Od juče časovi 30 minuta!

Četiri prosvetna sindikata;  Sindikat radnika u prosveti Srbije, Unija sindikata prosvetnih radnika, USPRS “Nezavisnost” i Sindikat obrazovanja Srbije najavila su da će od 24. septembra časovi svakodnevno biti skraćeni na 30 minuta (“štrajk” po zakonima o OŠ i SŠ, prim. aut) i to sve “dok se ne uvaže njihovi zahtevi”. Kako smo iz nekih ŠU dobili informacije da ministarstvo nije ni tražilo od njih broj škola u kojima ima “štrajka” očigledno da niko od prosvetnih vlasti  nije ni zaniteresovan, a ni  zabrinut da li je nastava u fulu ili je “prikraćena”. Sindikati će, naravno,  i onak(l)o ispaliti cifru od “više od 1.000 škola” u štrajku. A  istina, koga li je briga za istinu – kusaćemo čorbu koju su  nam već odavno “skuvali” u Vladi (čitaj; ministarstvima za državnu upravu i lokalnu samoupravu i naročito u ministarstvu finansija, prim. aut.), pri čemu se ministarstvo školsko pita tek nešto više od sindikata zaposlenih u “delatnosti od posebnog društvenog interesa” koja je svima napred pobrojanim prioritet. Šta li bi tek bilo da nismo u prioritetu?
Sastanci prosvetara sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja održani su 13. i 18. septembra, a kako navode Večernje novosti, biće održani i ove nedelje.

UNS: Kongres rektora univerziteta sa Zapadnog Balkana

Na Univerzitetu u Novom Sadu juče i danas održava se Prvi Rektorski forum Zapadnog Balkana. Ovaj kongres, najavlјen na međunarodnoj konferenciji održanoj, u okviru Berlinskog procesa, krajem maja u Italijanskoj akademiji nauka u Rimu, posvećen je analizi stanja i perspektivama nauke i visokog obrazovanja na Zapadnom Balkanu. Forum će okupiti rektore univerziteta iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Albanije, Hrvatske i Slovenije. Studiozno pripremlјena uvodna izlaganja i otvorene diskusije u okviru Foruma treba da omoguće objektivan, potpun i jasan uvid u probleme i izazove sa kojima se suočava region u ovim oblastima, ali i da ukažu na njegov potencijal i vrhunske rezultate koji se često zanemaruju ili neosnovano osporavaju od strane institucija iz drugih delova Evrope i sveta-rekao je pektor Univerziteta u Novom Sadu profesor dr Dušan Nikolić, najavlјujući ovaj značajan međunarodni skup.
Kako kaže, Forum treba da omogući uzajamno upoznavanje i stvaranje uslova za zajedničko jačanje kapaciteta u okviru regiona intenziviranjem mobilnosti, zajedničkom nabavkom opreme i publikacija, zajedničkim naučnoistraživačkim i razvojnim projektima, uvođenjem zajedničkih studijskih programa. Deo Foruma će biti posvećen inicijativama koje su pokrenule druge institucije u nameri da podrže razvoj nauke i visokog obrazovanja na prostoru Zapadnog Balkana. U tom kontekstu, posebno će biti reči o Berlinskom procesu i Jagelonskoj inicijativi.  Na skupu učestvovuje tridesetak rektora od Ljublјane do Skoplјa, kao i predstavnik Nemačke akdaemije nauka Leopoldina.      

UNS uspešan na konkursu EU

Univerzitet u Novom Sadu obeležio je uspeh na konkursu Evropske unije, u okviru “Erazmus plus” programa za projekte izgradnje kapaciteta u visokom obrazovanju i strateških partnerstava za 2018. godinu. Najvaljen je i prvi Rektorski forum Zapadnog Balkana, 24. i 25. septembra, i pilot-program doktorskih studija u okviru Zajednice državnih Univerziteta Srbije. Na osnovu rezultata “Erazmus plus” konkursa za projekte izgradnje kapaciteta u visokom obrazovanju i strateških partnerstava Univerzitetu u Novom Sadu odobren je najveći broj projekata, njih dvanaest u odnosu na ostale univerzitete u Srbiji.
Zajednica državnih univerziteta Srbije počela je sa pilot programom interne mobilnosti studenata doktorskih studija, od kojih su tokom septembra realizovana, odnosno u toku su dva na novosadskom univerzitetu Univerzitet u Novom Sadu će 24. i 25. septembra organizovati prvi Rektorski forum Zapadnog Balkana – “Nauka i visoko obrazovanje na Zapadnom Balkanu – stanje i perspektive”, na kome će se okupiti rektori univerziteta Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Albanije, Hrvatske, Slovenije i Srbije. https://www.youtube.com/watch?v=38Jjdj9O1lY

