Vesti – 19.09.2018.

Hrnjaz: Štrajk pitanje obraza, a ne odluke!

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković uputio je 13. 09. 2018. godine Mladenu Šarčeviću  ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  dopis u kome ga obaveštava da će svi članovi ovog sindikata, stupiti od 24. 09. 2018. godine u štrajk sa minimumom procesa rada u skladu sa Zakonom. „Nastavnici koji učestvuju u štrajku držaće časove pola sata, a nenastavno osoblјe će raditi minimum procesa rada u skladu sa Zakonom“  kaže Brajković, koji je sam, nešto ranije,  dogovorio „zajedničke zahteve“ sa druga tri reprezentativna sindikata:„Nastavnici sa IV stepenom stručne spreme treba da budu u VII platnoj grupi, nastavnici sa V stepenom treba da budu u VII platnoj grupi, nastavnici sa VI stepenom treba da budu u VIII platnoj grupi, nastavnici sa VII stepenom treba da budu u IX platnoj grupi, sekretari i stručni saradnici treba da budu u IX platnoj grupi“
Zbog svega gore navedenog, stav  izjasnio se u utorak 18. septembra i Izvršni odbor Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine. “Štrajk najavljen od 24. 9. štrajk sa minimumom procesa rada (čas od 30 minuta), uz  skraćenje rada nenastavnog osoblja (u skladu sa zakonom), je pitanje obraza a ne odluke. To se mora uraditi! Međutim, zahtev koje su sindikalne centrale iznele, zahtev da se zaposleni sa VII stepenom nađu u 9.1 platnom razredu za nas ne znači ništa jer se ne može preračunati u novac! Prvo moramo definisati temelj, pa tek onda finese (platne grupe i razrede)” rekao je juče Ranko Hrnjaz, predsednik NSPRV i dodao  „Zahtevi NSPRV su bili i ostali: 1. Zakon mora da važi za sve direktne i indirektne budžetske korisnike! 2. Osnovica za obračun plate MORA biti takva da pomnožena sa minimalnim koeficijentom iznosi bar minimalnu zaradu, BEZ KOREKCIJE! 3. Pre pregovora oko platnih grupa i razreda, odnosno razvrstavanja po njima, MORA postojati Pravilnik kojim se definiše napredovanje kroz platne grupe i razrede, i to mora biti OBAVEZA a ne mogućnost. 4.Rasponi koeficijenata koji su sada utvrđeni Uredbom (1-2-3) su osnova pregovora kada se drugi  zahtevi ispune! i  5. Ukoliko nema pozitivnog odgovora na ove zahteve, zahtevamo brisanje prosvete iz ovog zakona”
Kao što vidite iz priloženog, zahtevi NSPRV su u apsolutnoj koliziji sa zahtevima četiri sindikata koja su formulisali predsednici ovih sindikata i da bude stvar gora, u koliziji sa stavom naše centrale – SRPS-a, iz razloga što su naši predstavnici u organima sindikata, kad se raspravljalo o platama u javnom sektoru bili preglasani, pa stoga ne odražavaju ni interes našeg članstva, ali slobodni smo dodati, ni interes drugih članova SRPS-a, čak ni interes drugih sindikata, a ni interes svih zaposlenih u prosveti. Stoga NSPRV sebi zadržava pravo da se bori za ono što je interes, ne samo njegovog članstva, već i svih zaposlenih u prosveti. Stoga, ukoliko se stvari ne postave u zakonske okvire, ukoliko država i dalje bude insistirala na osnovici koja proizvodi 58%  a ne minimum celu minimalnu zaradu, NSPRV će se pisanim putem obratiti svim institucijama u Srbiji, međunarodnim institucijama i organizacijama rada! (→Saopštenje, Odluka)

