Vesti – 18.09.2018.

Brnabić: Digitalizacija najveći prioritet Vlade

Digitalizacija je najveći prioritet Vlade Srbije, dosta je učinjeno, a postoje i planovi i znamo kako da se to unapredi i u narednim godinama, izjavila je juče premijerka Ana Brnabić. Ona je, posle susreta sa evropskom komesarkom za digitalno društvo i ekonomiju Marijom Gabrijel, rekla da je “generalno zadovoljna” onim što je do sada urađeno u toj oblasti u relativno kratkom periodu, ali da se ne sme posustati. Ne smemo da se uljuljkujemo da idemo pravim putem, treba bukvalno svaki dan da napredujemo. Moramo da nastavimo da idemo jednako brzo i još brže nego do sada, istakla je Brnabić. Prema njenom mišljenju, digitalizacija društva i privrede u Srbiji je najveća šansa da zemlja postane konkurentnija i efikasnija, da se ima brži i održiviji ekonomski rast, a samim tim i veća plate, penzije i ulaganja u obrazovanje i zdravstvo.

Posеbna briga o dеci bеz roditеljskog staranja

Ministar za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđеvić razgovarao jе sa novopostavljеnom dirеktorkom Prеdstavništva Dеčijеg fonda Ujеdinjеnih nacija (UNICEF) u Srbiji Rеginom dе Dominicis i požеlеo joj uspеh u prеdstojеćеm radu. Ministar Đorđеvić zahvalio sе na podršci u unaprеđivanju sistеma socijalnе zaštitе koju, kroz projеktе,UNICEF pruža Srbiji i izrazio nadu da ćе sе i u mandatu gospođе Dе Dominicis uspеšna saradnja Srbijе i UNICEF -a u poboljšanju kvalitеta zaštitе prava dеcе i kvalitеta pružеnih usluga dеci i porodicama sa dеcom, nastaviti.
“Cilj Vladе Srbijе jеstе vеća briga o dеci bеz roditеljskog staranja. Žеlimo da sе saradnja sa UNICEF-om proširi i unaprеdi u svim oblastima u kojima postoji potrеba za sistеmskim i stratеškim rеšеnjima, s obzirom da prеdstavlja jеdan od ključnih partnеra u oblasti zaštitе dеcе”, rеkao jе Đorđеvić i dodao da sе u narеdnom pеriodu očеkujе i donošеnjе novog Zakona o zaštitniku prava dеtеta. Dirеktorka Rеgina dе Dominicis istakla jе da Srbija prеdstavlja pravi primеr odgovornе i humanе politikе kada jе rеč o upravljanju migracijama. Zahvalila sе ministru Đorđеviću na izuzеtnim naporima radi ostvarivanja bеzbеdnosti i boljih uslova za dеcu iz grupе socijalno ugrožеnih katеgorija. “Odušеvljеni smo svim naporima kojе Srbijе ulažе u zaštiti dеcе, a posеbno uvođеnjеm uslugе porodični saradnik i intеnzivnim radom za borbu protiv nasilja u porodici i nasilja nad dеcom”, rеkla jе dirеktorka.

“Mostovi medijskog obrazovanja” na Filozofskom fakultetu

Deseta međunarodna konferencija “Mostovi medijskog obrazovanja” koja okuplja stručnjake za žurnalistiku iz 13 evropskih zemalja, održana je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.  Kao i prethodnih godina, na konferenciji  se govorilo  o upotrebi digitalne tehnologije u obrazovanju, nauci i medijima.  Opširnije, David Matković        http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/mostovi-medijskog-obrazovanja-na-filozofskom-fakultetu-(audio)_949767.html

Javna rasprava o Nacrtu zakona o fondu za nauku

U okviru programa javne rasprave o Nacrtu zakona o fondu za nauku Republike Srbije u petak 14. septembra 2018. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu održana je druga javna rasprava. Nacrt Zakona o fondu za nauku je pobudio veliko interesovanje naučne zajednice, ali i šire stručne javnosti. Raspravi je pored većeg broja istraživača, prisustvovalo i rukovodstvo SANU, Univerziteta u Beogradu, dekani fakulteta, direktori instituta,… Za reč se javilo oko 20 učesnika, koji su izneli svoje primedbe, pohvale, komentare i sugestije. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će sa Radnom grupom koja je pripremila tekst Nacrta pažlјivo razmotriti sve komentare i primedbe, i učiniti napor da finalni tekst bude još kvalitetniji i precizniji.
Primedbe, predlozi i sugestije se dostavlјaju Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na adresu: nauka@mpn.gov.rs (u subjektu poruke navesti „Nacrt zakona o Fondu za nauku Republike Srbije“)  i to preko posebnog obrasca koji se može preuzeti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Rok za podnošenje primedbi i predloga je 24. septembar. U ime Ministarstva, o Nacrtu zakona o fondu za nauku, kao i ambijentu u kome se odvija ceo zakonodavni proces govorio je državni sekretar prof. dr Vladimir Popović, koji je i odgovarao na postavlјena pitanja. Državni sekretar Popović je ujedno i predsedavajući Radne grupe koja je pripremila predlog Nacrta zakona. Javnoj raspravi su prisustvovali i državni sekretar MPNTR prof. dr Viktor Nedović, kao i pomoćnici ministra prof. dr Tibor Sabo, dr Saša Lazović i prof. dr Marija Kuzmanović.