Vlada usvojila Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Vlada Srbije usvojila je u četvrtak 20. septembra Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći kojim je unapređen pristup pravdi za veliki broj građana slabijeg imovnog stanja, uz podršku širokog kruga pružalaca besplatne pravne pomoći. Ovaj zakon omogućiće dostupnost besplatne pravne podrške svima, što je, prema dosadašnjim procenama, oko 80 odsto od ukupne potrebe za besplatnom pravnom pomoći, saopšteno je iz Vlade. Predlog zakona definiše tri grupe korisnika besplatne pravne pomoći, određuje pružaoce besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, finansiranje pomoći i podrške i uvodi niz novina, kao što su Registar pružalaca pomoći, kontrola kvaliteta pomoći i drugo…

Ko su korisnici besplatne pravne pomoći?

Korisnici besplatne pravne pomoći su lica koja ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak saglasno relevantnim zakonima, ali i lica koja ne ispunjavaju pomenute uslove “ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunila navedene uslove”. Ove dve grupe vezuju se za ekonomski položaj lica koje je tražilac besplatne pravne pomoći, a ekonomski položaj se sagledava kroz sve relevantne okolnosti u konkretnom slučaju, kažu za Tanjugu u Ministarstvu pravde, koje je predlagač ovog zakona.
Treću grupu korisnika čine pripadnici ranjivih odnosno društveno osetljivih grupa, koja automatski ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć, bez utvrđivanja finansijskog stanja. To su, na primer, dete o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu odlučuje u postupku pred sudom ili drugim državnim organom, lice koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici, lice koje traži azil u Srbiji, izbeglica, lice pod subsidijarnom zaštitom ili interno raseljeno lice, osobe sa invaliditetom, licu koje ostvaruje zaštitu od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima.

Ko su davaoci besplatne pravne pomoći?

Kada su u pitanju pružaoci besplatne pravne pomoći, što je jedna od ključnih odredaba zakona i uzrok višegodišnjih nesuglasica prilikom izrade Nacrta zakona, Predlog je utvrdio da besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. Takođe kaže da Udruženja mogu neposredno pružati besplatnu pravnu pomoć u postupcima ostvarivanja prava na azil i zaštite od diskriminacije. Besplatnu pravnu pomoć u ime Udruženja pružaju advokati, kada je procesnim zakonima predviđeno da zastupnik mora biti advokat (kako su udruženja i do sada postupala). Besplatnu pravnu pomoć u udruženju može da pruža i diplomirani pravnik, ako se zakonima koji uređuju odgovarajući postupak ne zahteva da zastupnik mora biti advokat.
Ministarstvo pravde pojašnjava da ova odredba omogućava da udruženja koja se bave zaštititom ljudskih i manjinskih prava i sloboda neposredno pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblastima pravne zaštite u kojima su angažovana (žrtvama nasilja u porodici, partnerskog i seksualnog nasilja, prava LGBT osoba, Roma, dece, osoba sa invaliditetom i drugo). Predlog zakona je propisao da se besplatna pravna pomoć sastoji od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane.

Šta je predmet besplatne pravne pomoći?

Besplatna pravna podrška, prema Predlogu, sastoji se od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležnicke isprave i posredovanja u rešavanju sporova. Opšta pravna informacija, popunjavanje formulara i pravni saveti dostupni su svima i ne podležu odobrenju, dok besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, sastavljanje javnobeležničkih isprava i posredovanje u rešavanju sporova podležu odobrenju.

