Vesti – 03.10.2018.

Kovač: 246 miliona dece bez prava na obrazovanje!

Ovogodišnji 5. oktobar – Svetski dan učitelјa biće obeležen  na svetskom nivou (u sedištu UNESCO-a u Parizu), ali i brojnim nacionalnim događajima u gotovo svim zemlјama sveta, koje su prihvatile i ratifikovale obaveze Obrazovanja za sve, Milenijumskih cilјeva iz 2000. godine, Cilјeva održivog razvoja iz 2015. godine, Inčeonsku deklaraciju i aktivnosti i programe koji su se razvili iz ove nekad, sada već davno, započete akcije (1990. godine).  „Svetski dan nastavnika partnerski organizuju UNICEF, UNDP, MOR i EI. Na taj dan, po peti put biće proglašen(i) i nagrađen(i) najbolјi svetski nastavnici, tako što će im biti uručena UNESCO-va Hamdan bin Rashid Al Maktoum nagrada za izvanrednu praksu i rezultate u unapređenju rada nastavnika“, rekao je juče prof. Hadži Zdravko M. Kovač, savetnik u NSPRV.
“Posebno treba podsetiti, i ovom prilikom, da je prema Visokom komeserijatu za izbeglice (UNHCR) raselјeno čak 65,3 miliona lјudi od kojih 21,3 miliona mlađih od 18 godina, što znači da ne samo da im je ugrožena biološka sigurnost, već i da zbog ratnih kriza, etničkih i verskih progona, političkih kriza i prirodnih katastrofa, nemaju mogućnosti da ostvare pravo na obrazovanje”, rekao je Hadži Zdravko M. Kovač.  “Od ranije pomenute brojke od 246 miliona dece van obrazovnih sistema, trećina živi u konfliktnim područjima, a 55% te dece čine devojčice. Iako  su pokušaji da stignu na sigurno (čitaj: manje u SAD, a više u Evropsku uniju) onemogućeni na različite načine i pored toga u prošloj, 2017. godini u Evropu bez bilo kakve pratnje pristiglo više od 20.000 dece, što je za 31% više nego u 2016. godini”, kaže prof. Kovač.

Želimo Vam srećan 5. oktobar – Svetski dan nastavnika.
Pridružite se! (→Saopštenja)


Subotica: Deca migranti u srpskim školama

U našoj zemlji trenutno je 344 mladih migranata koji se školuju u 33 škole širom Srbije. Nakon što su prošle godine nastavnici odlazili u Prihvatni centar u Subotici gde su im držali časove, od ove školske godine 13 mladih migranata nastavu će pohađati u OŠ “Jovan Mikić” u Subotici. U Prihvatnom centru za izbeglice u Subotici trenutno je smešteno 55 muškaraca i žena, a među njima je i 13-oro dece različitog uzrasta. Oni će od sledeće nedelje biti uključeni u sistem obrazovanja u Srbiji. “Školska godina 2017./2018. organizovana je u celosti u Prihvatnom centru. Nastavnici iz osnovnih škola odlazili su u Prihvatni centar i tamo držali nastavu. Od sledeće sedmice, dva puta nedeljno, nastavnici će odlaziti u Prihvatni centar, a dva puta će deca migranti dolaziti na nastavu u OŠ “Jovan Mikić”, izjavio je Ilija Đukanović, član Gradskog veća Subotice zadužen za socijalna pitanja.
“Prošla godina je bila uspešno završena. U Subotici su bili uključene četiri osnovne škole: dve su radile sa decom nižeg školskog uzrasta, a dve sa starijom. Ove godine će nastavnici iz tri škole odlaziti u Prihvatni centar i tamo realizovati nastavu, a jedna škola će biti domaćin učenicima migrantima”, kaže Branka Bešlić iz Školske uprave Sombor, u čijoj nadležnosti je i obrazovanje u Subotici. “Tamo smo prepoznali učenike koji nose izuzetne talente pa smo tako došli na ideju da napravimo projekat i da kroz njega razvijamo talente učenika migranata u adekvatnim uslovima. Zbog toga ćemo im obezbediti prostor u našoj školi u kojoj ćemo, dva puta nedeljno, raditi sa tim učenicima”, kaže Marija Milodanović, direktorka OŠ “Jovan Mikić” u Subotici.
Decu u Prihvatnom centru za izbeglice u Subotici obišle su i Paola Kamili, predstavnica Evropskog odbora sindikata za obrazovanje i Sara Kik, predstavnica  Evropske federacije poslodavaca u sektoru obrazovanja koje su izrazile zadovoljstvo onim što lokalna zajednica i država čine kako bi obezbedile uslove za stanovanje i školovanje mladih migranata, a Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije koji okuplja oko 40.000 prosvetnih radnika, istakla je značaj uključivanja ove dece u obrazovni sistem Srbije. “Nama je, pre svega, značajno da deca koja su u tranziciji uđu u naš sistem i postanu deo formalnog načina obrazovanja”, ističe Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije. U našoj zemlji trenutno je i 344 mladih migranata koji pohađaju nastavu u 33 škole širom Srbije, a prema oceni predsednice Sindikata obrazovanja Srbije, izuzetno je značajno što su oni uključeni u obrazovni sistem naše zemlje.