Narodna biblioteka Srbije od 17. septembra ponovo radi

Od 17. septembra Narodna biblioteka Srbije nastaviće sa redovnim aktivnostima, nakon što je privremeno bila zatvorena zbog tragične pogibije dvojice radnika usled curenja gasa, saopštilo je Ministarstvo kulture. Nakon neophodnih provera i pregleda NBS će nastaviti sa radom, a svim korisnicima će se, navodi se, bez nadoknade, biti produžena važnost članskih karata za onoliko dana koliko je ta ustanova kulture bila zatvorena.

Iz budžeta 250.000 evra za lečenje bolesne dece

Vlada Srbije na jučerašnjoj sednici donela je odluku da uplati 250.000 evra za lečenje bolesne dece. “Doneli smo jutros na sednici Vlade tu odluku i to će biti uplaćeno danas tokom dana”, rekla je premijerka Ana Brnabić novinarima nakon sastanka sa evropskom komesarkom za Digitalizaciju Marijom Gabrijel. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je u nedelju da će danas biti uplaćeno 250.000 evra za lečenje pet pacijenata u skladu sa odlukom Vlade Srbije i predsednika Srbije. On je objasnio da će 250.000 evra biti uplaćeno humanitarnoj organizaciji koja je rekla da ima još petoro pacijenata i da se daje novac kako bi se svima pomoglo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno je pozitivno odgovorio na poziv glumca Sergeja Trifunovića da novac koji je država odvojila za lečenje dečaka Dušana Todorovića, a pošto je za to već prikupljena potrebna svota, uplati za lečenje petoro dece koja su na čekanju.

Kecmanoviću nagrada “Ivo Andrić” za priču

Prestižnu Andrićevu nagradu za 2017. dobio je Vladimir Kecmanović (1972), za priču “Ratne igre” iz knjige “Kao u sobi sa ogledalima”, u izdanju “Lagune”. Ovu odluku saopštio je žiri u sastavu Aleksandar Jovanović, predsednik, Petar V. Arbutina i Mileta Aćimović Ivkov, na današnjoj konferenciji za štampu u Andrićevoj zadužbini. U obrazloženju žirija piše da “Pripovetka “Ratne igre”, kao i većina priča u Kecmanovićevoj knjizi, donosi naročit, iskošen, pogled na najnovije sukobe i nesaglasnosti u odnosima razumevanja nacionalnih identiteta na balkanskom prostoru” U konkurenciji 40-tak knjiga, u užem izboru su se našle i: “Veliko spremanje” Branka Anđića (“Agora”), “Prošlost nikad ne prođe”, Veselina Markovića (“Arhipelag”) i “Naknadne istine”, Darka Duševljakovića (“Arhipelag”). Pola sata posle proglašenja, pred novinare je izašao i laureat, koji je rekao da ga je vest o priznanju veoma obradovala. “Prva nagrada koju sam dobio bila je sa imenom Ive Andrića, nadam se da nije i poslednje” kazao je Kecmanović. On je napomenuo da mu je do romana “Top je bio vreo”, Andrić bio neposredan uzor u pisanju. “Tek posle te knjige, kada su počela poređenja, postao sam svestan da taj roman ne bi mogao da postoji da nije bilo Andrićevog dela. “Ratne igre” pokazuju kako se u ovom našem vremenu tragedije pretvaraju u komedije. Glavni junak, oficir JNA, je posle dugog ratovanja spao na to da učestvuje u ratnim igricama imućnih ljudi” kazao je Kecmanović. Andrićeva nagrada biće uručena na svečanosti 10. oktobra.