Finansiranje besplatne pravne podrške  iz budžeta

Finansiranje besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, predviđeno je iz sredstava budžeta Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, kao i kroz donacije i projektno finansiranje. Iz budžeta Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, nadoknađuje se pružanje besplatne pravne pomoći, sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju spora, dok to nije predviđeno za u prvostepenom upravnom postupku.
Novina je i uvođenje kontrole kvaliteta i odgovornosti za savesno i profesionalno pružanje besplatne pravne pomoći, zatim obaveza za jedinice lokalne samouprave koje to nisu učinile da formiraju službu besplatne pravne pomoći. Ovaj zakon, kojim se pored ostalog, ispunjava jedna od osnovnih obaveza u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, uskoro će biti upućen Narodnoj skupštini na usvajanje.

I advokati mogu da pružaju besplatnu pravnu pomoć

Među novinama koje ovaj zakon donosi, su Registar pružalaca besplatne pravne pomoći koji vodi Ministarstvo pravde, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka. Zbog toga će advokati koji žele da pružaju besplatnu pravnu pomoć, morati da se upisuju na listu advokata koju Ministarstvu dostavlja Advokatska komora Srbije.
Predlagač zakona posebno ističe da ova rešenja obezbeđuju besplatnu pravnu pomoć advokata širokom krugu građana koji ne mogu da snose troškove pravne pomoći, kao i dostupnost besplatne pravne podrške i pravnih saveta svima, što je po dosadašnjim procenama oko 80 odsto ukupne potrebe za pravnom pomoći.
Ovim Predlogom zakona, udruženja građana su po prvi put prepoznata sistemskim zakonom kao pružaoci besplatne pravne pomoći, a imajući u vidu projektno finansiranje iz javnih prihoda propisano zakonom, udruženja će i na ovaj način moći da finansiraju pružanje besplatne pravne pomoći.

Stopama prvih botaničara

Treći vikend-seminar, u okviru programa „Stopama prvih botaničara”, organizovao je Pokret gorana Novog Sada, u subotu i nedelјu u Ekološkom centru „Radulovački” u Sremskim Karlovcima. Program je bio  namenjen mladima uzrasta od 17 do 22 godine koji su tokom prethodna dva seminara boravili i radili u Karlovačkoj gimnaziji, Herbarijumu Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Herbarijumu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Tokom tih seminara učesnici su išli na Karlovački Dunavac i terensko istraživanje sa stručnim predavačem i profesorom iz Slovenije prof. dr Nejcom Joganom. Tokom ovog vikenda učesnici će biti obučavani kako da sortiraju, analiziraju i prezentuju prikuplјene naučne podatke, kao i na koji način mogu izraditi svoj naučni rad. Nakon toga, učesnici će se voziti katamaranom na Dunavu i posetiće Specijalni rezervat prirode „Kovilјsko-petrovaradisnki rit”. Cilј programa je da se mladima približi nauka, boravak u prirodi, razumevanje eko-sistemskih odnosa i veza, a kasnije i aktivno uklјučivanje u zaštiti prirode.
Program je realizovan zahvalјujući Gradskoj upravi za sport i omladinu, Pokrajinskom sekreterijatu za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost kao i kroz program „CSOnnect” koji sprovodi Regionalni centar za zaštitu životne sredine.

Sasvim prirodna subota

Serija ekoloških radionica „Sasvim prirodna subota”, koju organizuje Pokret gorana Novog Sada, održana je u subotu od 10.30 do 12 časova na Cvetnoj pijaci na platou Spensa. Radionice su namenjene najmlađim članovima – od 6 do 12 godini Gorolјuba besplatne su za sve članove, a predstavlјaju deo programa „Potraga za prirodom”, koji je podržao Grad Novi Sad, odnosno Uprava za zaštitu životne sredine. Na radionici će učestvovati prošlogodišnji polaznici programa „Sasvim prirodna subota” – Gorolјubi, kao i deca koja su se pridružila Pokretu gorana na letnjim tematskim kampovima za Pticolјube, Cvetolјube i Drvolјube.