“Pomoć na putu”: Veća pažnja maloletnim licima bez pratnje

U Srbiji trenutno ima 3.530 migranata i izbeglica, a procenjuje se da je još 500 njih u tranzitu, odnosno van prihvatnih centara, rečeno je danas na Okruglom stolu “Primena zakona o azilu u Srbiji” u Beogradu koji u okviru projekta “Pomoć na putu” organizuje Fondacija “Ana i Vlade Divac”. Iako se beleže novi dolasci, zbog istovremenih odlazaka iz zemlje broj izbeglica i migranata se nije značajno promenio, rečeno je na toj konferenciji. Jelena Šurlan iz Komesarijata za izbeglice i migracije rekla je da je novim Zakonom o azilu usvojenom u martu ove godine Komesarijat dobio šira, nova ovlašećenja i da izmene u zakonu predstavljaju dobar temelj za zaštitu kategorija ugroženih, a posebno maloletnih.
Učesnici konferencije rekli su da bi trebalo omogućiti da sve informacije u vezi s azilom budu štampane na jeziku kojim se služe izbegla lica kako bi se pospešila njihova bolja informisanost o pravima i potrebnim procedurama. Takođe, veća pažnja u narednom periodu biće posvećena maloletnim licima bez pratnje. U izveštajima u okviru projekata “Pomoć na putu” iz avgusta ove godine navodi se da migranti dolaze iz Grčke i Bugarske, prolaze kroz Srbiju i kreću se ka Bosni i Hrvatskoj oi dalje na zapad Evrope. U tom mesecu zabeležen je i najveći porast maloletnika bez pratnje od početka godine. Prema tom izveštaju, broj izbeglica i migranata se u avgustu povećao za oko 350 u odnosu na jul. Inače, ciljevi projekta “Pomoć na putu” su promocija i zaštita ljudskih prava i migranata, kao i kreiranje povoljnijeg okruženja za prevenciju i iskorenjivanje svih oblika kršenja ljudskih prava.

U konkurenciji za “Global Teacher Prize” i kandidati iz Srbije

Trima nastavnicima, koji će sledeće godine predstavljati Srbiju na takmičenju za najboljeg nastavnika sveta, na svečanosti u Privrednoj komori Srbije uručena su priznanja za izuzetna postignuća u radu i karijeri sa učenicima. Predstavnike Srbije za prestižno takmičenje “Global Teacher Prize”, koje za cilj ima da pronađe najboljeg nastavnika sveta, izabralo je neprofitno nevladino Udruženje za podsticanje preduzetništva “Živojin Mišić”, koje je nacionalni partner Varkey Fondacije.
Kandidati za ovo takmičenje su Tatjana Marković Topalović, profesor fizike iz Šapca, Katarina Veljković, profesor informatike iz Kragujevca i Dragan Kuveljić, učitelj iz Prijepolja, saopštilo je Udruženje.
Prilikom otvaranja svečanosti, prisutnima se obratila Ivona Jovanović, koordinatorka Udruženja “Živojin Mišić”, istakavši ponos Udruženja jer priznanje ide onima koji svojom posebnošću u radu, doprinose obrazovnom sistemu u Srbiji, koji su ponos naše zemlje i koji su se zasluženo našli među najboljim nastavnicima koji će nas predstavljati u svetu. “Ovi ljudi koji su danas sa nama, školuju generacije dece koja će sva znanja koja steknu iskoristiti kako bi kreirali bolju budućnost za sebe, svoju decu, i našu zemlju. Jer kako je govorio Nelson Mendela: ‘Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet’. Ono što uvek volimo da kažemo i na šta smo ponosni jeste: Vi pomažete da se stvori jedna bolja Srbija i veliko vam hvala na tome”, rekla je ona.
Prisutnima se obratio i ex ministar Srđan Verbić, jedan od članova komisije pri izboru Najboljih nastavnika, i istakao da izbor zaista nije bio lak, ali da je odluka prava. “Ja sam siguran, naročito posle nekoliko nedelja od odluke ko će biti naši predstavnici kada čujem da naši nastavnici kažu da, to je zaista bio odličan izbor, da treba da budemo ponosni! Vi treba da budete deo tog sveta koji pravi nove generacije, koji inspiriše nove generacije i koji bi trebalo globalne kompetencije da prenosi dalje”, rekao je Verbić. Najboljim nastavnicima priređeno je i iznenađenje, gde su se pojavili njihovi bivši učenici koji su za njih imali samo reči hvale.