“Svetski dan čišćenja”: Studenti očistili  Bećarac

U okviru globalne akcije “Svetski dan čišćenja”, u subotu 15. septembra je, u organizaciji “Junior Chamber International” (JCI), “Eko-kurira” i Planinarsko-rekreativne sekcije Fakulteta tehničkih nauka, čišćena plaža Bećarac na Sunčanom keju. U akciji se u 10 časova okupilo oko 20 volontera i već u prvih sat vremena kese je popunilo dosta otpada. Akcije čišćenja na Bećarcu se često organizuju, a JCI je, nakon dve akcije čišćenja staza na Fruškoj gori i jedne na Šodrošu, prvi put na ovom mestu. – Akcije organizujemo u želјi da se lјudima skrene pažnja da je smeće potrebno odlagati na mesta za to predviđena, ali i da se podigne svest o značaju zaštite životne sredine – objasnila je lokalna koordinatorka projekta “Svetski dan čišćenja 2018.” Milica Vidović. – Sistem reciklaže još nije dovolјno razvijen u Srbiji, te svojim akcijama pozivamo lјude da bar ne stvaraju problem odlaganjem smeća na sve strane.
Na Bećarcu se našlo mnogo očekivanog, kao i neočekivanog otpada. – Ljudi ovde dođu najčešće da naprave neki roštilј, provedu se sa društvom ili odmaraju, međutim iza sebe na plaži ostave bukvalno sve što im je potrebno za takvu priliku – dodala je jedna od učesnica akcije, inače nacionalna predsednica JCI-a za ovu godinu Danijela Medić. – Našli smo svašta, od zimskih jakni, ćebadi, lejzi-begova do krpa, obuće, više vrsta žica za roštilј i flaša.
“Svetski dan čišćenja” prvi put se obeležava u Srbiji, a u toj globalnoj akciji učestvuje više od 150 zemalјa sveta. Ove godine akcija je zamišlјena kao “veliki zeleni talas” sa stotinama miliona volontera koji istog dana čist celu planetu, od kojih u Srbiji 5.000 njih čisti 50 lokacija na teritoriji države. Podršku akciji u Novom Sadu pružilo je i Udruženje građana “3D svet”, ogranak UGRIP, koji su  sa oko 200 volontera iz celog sveta čistili 14 mesta i 38 punkotova nadzemlјa Petrovaradinske tvrđave.

AKUD Sonјa Marinković: 56 godina nastupa, aplauza i nagrada

– Studenti i omladina su okosnica naše delatnosti – kaže direktorka Akademsko kulturno-umetničkog društva Univerziteta u Novom Sadu „Sonja Marinković” Julijana Konstantinović, dodajući da trenutno imaju nešto više od 800 članova. – Neke grupe su tradicionalno malobrojne, poput dramske, a najviše članova imaju folklorni ansambli, kojih je sada ukupno četiri. Masovna je i škola folklora koja se održava u mnogim novosadskim osmoletkama. Ovo društvo postoji i radi 56 godina, a najdraže nagrade su im aplazui publike – veli naša sagovornica.
Jedan od najkvalitetnijih amaterskih kolektiva imao je pravo radno leto. Dramski studio AKUD-a učestvovao je na 13. internacionalnom festivalu amaterskog teatra u Laktašima od 21. do 24. juna i doneo nagradu za najbolјu glumačku kolektivnu igru Danici Zokić, Kristini Posavčić i Smilјani Živolić za uloge Udovice, Sofi i Gospođe Petit-Pas u predstavi „Ručni rad”, kao i nagradu rukovodiocu Dramskog studija Milanu Pletlu za pedagoški rad s mladim glumcima.
Mešoviti hor, koji vodi dirigentkinja Dunja Deurić, sa 27. internacionalnih horskih svečanosti u Nišu od 5. do 8. jula, u organizaciji Niškog kulturnog centra i Srpske horske asocijacije, vratio se s nagradama za najperspektivnijeg mladog dirigenta i za osmišlјenost, muzikalnost i celovitost scenskog nastupa
Ansambl narodnih igara i pesama učestvovao je na dva festivala, od 5. do 9. jula na „Inimiloru” u Temišvaru, pod pokrovitelјstvom Uneska, a onda od 10. do 15. jula na 33. internacionalnom folklornom mitingu u Polјskoj, čiji je organizator Ansambl igara i pesama iz Lublina. Zatim su 28. jula članovi Folklornog ansambla veterana, Ženske grupe pevača i Velikog narodnog orkestra nastupili na 11. festivalu muzike i igre u Čongradu, a 12. avgusta s dve koreografije i na 15. „Srem folk festu” na sremskomitrovačkom Žitnom trgu, gde je učestvovalo 20 ansambala iz 13 zemalјa. Poslednje u uspešnom nizu je učešće na svečanosti povodom obeležavanja 650 godina postojanja grada Kečkemeta 20. avgusta, na kojoj su „Sonjini” članovi izveli prigodan kulturno-umetnički program, dočaravši šarolikost nacija koje žive u AP Vojvodini.
Čuveni orkestar harmonika, koji vodi dirigent Goran Penić, imao je vrlo plodnu sezonu. Pre svega, 19. aprila održao je koncert u Osnovnoj školi „Svetozar Marković Toza” s cilјem popularizacije harmonike kod dece i omladine. – Harmonika se pretežno doživlјava kao instrument za izvođenje narodne muzike, a volela bih da svi koji to misle dođu na jedan od spektakularnih koncerata našeg orkestra i čuju različita dela i transkripcije poznatih svetskih, ali i domaćih kompozitora – objasnila je Julijana Konstantinović.  
Sa 43. međunarodnog susreta harmonikaša u Puli, održanog od 25. do 28. aprila, doneli su prvu nagradu u kategoriji orkestara, a 8. maja održali su koncert u subotičkoj Gradskoj većnici, u saradnji s Udruženjem „Elekta”, koje im je prošle godine pomoglo da izdaju CD. Cilј nastupa u sali Doma oružanih snaga BiH u Sarajevu 19. maja s učenicima Odseka harmonike Osnovne muzičke i baletske škole „Novo Sarajevo” bio je da se uspostavi dugoročna saradnja i prezentuje muziciranje na harmonici, ali i da „Sonjini” harmonikaši obiđu grad u kojem nikad nisu gostovali.
Ubrzo posle toga, 30. maja, čekalo ih je pojavlјivanje u kanjiškoj Rimokatoličkoj velikoj crkvi, a 5. juna u novosadskom Eđšegu, gde su izveli 30-minutni program povodom proslave 60 godina Odseka harmonike Muzičke škole „Isidor Bajić”, sa čijim su se repertoarom svojevremeno predstavili u Puli. – Naša velika akcija je i humanitarni koncert u sali Poslovnog centra NIS-a 27. juna, kad smo sakuplјali prihod za našu članicu Draganu Stanimirov, 20-godišnju pijanistkinju koja je, nažalost, teško bolesna i trenutno se leči u Istanbulu – kaže naša sagovornica.
Nedostatak novca mogao bi ozbilјno ugroziti opstanak tog društva, kao i mnogih drugih, koja su važni edukativni centri za mlade talente i svojevrsni čuvari nematerijalnog kulturnog nasleđa. Da bi bili vidlјiviji u društvu, ali i privukli nove članove, posebno mlade iz manjih sredina koji dolaze ovamo na studije, a imaju prethodno iskustvo u kulturno-umetničkim društvima ili sekcijama, osmislili su „Sonjine dane otvorenih vrata”, pokazavši sugrađanima i lјubitelјima tih umetnosti kako rade na probama i kakva energija vlada među njima. Kao pomak nakon višedecenijskog boravka u suterenu zgrade FTN-a, u Ulici dr Vladimira Perića Valtera 3, želјno iščekuju novu zgradu Studentskog kulturnog centra, gde bi trebalo da se nađu i prostorije AKUD UNS-a „Sonja Marinković”.