Iz jednog ugla fotografa

Prvi dan jeseni obeležen je u nedelјu od 9 do 17 časova Foto-pustolovinom „Iz jednog ugla fotografa – Sremski Karlovci” koju je  organizovao Pokret gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima. Učesnici su se okupili u Ekološkom centru „Radulovački” (Mitropolita Stratimirovića 5), a na raspolaganju je bilo više lokacija za fotografisanje (Karlovački Dunavac i Dunav, Saborna crkva Svetog Nikole i dvorište Patrijaršijskog dvora, Muzej kuglofa „Gea” i Muzej šibica).
Sremski Karlovci predstavlјaju riznicu kulture s očuvanim istorijskim spomenicima, baroknim građevinama, vinogradima, kao i neotkrivenim lepotama Dunava. Najbolјih 30 fotografija u kategoriji profesionalnih i amaterskih fotografa biće predstavlјeno u okviru 15. „Novosadske jeseni” od 23. do 27. oktobra na prvom spratu Spensa (Sutjeska 2).
Po završetku manifestacije, fotografije će biti izložene u holu Ekološkog centra „Radulovački”, a cilј druženja je približavanje bogatstva Sremskih Karlovaca širem auditorijumu. Akciju je podržala Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju kroz program „CSOnnect” koji realizuju regionalni centar za životnu sredinu, Srpska pravoslavna crkva – Eparhija sremska, Muzej kuglofa „Gea”, Muzej šibica, Udruženje za negovanje tradicije i kulture „Beli vukovi” i Omladinsko kulturno-umetničko društvo „Brankovo kolo” iz Sremskih Karlovaca.

Edukativni kamp nazvan po dobročinitelјskom paru Bekli

Svečanost povodom imenovanja Edukativnog kampa ŠOSO „Milan Petrović” po počasnim građanima Novog Sada Dijani i Piteru Bekliju i otkrivanja spomen-ploče održana je 20. septembra na čenejskom imanju te škole, za koje je bračni par dobročinitelјa bio posebno vezan. Među zvanicama su bili članovi Društva „Norič – Norfok – Novi Sad” s Piterom Beklijem na čelu, britanski ambasador u Srbiji Denis Kif, te član Gradskog veća za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci Tihomir Nikolić i pomoćnica gradonačelnika Ljilјana Koković.
“Želјa nam je bila da u prisustvu britansko-srpskog društva prijatelјstva pokrenemo inicijativu da se jedan organizacioni deo ŠOSO „Milan Petrović” nazove po Dajani i Piteru Bekliju” – rekla je v.d. direktora škole Violeta Strahinjević. – Posle više od 20 godina saradnje s nama, podržavanja, pomaganja da unapredimo rad i pobolјšamo život učenika i korisnika, to je prilika da im se odužimo i stvorimo trajnu uspomenu na njih.
Podsetivši prisutne na pokojnu suprugu, preminulu 2017. u 84. godini tokom tradicionalnog boravka u Novom Sadu, čije prisustvo i duhovno vođstvo još uvek oseća, Bekli nije krio koliko mu znači taj gest, ali je istakao kako se ne sme zaboraviti da deca i mladi treba da budu u fokusu pažnje i brige. U tom duhu, pročitao je stihove Desanke Maksimović „Za one koji se spotiču preko praga” iz zbirke „Tražim pomilovanje”, koja predstavlјa lirsku diskusiju s Dušanovim zakonikom.
Inače, Dajana i Piter su od 1993. godine počasni građani Novog Sada, u koji su došli u drugoj polovini osamdesetih godina, kada je uveliko bila razvijena saradnja s pobratimskim gradom Noričem. Od tada su mu se vraćali više od 60 puta, pa i u, za našu zemlјu, najtežim vremenima, obeleženim sankcijama i ratom, kada su se pokazali kao istinski prijatelјi. Ne mareći za prepreke, svesrdno su pružali humanitarnu pomoć i širili pozitivnu sliku o našem gradu i zemlјi, uprkos medijskoj propagandi.
Za kraj, Žarko Sebić je sa saundbim orkestrom „Dobri lјudi”, sačinjenim od osoba s invaliditetom i smetnjama u razvoju koje koriste senzorsku tehnologiju, izveo numeru inspirisanu članom 27 Povelјe o lјudskim pravima, koja kaže da svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti, te učestvuje u naučnom napretku i dobrobiti koja otuda proističe.

