Umesto pregovora praznoslovlje: Štrajk do daljnjeg

Ministar prosvete Mladen Šarčević, sa saradnicica razgovarao je u sredu, 26. septembra sa predstavnicima reprezentativnih sindikata u prosveti o predlogu platnih grupa i razreda u toj oblasti koji bi trebalo da budu deo Zakona o sistemu plata u javnom sektoru. Sastanku su prisustvovali ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić  i državna sekretarka u Ministarstvu finansija Jelena Tanasković. Dogovoreno je da razgovori budu nastavljeni u četvrtak, 4. oktobra, nakon što Vlada utanači okvir sa delegacijom MMf-a,  saopšteno je iz ministarstva prosvete. Sindikati ostaju pri zahtevu da nastavnici budu u tri platna razreda u zavisnosti od stepena stručne spreme. Ovaj zahtev je IO NSPRV odbacio jer bi nastavnici za posao iste složenosti imali različite, a ne istu početnu platu.  U međuvremenu štrajk se nastavlja!

UNICEF: Srbija pruža podršku porodicama

Zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji, Severin Leonardi, pohvalila je 25. septembra 2018. odlučnost Srbije u davanju prednosti rešenjima koja se baziraju na podršci porodicama, ali je dodala da te usluge još uvek nisu dostupne svima. Ona je, na početku konferencije “Jačanje porodice – pogled na mogućnosti”, koja je održana u Palati Srbije, apelovala na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da uloži dodatne napore “da se uspostavi sistem koji je efikasan u identifikovanju porodica koje se suočavaju sa problemima i da usluge budu dostupne u celoj zemlji”. Konferenciju su organizovali Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) u saradnji sa Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu, uz podršku UNICEF-a i pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Državni sekretar Nenad Nerić je tom prilikom istakao da je zaštita deteta i njegovih najboljih interesa, a time i njegove porodice, jedan od osnovnih zadataka sistema socijalne zaštite.On je naglasio da je sistem socijalne zaštite insistirao na pomeranju fokusa sa restriktivnih mera ka merama podrške biološkoj porodici kao i da je važno staviti što veći fokus na brži povratak dece koja su izmeštena u svoje biološke porodice.
Direktor MODS-a, Saša Stefanović, podsetio je na to da se od 2009. godine do danas od ukupnog broja dece u ustanovama koja su prekinula smeštaj samo 23 odsto dece vratilo svojim biološkim porodicama. Zbog toga je neophodno kao prioritet postaviti i povratak dece koja su izmeštena iz porodica u svoje biološke porodice jednako kao i sprečavanje izmeštanja deteta iz porodice, kada je to u najboljem interesu deteta. Učesnici skupa su dobili i primerak publikacije UNICEF-a “Jačanje porodica iz osetljivih grupa – pogled na mogućnosti” koja sadrži primere usluga i programa podrške porodicama. Konferencija je bila posvećena pitanjima razvoja usluga i programa koji će omogućiti stalnu, pravovremenu i odgovarajuću podršku porodici sa decom, kako bi se sprečilo izdvajanje dece iz porodica, odnosno, omogućio povratak dece u primarnu porodicu, ukoliko je do razdvajanja došlo. Razmotrene su brojne mogućnosti i resursi koji već postoje kako u javnom tako i u civilnom sektoru a potrebno ih je staviti i u funkciju jačanja porodice i podrške ostanku deteta u porodici, navodi se u saopštenju.

Popović preuzela dužnost rektora UB

Donošenje Strategije razvoja Univerziteta u Beogradu sa pratećim akcionim planovima i intenzivnija saradnja sa medijima primarni su ciljevi na početku mandata nove rektorke Beogradskog univerziteta Ivanke Popović, koja je 27. septembra 2018. zvanično preuzela dužnost na svečanoj zajedničkoj sednici Senata i Saveta BU u zgradi Rektorata. Rektorske insignije novoizabranoj rektorki predao je dosadašnji rektor BU Vladimir Bumbaširević, koji joj je poželeo uspeh na toj funkciji čiji mandat traje tri godine. Popović je istakla da Univerzitet decenijama nije donosio strateška dokumenta već se uglavnom razvijao ”odgovarajući na situacije koje su se pojavljivale, a nije sam nametao teme i promene”. ”Kako ćemo se baviti nastavom i naukom, koji su kadrovski potencijali i kako razvijati infrastrukturu Univerziteta ključni su problemi koji zahtevaju dugoročnu viziju sa kratkoročnim ishodima, tako da takvi dokumenti imaju prioritet u ovom trenutku”, rekla je Popović novinarima u Rektoratu i dodala da će u izradi strategije učestvovati radne grupe, kao i da to zahteva angažovanje svih članica BU.
Ivanka Popović je redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta i bila je dosadašnja prorektorka za međunarodnu i meduuniverzitetsku saradnju BU. Na mesto novog rektora BU izabrana je 29. maja na sednici Senata BU i ona je druga žena na toj funkciji, a pre nje rektor BU bila je Marija Bogdanović.