Za digitalizaciju obrazovanja u Vojvodini 20 miliona dinara

U Pokrajinskoj vladi u ponedeljak  je održana prezentacija platforme “Office 365 education” koja omogućava digitalizaciju i unapređenje obrazovnog procesa, za koju je iz pokrajinskog budzeta izdvojeno 20 miliona dinara, a koja će biti uvedena u 52 škole u AP Vojvodini. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je da je ova platforma veoma značajna jer će omogućiti lakše povezivanje profesora, nastavnika i učenika. – Ova Mikrosoft platforma biće vrsta kreativnog prozora, koja će značajno unaprediti obrazovni sistem, a u budućnosti na njoj možemo razvijati nove vidove obrazovanja, kako bi na savremeniji način pristupali obrazovanju – izjavio je predsednik Mirović.
On je naveo da su kontinuirano praćenje savremenih digitalnih tehnologija, edukacija i praktična primena, neophodni za održavanje koraka sa razvijenijim zemljama.
– Krajnji cilj Pokrajinske vlade je da osavremeni obrazovanje i da ga dovedemo na nivo razvijenih zemalja i to je nešto na čemu moramo timski raditi. Ovaj posao ne sme stati sve dok se digitalno ne opremi svaka učionica i škola – rekao je predsednik Mirović i najavio da će naredne godine još značajnija sredstva biti izdvojena za unapređenje obrazovnog sistema, jer je to, kako je istakao, prioritet Pokrajinske vlade.Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice Mihalj Njilaš rekao je da je krajnji cilj modernizacija obrazovanja, a da je ova platforma važan korak na tom putu, te dodao da njeno uvođenje u obrazovni proces vodi ka inovativnijoj i kreativnijoj nastavi.
Platforma “Office 365 education” biće uvedena u obrazovni proces u 31 gimnaziji, 13 srednjih stručnih škola i osam osnovnih škola.

Zakon o Fondu za nauku do kraja godine

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je  u ponedeljak da je trenutno u procesu javna rasprava oko Zakona o Fondu za nauku, te da očekuje da će on proći Skupštinu do kraja godine i da će Srbija od 1. januara dobiti poseban Fond za nauku. – Tako ćemo pored Inovacionog fonda imati još jedan fond za finansiranje nauke i tehnologije – rekla je Brnabić. Istakla je da je cilj države da tehnološki centri i startup kompanije postoje u svakom većem gradu u Srbiji i najavila da će povoljnim kreditom Evropske investicione banke (EBRD) od dodatnih 60 miliona evra biti proširen Naučno-tehnološki park, izgrađena nova zgrada u okviru Instituta za fiziku, nova zgrada FON-a, laboratorija za ETF… – U Novom Sadu trenutno gradimo Naučno-tehnološki park od 29.000 kvadratnih metara. Nadam se da ćemo za izgradnju Naučno-tehnološkog parka u Nišu u narednih nekoliko nedelja staviti kamen temeljac. Ono što vidimo danas u Beogradu, videćemo tokom narednih godina svuda u Srbiji – najavila je Brnabić. Zahvalila je EU i svim članicama na podršci, finansijskoj pomoći, jer, kaže, Srbija to sama nije mogla da ostvari.

Drugi strani jezik izborni. Ocena  opisna – profesori se ne slažu

Za učenike osnovnih škola koji su ove godine krenuli u peti razred menja se status ocenjivanja drugog stranog jezika. Naime, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa da predmet pređe u izborni i da se ocenjuje opisno. Nastavnici kažu da takva odluka nije dobra, jer će đaci, kako ističu, izgubiti motivaciju da uče. S druge strane iz resornog ministarstva odgovaraju – u toku su pripreme za imene i dopune Zakona.  Odličan, vrlodobar, dobar, dovoljan i nedovoljan su ocene koje đaci od petog do osmog razreda neće dobijati za znanje iz drugog stranog jezika. Status predmeta je promenjen u izborni, pa učenicima sledi opisno ocenjivanje. Zbog novog pravilnika, nastavnici kažu da su ogorčeni. – Učenici će biti potpuno nezainteresovani, neće imati nikakvog motiva da uče, napreduju, to možemo da vidimo uostalom i sa predmetima koje imamo u osnovnoj školi koji se opisno ocenjuju, a to su veronauka i građansko vaspitanje,niko se tu ne uključuje specijalno – kaže nastavnica francuskog jezika Vesna Žarković.
Da bi učenici bili uključeni u nastavu i redovno učenje, Društvo za strane jezike i književnost traži da se izmenama zakona drugi strani jezik definiše kao obavezan nastavni predmet. To podrazumeva da se primenjuje brojčano ocenjivanje i da ocena utiče na opšti uspeh učenika. – Naša deca uče za ocenu, onog trenutka kada vi ukinute ocenu iz drugog stranog jezika i kada taj jezik prebacite u izborne predmete koje mogu ili ne moraju da biraju vi ozbiljno uzdrmavate sistem obrazovni i otvarate prostor za postepeno ukidanje drugog stranog jezika u našoj nastavi u formalnom obrazovanju u nekom periodu od narednih godina – smatra Jelena Filipović iz Društva za strane jezike i književnost.