Stevan Novaković obučavao učenike Baletske škole

Učenici četvrtih razreda Srednje baletske škole s Odseka za savremenu igru protekle sedmice imali su priliku da u okviru radionica uče plesnu tehniku „Horton” od baletskog umetnika Stevana Novakovića, rođenog Novosađanina, koji se za tu priliku iz Amerike, gde već dugo godina živi i radi, vratio u svoj grad. Osim te tehnike, Novaković je učenicima doneo i novi pristup plesu, načine razmišlјanja, ideje, ali je pokušao i da na njih prenese i strast ka baletu.
Nastavnici i direktorka Baletske škole su ga pozvali da znanje i iskustvo, koje je stekao u toj školi, ali i mnogim baletskim kompanijama, univerzitetima i plesnim školama u Americi, nakratko podeli s učenicima, što je on s oduševlјenjem prihvatio. Kako kaže, bio je uzbuđen što nakon 26 godina, koliko je prošlo otkako je otišao u inostranstvo, ima priliku da vrati našoj zemlјi ono što mu je dala, a u isto vreme da donese nešto što mu je pružila Amerika, u kojoj je odrastao i profesionalno se ostvario.     – Sam sam odlučio da im predajem tehniku horton jer je ona fenomenalna, posebno kada se radi s učenicima koji se vraćaju u kondiciju ili onima koji još uvek treba da razviju određene plesne tehnike – rekao je Stevan Novaković, i dodao da je ta tehnika dinamična, energična i intenzivna, te dosta razvijena. – Ona se može predavati svuda i sastoji se od seta vežbi koje imaju svoju namenu i nameru. To je odličan trening za igrača, u kojem spozna svoje telo u sebi i u prostoru, a onda i s muzikom.
Pošto su ga učenici veoma dobro prihvatili i bili otvovoreni prema njegovom načinu predavanja, Stevan je angažovan da za njih osmisli i grupnu koreografiju, koju će prikazati na koncertu Odseka za zavremenu igru u decembru, ali i na velikom godišnjem koncertu škole, koji se tradicionalno svake godine održava na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta početkom marta. Osim toga, Stevan je pozvan da još neke vreme bude deo kolektiva novosadske Baletske škole i predaje klasični balet učenicima prve, druge i treće godine Srednje baletske škole. – Volim da predajem sve, a za mene će to isto biti nešto pozitivno, bavio sam se američkim klasičnim baletom, koji ima stvarno neku drugu dinamiku pa će biti intresantno kako će to ispasti u ovoj školi, koja koristi tradicionalnu Vaganovu tehniku – kazao je Novaković za naš list.
Učenica Petra Kasun nam je nakon završene radionice otkrila da je, i pored toga što se već susretala s „Horton” tehnikom, dosta toga naučila od Stevana. – Novi predavač nam je doneo i osveženje, novu energiju, to nam mnogo znači jer usvajamo više novih stvari, nije nam monotono i dešava se nešto novo – kazala je Petra, i dodala da joj se Stevanov način rada dopada te da joj je drago što je imala priliku da sarađuje s njim.
Osim učenika, radionicom Stevana Novakovića bili su oduševlјeni i profesori u toj školi. Među njima je i Snežana Ađanski, koja nam je rekla da mnoga deca nemaju priliku da odu dalјe na školovanje ili na seminare, a da im je novi predavač upravo to doneo. – Za nas je to bilo jedno pravo, praktično i veoma poučno i bogato stručno usavršavanje koje ovde u Novom Sadu nemamo prilike da dobijemo – kazala je Snežana Ađanski, inače šefica Odseka za savremenu igru u Baletskoj školi, i dodala da je napredak učenika iz dana u dan na radionicama bio jasno vidlјiv. – Mislim da takve radionice stručnih predavača veoma utiču, kako na lični razvoj učenika i nastavnika, tako i na sveopšti napredak škole kao edukativne institucije. Stevan nam donosi jedno sveže pozitivno nadahnuće i mnogo dobre energije, što je možda i nekako simbolično i još više dobija na značaju u ovoj godini u kojoj škola slavi veliki jubilej – 70 godina od osnivanja, a Odsek za savremenu igru 15 godina.