Bumbaširević podneo izveštaj o radu

Na sednici Senata BU dosadašnji rektor Bumbaširević podneo je izveštaj o radu u protekla dva mandata, a kao dva najznačajnija rezultata izdvojio je rad na sistemskom uređenju i veću međunarodnu vidljivost Univerziteta. ”Planovi su bili mnogo veći, ali ovako veliki i složen sistem je teško brzo menjati i za to je potrebno vreme. Zadovoljan sam onim što je urađeno za ovih šest godina”, rekao je Bumbaširević i zahvalio zaposlenima u Rektoratu na saradnji i naglasio da ”nema uspeha bez kontinuiteta i timskog rada”. Govoreći o aktivnostima u proteklih šest godine, on je naveo da je Univerzitet usvojio niz važnih propisa i pravilnika u cilju što efikasnijeg obavljanja nastavnih i nauucno-istraživačkih aktivnosti i praćenja međunarodnih visokoškolskih trendova.
Kao jedan od najvažnijih izdvojio je Statut Univerziteta usvojen 28. februara ove godine koji je, osim usaglašenosti sa Zakonom o visokom obrazovanju, kako kaže, doneo novine poput većeg učešća predstavnika instituta u radu univerzitetskih tela. On je istakao da je usvojen niz važnih dokumenata kako bi se sprečilo ”neakademsko ponašanje sa kojim smo, kaže, susretali u proteklom periodu. U tom cilju usvojeni su, između ostalog, Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova i Pravilnik o postupku provere originalnosti doktorske disertacije.
Uspostavljena je procedura za centralizovano izdavanje diploma studentima svih fakulteta i formiran centralizovan e-mail servis za sve studente BU kako bi imali nesmetan pristup svim podacima.
U proteklih šest godina na osnovne studije na BU upisalo se 110.000 studenata, više od 37.000 se upisalo na studije drugog i trećeg stepena, a na BU je studiralo oko 6000 stranih studenata. U tom periodu izdato je više od 35.000 diploma po ranijim propisima i oko 80.000 diploma po tzv. bolonjskom programu studiranja, dok je promovisano je blizu 3.500 doktora nauka. Usvojeno je 118 novih studijskih programa, a na BU se organizuje blizu 20 studijskih programa na stranim jezicima.
Bumbaširević je istakao da je BU poslednjih godina visoko pozicioniran na međunarodnim rang listama, a na Šangajskoj listi trenutno zauzima 301. mesto. Kako kaže, u proteklom periodu BU je zaključio 300 bilateralnih međunarodnih sporazuma, a učestvovao je u realizaciji 360 projekata iz 11 međunarodnih projekata kao što su TEMPUS ili ERASMUS.

Digitalni logopedski set za školu u Sremskoj Mitrovici

Škola za osnovno i srednje obrazovanje “Radivoj Popović” u Sremskoj Mitrovici od četvrtka je bogatija za digitalni logopedski set. Ovo je vredna  donacija Fondacije “Ana i Vlade Divac”, u partnerstvu sa fondacijom NCR, a dobijena je u sklopu konkursa “Da rastemo srećni”, koji su raspisale ove fondacije. Mitrovačka škola je jedna od šest izabranih škola u Srbiji koje su renovirane uz pomoć sredstava dobijenih putem konkursa u ukupnoj vrednosti od 4,2 miliona dinara, a koja je dobila pomoć Fondacije Ana i Vlade Divac u partnerstvu sa NCR -om. Ova škola, na poklon je dobila digitalni logopedski set.
Školu “Radivoj Popović” u Sremskoj Mitrovici pohađa 100 učenika sa smetnjama u razvoju, a najmoderniji logopedski set će se koristiti u rehabilitaciji slušnih i jezičkih poremećaja, kažu u školi. Vrednost aparata je 350 hiljada dinara, a pored dece iz Mitrovice uz pomoć ovog aparata biće uključena i deca iz susednih opština Šida i Rume. Ova fondacija je do sada obnovila više od 70 vrtića i škola koje pohađa više od 20. 000 dece. https://www.youtube.com/watch?v=jSrSuJEzTR0