Prijem studenata na Poljoprivrednom fakultetu

Intoniranjem studentske himne Gaudeamus igitur 1. oktobra označen je početak akademske godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Generaciju studenata 65. po redu, u ime svetski priznatog i poznatog fakulteta pozdravio je dekan, prof. dr Nedeljko Tica, koji je ukazao na činjenicu da ova naučna institucija raspolaže vrednom imovinom objektima, zemljištem, opremom, ali su najvrednije blago studenti. Oni se, od ponedeljka, pridružuju timu od 12 hiljada diplomiranih inženjera poljopriverde, doktora veterinarske medicine, mastera, magistara i doktora nauka.
Studiranje je veliki preokret u mladim životima – jedna je od poruka dekana. Za uspešan početak studentskog života potrudio se i studentski parlament koji je uz poruku brucošima darivao simboličan poklon. Do sada je u ovu renomiranu visokoškolsku ustanovu koja raspolaže sa 13 studijskih smerova, u 2018/2019. godini upisano 511 studenata uz napomenu da je treći upisni rok u toku. https://www.youtube.com/watch?v=3G6rEknmzmg

Afirmacija mladih mikrobiologa kroz podršku Evrope

Na Tehnološkom fakultetu Novi Sad Univerziteta u Novom Sadu 1. oktobra održan je simpozijum Federacije evropskih mikrobioloških društava (FEMS). Prva stručna aktivnost ove vrste u Srbiji okupila je više od 70 stručnjaka iz zemlje i regiona. FEMS dan 2018 je rezultat dugogodišnje uspešne saradnje Udruženja mikrobiologa Srbije sa Federacijom evropskih mikrobioloških društava, a ovo je za Tehnološki fakultet Novi Sad bila jedinstvena prilika da na istom mestu okupi eminentne stručnjake i mlade istraživače iz različitih oblasti mikrobiologije koji su spremni da svoje iskustvo i znanje podele sa kolegama, ali i zainteresovanim studentima i naučnim radnicima. Na ovogodišnjem simpozijumu predavanja su održali mladi naučnici, raniji stipendisti FEMS-a koji danas pripadaju grupi afirmisanih naučnih istraživača iz vodećih naučnih institucija u zemlji.
Mlade naučnice Irena Aranđelović i Ina Gajić, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu su prezentovale značaj tehnika genotipizacije i sekvencioniranja genoma Mycobacterium tuberculosis i molekularnoj karakterizaciji sojeva grupe B streptokoka u Srbiji. Takođe, svoja predavanja održali su Ivan Nikolić, Goran Vuković i Svetlana Soković sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji su govorili o uzročnicima bolesti lisne pegavosti šećerne repe u Srbiji, upotrebi bakteriofaga, izolovanih u otpadnim gradskim vodama, kao zameni za antibiotike, ali i o karakterizaciji mikrovezikulama soja Lactobacillus plantarum.
Počasni gost ovogodišnjeg FEMS-a bio je profesor dr Vaso Taleski, član borda direktora FEMS-a koji je odgovoran za dodelu grantova i organizaciju međunarodnih konferencijskim manifestacija. Govorio je o aktulenostima u radu ove organizacije i planiranim smernicama daljeg razvoja.  “FEMS je oduvek težio da bude podrška mladim mikrobiolozima i njihovim naučnim idejama, posebno kroz istraživanja u prestižnim evropskim naučnim institucija. Važnost Udruženja mikrobiologa Srbije se ogleda u želji i mogućnosti da upravo njeni članovi dobijaju stipendije FEMS-a za učešće na konferencijama i studijeske boravke u inostranstvu”, dodao je Taleski.

Kroz Dečije selo u virtuelni svet

Dvadesetak mladih iz Dečijeg sela učestvovalo je u projektu “Klikom do samostalnosti” i ovladalo osnovama digitalnog rada. Obuka koja bi trebalo da poveća šanse mladih za zapošljavanje, trajala je godinu dana, a rezultate je predstavio projektni tim Centra za edukaciju, istraživanje i razvoj. Značaj projekta “Klikom do samostalnosti” – kroz Dečije selo u virtuelni svet” prepoznali su i podržali Grad Novi Sad i Kancelarija za mlade.