Učesnici književne kolonije oduševljeni Rumom

Opština Ruma, u saradnji sa Gradskom bibliotekom “Atanasije Stojković”, upriličila je u subotu   u Gradskoj kući, prijem za učesnike druge Književne kolonije “Ruma 2018″. Zamenica predsednika Opštine Ruma Marija Stojčević, je u društvu direktora rumske biblioteke Željka Stojanovića, ugostila je književnicu Ljubicu Arsić, pesnikinju Kajoko Jamasaki, uglednog esejistu Vladimira Kopicla, pesnika Miodraga Marinkovića, direktor i vlasnik izdavačke kuće „Arhipelag” Gojka Božovića i urednika Zbornika sa prve književne kolonije, Slobodana Zubanovića. Marija Stojčević je pohvalila trud Gradske biblioteke “Atanasije Stojković” i njihovu borbu za afirmaciju pisane reči i istakla da je lokalna samouprava sa zadovoljstvom podržala inicijativu za održavanje Književne kolonije u Rumi. “Nadam se da su učesnici kolonije uživali ove sedmice u Rumi, da ih je naš grad inspirisao i nadahnuo, te da će boravak u Rumi ostati zabeležen i na hartiji. Čvrsto verujemo da će rumska Književna kolonija postati tradicionalna, poput manifestacije “Dani slovenske pismenosti i kulture”, čiji je organizator takođe naša biblioteka”, poručila je Marija Stojčević i pozvala sve Rumljane da večeras dođu u čitaonicu Gradske biblioteke i uživaju u završnoj književnoj tribini ovogodišnje kolonije.
Jedini učesnik prošlogodišnje kolonije Slobodan Zubanović, zahvalio se Rumi na gostoprimstvu. Mišljenja je da je rumska književna kolonija ozbiljan projekat, sa osobenostima kakvih trenutno nema u Srbiji. Književna kolonija u Sićevu ima drugačiji karakter, za razliku od Rume, tamo nije akcenat na književnim tribinama, naglasio je Zubanović. “Vrednost kolonije vidi se tek posle sedme, osme kolonije. Smisao kolonije i jeste da što duže traje, što bih Rumi i poželeo. Pošto je ovo grad u srcu Srema nije teško u ovih pet dana obići okolna mesta i književnu umetnost razliti po celom Sremu”, rekao je Zubanović.
Gojko Božović, direktor i vlasnik izdavačke kuće „Arhipelag” smatra da je koncept književne kolonije u Rumi dobro osmišljen i dugoročno održiv. “Susret sa čitaocima je našto najvažnije što ova kolonija nudi. Za pet dana trajanja kolonije održi se pet književnih večeri, a za promociju književnosti svaki susret sa javnošću je zlata vredan. Marginalizacija kulture je globalni proces i književnici su ostali bez prostora, figurativno rečeno bez “kiseonika”, koji se može obnoviti upravo kroz susret sa čitaocima”, ocenjuje Božović.
Upravo će susret sa čitaocima, tokom ovogodišnje kolonije pamtiti i japanska pesnikinja, koja već decenijama živi na relaciji Srbija-Japan, Kajoko Jamasaki. “Pre neko veče na jednoj od književnih tribina oduševio me veliki broj dece, školaraca u publici. Pomislila sam da su se tu slučajno našli ili da su možda morali da dođu. Na sreću su me demantovali. Uživali su, aktivno učestvovali i niko nije otišao iz sale. To je sigurno nešto što ću pamtiti celog života”, kazala je Kajoko Jamasaki.
Učesnici Kolonije su smešteni u rumskom Paviljonu umetnosti u bajkovitom okruženju izletišta Borkovac. Ambijent u kome borave i stvaraju i te kako je inspirativan i nosi u sebi jednu vrstu ekskluzivnosti saglasni su književnici Vladimir Kopicl i Ljubica Arsić. “Učestvovao sam i organizovao mnoge književne kolonije u Srbiji i širom svetskih meridijana. Kao učesnik moram da napomenem da uživam u Rumi, da postoji jedan i kreativni mir, ali i rasplamsali nemir na ovom prostoru, što je sjajno za književnike. Opet kao organizator napominjem da postoji sjajan razvojni potrencijal i da bi, ako joj damo vremena, rumska književna kolonija mogla postati važna regionalna tačka pisane reči”, tvrdi Kopicl. Druga Književna kolonija “Ruma 2018”, završena je u subotu  uveče književnom tribinom u čitaonici Gradske biblioteke “Atanasije Stojković”.