Predstavljen projekat “Klikom do samostalnosti”

Završna konferencija projekta “Klikom do samostalnosti” u kojem su učestvovali štićenici Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici, održana je u četvrtak 27. septembra 2018. uz dodelu sertifikata. Cilj projekta, koji je trajao godinu dana je da mladi steknu dodatne veštine i znanja, kako bi bili konkurentniji na tržištu rada. Kroz “Dečje selo u virtuelni svet” zakoračilo je 25-oro mladih, urasta od 16 do 26 godina. Tokom 12 meseci kroz teorijski deo, onlajn su se obučavali za administratore društvenih mreža i veb-sajtova i učili engleski jezik. “Super je protekao projekat, naučili smo mnogo toga novog o društvenim mrežama, kako zaraditi, o poslu, kako napisati motivaciono pismo, kako napisati CV”, rekla je Aleksandra Mandić. Da je bez prethodne prakse gotovo nemoguće pronaći zaposlenje, moglo se čuti i od polaznika na projektu, te su stoga stečena znanja i veštine već primenili kroz praktičan rad u 10 kompanija, od kojih će sa nekim nastaviti saradnju.
Tokom projekta mlade je pratilo, motivisalo i usmeravalo 10 mentora i mentorki, koji su prošli posebnu obuku za rad sa mladima iz socijalno ugroženih kategorija. “Oni su uspeli mnogo toga da nauče, da naprave svoje elektronske platforme preko kojih će moći sutra da budu konkuretni na internetu i da dobiju eventualno neki posao”, saopštio je Radenko Kondić, dečije selo “Dr Milorad Pavlović”, Sremska Kamenica.
“Dobar rezultat jeste da su četiri kompanije zainteresovane da nastave saradnju odnosno da mladi koji su njima vodili društvene mreže i izrađivali veb sajtove i dalje nastave da ih administriraju”, izjavila je Tamara Banjac.
Mladi koji su dobili sertifikat, kažu da su ovakvi projekti neophodni, jer pomažu da se dodatno razvije svest o tome koliko je važno pratiti trendove na tržištu rada, stalno se usavršavati i učiti. Organizatori najavljuju da ovo nije kraj, naprotiv, da će kroz različite akcije i dalje motivisati mlade iz osetljivih socijalnih grupa da se prilagođavaju zahtevima modernog tržišta rada, kako u virtuelnom tako i u realnom okruženju.      https://www.youtube.com/watch?v=l_Iv_9ZgS8Y

Po17.000 dinara mesečno za deset studenata UNS-a

Skupština Grada Novog Sada održana je juče. Na dnevnom redu bilo je tridesetak tačaka, a gradski parlament između ostalog treba da da saglasnost da se sa 17.000 dinara mesečno stipendira deset studenata novosadskog univerziteta.

Evropski institut za inovacije i tehnologije predstavljen u Novom Sadu

Evropski institut za inovacije i tehnologije predstavljen je  27. septembra 2018. na Univerzitetu u Novom Sadu. Institut nastoji da ojača vezu između privrednih društava, obrazovnih institucija i naučno-istraživačkih organizacija, ali i komercijalizuje inovativne ideje od kojih će benefite imati i naši studenti. Vizija Evropskog instituta za inovacije i tehnologije jeste da postane vodeća evropska inicijativa koja omogućava inovatorima i preduzetnicima da razvijaju svetska rešenja, u cilju ekonomskog rasta i generisanja novih radnih mesta, a događaj u Novom Sadu posledica je tendencije te institucije da proširi svoje aktivnosti na Vojvodinu. “Želimo da se uvežemo sa zemljama za koje nam iskustvo govori da imaju inovativne ljude, a na čijem tlu je manje inovativnih procesa u odnosu na evropske standarde. Zajednički cilj i želja nam je da se to promeni, tj da se uspostavi ravnopravni sistem i da se ubrzaju procesi inovacija”, kazao je Markus Klajn.
Ovaj događaj spaja studente, profesore, predstavnike kompanija, privrednih komora, razvojnih agencija, klastera i institucija. “Predstavljam Institut i njegove takozvane satelite, oni to zovu zajednica za znanje koje se bave klimatskim promenama, hranom, zdravljem, digitalnim tehnologijama, materijalima i sirovinama”, izjavila je Mirjna Kranjac, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam. Konferencija u Novom Sadu označava, kako je istaknuto, novu epohu kada je u pitanju saradnja sa evropskim institucijama koje se bave inovacijama i tehnologijama, od čega će konkretne benefite imati studenti Prirodno-matematičkog fakulteta koji je jedan od organizatora, ali i Univerziteta generalno.
“Naše kolege sa različitih insitucija u sastavu Univerziteta u Novom Sadu će imati priliku da na izvoru informacija saznaju ono što je bitno za pripremanje projekata i za povezivanje, ne samo sa ovom insitucijom, nego i sa drugim univerzitetima koji su uključeni u čitavu mrežu”, kazao je Dušan Nikolić, Rektor Univerziteta u Novom sadu.
“I možda najvažnije za nas, za Prirodno-matematički fakultet kao visoko školsku ustanovu je razvijanje i učenje, trenig mladih osoba da postanu preduzetnici”, rekla je Milica Pavkov Hrvojević, Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta.
Kako saznajemo, prva poseta Markusa Klaina kao predstavnika Instituta od pre par meseci već je dala rezultat, budući da su dve profesorke sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine kvalifikovane za finale takmičenja u oblasti hrane sa svojom biznis idejom da proizvode sokove za terapiju i prevenciju anemije.  https://www.youtube.com/watch?v=OhRUCk6PmJE