Srbija i Evropska unija partneri u inovacijama i sajberbezbednosti

Ministar Nenad Popović zadužen za inovacije i tehnološki razvoj razgovarao je 1. oktobra u Briselu s potpredsednikom EK, Andrusom Ansipom, zaduženim za jedinstveno digitalno trište o unapređenju digitalne trgovine u Srbiji, ali i partnerstvu o oblasti sajberbezbednosti i inovacijama. “Na Srbiju u EU se gleda sa puno optimizma kada se govori o digitalizaciji i inovacijama, rekao je Popović i istakao da je sa potpredsednikom EK Andrusom Ansipom razgovara o jedinstvenom digitalnom tržištu i regulativama koje Srbija treba da ispuni kako bi mnogo više nego danas koristila mogućnosti digitalne trgovine ili onlajn šopinga. “Pratićemo regulativu EU i koristiti njihova iskustva i u jedinstvenom digitalnom tržištu i e-komercu kako bismo preskočili iste greške koje su oni pravili u prošlosti a kako bi koristili najbolja iskustva koja EU danas ima”, izjavio je Popović.
Popović i Ansip razgovarali su i o sajberbezbednosti što je jedna od najvažnijih tema kako u EU tao i u svetu. U EU danas je počeo tzv “Mesec sajberbezbednosti” čiji je cilj da se podigne svest građana o sajber pretnjama i načinima kako biti bezbedan u svetu interneta.
Ministra Nenad Popović kaže da je slučaj sa hakovanjem miliona Fejsbuk naloga samo poslednji u nizu primera zašto je sajberbezbednost važna i u fokusu i Srbije i EU. Na pitanje Tanjuga da li su korisnici Fejsbuka u Srbiji više ili manje zaštićeni od takve vrste incidenata u odnosu na građane EU, Popović kaže da je Srbija isto bezbedna kao i sve zemlje EU jer smo u oblasti sajberbezbednosti na istom nivou. “Siguran sam da i Srbija može da doprinese mnogo sajberbezbednosti u budućnosti uz što bolju koordinaciju svojih iskustava sa drugim zemljama. Ovde ne postoje pojedinačni dobri primeri. Ovde mora da se radi zajedno. Mi smo ravnopravna partner u sajber bezbednosti sa inovativnim rešenjima koja mogu da doprinesu bezbednosti cele Evrope”, kaže Popović.
Tokom razgovora sa potpredsednikom Evropske komisije Andrusom Ansipom, ministar Popović je predstavio i sve potencijale koje Srbija ima u inovacijama u novim tehnologijama i startap kompanijama, a razgovaralo se i o regionalnoj saradnji i zajedničkom pristupu Srbije i susednih zemlja kada god je reč o digitalizaciji, inovacijama i ekonomskom tržištu. “Zajedno možemo da uredimo mnogi više”, ocenio je Popović.
Popović kaže da se početkom sledeće godine očekuje i poseta potpredsednika Evropske komisije Andrusa Ansipa Srbiji. On je podsetio da je Ansip devet godina bio premijer Estonije, zemlje koja je najviše uradila u elektronskoj upravi, i da će Srbija moći da iskoristi i ta iskustva za unapređenje svoje prakse u toj oblasti.
https://www.youtube.com/watch?v=Dnmw2PMxiAw

Novi Sad: Akcioni plan za mlade

Član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin prisustvovao je uponedeljak drugoj sednici Saveta za mlade na teritoriji Grada Novog Sada. Dnevni red sednice obuhvatio je tačke u vezi sa izradom novog Lokalnog akcionog plana politike za mlade kojim se definišu prioritetne oblasti i aktivnosti za mlade Grada Novog Sada za period od četiri godine. “Savet za mlade na teritoriji Grada Novog Sada je radno i savetodavno telo Gradonačelnika koje je konstituisano ove godine i danas je njegovo drugo zasedanje. Lokalnim akcionim planom obezbeđuje se doprinos sprovođenju ciljeva i prioriteta mladih. Na savetu ćemo razmatrati implementiranje lokalnog akcionog plana, kako bismo što bolje realizovali projekte iz različitih oblasti koje se tiču života mladih. Siguran sam da ćemo zajedno, aktivnim učešćem, kroz konkretne programe pokrenuti i osnažiti omladinske inicijative kako bismo dočekali 2019. godinu i opravdali titulu Omladinske prestonice Evrope. Primenjujemo sva znanja i alate za unapređenje položaja mladih u društvu i politike prema njima, jer ih smatramo aktivnim i sastavnim delom našeg društva”, rekao je Cvejtićanin.
Vojislav Prkosovački, harmonizator procesa izrade LAP, je rekao da se zadatak i uloga harmonizatora ogleda u tome da izvrši analizu stanja omladinskog sektora na teritoriji Grada. “Na osnovu te analize i izveštaja, kao i evaluacije prethodnog, priprema se predlog teksta Lokalnog akcionog plana politike za mlade Grada Novog Sada zajedno sa Savetom za mlade, i Radnom grupom. Istraživanje će obuhvatiti anketu koja će se distribuirati svim raspoloživim kanalima prema mladima u Novom Sadu, statistički prikaz o potrebama mladih i analizu kapaciteta institucija koje se bave mladima. Takođe, tu je i fokus grupe čiji su učesnici mladi, predstavnici udruženja i predstavnici institucija koje se direktno ili indirektno bave mladima i desk analiza šta je urađeno tokom prethodnog perioda”, rekao je Prkosovački.