Dušan (4) u Barseloni, kreće lečenje

Četvorogodisnji Dušan Todorović koji boluje od agresivnog tumora je stabilno i juče je trebalo da krene sa terapijom, izjavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Ministar je podsetio da je Dušan u subotu u pratnji predstavnika naše ambasade stigao u Barselonu na lečenje, kao i da su mu tokom dana urađene pojedine analize, a da ga svakog sata lekari iz Španije informišu o Dušanovom stanju. “Ja bih sve zamolio da razmišljamo pozitivno i razmišljamo u pravcu da Dušanu i svima onima koji imaju sličan problem bude bolje, i da ih ne opterećujemo drugim stvarima, zloupotrebljavamo… Ko god može neka pomogne, a ko ne može, nemoj samo da odmaže”, rekao je Lončar za TV Pink. Podvukao je da je država, sa suficitom u budžetu, u mogućnosti da pomogne oboleloj deci za lečenje retkih bolesti u inostranstvu i izneo podatak da je prošle godine 614 mališana otišlo u inostranstvo na lečenje. “Samo da podsetim da 2012. kada nije postojao Budžetski fond za lečenje pacijenata u inostranstvo, preko Republičkog fond za zdravstveno osiguranje otišlo 45. dece, a 2010. njih 40. Prošle godine, 614 mališana je otišlo samo preko RFZO na lečenje”, ukazao je Lončar. Dodao je da se država nije zadovoljila što se povećava broj dece koji su u inostranstvo na lečenje otišli preko RFZO, nego je da bi spasila što više života osnovala i Budžetski fond za lečenje pacijenata u inostranstvo.
Istakao je da je Fond počeo da radi 2015. godine i da je od tada 127 mališana otišlo na lečenje i 241 uzorak poslat na genetsko i metaboličko ispitivanje, koji nisu mogli da se urade kod nas u laboratorijama. “Pričamo o deci kod kojih nije mogla da se uspostavi dijagnoza, ili se uspostavila dijagnoza, a nije moglo da se leči kod nas”, precizirao je ministar. Kaže, da bi se nakon ove konstatacije mnogi zapitali “a zašto mi te retke bolesti ne lečimo u Srbiji?”. “Da bi ljudi to razumeli, sama reč retke bolesti, one se pojavljuju u jedno u milion dece ili nešto više. I princip u zdravstvu je takav da ih pokušate da ih skupite na jednom mestu da bi mogli da ispratite efekte lečenja i da bi što pre došli do boljih rezultata i onoga što ćete da primenite”, objasnio je Lončar. On je ponovio da će država sutra, odlukom Vlade i predsednika Srbije, na račun humanitarne organizacije uplatiti 250.000 evra za lečenje petoro dece. Kako se nešto prvo ne bi saznalo na društvenim mrežama, ministar je zamolio roditelje čija su deca obolela od retkih bolesti, da prvo podnesu zahtev Budžetskom fondu za lečenje pacijenata u inostranstvu. “Istog dana vas zovemo da donesete dokumentaciju, da sednemo i pozovemo stručnjaka koji se bavi time i da rešimo vaš problem. Niste čuli da nekome nije pomognuto jer u Budžetskom fondu nema novca. U Fondu ima novca, samo podnesite zahtev da bi vam pomogli”, rekao je Lončar. Podseća i da je država 2012. osnovala i Fond za retke bolesti za koji je izdvojeno dve milijarde dinara godišnje za lekove za obolele od retkih bolesti.