Obeležen Evropski dan jezika

U sredu 26. septembra obeležen  je Evropski dan jezika, a obeležavanju tog datuma priključila se i naša zemlja. U “Ulici jezika”, ispred zgrade Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, bili su postavljeni sinteraktivni štandovi, gde su posetioci mogli da saznaju više o evropskim jezicima, učestvuju u kvizu i osvoje nagrade.   Francuski jezik bio je samo jedan od preko deset jezika koji su bili predstavljeni na štandovima u Ulici jezika. Među njima, bio je i Centar za srpski kao strani jezik, koji uglavnom uče studenti na razmeni, a od septembra započet je i kurs za građanstvo. Uvek se kao problem pokazuju padeži pre svega, to je ono što im zadaje muke, isto tako i glagolski sistem koji je veoma složen u našem jeziku. Vodeći evropski jezici i dalje su engleski, španski i nemački, međutim, sve je više onih koji su zainteresovani za azijske jezike, poput kineskog i korejskog, kažu u Centru za jezike. “Zato što je drugačije, što nemaju iskustva, zato što im je novo, a sve novo jeste privlačno, tako da mi je drago da ćemo imati polaznike na kursevima japanskog za građanstvo, imaćemo i časove hindija, a nadam se i časove persijskog jezika, koje smo imali i do sada”, izjavio je Tomislav Bukatarević, Centar za strane jezike. Učenje jezika vam može pomoći da upoznajete nove ljude, nove kulture, zato je veoma važno da učite jezike.
Da napišu svoje ime na kineskom, imala su prilike i deca iz osnovne škole “Jovan Grčić Milenko” iz Beočina, čija nastavnica engleskog jezika kaže da je veoma važno da deca u najranijem uzrastu zainteresovati za učenje stranog jezika. “Jako je važno da deca nauče strani jezik i radi upoznavanja sa drugim narodima i kulturama i radi zapošljavanja sutra”, kazala je Elena Oplakan, nastavnica engleskog jezika u OŠ “Jovan Grčić Milenko”.
Evropski dan jezika obeležava se od 2001. godine, a ustanovio ga je Savet Evrope kako bi se naglasio značaj svih evropskih jezika. https://www.youtube.com/watch?v=h-pWcYP4L2k

Poklon knjige na engleskom jeziku

S obzirom da knjige na stranim jezicima nisu svima lako dostupne i pristupačne, Evro Book je u sredu, na Evropski dan jezika, odlučio da odabrane knjige na engleskom jeziku pokloni gradskoj biblioteci u Novom Sadu. Svečana dodela nagrada je upriličena u 19 časova, u Čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu, u Dunavskoj 1. U Evropskom kutku Novosadske gradske biblioteke proteklih godinu dana deca školskog uzrasta učestvovala su u programu “Bingo Reading Challenge”, koji je za cilj imao da stimuliše decu da čitaju žanrovski različitu literaturu na engleskom jeziku. Gradska biblioteka Novog Sada odlučila je da najvrednije i najuspešnije polaznike programa nagradi prigodnim poklonima, a Evro Book se sa zadovoljstvom priključio ovoj odluci biblioteke grada Novog Sada.

