Vesti – 05.10.2018.

Svetski dan učitelja u senci hroničnog nedostatka nastavnika

Ovogodišnji 5. oktobar – Svetski dan nastavnika biće obeležen u sedištu UNESCO-a u Parizu, ali i u gotovo svim zemlјama sveta. I NSPRV će i ove godine po 23 put svečano proslaviti WTD i tim povodom održati prigodnu svečanost pod motom „Samo stručan nastavnika znači pravo na obrazovanje“ u petak u Somboru u zdanju Gradske kuće sa početkom u 10. časova.  Ovogodišnja tema odabrana je da podseti svetsku zajednicu da pravo na obrazovanje ne može biti postignuto bez prava na obučene i kvalifikovane nastavnike. U ovom času čak 264 miliona dece se ne školuje, a  da bi se dostigao cilj „Obrazovanja 2030“ o sveobuhvatnom osnovnom i srednjem obrazovanju, potrebno je zaposliti novih 69 miliona nastavnika. Ovaj „nedostatak nastavnika“ je naročito izražen među ranjivom populacijom, kao što su devojčice, deca sa smetnjama, izbeglice i migranti ili siromašna decom koja žive u ruralnim i od centara  udaljenim oblastima.
Učesnicima će se obratiti prof. Otilija Kiš, predsednica Skupštine NSPRV i prof. Ranko Hrnjaz, predsednik IO NSPRV, biće emitovani video zapisi vezani za Svetski dan učitelja, prof Hadži Zdravko M. Kovač će održati prezentaciju, a planirana je i diskusija o značaju i postignućima Svetskog dana nastavnika. Očekuje se i obraćanje predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – ŠU Sombor i predstavnika lokalne samouprave.
U nastavku biće održana XIII redovna i izborna Skupština sindikata, a zatim će biti organizovano druženje i ručak za sve učesnike.
U očekivanju da ćete se pridružiti našim naporima i Vašim učešćem podržati aktivnosti nastavnika širom sveta  srećan Vam  Svetski dan nastavnika!
Pridružite se!

Stefan, Marko i Anja: Srbija ima budućnost sa ovakvom decom

Bračni par Šušnjar iz Pančeva ima troje dece, koja su  izuzetno uspešna u prirodnim naukama.  O tome govore brojne medalje, diplome, priznanja. Matematika, fizika i programiranje za Stefana, Marka i Anju su oblasti nauke u kojima se oni gotovo igraju i uživaju. Uspesi na takmičenjima, a i u školovanju dolaze sami po sebi, a svo troje planiraju da se bave naukom, аli ne u inostranstvu, nego u Srbiji. https://www.youtube.com/watch?v=fKzr6lmFfEk

U Srbiji ove godine u školu krenulo i 344 dece migranata

U pet stalnih centara za azil i deset prihvatnih centara u Srbiji trenutno je smešteno 3.360 migranata, većinom iz Avganistana, Pakistana, Irana, Iraka i Sirije, a uoči početka nove školske godine, u 33 škole širom Srbije upisano je 344 dece migranata, saopštio je republički Komesarijat za izbeglice i migracije. Navodeći da su svi đaci migranti prošli obavezan sistematski pregled, Komesarijat je saopštio da će u saradnji sa Ministarstvom prosvete, od ove godine 33 dece migranata biti uključeno i u obavezno predškolsko obrazovanje koje će se održavati u prostorijama područnih škola, a u nekim mestima i u predškolskim ustanovama.
“Škole koje primaju decu migrante nalaze se u jedinicama lokalne samouprave u kojima su smešteni i centri za azil i prihvatni centri. Nastavnici u tim školama prošli su obuku i upoznati su sa Stručnim uputstvom za uključivanje učenika izbeglica/tražilaca azila u sistem obrazovanja i vaspitanja koje je pripremilo Ministarstvo prosvete”, stoji u saopštenju. Navodi se da među decom migrantima koja polaze u školu ima i 27 maloletnika bez pratnje o kojima posebnu brigu vode nadležni centri za socijalni rad.
Dodaje se da se u okviru Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Srbiji, za jedan broj prihvatnih i centara za azil finansira prevoz dece do škola kao i da će tajvanska fondacija “Cu Či” (Tzu Chi) pokloniti svim đacima migrantima, smeštenim u centrima za azil i prihvatnim centrima, rančeve za knjige, sveske i školski pribor.