Lončar: Lečenje moguće i u Srbiji!

Ministar Lončar je izjavio da za sve druge bolesti koje nisu retke, lečenje je moguće u Srbiji, i da država čini sve da se pacijenti leče u svojoj zemlji ili u svojoj okolini, bez potrebe da dolaze u Beograd. Ukazao je da se nekada na gama nož moralo ići u Tursku, a da ga Srbija danas ima u Kliničkom centru Srbije, da je najnovijim akceleratorim u Onkologiji 2, u bolnicama u Kladovu, Nišu i Kragujevcu država ukinula liste čekanja i produžila živote mnogim građanima, da Klinički centar u Nišu danas “radi mnogo više stvari nego što je radio”…
Najavio je da će 2. oktobra biti otvoren objekat bolnice “Dragiša Mišović”, kao i da će biti otvoren prijemni deo bolnice u Aranđelovcu, a ta bolnica će po prvi put dobiti skener. Podsetio je i da je najstarija bolnica na Balkanu “Zemunska bolnica” dobila magnetu rezonancu, angio salu… “Oni što nas napadaju, za njihovo vreme nije uloženo ni da se okreči”, rekao je Lončar.
Dušan Todorović je četvorogodišnji dečak iz Kušiljeva, kod Svilajnca, koji boluje od tumora neoblastom. Tokom proteklih dana prikupljena su sredstva za nastavak lečenja u Barseloni.

Vremeplov: Rođen Milan Rakić

Na današnji dan 18. septembra 1876. rođen Milan Rakić, srpski pesnik i diplomata. Ugledao je svet kao deo beogradske porodice u kojoj se negovala intelektualna tradicija – deda po majci bio je Milan Ð. Milićević, čuveni hroničar Srbije i naš prvi enciklopedista, a otac Mita Rakić, političar i prvi prevodilac “Jadnika”. Rakić je osnovnu školu i gimnaziju završio u Beogradu, a pravni fakultet u Parizu. Po povratku u Srbiju se oženio, a zatim zaposlio kao pisar je u Ministarstvu inostranih dela 1904. Godine Rakić se svojim prvim pesmama javio u „Srpskom književnom glasniku” 1902 godine. Potom je objavio dve zbirke pesama (1903. i 1912.), koje je i publika i književna kritika najoduševljenije pozdravila. Napisao je malo, svega oko pedeset pesama i dosta rano je prestao da piše. Pesničku veštinu Rakić je učio na francuskim uzorima, ali ih nije podražavao, već je ostao nacionalan i individualan. Opevao je pravoslavne i narodne svetinje: Jefimiju, Simonidu (Simonida), napuštenu crkvu kraj Peći, Gazimestan (Na Gazimestanu).
Kao diplomata je službovao u Srpskom konzulatu u Prištini, Srpskom konzulatu u Skoplju, Solunu i Skadru. U vreme Prvog svetskog rata bio je savetnik poslanstva u Bukureštu 1915. i Stokholmu 1917. godine, a krajem rata u Kopenhagenu. Od 1921. bio je poslanik u Sofiji, a od 1927. u Rimu. U diplomatskoj službi je bio skoro do smrti kao poslanik Kraljevine Jugoslavije u inostranstvu. Milan Rakić umro je u Zagrebu 30. juna 1938. godine. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 18. februara 1922, a za redovnog 12. februara 1934. Njemu u čast ustanovljena je pesnička nagrada Milan Rakić koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije.