Zrenjanin: Dečja nedelja u Biblioteci

U saradnji sa Predškolskom ustanovom Zrenjanin, Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin” u okviru Dečje nedelje svake godine organizuje kviz za predškolce “Šta znaš o bajkama”. Moto ovogodišnje Dečje nedelje je: “Moje je pravo da živim srećno i zdravo – za odrastanje bez nasilja”. U kvizu koji se održava  na Dečjem odejenju biblioteke od 27. septembra do 5. oktobra učestvovaće predškolci iz 15 zrenjaninskih vrtića. Cilj organizovanja ovakve vrste programa jeste promovisanje dečje književnosti, ranih čitalačkih navika i usmeravanje dece na rešavanje zadataka kroz timski rad.
Početkom svake školske (upisne) godine, Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin” organizuje besplatan kolektivni upis predškolaca u Biblioteku, sa osnovnom idejom ranog usmeravanja dece prema knjizi i čitanju, a svoju besplatnu člansku karticu, tradicionalno, dobijaju i prvaci zrenjaninskih osnovnih škola.

Bezbednost dece u saobraćaju – edukacija na prvom mestu  

Član Gradskog vеća za saobraćaj i putеvе Alеksandar Kravić posеtio jе u četvrtak  OŠ “Jožеf Atila” gdе jе prisustvovao promociji projеkta “Edukacija dеcе osnovnoškolskog uzrasta u oblasti bеzbеdnosti u saobraćaju”. Projеkat jе rеalizovao Cеntar za unaprеđеnjе bеzbеdnosti u saobraćaju uz finansijsku podršku Gradskе upravе za saobraćaj i putеvе. “Grad Novi Sad drugi put učеstvujе u ovom projеktu jеr jе pravilna еdukacija dеcе u saobraćaju osnov saobraćajnе kulturе, i kulturе uopštе, i doprinosi podizanju svеsti o značaju bеzbеdnosti dеcе u saobraćaju. Edukacija ćе biti sprovođеna u osnovnim školama za učеnikе prvog i drugog razrеda, dok ćе učеnici trеćеg i čеtvrtog razrеda organizovano dolaziti na Novosadski sajam, gdе ćе prisustvovati prеdavanjima. Nеophodno jе da dеca trеćеg i čеtvrtog razrеda učе da sama bеzbеdno koristе gradski prеvoz, kao i da praktičnim primеrima stiču osnovna znanja u saobraćaju. U školama i na Sajmu bićе postavljеn saobraćajni poligon koji prеdstavlja raskrsnicu oprеmljеnu pеšačkim prеlazima, saobraćajnim znacima i sеmaforima. Porеd toga, u objеktima škola bićе istaknuti plakati sa еdukativnim sadržajеm, a dеca ćе dobiti flajеrе na kojima su prеdstavljеnе potеncijalnе opasnosti kojе ih mogu ugroziti kao učеsnikе u saobraćaju” rеkao jе Kravić. On jе takođе dodao da jе prošlе godinе ovom obukom bilo obuhvaćеno 16.000 novosadskih osnovaca.
U imе Cеntra za unaprеđеnjе bеzbеdnosti u saobraćaju Vladimir Mudrinić jе rеkao da jе cilj projеkta еdukacija dеcе o pravilima ponašanja u saobraćaju radi njihovе bеzbеdnosti. “Dеcu učimo kako da pravilno prеlazе sеmaforizovan pеšački prеlaz, kojom stranom da sе krеću kad nеma trotoara i ostalim pravilima svakodnеvnog učеšća u saobraćaju. Trudimo sе da ovom еdukacijom upotpunimo školski program i upoznamo dеcu sa saobraćajnim propisima i pravilima ponašanja” rеkao jе Vladimir Mudrinić i dodao da jе obuka namеnjеna svim učеnicima novosadskih osnovnih škola do čеtvrtog razrеda, a pohađaćе jе tokom školskе godinе. https://www.youtube.com/watch?v=0qKdIFSsZUA

Vremeplov: Rođen Mihailo Valtrović

Na današnji dan 29. septembra 1839. godine rođen je srpski arheolog i istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis “Starinar” i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu arhitekturu i umetničko-zanatske predmete iz srednjeg veka. Tvorac je idejnog i likovnog rešenja ordena Kneza Lazara – najraskošnijeg ordena Kraljevine Srbije i Jugoslavije. Dela: “Građa za istoriju umetnosti u Srbiji”, “Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu”.