Vremeplov: Vuku Karadžiću počasni doktrat Univerziteta u Jeni

Na današnji dan 25. septembra 1823. godine  srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

Vremeplov: Kolumbo isplovio na drugo putovanje

Na današnji dan 25. septembra 1493 godine španski moreplovac Kristifor Kolumbo isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492. godine.

Vremeplov: Rođen Tomas Morgan

Američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava rođen je na današnji dan  1866. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima i smatra se glavnim predstavnikom hromozomne teorije nasleđa.

Vremeplov: Rođen Fokner

Američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949. rođen je na današnji dan 1897. Prikazivao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje starosedelačke gospodstvenosti i bezobzirnost skorojevića. Dela: romani “Sartoris”, “Buka i bes”, “Svetlost u avgustu”, “Komarci”, “Medved”, “Konjički gambit”, “Uljez u prašinu”, “Divlje palme”, “Vojnikova plata”, “Starac”, “Gospodska kuća”, “Rekvijem za iskušenicu”, “Lupeži”, “Utočište”, pripovetke “Svetilište”, “Nepobeđeni”.

Vremeplov: Rođen Aleksandar Vučo

Srpski pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi rođen je na današnji dan 1897 . Između dva svetska rata pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani “Gluho doba” (s Dušanom Matićem), “Koren vida”, “Raspust”, “Mrtve javke”, “Zasluge”, “Poziv na maštanje”, “Omame”, “I tako dalje omame”, “Omame – kraj”, poeme “Humor zaspalo”, “Nemenikuće – Ćirilo i Metodije”, “Mastodonti”, zbirke pesama “Krov nad prozorom”, “Ako se još jednom setim”, “Pesme”, “Alge”, “Momak i po hoću da budem”.

Vremeplov: Rođen Šostakovič

Ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čije kompozicije su čvrsto povezane sa ruskom muzičkom tradicijom rođen je na današnji dan 25. septembra 1906 godine. Napisao je monumentalnu “Petu simfoniju”, a u najtežim danima nemačke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu “Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju”. Ostala dela: opere “Nos”, “Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina Izmajlovna)”, oratorijum “Šume pevaju”, simfonije, koncerti, kamerna muzika.

Vremeplov: Umro Remark

Na današnji dan 25. septembra 1970. godine umro je nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom “Na zapadu ništa novo”, pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela – zahvaljujući spretnosti u komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije – naišla su na izuzetan prijem kod čitalaca širom sveta. Knjige tog antimilitariste, koji je opisivao okrutnost nacizma i rasističko ludilo, spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u Švajcarsku, zatim u Sjedinjene države i 1947. postao je državljanin SAD. Ostala dela: “Povratak”, “Tri ratna druga”, “Nebo ne zna za miljenike”, “Iskra života”, “Crni obelisk”, “Trijumfalna kapija”, “Ljubi bližnjeg svoga”, “Vreme života i vreme smrti”.