Uskoro nove imene i dopune ZOSOV

Iz resornog ministarstva poručuju da su u toku pripreme za imene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim su obuhvaćena i nova rešenja za ocenjivanje drugog stranog jezika. – U susret zakonskim izmenama, Ministarstvo prosvete je uputilo dopis direktorima osnovnih škola na teritoriji Srbije da se u sadašnjem petom razredu tokom prvog polugodišta školske 2018/2019 godine drugi strani jezik ocenjuju dvojako – brojčano i opisno – navode iz Ministarstva prosvete.
Obavezni drugi jezik u školama u Srbiji, uveden je reformom obrazovanja iz 2003. godine. Od tada učenici imaju priliku da uče dva strana jezika, među kojima su engleski francuski, nemački, španski, ruski i italijanski za koje su dobijali brojčane ocene.

Poslovi koji će do 2022. nestati

Ako ste profesor, programer ili analitičar podataka, za vas nema zime ni za četiri godine, a verovatno i mnogo duže budući da su to neka od zanimanja koja će zadržati svoj pozitivni status i 2022. godine, podaci su najnovijeg istraživanja “The Future of Jobs 2018” Svetskog ekonomskog foruma. Osim novih zanimanja, radnike u budućnosti čekaju i potpuno drugačiji radni zahtevi i očekivanja poslodavaca.
Lakoća komercijalizacije, javno usvajanje novih tehnologija, postojeći zakoni o radu, neki su od uslova koji utiču na brzinu transformacije radne snage u budućnosti, koja je tema novog istraživanja Svetskog ekonomskog foruma.
Svetsko tržište će doživeti veliku promenu u narednih pet godina, a do 2022. neka zanimanja koja postoje 2018. imaće stabilan status i kroz četiri godine, druga će pak postati suvišna, dok u treću kategoriju spadaju potpuno nova zanimanja koja će se pojaviti na globalnoj radnoj mapi. Takve promene dolaze u skladu sa industrijom koja traži različite načine za usvajanje novih tehnologija i specifičnosti koje ima svaki sektor. To će rezultirati poremećajima zbog kojih će svaki radnik morati da se adaptira na specifičnosti jedne industrije.
  1. Stabilna zanimanja U prvu grupu zanimanja spadaju ona koja postoje i danas i vrlo su tražena, a takav status, prema proceni istraživača, zadržaće i u budućnosti: Menadžeri i generalni direktori kompanija – Generalni i operativni menadžeri, Programeri aplikacija i softvera – Analitičari podataka i naučnici, Profesionalci u oblasti prodaje i marketinga, Rukovodioci prodaje, veleprodaje, zanatske proizvodnje, Specijalisti u oblasti ljudskih resursa, Finansijski i investicioni savetnici, Specijalisti u oblasti baze podataka i mreže, Specijalisti u oblasti lanaca snabdevanja i logistike, Specijalisti za upravljanje rizicima, Analitičari bezbednosti informacija – Analitičari menadžemnta i organizcije, Operatori postrojenja za hemijsku preradu, Univerzitetski i visokoškolski profesori – Službenici koji se bave usklađenošću, Inženjeri energije i nafte, Inženjeri robotike i Stručnjaci u oblasti prerađivačke industrije nafte i prirodnog gasa.
  2. Nova zanimanja U sledeću grupu spadaju zanimanja koja će se do 2022. godine probiti u prvi plan kao preko potrebna, a do sada nisu postojala ili su tek u začetku. To su: Stručnjaci za mašinsko učenje, Specijalisti za Big Data, Specijalisti za digitalnu transformaciju, Novi tehnološki stručnjaci, Specijalisti za organizacioni razvoj, Specijalisti za pružanje usluga u oblasti informacionih tehnologija, Specijalisti za automatizaciju procesa, Specijalisti za inovacije, Stručnajci za e-trgovinu i socijalne medije, Dizajneri interakcije, Specijalisti za obuku i razvoj, Robotički inženjeri, Stručnjaci za kulturu i ljude, Radnici u oblasti informisanja o klijentu i u servisu za korisnike, Dizajneri za usluge i rešenja i Specijalisti za digitalni marketing i strategiju
  3. Suvišna zanimanja Deo zanimanja će do pomenute godine će ostati u prošlosti i biće potpuno zamenjena nekim drugim. To su: Službenik koji se bavi unosom podataka, Službenici u oblasti računovodstva, knjigovodstva i platnih spiskova, Administrativni i izvršni sekretari, Fabrički radnici, Menadžeri administracije i poslovnih usluga, Računovođe i revizori, Registratori, Radnici u poštanskoj službi, Kasiri i prodavci karata, Preduzetnici u oblasti mehanike i mašinstva, Instalateri u oblasti elektronike i telekomunikacija, Bankari i slični službenici, Vozači kola i motocikala, Agenti za prodaju i kupovinu kao i brokeri, Radnici prodaje od vrata do vrata, Prodavci i Advokati koji se bave statistikom, finansijama i osiguranjem