Vremeplov: Rođen Mita Cenić

Srpski novinar i publicista Mita Cenić, najistaknutija ličnost radničkog pokreta u Srbiji od 1875. do smrti 1888 rođen je na današnji dan 29. septembra  1851.  godine. Studirao je medicinu u Francuskoj, odakle je proteran pod optužbom da priprema atentat na kneza Milana Obrenovića koji je tada boravio u Parizu. U Srbiji je potom optužen da sprema prevrat i osuđen na osam godina robije. Po izlasku iz zatvora pokrenuo je list “Radnik”, zatim “Borbu”, “Istinu” i političko-književnu reviju “Čas”.

Vremeplov: Rođen Tintoreto

Italijanski slikar Jakopo Robusti Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka na rođen je današnji dan 29. septembra 1518. godine. Radio je ogromne kompozicije, ne gubeći pri tom smisao ni za najsitnije pojedinosti. Snažno je uticao na evropske slikare, posebno na impresioniste. Stvarao je u rodnoj Veneciji u kojoj su sačuvana njegova glavna dela “Raj” u Duždevoj palati, “Tajna večera” u crkvi San Đorđo Mađore, “Raspeće” u Skuoli di San Roko.

Vremeplov: Rođen Servantes

Na današnji dan 29. septembra 1547. rođen je španski pisac Migel de Servantes Saavedra, autor “Don Kihota”. Bio je komornik i sekretar rimskog  kardinala Đulija Akvavivija, zatim vojnik i učestvovao je u  pomorskoj bici kod Lepanta 1571. Pri povratku u Španiju  1575.  uhvatili su ga pirati i odveli u Alžir, gde je pet godina proveo  u ropstvu dok njegovi rođaci nisu sakupili novac za otkup.  Živeći u bedi morao je da prihvati posao koji donosi malo novca  a dosta omraze: postao je agent za nabavku žita i ulja za Špansku  armadu. Poslodavci nisu bili zadovoljni pa je zatvoren i čak  isključen iz crkve, a siromaštvo ga je pratilo do smrti. Pisao  je romane, drame, komedije, pripovetke i pesme. U “Don Kihotu”  u formi kritike preživelih srednjovekovnih vrednosti Španije  prikazao je svevremene i opšte ljudske probleme na neprevaziđen  način. Ostala dela: romani “Galateja”, “Persiles i Sigismunda”  (preteča modernog avanturističkog romana), zbirka 12 pripovedaka  “Uzorne pripovetke”, istorijska drama “Numansija”, psihološka  komedija “Blaženi raspusnik”, komedija karaktera “Pedro de  Urdemalas”, poema “Putovanje na Parnas”.

Vremeplov: Rođen Enriko Fermi

Italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi rođen je na današnji dan 29. septembra 1901 godine. Fermi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938, je prvi bombardovao uran neutronima, Zasnovao je teoriju kretanja neutrona,  a u Drugom svetskom ratu je u SAD, gde je 1938. emigrirao iz fašističke Italije, na Čikaškom univerzitetu rukovodio gradnjom prvog nuklearnog reaktora. Njegovim imenom nazvano je više pojmova u nuklearnoj fizici: “Fermijevo pravilo selekcije”, “Fermijev model gasa”, “Fermijeva ‘starost’ neutrona”, fermi kao jedinica za dužinu.  

Vremeplov: Umro Rjepin

Na današnji dan 29. septembra 1930 godine umro je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin. Njegov realizam prožet je izrazitim oslanjanjanjem na ruski  folklor. Pored drugog bio je bio je i sjajan portrestista. Radio  je i žanr slike iz života sela, a posebno je značajan po kompozicijama: “Burlaci na Volgi”, “Litija”, “Ivan Grozni i njegov sin Ivan”, “Zaporošci”, “Povratak iz progonstva”, “Carevna Sofija”.

Vremeplov: Ginter Gras dobio Nobelovu nagradu

Jedan od najvećih nemačkih književnika XX veka Ginter Gras dobio je 30. septembra 1999.  Nobelovu nagradu za književnost.

Vremeplov: Rasni nemiri u Oksfordu zbog upisa crnca na univerzitet

Na današnji dan 30. septembra 1962. rasisti su izazvali nerede u Oksfordu u američkoj državi Misisipi kada je, na osnovu odluke federalnog suda, crnac Džejms Meredit upisan na univerzitet Misisipija, koji su do tada pohađali samo belci.

Vremeplov: Rođen Milan Rakić

Na današnji dan 30. septembra 1876. godine rođen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić. Bio član Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog PEN-kluba.