Fondacija “Jurić”: Ne ćutimo, zaštitimo decu

“Mi kao društvo često čekamo da se dogodi tragedija i tek onda razmišljamo da li nešto treba da uradimo”, izjavio je danas u EU info centru u Novom Sadu Igor Jurić iz Fondacije “Tijana Jurić” i najavio treću konferenciju o bezbednosti dece “Bezbednost i odgovornost”. Fondacija “Tijana Jurić” pokrenula je kampanju “Ćutanje nije rešenje. Zaštitite decu”, u cilju podsećanja države i ponovnog skretanja pažnje javnosti na potrebu uvođenja kazne doživotnog zatvora počiniocima zločina nad decom. Postavljen je i 61 bilbord u 30 gradova Srbije s porukama kampanje o promeni krivičnog zakona. “Vlada nije dovoljno ozbiljno shvatila ovu inicijativu. Veliki je problem što se u našoj zemlji ne sluša 160.000 potpisa ljudi koji su potpisali ovu inicijativu”, rekao je Jurić, istakavši da su “deca danas izložena većim opasnostima, pa se i represivne mere moraju menjati”.
On je naglasio da smrtna kazna nije tema i da o tome ne bi trebalo da se raspravlja, ali je napomenuo da veliki broj evropskih zemalja ima u svom zakoniku doživotnu kaznu zatvora. “Neke od evropskih zemalja u kojima postoji ovakva kazna su Belgija, iako tamo postoji mogućnost uslovnog otpusta, Danska, Francuska, Nemačka, Švedska, Poljska i Mađarska. Mi smo se ugledali na zakon u Velikoj Britaniji, Holandiji i Ukrajini, gde, ako se dogode zločini kakvi su se kod nas desili, nema mogućnosti za uslovni otpust okrivljenog”, rekao je Jurić. “Često se govori da mi ne možemo da uvedemo ovaj zakon. Mi u Srbiji već imamo ‘Marijin zakon’ koji ne omogućava uslovni otpust. Potrebno je samo da Vlada ubaci u skupštinsku proceduru predlog uvođenja doživotne kazne”, dodao je Jurić.
Fondacija “Tijana Jurić” najavila je treću međunarodnu konferenciju “Bezbednost i odgovornost”, 25. septembra u Subotici, u hotelu “Patria”. Okupljanje stručnih ljudi iz zemlje i inostranstva, razmena iskustava i znanja u oblasti bezbednosti i zaštite dece, jedan je od osnovnih ciljeva predstojećeg skupa, a teme su nestanak dece, doživotna kazna zatvora, bezbednost dece na internetu i vršnjačko nasilje.
Jedan od rezultata Fondacije jeste usvajanje “Tijaninog zakona”. Naime, nedugo nakon njene tragične smrti Tijane Jurić pokrenuta je inicijativu za izmenu Zakona o policiji, u delu potrage za nestalom decom. Tada su profesori Pravnog fakulteta u Beogradu napisali predlog izmene člana 72. Zakona o policiji, koji propisuje vreme potrage za decom i maloletnim licima. Istog meseca, Tijanin otac, Igor Jurić, i zvanično je podneo inicijativu za izmenu tog člana.  Nepunih godinu dana kasnije, nakon mirnih protesta na trgovima i na desetine hiljada ispisanih transparenata i poruka građana “Zašto Tijanin zakon nije usvojen”, poslanici Narodne skupštine Srbije usvojili su predlog izmene zakona na sednici održanoj 16. jula 2015. godine. Izmenjeni član simbolično je nazvan “Tijanin zakon”. Prema toj izmeni, policija više ne čeka da prođe 24 sata, već u potragu za nestalim detetom kreće odmah nakon prijave nestanka. Pre usvajanja zakona, u praksi policijskog rada, taj period je bio između 24 i 48 sati.