Poslovi za kojima će poslodavci 2022. vapiti

U vezi sa temom “Koji poslovi i veštine će do 2022. biti istrebljeni, a za kojima će poslodavci vapiti”, potrebno je osmotriti i koje su potrebe poslodavaca i radni zadaci koji postoje danas, zatim one koji će postojati 2022, ali oni koji će biti prevaziđeni te godine.
Koje su veštine potrebne zaposlenima? Poslodavci koji su anketirani za ovaj izveštaj, očekuju produbljivanje postojećih trendova uključujući mašine i algoritme koji će doprinositi doprinosu u specifičnim zadacima za čak 57 odsto.
  1. Potrebe poslodavaca danas: Analitičko razmišlajnje i inovacije, Kompleksno rešavanje problema, Kritičko razmišljanje i analiza, Strategija aktivnog učenja, Kreativnost, originalnost i inicijativa, Posvećivanje pažnje detaljima i razvijanje pouzdanost, Emocionalna inteligencija, Razumevanje, rešavanje problema i ideje, Liderstvo i društveni uticaj i Koordinacija i urpavljanje vremenom
  2. Veštine koje će biti aktuelne 2022. godine biće: Analitičko razmišljanje i inovacije, Strategije aktivnog učenja, Kreativnost, originalnost i inicijativa, Dizajn i programiranje tehnologija, Kritičko razmišljanje i analiza, Kompleksno rešavanje problema, Liderstvo i društveni uticaj, Emocionalna inteligencija, Razumevanje, rešavanje problemma i ideje i Sistemska analiza i evaluacija
  3. Veštine koje vam neće biti potrebne 2022. godine: Ručna spretnost, izdržljivost i preciznos, Pamćenje, verbalne, slušne i prostorne sposobnosti, Upravljanje finasijskim i materijalnim resursima, Instalacija i održavanje tehnologije, Čitanje, pisanje, matematika i aktivno slušanje, Menadžement osoblja, Kontrola kvaliteta i svest o sigurnosti, Koordinacija i upravljanje vremenom, Vizuelne, slušne i govorne sposobnosti i Tehnologija korišćenja, praćenja i kontrole

Ukida se pečat za udruženja i fondacije od 1. oktobra

Udruženja, zadužbine i fondacije od 1. oktobra više neće imati obavezu upotrebe pečata u svom poslovanju, objavila je Agencija za privredne registre (APR). Sa početkom primene odredbe člana 160. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima prestaje obaveza za udruženja, zadužbine i fondacije da koriste pečat u svom poslovanju”, kažu u APR-u, prenose Novosti. Ovom odredbom, piše na sajtu APR-a, stavljene su van snage odredbe Zakona o udruženjima i Zakona o zadužbinama i fondacijama, koje su propisivale obavezu korišćenja pečata u poslovanju ovih pravnih lica, kao i obavezu da se Statutom uređuje izgled i sadržina pečata. “To znači da Registrator Registra udruženja i Registra zadužbina i fondacija od 1. oktobra ove godine neće tražiti da udruženja, zadužbine i fondacije Statutom uređuju izgled i sadržinu pečata, niti će tražiti da u svom poslovanju koriste pečat”, navode u APR-u.

Gabrijel: EU preuzima finansiranje Naučnog parka u Beogradu

Evropska komesarka za digitalno društvo i ekonomiju Marija Gabrijel najavila je u ponedeljak da će od sledeće godine Evropska unija preuzeti finansiranje Naučno-tehnološkog parka u Beogradu u iznosu od 1,5 miliona evra, koji je do sada finansirala Vlada Švajcarske. Gabrijel je nakon obilaska Naučno-tehnološkog parka, koji je obišla u društvu premijerke Ane Brnabić, minstra za evropske integracije Jadranke Joksimović, šefa delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija, istakla da je impresionirana radom Parka, mladim ljudima i njihovim idejama. – Veoma sam impresionirana onime čime sam videla danas u Naučno-tehnološkom parku i mnogo članice EU nemaju ono što vi imate ovde – rekla je Gabrijel. Istakla je da je Srbija na pravi način iskoristila sredstva iz bespovratnih fondova EU i da se to može videti jer su je dočekali mladi, talentovani ljudi koji su svoje ideje pretvorili u proizvode i usluge koje danas prodaju. – Ovo je sjajan pokazatelj uspeha koji Srbija aktivno ulaže u domenu nauke i tehnologije i istovremeno je uspeh Srbije i uspeh EU. Nadam se da ćemo da nastavimo da sarađujemo i rastemo zajedno u duhu patnerstva – istakla je Gabrijel.
Navela je da su neki od konkretnih rezultata koji su postignuti u Parku – 17 kompanija koje su ostvarile dobit prodajom proizvoda i usluga, devet kompanija koje su uspostavile međunarodnu saradnju, dve kompanije koje su obezbedile distributere za američko tržište, kao i da u Načno-tehnološkom parku danas radi 1000 ljudi. – Drago mi je da sam videla sjajne primere, vi radite ne samo na idejama, već i te ideje realizujete u stvarnost. Videli smo kako sve te usluge koje nudite mogu da pomognu građanima, poljoprivrednicima, privredi, kao i da digitalizacija može da pomogne tradicionalnim i modernim sektorima – podvukla je Gabrijel.

