunjo moja”.

Vremeplov: Rođena Agata Kristi

Engleska književnica Agata Kristi, autor popularnih kriminalističkih romana i pozorišnih komada, jedan od najuspešnijih pisaca svih vremena sa dve milijarde prodatih knjiga (“Ubistvo u Orijent ekspresu”, “Mišolovka”, “Vašar zločina”), rođena je na današnji dan 15. septembra  1890. godine. Rođena je u Torkiju, u kući koja se nazivala “Ešvild”, kao treće dete Frederika Alve Milera i Klarise Magraret Miler. U to vreme nisu svi imali prilike da se školuju, pogotovo ne sve devojčice, ali njeni stariji brat i sestra, koji su imali 10, odnosno 11 godina više od nje, pohađali su školu. Za razliku od njih, Agata je ipak imala kućno obrazovanje, za koje se pobrinula njena majka. Osim čitanja, pisanja i aritmetike, majka ju je učila i da svira klavir i mandolinu. Sa 11 godina ostala je bez oca, a majka je uvek bila tu za nju. Ohrabrivala ju je da piše poeziju i kratke priče koje su bile objavljivane u lokalnim novinama. Nakon jednog odmora u Egiptu, Agata je napisala svoj prvi roman, koji je porodični prijatelj Iden Filipot preporučio svom književnom agentu u Londonu. Ipak, Agatin prvi roman nije imao uspeha. Kako bi stekla formalno obrazovanje, nakon školovanja kod kuće, otišla je u Pariz sa 16 godina, gde je dve godine studirala pevanje i klavir, ali je zbog preterane treme i straha od javnih nastupa prestala da se bavi muzikom.
Među delima Agate Kristi nalazi se više od 80 pretežno detektivskih romana i drama, a u većini njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi – Hektor Poaro i Mis Marpl. Veliki deo njenih romana i priča ekranizovane su, odnosno adaptirane u filmove ili sedije. Tako je Britanska televizija BBC napravila radijske i televizijske verzije priča o Hektoru Poarou i Mis Marpl. Hektor Poaro nije proslavio samo Agatu Kristi, već i glumca Dejvida Sušea, koji ga je tumačio u detektivskim serijalima.

Vremeplov: Zakon o zaštiti nemačke krvi i časti

Nemački  Rajhstag je na današnji dan 15. septembra 1935. godine na vanrednom zasedanju u Nirnbergu doneo je zakon o oduzimanju državljanstva Nemcima jevrejskog porekla i zakon o zaštiti nemačke krvi i časti kojim je bilo zabranjeno sklapanje brakova između Nemaca i Jevreja i zapošljavanje Nemaca kod jevrejskih poslodavaca.

Vremeplov: Rođen Marko Polo

Na današnji dan 15. septembra 1254.  godine je  rođen Marko Polo, venecijanski trgovac i putopisac dalmatinskog porekla.

Vremeplov: Umro Torkemada

Španski dominikanac Tomas de Torkemada, pokršteni Jevrejin, prvi Veliki inkvizitor Španije (1483-94) i fanatični propovednik Inkvizicije,  umro je  16. septembra 1498. godine. Pod njegovim pritiskom kralj Ferdinand V izdao je dekret o progonu Jevreja na osnovu kojeg je 300.000 Jevreja proterano iz Španije.

Vremeplov: Umro Farenhajt

Nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt, koji je 1714. godine usavršio termometar napunivši ga živom umesto alkoholom umro je 16. septembra 1736. godine. Tačka smrzavanja na njegovoj skali, 32 stepena, označava najjaču zimu koja je 1709. zabeležena u Dancigu (Gdanjsku).

Vremeplov: Karadžić počasni građanin Zagreba

Zastupništvo grada Zagreba dodelilo je 16. septembra 1861. godine Vuku Stefanoviću Karadžiću Povelju počasnog građanina, kojom su mu data “sva prava, sloboštine i koristi kao što svakom građaninu Zagreba po zakonu i starom narodnom običaju pripadaju”.