Vremeplov: Umro Vladan Nedić

Na današnji dan 18. septembra 1975. godine umro je Vladan Nedić, srpski književni istoričar. Oboje roditelja  – otac Miroslav i majka Slavka r. Blagojević  bili su učitelji. Osnovnu školu je završio u Smederevu, a gimnaziju u Smederevu i Beogradu (1938). Jugoslovensku i rusku književnost studirao je na filozofskom fakultetu u Beogradu (1938 — 1941). Od novembra 1944. do marta 1946. godine bio je u JNA. Diplomirao je 1946. godine. Jedno vreme bio je bibliotekar u Biblioteka Društva za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSR i u Centralnoj biblioteci SANU. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu bio je asistent za narodnu književnost, docent, vanredni i redovni profesor. Držao je predavanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Prištini. Oženio se 1946. godine Nadeždom Jovanović i sa njom je imao dve kćeri.
Pripada generaciji posleratnih istoričara književnosti. Objavio je veliki broj rasprava, studija i priloga o pojedinim piscima i pojavama u srpskoj književnosti. Dve najveće oblasti njegovog delovanja bile su književnost XIX i XX veka i narodna poezija. U njegov književnoistorijski rad uključeni su veliki broj bibliografija, naučnih prikaza i stručnih referata, više kritičkih izdanja narodnih pesama, antologija usmenog lirskog pesništva, kao i nekoliko izbora iz književnih dela naših pisaca (Njegoša, Zmaja, Laze Lazarevića, Ćorovića i Rakića).
Vladan Nedić nije bio samo književni istoričar. Njegov književni rad započeo je 1941. godine prikazom tri nove knjige dva srpska velika pisca: Stevana Sremca i Laze Kostića, a nastavio se prevodilačkom delatnošću, delatnošću književnog kritičara i hroničara književnosti (prevodi iz ruske i ukrajinske književnosti, ogledi o piscima tih književnosti i prikazi njihovih dela). Godinama je uređivao naučne časopise („Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor]]“, „Kovčežić“), učestvovao je i u izradi kritičkog izdanja Sabranih dela Vuka Stefanovića Karadžića i ostalih srpskih pisaca. Sve do svoje smrti, zajedno sa Radovanom Samardžićem, bio je urednik Srpskog biografskog rečnika. Specifičnost njegove metode ogleda se u tome da su svi njegovi radovi zasnovani na temeljnim istraživanjima. Tokom vremena postao je istoričar naše usmene književnosti i u njegovom radu se očituje zanimanje za širok krug njenih problema kojima je prilazio sa različitih aspekata. Izdvojeno mesto pripada njegovim radovima u kojima je prikazivao i ocenjivao zbirke nekih novijih, pa čak i savremenih sakupljača narodne poezije (Ivana Jastrebova, Momčila Zlatanovića, Ljubiše Rajkovića…).

Vremeplov: Rođen Semjuel Džonson

Na današnji dan 18. septembra 1709. godine rođen je engleski pisac i leksikograf Semjuel Džonson (Samuel Johnson), autor prvog modernog rečnika engleskog jezika (A Dictionary of the English Language) koji je objavljen 1755, a potom bio temelj engleske književnosti više od jednog veka (poema “Taština ljudskih želja”, tragedija “Irena”, satira “London”). 

Vremeplov: Rođen Fuko

Francuski fizičar Leon Fuko (Foucault), koji je ogledom s klatnom (Fukoovo klatno) dokazao rotaciju Zemlje rođen je na današnji dan 18. septembra 1819. Pronašao je žiroskop, usavršio teleskop i otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje). 

Novi ciklus obuke za sprovođenje programa prevencije nakomanije

Novi ciklus obuke za sprovođenje programa prevencije nakomanije namenjen stručnim saradnicima i nastavnicima iz 10 osnovnih škola sa teritorije opština Palilula, Zemun, Lazarevac i Obrenovac  održan je od 15 do 17. septembra u Beogradu. Obuku je organizovala Kancelarija Ujedinjenih nacija za pitanja droge i kriminala uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Početku obuke je prisustvovala i savetnica ministra prosvete Gordana Kosanović, koja je istakla značaj ovakvih programa za ostvarivanje pozitivnih ishoda prevencije.
Program UNODC je namenjen učenicima starijeg osnovnoškolakog uzrasta koji će tokom dve godine učestvovati u 40 radionica. „Lions kvest veštine (Lions Quest) za adolescenciju“ su jedan u nizu programa prevencije koji se sprovodi u školama u Srbiji i koji za cilј ima osnaživanje ličnih i socijalnih veština koje doprinose rezilijentnosti učenika na pritisak okruženja da probaju drogu. Više od 175 edukatora je do sada prošlo obuke i uspešno sprovode ovaj program u svojim školama, a namera je da se program učini održivim kroz saradnju sa lokalnim samoupravama, čime bi se povećao broj škola i proširio broj učenika obuhvaćenih prevencijom.

Kazna za tursku tv stanicu zbog spota pevačice Pink

Turska tv stanica “AS TV” kažnjena je sa 2.300 evra zbog emitovanja muzičkog video spota američke pevačice Pink zbog, kako je obrazloženo, “erotskog plesa homoseksualne prirode”. U pitanju je spot “Tajne” (Secrets), a kaznu je izrekao Turski radio i televizijski vrhovni savet (RTUK). Taj spot je, kako je preneo Rojters, emitovan u terminu kada televiziju gledaju deca i mladi što bi moglo na njih da ima negativan uticaj. “AS TV” je lokalna tv stanica koja emituje program u Bursi, na zapadu Turske. RTUK je i ranije kažnjavala turske tv stanice, između ostalog i zbog scena ljubljenja i psovki, a od marta ima ovlašćenja da nadgleda i sadržaj koji se objavljuje na internetu u zemlji. U januaru RTUK je kaznio jednu tv stanicu sa skoro 155.000 dolara zbog sinimka devojčica, uzrasta od sedam do 11 godina, koje su igrale u šorcevima na takmičenju talenata, što su mnogi gledaoci okarakterisali kao “zloupotrebu dece”.

About the Author

admin