Rakonjac: Zahvaljujući fondu IPA razvijeni prvi programi

Direktor Fonda za inovacionu delatnost Ivan Rakonjac kaže da je Fond od 2012. korisnik IPA fondova, te da su zahvaljujući tim sredstvima razvijeni prvi programi. Podvukao je da je EU do sada uložila u Fond oko 14,5 miliona evra, a da je Vlada samo u prethodne dve godine dala 12,2 miliona evra.

Fakultet obećao(uz jedan uslov)  posao svim brucošim

Hiljadu brucoša Ekonomskog fakulteta u Beogradu dobilo je obećanje da će im fakultet, ako studije završe u roku, obezbediti ponudu za prvi posao u roku od 90 dana. “Zahvaljujući saradnji koju Ekonomski fakultet ima sa više od 400 domaćih kompanija započinjemo projekat kojim ćemo našim najboljm studentima obezbediti ponudu za prvi posao”, rekao je prodekan fakulteta Dragan Lončar prilikom svečanog prijema brucoša, a navodi se u saopštenju. On je objasnio koji će studenti odmah po diplomiranju dobiti šansu za posao. “Studenti moraju da imaju prosek veći od 8,5, a ponudu za posao iz ekonomske oblasti koju su studirali dobiće u roku od 90 dana nakon diplomiranja”, naveo je Lončar.
Dekan Ekonomskog fakulteta Branislav Boričić poručio je studentima da je “fakultet tu da bi studente uveo u tajne ekonomske nauke”, ali i da bi im obezbedio bolju budućnost. Prema njegovim rečima, odgovornost obrazovanih ljudi u Srbiji je velika, s obzirom na činjenicu da je četvrtina stanovništva nepismena.
Studentima treće i četvrte godine Ekonomskog fakulteta će i ove godine biti obezbeđena praksa u domaćim kompanijama.

Bravo! Za malog Dušana putem SMS prikupljena 73 miliona

Bravo Srbijo! Za malog Dušana Todorovića (4), koji je trenutno na lečenju u Barseloni, samo putem SMS skupljeno je 73.282.100 dinara, podaci su Fondacije “Podrži život”. Prema istim podacima, na dva dinarska i jednom deviznom računu od pokretanja humanitarne akcije 06.09.2018. godine do 17.09.2018. godine, ukupno je prikupljeno 56.971.396,00 dinara i to: od pojedinačnih uplata donatora na dinarskom računu – 27.308.396 dinara, iz budžeta Republike Srbije 29.663.000 dinara, dok je na deviznom računu 2.526,00 evra, 288,00 dolara i 720,00 švajcarskih franaka. Istovremeno, kada je reč o SMS porukama poslatim na broj 5757 iz VIP mreže stiglo ih je 187.944, u iznosu od 18.794.400 dinara, iz Telenora 258.647 (25.864.700 dinara) iz Telekom mreže 286.230 (28.623.000 dinara). “Fondacija se obavezuje da će uskoro objaviti i podatak koliko sredstava je prikupleljeno iz inostranstva, od 13.09.2018. godine do 17.09.2018. godine, pošto ino-doznake naknadno pristižu u velikom broju”, navode u saopštenju iz “Podrži život”. Prema njihovim podacima, Fondacija je u subotu, 15.09.2018. godine, uplatila 119.391,12 evra klinici „Sant Joan de Deu“ u Barseloni za lečenje Dušana Todorovića, što je u tom momentu bio kompletan raspoloživ iznos novca na njihovim računima.
“S obzirom na to da je Fondacija do danas, 17.09.2018.godine, prikupila više novca nego što je bilo fakturisano za Dušanovo lečenje, ovim putem se obavezujemo da ćemo snositi sve potencijalne buduće troškove za njegovo lečenje. Zahvaljujemo se budžetu Republike Srbije, koje je danas uplatilo 29.663.000 dinara. Ta sredstva biće preusmerena na osam humanitarnih akcija, koje je Fondacija pokrenula”.