Prijem za nove studente na Akademiji umetnosti

Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u ponedeljak priređen je svečani prijem studentima prve godine. Nasmejana, ali i pomalo uplašena lica studenata, nakon što su obavešteni o studijskim programa Akademije umetnosti. Likovni, dramski i muzički departman dočekao je četrdeset petu generaciju studenata, ponosno ističe dekan Akademije umetnosti, Siniša Bokan. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu od ove školske godine postoji novi smer: Dizajn video igara. https://www.youtube.com/watch?v=_xtyE0uuzVo

Trivan sa direktorom Zajedničkog istraživačkog centra EU

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u ponedeljak  je sa generalnim direktorom Zajedničkog istraživačkog centra Evropske unije, Vladimirom Šuhom, razgovarao o razvijanju saradnje i usvajanju praktičnih rešenja za vodeća pitanja u oblasti zaštite životne sredine. Zajednički istraživački centar Evropske unije je generalni direktorat Evropske komisije koji pruža usluge Evropskoj uniji kao celini. Podržavajući politike EU, Centar obezbeđuje nezavisnu naučnu i tehničku podršku Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu, Savetu EU i državama članicama, s krajnjim ciljem da se ostvari sigurnija, čistija, zdravija i konkurentnija Evropa, saopštilo je Ministarstvo.Trivan je na sastanku istakao da Ministarstvo zaštite životne sredine kroz realizaciju aktivnosti nastoji da prati trendove, koji će omogućiti napredak u ovoj oblasti. “Saradnja sa naučnicima je od velikog značaja za Ministarstvo, koje uvažava svako naučno mišljenje predstavnika univerziteta, fakulteta i naučnih instituta. Ekologija nije sama po sebi cilj, već ona mora imati korist po celokupno društvo, zato je primena standarda EU i najboljih mogućih tehnologija važna za naš razvoj”, rekao je Trivan.
Vladimir Šuha objasnio je da Zajednički istraživački centar Evropske unije sarađuje sa oko 1.000 javnih i privatnih organizacija, kao što su istraživački centri, univerziteti, regulatorna tela, lokalne vlasti, udruženja industrijalaca, preduzeća unutar 60 “mreža” koje podržavaju njegove institucionalne aktivnosti. “Naš osnovni zadatak jeste razvoj jedinstvene baze na nivou cele EU za usaglašavanje sistema merenja, kao i koordinacije evropskih i globalnih istraživačkih mreža u cilju pružanja pomoći zemljama – kandidatima, kako bi razvile bolje razumevanje nekih delova evropskog zakonodavstva i kapacitete za sprovođenje istog”, naglasio je Šuha.
Na sastanku je dogovorena podrška jačanju kapaciteta u procesu implementacije direktiva EU kroz profesionalnu, analitičku i naučnu pomoć, u cilju doprinosa održivom razvoju u Evropi.

“Radost čitanja”: Sajam knjiga od 21. do 28. oktobra

Pod sloganom “Radost čitanja”, 63. Međunarodni beogradski sajam knjiga biće održan od 21. do 28. oktobra uz učešće 500 izlagača iz zemlje i inostranstva, najavljeno je 28. septembra 2018. na konferenciji za novinare u Beogradu. Zemlja počasni gost Sajma knjiga je Kraljevina Maroko, a ambasador Mohamed Amin Belhaž izrazio je zadovoljstvo što je to prva arapska zemlja koja ima čast da bude počasni gost na “značajnom događaju koji okuplja svake godine najznačajnije pisce, pesnike i druge stvaraoce u domenu književnosti i znanja iz Srbije i sveta”. Na štandu površine 100 kvadratnih metara izgrađenom u originalnom marokanskom stilu, Maroko će predstaviti najznačajnije nacionalne izdavače, javne institucije i više od 1.000 naslova, a gosti će biti pisac i umetnik Tahar ben ZYelun, istoričar i generalni sekretar Saveta marokanske zajednice nastanjene u inostranstvu Abdela Busuf, spisateljica i prevodilac Sana Šairi, dok će u Domu omladine 22. oktobra koncert održati Farid Ganam.
Pored gostiju iz Maroka, u programima Sajma učestvovaće i peruanski pisac Santjago Ronkaljolo, portugalski pisac Valter Ugo Mai, slovenački pesnik Robert Simonišek, američki pisac Piter Bret, prevodioci srpske književnosti Jelena Sagalovič (na ruski jezik) i Mirjana i Klaus Vitman (na nemački).