Zbog ‘homofobičnog sadržaja’ izmenjeno šest udžbenika, ostala još dva

Šest udžbenika za srednjoškolce je ispravljeno zbog ‘homofobičnog sadržaja’ po pitanju seksualne orijentacije i rodne ravnopravnosti, izjavila je u četvrtak jedna od organizatora Parade ponosa Jovanka Todorović. Ona je na konferenciji za medije povodom predstojeće Parade ponosa, koja će biti održana 16. septembra u Beogradu, rekla da je pozitivna stvar što je država najavila promenu šest od ukupno osam spornih udžbenika za srednjoškolce, kao i da su u avgustu dobili informaciju da je šest udžbenika ‘ispravljeno’. Kako je rekla, organizacija Labris je uradila istraživanje još 2014. godine i analizirala 21 udžbenik. “Pronađen je homofobičan sadržaj, gde su vrlo ružno i netačno sa medicinskog i psihološkog aspekta navedene netačne informacije po pitanu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. I od osam udžbenika je šest ispravljeno. To su informacije koje imamo od prošlog meseca, a šta će biti sa preostala dva udžbenika nemamo informaciju. Mi insistiramo i na izmeni preostala dva udžbenika”, rekla je Todorović. Aleksandar Savić iz organizacije Parade ponosa je rekao da tokom ovogodišnje Nedelja ponosa imaju mnogo veći odziv mladih nego prethodnih godina. “Tinedžjera i srednjoškolaca koji dolaze u pratnji roditelja i spremni su da razgovaraju o svojim problemima”, rekao je Savić i dodao da su roditelji sve otvoreniji, da im pomognu i da ih podrže.

Devojčica iz Sente pokušala samoubistvo

15-godišnja devojka T. S. pokušala je samoubistvo u Senti. Ona je u četvrtak oko 17 sati iznenada sa obale ušla u reku Tisu, sa Keja u blizini mosta, pretpostavlja se u nameri da se utopi. Devojka odbija saradnju sa policijom. Devojku u vodi primetili su građani, koji su je izvukli na obalu i pozvali policiju. Patrola je odmah došla, ali devojka za sada odbija saradnji sa policijom. Istraga je u toku.

Njujork: Učiteljici đaci slomili nos, ubadali je olovkama i tražili seks, pa je brutalno pretukli

Bošnjakinju Aidu Šehić (48), nastavnicu u jednoj srednjoj školi u Njujorku, učenici su brutalno pretukli. Ona je zbog višegodišnjeg nasilja odlučila da podigne tužbu protiv škole u kojoj je radila i Ministarstva obrazovanja države Njujork. Američka štampa prenela je da je premlaćivanje Šehićeve zapravo kulminacija dugogodišnjeg rasnog, seksualnog i fizičkog zlostavljanja. Šehićeva je rekla da su joj slomili nos, udarali je po leđima, i izboli metalnom olovkom vređajući je i nazivajući “belom k.rvom”. Istovremeno, učenici su tražili seksualne usluge od nje. Kada je pretučena nastavnica odlučila da se požaliti roditeljima jednog od učenika, on joj je rekao “da će njegova majka doći sutra i razbiti je”. Aida Šehić kaže da se više puta obraćala sindikatu obrazovanja, upravi škole i policiji ali da ništa nije preduzeto.
Advokat Aide Šehić, rekao je da su postupci Ministarstva obrazovanja doveli do toga da Uprava škole nije bila sposobna zaštiti nastavnicu od učenika, i da su učenici to iskoristili da je zlostavljaju. Bosanka je navela da sada ima postraumatski stres (PTSP) od boravka u učionioci.
Zbog nasilja Aida je odlučila podići tužbu protiv škole u kojoj je radila i Ministarstva obrazovanja drzave New York. – U SAD sam došla bežeći od rata u Bosni i Hercegovini i da ću ovde biti sigurna. Mislila sam da sam rat ostavila iza sebe – ispričala je Aida koja je izbegla 1990. u Ameriku.  Prema tužbi, Šehić se 1999. godine zaposlila u srednjoj školi JHS 143 na Menhetnu, a 2012. godine prebačena je u novu školu u Severnom Menhetnu gde su počeli problemi. – Neka deca žele da uče, ali postoje druga deca koja im ne dozvoljavaju da nauče. Takvi nasilnici su napali i mene – kaže Šehićeva.  Nakon toga je ponovo vraćena u svoju prvobitnu školu ali su se napadi na nju nastavili i tamo. – Bilo je užasno. Bilo je otrovno. Ovo je gore od rata jer ovde imate decu sa kojom morate da se borite – ispričala je Aida, a prenosi Njujork post. Da stvar bude još gora škola je kaznila Aidu sa 7.500 dolara od plate uz pretnju otkazom zbog neadekvatnog i nesposobnog rukovođenja nastavom.

About the Author

admin