Vremeplov: Rođen Gajger

Na današnji dan 30. septembra 1882. godine rođen nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger, koji je 1928. izumeo napravu za merenje radioaktivnosti, “Gajgerov brojač”.

Niš: Devojčica pregažena na svega 100 metara od kuće: Vozač čeka saslušanje u tužilaštvu

Tragedija se desila u ulici, kojom se devojčica vraćala svakog dana iz OŠ “Ivo Andrić”, gde je pohađala šesti razred, na svega 100 metara od kuće u kojoj živi. Tihomir Vučković, deda nastradale Isidore, toga dana je doveo njenu braću blizance iz škole pa su očekivali da se uskoro kući vrati i Isidora, ne sluteći da će im je strašna tragedija otrgnuti iz života. Isidoru Vučković (12) je dok se vraćala iz škole udario automobil koji je vozač parkirao na ulici – Uzeo sam blizance i došao kući. U jednom trenutku je došla snaja i rekla da je Isidoru udario auto. Istrčali smo svi na ulicu i videli je ispod automobila. Bila je sva modra. Nismo mogli da je izvučemo ispod vozila. Vozača nije bilo nigde – priča Tihomir. On kaže da je njegova unuka bila jedno dete za primer, posvećena školi i porodici, vredna, marljiva i druželjubiva devojčica. – Nema kome nije došla da pomogne, domaći da mu napiše, družila se, učestvovala na svakoj priredbi, bila je đak generacije. Ima dva brata blizanca kojima je svakog dana pregledavala zadatke. Stizala je svuda sve i svakom da pomogne – veli deda slomljen bolom za nastradalom unukom.
U školi “Ivo Andrić”, gde je Isidora pohađala odeljenje VI/2, i učenike i nastavnike teško je pogodila vest o tragičnoj pogibiji devojčice koja je svojim ponašanjem i rezultatima bila uzor svima. – Deo učenika u sredu nije došao u školu jer su potreseni zbog ove velike tragedije. Neki đaci su doneli cveće i stavili ga na klupu gde je ona sedela. Bila je đak za primer i dete kakvo bi svaki roditelj samo mogao da poželi – odličan đak, odgovorna, vaspitana, negovana. U sredu, na dan njene sahrane, biće neradni dan u školi jer svi zaposleni žele da dođu i odaju poslednji pozdrav detetu – kaže direktorka OŠ “Ivo Andrić” Milica Petković. Isidora je sahranjena na lokalnom groblju u Donjem Komrenu.
Kako je “Blic” pisao, policija je odmah posle nesreće uhapsila vozača B. S. (53) iz Leskovca, koji je zadržan i saslušan u tužilaštvu zbog sumnje da je počinio teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Do nesreće je došlo u ponedeljak u 12.40 časova, nakon što je B. S. nepropisno parkirao vozilo na nizbrdici jer najverovatnije nije povukao ručnu kočnicu. Kada je izašao iz vozila i ušao u jednu firmu da kupi elektromaterijal za preduzeće u kojem radi, auto je nekontrolisano krenuo nizbrdicom u Požarevačkoj ulici i naleteo na Isidoru, koja je stradala pod njegovim točkovima. U Osnovnom tužilaštvu u Nišu su naveli da su snimci sa sigurnosnih kamera pokazali da u momentu nesreće u vozilu nije bilo nikoga i da se devojčica, krećući se ka kući, okretala zbog jakog vetra. Po svemu sudeći zato nije videla automobil koji se kretao nizbrdicom i koji je naleteo na nju u jednom trenutku.

Veroučitelju zbog droge 12 meseci kućnog zatvora i 7 godina bez mantije

Crkveni sud pravoslavne Eparhije žičke u Kraljevu lišio je čina i isključio iz crkvene zajednice na sedam godina Milana Jordovića iz Požege, rekao je za Glas zapadne Srbije, protosinđel Savo, sekretar Episkopa žičkog. “Rešenje Crkvenog suda upućeno je na potvrdu drugostepenom sudu SPC. Odluka je doneta pre mesec dana, zato što niko ne želi da pokriva takvog čoveka koji šteti ne samo ugledu crkve već i naroda”, rekao je protosinđel Savo.
Inače, bivšeg sveštenika Milana Jordovića i veroučitelja iz Požege, policija je uhapsila pre sedam meseci u Mrčajevcima, nakon što su u njegovom automobilu pronašli bunker sa 27 kilograma skanka upakovanog u 52 paketa. Jorodivić je za ovo delo osuđen na 12 meseci kućnog zatvora.