Rad sa decom ključ za rodno ravnopravno društvo

Unapređenje uspešne saradnje sa UNICEF-om i realizacija zajedničkih projekata u oblasti obrazovanja dece i mladih, sprečavanja dečjih brakova i poboljšanje položaja dece iz romske populacije, bile su teme u sredu sastanka potpredsednice Vlade prof. dr Zorane Mihajlović sa direktorkom UNICEF-a u Srbiji Reginom de Dominicis. “Koordinaciono telo kojim predsedavam otvoreno je za sve vidove saradnje kako bismo popravili položaj dece i omladine u Srbiji. Rad sa najmlađima od izuzetne je važnosti za rodno ravnopravnije društvo kojem težimo, oslobođeno od nasilja i diskriminacije”, rekla je Mihajlovićeva.
Regina de Dominicis, kako je saopšteno, pohvalila je napore države na ovom polju, rekavši da su stabilna Vlada i jasan put ka Evropskoj uniji doprineli napretku Srbije u odnosu na prethodni period. “Želja nam je da sa vama potpišemo Memorandum o saradnji i da zajedničkim projektima pomognemo da se položaj dece, ali i adolescenata poboljša. Želimo da budemo vaši partneri i da pozitivne modele implementiramo u celoj Srbiji”, rekla je De Dominicis.
Na sastanku je bilo reči i o istraživanju višestrukih pokazatelja o položaju žena i dece u Srbiji, koje se uz podršku UNICEF-a i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost realizuje šesti put u našoj zemlji, kao i o potrebi uključivanja svih relevantnih institucija kako u borbu protiv ranih i dečjih brakova, tako i u opšte poboljšanje uslova života dece i mladih.
Potpredsednica Vlade poklonila je novoj direktorki UNICEF-a u Srbiji pirotski ćilim koji su izradile žene sa sela u okviru inicijative “Uposlimo hiljadu žena u ruralnim područjima”, koju su pokrenuli Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, NALED i Etno-mreža.

U Srbiji 14 odsto stanovništva bez završene osnovne škole

Prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji 14 odsto odraslog ljudi nema završenu osnovnu školu, iako je ona po zakonu obavezna, dok diplomu srednje škole nema svaka peta odrasla osoba. Drugu priliku da se obrazuju odrasli imaju kroz redovan školski sistem i to u 80 škola u Srbiji. Tu priliku svake godine iskoristi oko 4.000 ljudi, a njihovo osnovno obrazovanje i stručna obuka traju tri školske godine. U prvoj godini uče gradivo koje je predviđeno za osnovce od prvog do četvrtog razreda, u drugoj gradivo petog i šestog razreda, dok u trećoj gradivo sedmog i osmog razreda i prolaze tromesečnu stručnu obuku za određena zanimanja.
Slična situacija je i u zemljama Evropske unije. Diplomu srednje škole u EU nema 64 miliona građana, a više od polovine njih koji nemaju diplomu srednje škole je nezaposleno.
Kako bi se povećale šanse za zapošljavanje važno je da odrasli završe minimum srednju školu. Najviši stepen obrazovanja odraslog stanovništva imaju skandinavske zemlje, dok je najniži stepen obrazovanja u zemljama južne Evrope. Što se tiče regiona, Slovenija je najviše napredovala u obrazovanju odraslog stanovništva.
Evropska komisija 2014. godine u okviru programa Erazmus plus osnovala je EPALE mrežu – evropsku platformu namenjenu profesionalcima u oblasti obrazovanja odraslih u Evropi, čija je Srbija članica. EPALE platforma pruža mogućnost pojedincima i institucijama koje se bave obrazovanjem odraslih da se informišu o događajima, razmene resurse i dobre prakse kroz učešće u grupama za diskusiju. Institucije na tom mestu mogu da predstave svoj rad i postanu deo baze institucija, što im daje mogućnost da ih ostale institucije prepoznaju i po potrebi pozovu da sarađuju na projektima.

Brnabić: U Izraelu 90 odsto osnovaca želi svoju kompaniju, u Srbiji jedan ili dva