Direktorka zabranila tetovaže, duge nokte, pirsinge i mobilne, …

Već tri godine prof. dr Nada Trifković, direktorka Medicinske škole u Beogradu, primenjuje nesvakidašnji pristup u edukaciji i zabranjuje učenicima da na nastavu dolaze u nepristojnom izdanju, a od ove godine i da koriste telefon na času. Ona je za „Blic“ otkrila kako je uspela da zabrani tetovaže, duge nokte, pirsinge, ali i mobilne telefone, ali i da đake poduči lepom ponašanju dajući im šansu, a ne kažnjavanjem. – Ne smatram da je kodeks ponašanja strog, već da vraća granice pristojnosti. Dugo se sve podrazumevalo i toliko je postalo izlizano da je sad rigidno tražiti od učenika da izbegavaju pirsinge, veštačke nokte, silikone, mini-suknje, dekoltee. Sem upadljivog izgleda postoji i konstantna agresivnost i vulgarnost u razgovoru, a najčešće se primenjuje tamo gde se najviše koristi, sa vršnjacima u školi, što je veoma žalosno. Jedini cilj je bio da se učenici vrate u granice pristojnosti – počinje pedagošku pouku dr Nada Trifković.
Kaže da je trebalo samo skrenuti pažnju na to da vulgarno nije isto što i izazovno i lepo. “One pre svega moraju da poštuju sebe. Razumem da svako želi da drugi imaju ulepšanu sliku o njemu, ali ne razumem da neko krnji tu sliku kroz vulgarnost. Nakon dosta vremena, rada i truda ono što je pre tri godine bilo pravilo, danas je izuzetak. Stoga sada kada se neka devojka pojavi u školi u mini-suknji sa silikonima, tetovažama i pirsinzima odmah joj bude neprijatno jer je jedina takva u razredu” – ističe direktorka škole u kojoj se obrazuju budući stručnjaci.
Teško je mladima postaviti bilo kakve norme bez otpora, međutim, na njenu ideju o isključivanju telefona na času, čak su se i današnji milenijalci lako navikli. – U ovom veku mobilni telefoni su zauzeli primat. Korišćenje interneta od društvenih mreža do Jutjuba savremenom čoveku je kao priključak na infuziju. Naša deca komuniciraju putem telefona i mi njima upotrebu istog ne možemo u školi u potpunosti zabraniti. Korišćenje mobilnog u toku nastave nije u njihovom interesu, jer onda nisu u stanju da je prate. Nije realno da uzimamo telefone od đaka. Imamo ih 2.000 i bila bi velika peripetija. Najefikasnije rešenje i ono kako smo mi rešili taj problem je da svaki učenik stavi svoj ugašeni mobilni telefon na klupu gde je vidljiv nastavniku – navodi ona.

Promene se nisu svidele kolegama, učenici zahvalni!

“Najviše sam se razočarala kada sam videla da je u prosveti otpor prema promenama veći nego u drugim oblastima, a očekivala sam da su ljudi koji tu rade najotvoreniji za nove ideje. Bez promena stojite u mestu. Mi prosvetari smo ti koji proizvode budućnost, a bez promena nema budućnosti. Koliko god ljudi priželjkuju promene, zbunjenost, strah, otpor su prva reakcija, stoga mi moramo biti spremni ići korak napred. Kada govorim o promenama, ključna reč je upornost”,  ističe dr Trifković.
Novi pravilnik o društveno korisnom radu koji stupa u škole 31. septembra, u Medicinskoj školi je još ranije zaživeo, a đaci te ustanove rado se odazivaju u akcijama pomoći. – Đaci naše škole uveliko se bave društveno korisnim radom. Oni volontiraju i donose pomoć kad god mogu. Kada su bile poplave, nije moglo da se uđe u školu od paketa pomoći koje su đaci spremili. Oduševljava me činjenica da se sami u tome pronalaze i što im znači da pomognu drugome, što je i logično s obzirom na profesiju. Kada je u pitanju novi pravilnik o društveno korisnom radu, moj savet je da se takav rad ne sme shvatiti kao kazna. Suštinu postizanja rezultata ne obezbeđuje pravilnik nego njegova primena. Nadam se da će se ustaliti izraz „šansa“, a ne kazna. To je đacima idealna prilika za socijalizaciju. Ne smemo deci da damo poruku da biti fin treba samo po kazni – kaže doktorka.
Koliko su mere u ovoj školi delotvorne najbolje govore pohvale koje joj stižu od institucija u kojima se njeni đaci zateknu nakon škole i na to je najponosnija.

Razgovor i sa đacima i sa roditeljima

Savet kako da pravilnik koji vlada u Medicinskoj školi zaživi i u drugim školama dr Nada Trifković objašnjava jednostavno. – Sa decom treba pričati, treba ih savetovati, treba uticati da oni negde sami shvate da to što rade nije dobro za njih same. Utoliko je teže što adolescenti imaju prirodan otpor, ali ja se sa tim borim tako što razgovaram na svakodnevnom nivou i sa učenicima i sa roditeljima. Deca nisu ista kod kuće i u školi i zato moramo da se roditelji, profesori i mediji ujedine da bismo mogli od njih da napravimo čestite ljude. Preko noći ne možete promeniti ništa i nemoguće je da bilo koja mera donese odmah rezultate, stoga treba biti istarajan – zaključuje direktorka Medicinske škole.