Novac za decu koja čekaju lečenje

Kako saopštavaju u Fondaciji, taj novac će dobiti Anđela Janković (15), koja boluje od tumora na mozgu – 84.000 evra, Petar Petrović (6), koji ima tumor na nadbubrežnoj žlezdi – 253.084 evra, Filip Rikić (5), oboleo od tumora na mozgu – 210.000 evra, Petar Zarbool (7), koji boluje od cerebralne paralize – 3.629 evra, Slobod Ćuković (8), oboleo od cerebralne paralize – 297.600 dinara, Martin Poš (16) – epilepsija, hidrocefalus, hipertenzija i slabovidost – 143.400 dinara, Mihajlo Grbić (10) – cerebralna paraliza – 180.000 dinara, Andrija Janković (12) – cerebralna paraliza – 8.000 evra i 38.267 dinara. “Dužni smo da transparentno objasnimo značaj SMS poruka poslatih na 5757, u akciji za Dušana Todorovića. Fondacija je, usled hitnosti ovog slučaja razmatrala opciju uzimanja pozajmice, koja bi se vratila realizacijom pristiglih SMS poruka. Direktnom uplatom sredstava na račun klinike, u nedostajućem iznosu, od strane anonimnog donatora, Fondacija je odustala od pozajmice. Sredstva koja će biti prikupljena od SMS poruka, preusmerićemo na nastupajuće humanitarne akcije naše Fondacije”, objasnili su oni i dodali da sada raspolažu sa 43.026.516,73 dinara. Ujedno, ta Fondacija je pozvala sve porodice koje imaju obolelu, maloletnu decu da im se jave, kako bi dostavile potrebnu dokumentaciju, a koja će biti izložena njihovoj lekarskoj komisiji i Upravnom odboru u cilju finansiranja daljeg lečenja te dece.

Zatvoreno 47. Brankovo kolo

“Brankovo kolo”, najveća pesnička manifestacija, organizovana 47. put, svečano je zatvorena u ponedeljak 17. septembra u Karlovačkoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima dodelom Velike povelje Brankovog kola operskoj umetnici Veri Kovač Vitkaj. Deset dana bogatog programa, predstavljanja zbirki pesama mladih autora, pesničkih maratona i književnih večeri, bili su pravi dar književne scene, pohvalio se predsednik Udruženja “Brankovo kolo” Nenad Grujičić.
Publici su se predstavili i talentovani učenici Karlovačke gimnazije recitovanjem svojih stihova. Ove godine, obeležena je 135. godišnjica prenosa zemnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo. U zagrljaju sa Sremskim Karlovcima, Novi Sad će 2021. postati Evropska prestonica kulture, a jubilarno 50. Brankovo kolo proslaviti pola veka jedinstvene pesničke i kulturne misije, koja čuva dela neprolaznog srpskog pesnika.   https://www.youtube.com/watch?v=pXHiGHGmiJs

Vremeplov: Umro Pavle Ivić

Na današnji dan 19. septembra 1999. godine  u Beogradu je umro Pavle Ivić, jedan od vodećih jugoslovenskih lingvista, član Srpske akademije nauka.  Ivić  je 1973. godine  postao počasni inostrani član Američke akademije umetnosti i nauka, i iste godine počasni član Lingvističkog društva Amerike; nešto kasnije dodeljen mu je počasni doktorat Državnog univerziteta u Kolumbusu (Ohajo, SAD). Držao je predavanja o srbističkim, slavističkim i opštelingvističkim temama između ostalog i u sledećim gradovima: Sietl, Los Anđeles, Santa Barbara, Berkli, Stanford, Urbani, Blumington, Kolumbus, An Arbor (u SAD); Melburn, Moskva, Amsterdam, Lajden, Marburg, Minhen, Cirih, Insbruk, Klagenfurt, Grac, Beč, Budimpešta, Erlangen, Vircburg, Minster. Učestvovao je sa referatima na slavističkim kongresima i sličnim skupovima, pored nekih od nabrojanih gradova, još u Kijevu, Sofiji, Talinu, u Evanstonu, Čikagu, Sidneju, Golveju (Irska), Londonu, Parizu, Getingenu, kao i na mnogobrojnim naučnim sastancima širom pređašnje Jugoslavije. Cikluse svojih predavanja držao je u Upsali i u Tokiju.
Govorio je blizu deset stranih jezika. Sve to donelo mu je članstvo u ovdašnjim i u inostranim naučnim ustanovama najvišeg ranga, tako da je bio član Američke, Norveške, Slovenačke, Austrijske, Makedonske i Ruske akademije nauka.