Prvi Dečji festival u CineStar bioskopima od 4 oktobra

CineStar bioskopi će ove godine, po prvi put biti centralno okupljalište roditelja i njihovih mališana. U periodu od 04. do 07. oktobra u bioskopima s pet zvezdica sve će biti u znaku Prvog Dečjeg festivala. Dani za vrtiće i škole rezervisani su za 04. i 05. oktobar kada za razrede započinje nagradni konkurs “Postani filmski kritičar” u kome mogu da osvoje vredne nagrade kao Acer laptop računar, set knjiga ili projekciju za ceo razred, a sve uz posebne i najpovoljnije cene ulaznica za organizovane posete škola i vrtića, od 260 dinara. Porodični dani su za vikend od 06. i 07. oktobra od 11 do 17 sati. Svi posetioci će moći da kupe svoju ulaznicu za 2D projekcije dečjih filmskih hitova po promotivnoj ceni već od 270 dinara, a najmlađe će dodatno obradovati i partneri Dečjeg festivala – Lizzy i Frikom.
Ekskluzivno u CineStaru 4DX Novi Sad 7.10. u 11 h biće i prva parada filmskih crtanih likova, koja će proći celim tržnim centrom BIG. Vesela parada s omiljenim likovima iz crtanih filmova poziva sve male Novosađane da se u CineStar-u pojave maskirani, jer prvih 50 maskiranih posetilaca osvaja bioskopsku ulaznicu. Pored filmske parade, u predvorju bioskopa u Novom Sadu, od 11 do 17 sati očekuju Vas različite atrakcije kao što su Haos animatori, facepainting, maskote, baloni, a tu su i pokloni partnera. Takođe, u Novom Sadu otvaranje Dečjeg festivala će biti uz specijalnu projekciju filma “Kuća magičnog sata”, pre koje posetioce očekuje atraktivan mađioničarski nastup. U sklopu Dečjeg festivala filmska preporuka su najnovije animacije za sve uzraste ‘Stopalići’ i ‘Kondorito: Avantura u svemiru-sinh’ kao i porodična fantazija za nešto starije školarce ‘Kuća magičnog sata’. Dečji festival u CineStaru pokreće se s namerom da slavi dečji film i da razvija ljubav dece prema filmu, a organizovane vesele radionice u predvorju bioskopa razvijaće dečju kreativnost. Kupovina ulaznica za sve filmske projekcije, moguća je na svim bioskopskim blagajnama, kao i online: http://bit.ly/DecjiFestival2018.

Vremeplov: Umro Velibor Gligorić

Na današnji dan 3. oktobra 1977. umro je srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta. Dela: “Kritike”, “Lica i maske”, “Matoš – Dis – Ujević”, “Pozorišne kritike”, “Srpski realisti”, “Ogledi i kritike”, “U vihoru”, “Branislav Nušić”, “Portreti”, “Senke i snovi”, “Knjiga života”, “Kuća smrti”, “Hronika jednog doba”.

Vremeplov: Umro Branko Pešić

Srpski arhitekta Branko Pešić, autor velikog broja arhitektonskih projekata, crkava, javnih i administrativnih zgrada, nekoliko knjiga o arhitekturi, profesor Univerziteta u Beogradu umro je na današnji dan 2006. godine. Patrijarh German 1984. poverio mu je mesto protoneimara Hrama Svetog Save u Beogradu. Tokom gradnje izveo je redak građevinski poduhvat – glavnu kupolu tešku više od 4.000 tona (s pozlaćenim glavnim krstom visokim 12 metara) napravljenu na zemlji, u unutrašnjosti Hrama, podigao je na visinu od 40 metara. Ostavio je iza sebe više od 130 projekata, poput Palate Beograd (“Beograđanka”), poslovne zgrade “Agroopreme” u Novom Beogradu, zgrade Građevinskog fakulteta u Subotici i brojnih crkvenih objekata. 

Vremeplov: Umro Franja Asiški

Franja Asiški, italijanski monah, osnivač rimokatoličkog monaškog reda nazvanog po njemu – Franjevci (Franciskanci) umro je na današnji dan 3. oktobra 1226. godine. Poreklom iz imućne trgovačke porodice, od 1205. odlučuje se za život u krajnjoj askezi i potpunu posvećenost monaškim hrišćanskim idealima. Još za života je bio veoma poštovan. Monaški red koji sledi njegovo monaško pravilo jedan je od najbrojnijih katoličkih redova.