Kneževo: Dečak (14) od udara struje pao sa dalekovoda i poginuo

Damjan Dukić (14) u nedelju poslepodne poginuo je pred očima drugara od strujnog udara na izletištu Paunovac u blizini Kneževa, potvrđeno je za Srpskuinfo. Među meštanima Kneževa vlada pravi šok, kažu da se samo o tome priča i da još ne mogu verovati da je dečak na ovakav način izgubio život. Kako „Srpskainfo “ saznaje dečak je sa još dva druga i drugaricom taj dan vozao motor i otišli su na pomenuto izletište koje je udaljeno par kilometara od Kneževa. – Tu su se malo vozali i zatim su sišli sa motora i šetali. Navodno se jedan od tih dečaka krenuo penjati na dalekovod, ali je odustao. Posle toga u jednom momentu kolege su primetile da nema Damjana i počeli su da ga traže – pojasnio je jedan od naših sagovornika.
Kaže da ih je zatim Damjan počeo zvati sa dalekovoda, ali da se tada nije popeo do samog vrha. -Kada su kolege videle gde se popeo, odmah su ga počeli ubeđivati da siđe. Reč je montažnom dalekovodu koji je visok preko deset metara. Međutim, on nije želeo da siđe i samo je rekao da će se popeti do vrha. Devojčica koja je bila sa njima počela je da plače i molila ga je da siđe, ali on je ponovio da ide do vrha – ispričao je jedan od meštana. On je dodao da su Damjanovi drugari isrpičali da je ispunio obećanje I popeo se nam sam vrh dalekovoda i da su samo u jednom trenuku videli varnice koje su počele da izbijaju sa žica. -Rukom je verovatno slučajno uhvatio kabl koji je bio pod naponom. U istom trenutku kada su se pojavile varnice on je samo pao sa dalekovada na zemlju. Njegovi drugari su ostali u šoku, iako tu nema mreže za mobilni telefon, oni su uspeli negde da je uhvate i da pozovu hitnu pomoć – pojašnjava naš sagovornik. Po dolasku lekara, oni su samo mogli konstatovati smrt dečaka, a najverovatnije  je preminuo odmah čim je pao sa dalekovoda.
Jedan od prijatelja porodice nastradalog dečaka ispričao je da je on bio učenik devetog razreda Osnovne škole „Dositelj Obradović“ u Kneževu i da je bio uvek aktivan i radoznao dečak. – Otac i sestra rade u inostranstvu, a on i majka budu u Kneževu. Majka mu već dugo ima butik i prodaje garderobu. Svi ih u gradu poznaju i sve nas je ovo šokiralo. Jednostavno u gradu samo se o tome priča – kaže jedan od meštana.
U Osnovnoj školi “Dositej Obradović”, takođe je  veoma tužna atomsfera, a deca koja su došla na nastavu su bila potresena i uplakana. Direktor škole Goran Aleksić kaže za „Srpskainfo “ da su učenici sa kojim je išao u razred potreseni zbog tragedije. -Šta reći o Damjanu, nego da je bio učenik za primer i dobar drug. Svi su ga u školi voleli, pa je vest o ovoj tragediji sve veoma pogodila – rekao je Aleksić. On je dodao da je on sa predstavnicima škole juče posetio porodicu Dukić i izjavio im saučešće. -Kada bude sahrana organizovano će ići celi njegov razred, razrednica, kao i svi iz škole koji to budu željeli – istakao je direktor škole.

“Medigan” u Grčkoj: Oboreno drveće, nema struje, škole ne rade

Moćna oluja pogodila je juče južni deo Grčke, a oboreno drveće koje je pokidalo dalekovode izazvalo je nestanak struje u pojedinim zonama Atine, prenosi AP. Navodi se da su zatvorene škole u grčkoj prestonici i u još nekim delovima zemlje, a spasilačke službe biće u pripravnosti celog vikenda. Američka televizija CCN navodi da se radi o hibridnoj oluji koju često nazivaju “Medikejn” (Mediterranean + hurricane, srpski “Medigan” – Mediteran + uragan).
Navodi se da se, prema istraživanju objavljenom 2011, svega jedan ili dva “Medigana” dese tokom godine i da se ove moćne najčešće javljaju u septembru i oktobru, kada je površina Sredozemnog mora i dalje prilično topla, ali se mogu desiti u bilo koje doba godine.

By admin