Vremeplov: Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice

Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano je na današnji dan 19. septembra  1888. godine u belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti je postala 18-godišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare.

Vremeplov: Klinton počasni doktor prištinskog univerziteta

Bivši američki predsednik Bil Klinton posetio je na današnji dan 19. septembra 2003. godine Prištinu gde je proglašen za počasnog doktora prištinskog univerziteta.

Vremeplov: Umro Mauricio Kagel

Na današnji dan 19. septembra 2008. godine umro je Mauricio Kagel, jedan od najznačajnijih savremenih kompozitora, koji se bavio filmom, esejistikom, kamernom muzikom, komponovao je za radio drame i imao ključan uticaj u oblasti instrumentalnog teatra.

“Doživotni zatvor za ubice dece”: Koliko potpisa još treba?

Piše: Biljana Vučković, novinarka*
Skupština Srbije ni posle godinu dana nije reagovala na 160.000 potpisa građana koji su podržali akciju “Doživotni zatvor za ubice dece”, koju je pokrenula Fondacija “Tijana Jurić” zajedno sa našim listom. Zbog toga je Igor Jurić, inicijator i organizator akcije, čiju je ćerku Tijanu ubio monstrum, pokrenuo novu etapu kampanje kako bi najsvirepiji zločinci bili adekvatno kažnjeni.
Fondacija „Tijana Jurić“ sakupila je 160.000 potpisa, što je pet puta više nego što je zakonom propisano, ali ni to nije bilo dovoljno da država reaguje. Zato recite, koliko potpisa je još potrebno da bi ispoštovali želju građana i ono što se mora poštovati? Zato recite, šta je potrebno još da roditelji u Srbiji urade da bi zaštitili svoju decu? Još koliko stručnih ljudi i eksperata treba da kaže zašto je monstrumima mesto iza rešetaka do kraja njihovog života?
Jurić i „Blic“ neće odustati. Jurić i „Blic“ će jedno od najvažnijih pitanja u Srbiji dovesti do kraja, kakav god bio odgovor države. Mi, ali i na hiljade roditelja, želimo da izmena člana krivičnog zakona bude uvedena u dnevni red Narodne skupštine i da se o ovoj temi razgovara, a na kraju i da se donese prava odluka.
Pre nego što je sakupljeno više od 160.000 potpisa, s Igorom Jurićem kontaktiralo je više od 1.000 majki i sve su pokazale ogromnu zabrinutost, uz želju za promenom u našoj zemlji. Nijedna od njih ne želi da se ponovi tragična sudbina Tijane, Anđeline, Ivane, Katarine, nevine dece koja su ubijena i one su imale ogromnu želju da urade nešto veliko pre nego što se desi nova tragedija. Ista situacija je i sada. Majke i očevi se brinu, žele izmenu zakona. Jedini koji ne pokazuju zabrinutost i koji su peticiju stavili u fioku jesu političari.
Uvođenjem kazne doživotnog zatvora, Srbija će sprečiti mogućnost da ubice dece odsluže kaznu, ponovo se nađu na slobodi i dobiju priliku da počine još monstruoznija dela. Praksa je pokazala da su u znatnom broju slučajeva počinioci najtežih krivičnih dela kakva su ubistva dece mlađe životne dobi osobe koje su i nakon izdržane kazne sposobne da ponove isto krivično delo. Ako to nije dovoljno da se menjamo, recite šta je?
Recite, koliko još potpisa i šta je potrebno da više nikada nijedno dete ne doživi sudbinu male Tijane, Katarine, Ivane, Anđeline, Milice…?
*”Blic” komentar

Beograd: Deca se kače za tramvaje i autobuse

Kačenje na tramvaje, ali i autobuse, ponovo je postala veoma opasna zanimacija beogradske dece. Fotografije i snimci mališana na društvenim mrežama kako vise na zadnoj strani vozila gradskog prevoza, dovodeći sebe u opasnost, ali i druge učesnike u saobraćaju, učestale su poslednjih meseci. Na poslednjem od njih, od pre nedelju dana, može se videti dečak koji sedi na kuki tramvaja, vozeći se tako naočigled šokiranih prolaznika kroz Bulevar kralja Aleksandra.