Vremeplov: Ujedinjene dve nemačke države

Na današnji dan 3. oktobra 1990. godine ujedinjene su dve nemačke države nastale posle Drugog svetskog rata, i to tako što je Nemačka Demokratska Republika (Istočna) postala sastavni deo Savezne Republike Nemačke. 

Vremeplov: Rođen Karl fon Osjecki

Nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. rođen je na današnji dan 3. oktobra 1888. Zbog pacifističkog delovanja nacisti ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. umro od posledica mučenja. 

Vremeplov: Rođen Luj Aragon

Na današnji dan 3. oktobra 1897 godine rođen je francuski pisac Luj Aragon, najpre dadaista, potom jedan od prvih nadrealista, ali se posle kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu 1930. opredelio za socrealizam. Komunističkoj partiji Francuske pristupio je 1927. učestvovao je u građanskom ratu u Španiji i u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu. Dela: zbirke pesama “Vatra radosti”, “Ura Ural”, “Elzine oči”, “Oči sećanja”, “Elza”, “Jad”, “Večni pokret”, romani “Seljak iz Pariza”, “Bazelska zvona”, “Gospodske četvrti”, “Orelijen”, “Sveta nedelja”, “Komunisti”, “Blanša ili zaborav”, eseji “Komunistički čovek”, “Sovjetska književnost”, “Za socijalistički realizam”, “Rasprava o stilu”, “O Stendalu”.

Vlada: U prvoj polovini godine za lečenje dece tri miliona evra

Iz budžeta Republike Srbije samo u prvoj polovini ove godine izdvojeno više od tri miliona evra za lečenje dece i odraslih u inostranstvu i 17 miliona evra za lečenje retkih bolesti, saopšteno je u petak  iz Vlade. Na ovaj način iz Vlade odgovaraju na to što se jedan deo javnosti pita šta će Vlada Srbije institucionalno učiniti za lečenje dece i odraslih koji ne mogu uspešno da se leče u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. U uverenje da se ovo pitanje pokreće u dobroj nameri i u najboljem interesu svih građana, iz Nemanjine 11 podsećaju da je prethodna Vlada, na inicijativu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, u novembru 2014. godine, osnovala Budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji kako bi, pored sredstava koja se daju iz RFZO obezbedila dodatnu, institucionalnu pomoć za lečenje dece i odraslih u inostranstvu. “Država je od osnivanja Fonda, za četiri i po godine, zaključno sa 30. junom 2018., iz sredstava RFZO i samog Fonda, na lečenje u inostranstvo uputila 1.975 dece i za to je platila oko 23 miliona evra, što je više od 4 puta veći broj dece, i dva i po puta više novca, u odnosu na isti period od, na primer, 2009. godine”, navodi se u saopštenju.
Mogućnosti za lečenje u inostranstvu pre osnivanja Fonda bile su veoma skromne, podsećaju u Vladi. “Do 2014. godine, RFZO je bio jedina institucija koja je mogla da šalje naše građane na lečenje u inostranstvo o trošku države. 2009. godine na lečenje u inostranstvo otišlo je 98 dece, a 2012. godine upućeno je 45 dece. Već 2014. godine, RFZO u inostranstvo šalje 120 dece, a 2015. godine 306 i Budžetski fond još 21 dete. Dakle, za samo jednu godinu više nego dva puta više u odnosu na 2009. i 2012. zajedno – dve godine kada Fond nije postojao”, ističe se u saopštenju.

Sredstva i za lečenje obolelih od retkih bolesti

Kako se navodi, pored Fonda za lečenje dece i odraslih u inostranstvu i RFZO-a, dodatna sredstva opredeljena su za lečenje obolelih od retkih bolesti, kroz Budžet za retke bolesti koji je osnovan 2012. godine, za koje je samo ove godine izdvojeno više od 2 milijarde dinara ili gotovo 17 miliona evra.
Budžet za retke bolesti je poseban budžet u okviru budžeta Ministarstva zdravlja, a sredstva iz tog budžeta koriste se na osnovu odluke Komisije RFZO za lečenje urođenih bolesti metabolizma, koju čine lekari i predstavnici Nacionalne organizacije za retke bolesti (NORBS). “Zahvaljujući boljem stanju u budžetu Republike Srbije, nakon reformi 2014. godine, sredstva za lečenje u inostranstvu, kao i za lečenje retkih bolesti, bilo da su opredeljena u Fondu za lečenje u inostranstvu, RFZO-u, ili Fondu za retke bolesti, povećavana su svake godine”, ističe se u saopštenju Vlade.