“Bezbednost počinje sa tobom”

U okviru kampanje “Bezbednost počinje sa tobom” koja ima za cilј povećanje bezbednosti dvotočkaša kroz edukaciju svih učesnika u saobraćaju, Agencija za bezbednost saobraćaja održala je u Novom Sadu tribinu kojoj su prisustvovali učenici srednjih škola.
“Na teritoriji Grada Novog Sada, u periodu od 2013. do 2017. godine registrovano je više od 12 hilјada saobraćajnih nesreća, sa 91 poginulim licem. U tekućoj godini desetoro lјudi je izgubilo život u saobraćajnim nesrećama, što naravno nije malo ali je manje nego prethodnih godina i to nam pokazuje da aktivnosti koje sprovodimo dopiru do svesti lјudi. Želim da se zahvalim Agenciji za bezbednost saobraćaja koja je prepoznala naš grad kao lokalnu samoupravu koja se na ozbilјan način bavi prevencijom saobraćajnih nezgoda. Veoma je važno da ovakvim tribinama edukujemo mlade koji tek počinju da voze, kako nepromišlјenošću ne bi bili žrtve ili ugrozili tuđe živote”, izjavio je zamenik gradonačelnika Novog Sada Kružević.
Prema rečima v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmine Milošević, iako je tribina posvećena bezbednosti dvotočkaša, veoma je važno poslati poruku svim mladima koliko je značajno bezbedno i propisno ponašanje u saobraćaju. “Svaki dvotočkaš ima 12 puta veću šansu da smrtno strada ukoliko dođe do saobraćajne nesreće. Međutim, ukoliko koriste sve zaštitne sisteme pet puta su veće šanse da prežive ili da imaju manje posledice. Mi apelujemo na sve učesnike u saobraćaju da se propisno ponašaju i koriste zaštitne sisteme, jer iako imamo trend smanjenja saobraćajnih nezgoda, poginulih i povređenih, nećemo se pomiriti dok ne dođemo do toga da stradalih u saobraćaju ne bude”, istakla je Milošević i dodala: “Na putevima širom sveta, godišnje smrtno strada milion i po lјudi, na svaka dva minuta troje lјudi izgubi život, a svakog četvrtog jedno dete. Rešavanje ovog problema je globalni izazov i važno je da svi shvatimo da ukoliko se bezbedno ponašamo, mi vodimo računa i o sebi i o drugima”.
Prisutnima se obratio i dr Gavrilo Ilić, kao motivacioni govornik koji je doživeo saobraćajnu nezgodu. “Kao čovek koji je doživeo tešku nesreću, želim da ličnim primerom skrenem pažnju mladim lјudima pred kojima je život i koji tek treba da se dokažu u svim sferama. Oni su najosetlјivija kategorija i ne bi bilo dobro da plate danak neiskustvu. Smatram da lične priče mogu da pomognu i da znače više od svake statistike, kazne ili saveta”, objasnio je dr Ilić.

U jaslicama u Kvinsu izbodeno dvoje ljudi i tri deteta

Najmanje pet osoba je izbodeno nožem, uključujući tri deteta u jaslicama u Kvinsu, saopštila je 21. septembra policija. Starost dece dve devojčice i jednog dečaka se ne zna, ali je jedna od devojčica u ozbiljnom stanju, prenela je policija. Dve osobe jedan muškarac i jedna žena, takođe, su izbodeni i nemaju povrede opasne po život, ali je jedan od njih zadobio ozbiljne povrede, preneo je portal NBC 4 Njujork. Policija je navela da je 52-godišnja žena pronađena u podrumu jaslica sa povredom levog zgloba koji je sama izrezala. Za sada se ne zna motiv napada.

Pet stvari zbog kojih Finska ima najbolje obrazovanje na svetu

Finski obrazovni sistem važi za najinovativniji i najbolji na svetu, a evo i zbog čega: https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/mozete-li-da-zamislite-ovakvu-skolu-kod-nas-zbog-ovih-pet-stvari-finska-ima-najbolje/1sklfh3

 

By admin