Mališan nastradao pred 8. rođendan

Mali Mladen Gušljatović iz sela Zlot kod Bora, umesto da 5. oktobra sa drugovima proslavi osmi rođendan nastradao je u stravičnoj nesreći kod Prokuplja, kada je sa ocem stao pored lekovite “Suve česme” kako bi natočio vodu. – Suprug i ja smo razvedeni. On je došao u nedelju po našeg sina ali nisam znala da će da ga vodi u Prokuplje – kaže Sanela Gušlješević, majka nastradalog mališana koji je život izgubio u saobraćajnoj nesreći koja se u nedelju popodne dogodila na putu Prokuplje-Mala Plana. Ona objašnjava da je Centar za socijalni rad odredio da deca nedelju dana borave kod nje, a nedelju dana kod oca. – Deca su nedelju dana kod mene u Zlotu a nedelju dana kod oca u Boru, jer je tako i odredio Centar. Imamo i ćerkicu od šest godina. Ništa još ne znam. Kako je moje dete poginulo? Ne mogu ni da pričam, jako mi je teško – kroz suze jedva govori neutešna majka.
Da podsetimo, nesreća se dogodila kada je dečakov otac Nenad kod mesta “Suva česma” zaustavio vozilo da natoči vodu na česmi. Dečak je ostao u vozilu dok su otac i još jedan čovek koji je bio sa njima u kolima izašli da natoče vodu. Međutim, u jednom trenutku mališan je izašao iz automobila i krenuo sam da prelazi kolovoz, kada je na njega automobilom marke „volvo“ naleteo B.P. koji se kretao iz pravca Kuršumlije ka Prokuplju. Od zadobijenih povreda, dečak je preminuo na licu mesta. Vozaču je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će biti priveden na saslušanje u Osnovno javno tužilaštvo u Prokuplju zbog sumnje da je počinio teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Nesrećni dečak biće sahranjen na groblju u Zlotu.

Iz obesti izboli tinejdžera!

Niška policija uhapsila je M.Š. (28) zbog sumnje da je počinio ubistvo u pokušaju tako što je 14. septembra nožem izbo J. Đ. (16) i Miodraga V. (58) iz Aleksinca. Lisice na ruke stavljene su i M. V.(38) koji je te noći bio sa njim u društvu a koji se tereti za saizvršilaštvo u izvršenju ovog krivičnog dela. – M. Š. se sumnjiči da je 14. septembra ove godine, oko 23 časa, kod visećeg mosta u Aleksincu nožem lakše povredio šesnaestogodišnjaka, a zatim pedesetosmogodišnjem muškarcu koji je bio u neposrednoj blizini, takođe nožem naneo povrede po glavi i telu. Sumnja se da je M. V. potom povređenog muškarca šutirao po glavi, telu i nogama. On je uhapšen ubrzo po izvršenju krivičnog dela, saopštila je policija. Po nalogu tužioca osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti sprovedeni Višem javnom tužilaštvu u Nišu.
Kako je “Blic” pisao, tinejdžer J. Đ.(16) iz Aleksinca, napadnut je iz čista mira, u subotu uveče kada je oko 23 časa dobio ubod nožem u stomak a iste večeri Miodrag V. (58) je pretučen i izboden nožem čak 17 puta. Mladić je po pružanju pomoći odmah pušten na kućno lečenje dok je Miodrag, zadobio teške telesne povrede, ali je  na svoj zahtev napustio bolnicu. Ni  J.Đ. ni Miodrag V. ne poznaju svoje napadače i ne znaju iz kog razloga se uopšte desio napad. Šesnaestogodišnjak je ranije ispričao da su ga su pre napada napadači upitali zašto ih gleda, dok je sedeo na zidu. Pretučeni  Miodrag V. nije želeo da priča iz straha od osvete, samo je potvrdio da ih ne poznaje.

Vatikan suspendovao sveštenika zbog seksualnog zlostavljanja

Crkveni zvaničnici na severu Španije saopštili su juče da je Vatikan suspendovao sveštenika Hosea Manuela Ramosa na 10 godina zbog navoda da je zlostavljao školsku decu pre više od 30 godina. Sveštenik Hose Manuel Ramos će odslužiti svoju suspenziju u manastiru izvan svoje eparhije Astorga, izjavio je biskup Huan Antonio Menendes, preneo je AP. Menendes je izjavio juče da je kazna određena nakon unutrašnje istrage koja je utvrdila da je Ramos počinio ozbiljan zločin seksualnog zlostavljanja dece između 1981. i 1984. godine. Biskup je naveo da ova disciplinska mera izrečena jer slučaj ne može biti iznet pred sud.

About the Author

admin