Lečenje u inostranstvu, ako ne mogu da se leče u Srbiji

Fond za lečenje dece i odraslih u inostranstvu je, između ostalog, osnovan sa ciljem da se pacijentima i njihovim porodicama u svakom trenutku omogući sistemska, najbolja moguća podrška lečenju ukoliko ne mogu da se leče u Srbiji. U radu Budžetskog fonda angažovani su najbolji lekari, među kojima su i: prof dr Vladislav Vukomanović iz Instituta za majku i dete, prof dr Dejan Škorić iz Univerzitetske dečje klinike Tiršova, prof dr Ljiljana Vujotić, Odeljenje dečje neurohirurgije Klinike za neurohirurgiju KCS, doc dr Svetozar Putnik, Klinika za kardiohirurgiju KCS, prof dr Marko Kadija, Klinika za ortopediju, hirurgiju i traumatologiju KCS i drugi najpriznatiji specijalisti iz svih oblasti medicine, koji se bave svakim pojedinačnim slučajem kako bi preporučili najbolji mogući tok lečenja, ustanove u inostranstvu i same lekare, navodi se u saopštenju.

Kako da se obratite Budžetskom fondu?

Vlada Srbije je u saopštenju pozvala građane da se, u situacijama kada je pomoć potrebna, obrate Budžetskom fondu pri Ministarstvu zdravlja na brojeve telefona 011/2656-384 i 011/3614-700 ili na adrese sanja.tomic@zdravlje.gov.rs i jugoslav.kelecevic@zdravlje.gov.rs   Vlada Srbije takođe naglašava da je ustaljena praksa da se, zbog prirode i važnosti zahteva, svi zahtevi koji stignu odmah uzimaju u razmatranje i u zavisnosti od dostupne dokumentacije rešavaju u najkraćem roku, zaključuje se u saopštenju.

Svedočenje đaka: “Moj najbolji drug diluje, on ide u osnovnu”

Niko ne zna pravi broj narkomana u Srbiji, ali postaje sve jasnije da je stanje daleko dramatičnije od onoga što se pretpostavlja. A kad se počinje sa drogama u sprskim školama? – Taj podatak je još šokantniji. Roditelji koji se plaše najgoreg za svoje dete često nisu ni svesni koliko im je strah opravdan. Protiv narkomanije postoje armije organizacija, ali koji trag oni ostavljaju na mlade je pravo pitanje. “Alkohol odem kupim na trafici i odem na neku žurku popijem to i bude mi lepo, a za marihuanu moram da odem da se cimam po nekim štekovima, da bacam koske, pa da se vraćam i sve vreme da mi bude to u gaćama, da gledam gde je policija i to. To opet bude isto neki doživljaj”, kaže jedan maloletnik. “Roditelji nisu uopšte svesni. uglavnom ni ne znaju do čega sve njihova deca mogu da pristupe na najlaganiji mogući način”, kaže drugi đak.
Ono što ne iznenađuje je koliko su danas mladi upoznati sa vrstama droge koje kruže u društvu, podatak koji je šokira je da to sve znaju iz prve ruke učenici od 14, 15 godina. – Je si li koristio nekad nešto? “Da marihuanu. Ništa, drugari su me odvikli od toga”. – Znaš li nekoga ko diluje drogu? “Da”. – Ko? “Moj najbolji drug”. – Da li se i dalje time bavi i da li konzumira? “Da, ali ja pokušavam da ga odvikavam, ali on neće”. – Je li on isto ide u ovu školu ili u neku drugu? “Ne, on ide u osnovnu”, kaže jedan od učenika.
Ne postoji odrasla osoba koja bi ovo čula, a koja ne bi ostala bez teksta. Kako se čini, mladima je to već potpuno uobičajeno, ali pošto je baš danas počela prva tribina za borbu protiv droga postavili smo predavačima pitanje – koji je njihov plan da ovaj problem suzbiju. Konkretan odgovor nismo dobili. – Da li mislite bi živ primer nekoga ko pokazuje koji su sve uticaji droge mogao da pomogne?
“Ministarstvo prosvete je sačinilo jedno stručno metodološko uputstvo u kome se tačno nalaze saveti i definisani metodi rada sa učenicima i preporuke kako mladi međusobno treba da komuniciraju”, kaže dr Verica Jovanović sa Instituta “Batut”. Prvi džoint se pali već sa 12 godina, droga se diluje i u osnovnoj školi, čak i ono dete za koje nikad ne bi niko rekao da je imalo kontakta sa drogom – jeste.

About the Author

admin