Premijerka Ana Brnabić izjavila je u sredu 3. oktobra da bi u Srbiji trebalo da promenimo paradigmu privrednog rasta, tako što će u njemu sve više učestvovati preduzetnici i inovatori. Najavila je da bi od početka 2019. godine mogao da bude uveden bolji pravni okvir za preduzeća koja se bave inovacijama. “Sledeće godine osnivamo i Fond za nauku. Danas sam imala sastanak sa ministrom za finansije na kome smo razmatrali kako sledeće godine možemo da uvedemo drugačiji pravni okvir za kompanije koje se baziraju na inovacijama, na nauci i istraživanju i razvoju i verujem da ćemo to uvesti od 1. januara 2019. godine”, rekla je Brnabić.
Ona je na svečanosti povodom objavljivanja rezultata javnog poziva za finansiranje inovativnih projekata preduzeća rekla da su oni važan deo nove ekonomije ka kojoj država teži.
“Ekonomije zasnovane na znanju, preduzetništvu i malim i srednjim preduzećima”, naglasila je Brnabić. Kako je rekla, važne su velike investicije, ali održiva ekonomija se zasniva na start ap preduzećima ili kako mi to zovemo preduzetnicima, kao i malim i srednjim preduzećima. “To je kičma održive ekonomije. Pojam preduzetnika nije tako popularan u Srbiji, ali oni su za mene ljudi koji su dovoljno hrabre i uporne osobe koje veruju u sebe i svoje ideje i zbog toga mogu da uspeju”, naglasila je Brnabić. Istakla je da je ključ u tome kako država može da pomogne u tome, ali i međunarodni partneri EU i SB, kojima je zahvalila na dosadašnjoj pomoć. “Mi danas ulažemo više nego ikada, ove godine nešto više od šest miliona evra, što je nedovoljno i videćemo da uložimo više naredne godine iz budžeta Srbije. Nadamo se i većoj podršci od EU i SB”.
Kako kaže, moramo da imamo više preduzetnika koji veruju u sebe i svoje ideje. “Dugujem i veliko veliko priznanje ministru prosvete Mladenu Šarčeviću, jer su prepoznali značaj ovoga, tako da idemo istim pravcem. Prošle godine su uveli preduzetnišvo u osnovne škole kao predmet, a od ove godine u srednje škole i gimnazije”. Brnabić ističe da moramo da učimo decu preduzetništvu i kao primer navela da u Izraelu u osnovnoj školi kada pitate decu ko želi da ima svoju kompaniju više od 90 odsto digne ruke, dok u Srbiji to uradi samo jedan ili dva učenika.

Tri miliona evra za realizaciju 22 inovativna projekta

Fond za inovacionu delatnost dodelio je 3. oktobra, u prisustvu premijerke Ane Brnabić, tri miliona evra za realizaciju 22 inovativna projekta malim i srednjim preduzećima. Istovremeno raspisana su dva nova poziva za dodelu 2,5 miliona evra za podršku inovativnim aktivnostima koja preduzeća ostvaruju u saradnji sa naučno-istraživačkim organizacijama. Svečanosti u Jugoslovenskoj kinoteci prisustvuju i regionalna direktora Svetske banke za Zapadni Balkan Linda Van Gelder, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, direktor Fonda za inovacionu delatnost Ivan Rakonjac i ministar prosvete Mladen Šarčević.
Rakonjac je naveo da je Fond za inovacionu delatnost počeo sa radom 2011. godine kada je pokrenuo prve programe koji su sada stalni.  On je naveo da je dodeljeno ukupno 4,5 miliona evra za 22 projekta, od čega je fond izdvojio tri miliona evra a preduzeća koja su dobila sredstva učestvuju sa 1,5 miliona evra. “Smatram da izgradnja inovacionog eko sistema najviše zavisi od onih privrednika koji su dovoljno hrabri da idu napred i pomeraju granice”, rekao je Rakonjac.
Javni poziv je upućen preduzećima u okviru Programa ranog razvoja, Programa sufinansiranja inovacija i raspisivanja javnih poziva za Program saradnje nauke i privrede i inovacionih vaučera. Novac je opredeljen u okviru budžeta Srbije, razdela Ministarstva prosvete kroz “Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja, a na osnovu sporazuma o zajmu sa Svetskom bankom. Dva preduzeća kojima je odobreno finansiranje su Glas s Slipper – linija ženskih cipela koja kombinuje ugljenična vlakna sa specifičnim dizajnom za brzu i laku promenu visokih potpetica i Alfa klima novi dizajn za proizvodnju toplotnih pumpi baziranih na propanu, potpuno bezbednih za kućnu i industrijsku upotrebu.
Jelena Olson iz Glas s Slipper preduzeća predstavila je svoj proizvod, cipele koje imaju ergonomski đon i modularne štikle koje se lako menjaju i mogu menjati svoju visinu. Kako kaže, ovakve cipele rešavaju problem ekonomičnosti, neudobnosti i omogućava reciklažu cipela na štiklu.
Branislav Anđelić iz Alfa clima predstavio je patent za toplotne pumpe koje će, kako predviđa, na tržištu EU nakon 2020. godine ostvariti prihod od 25 miliona evra. U okviru programa raznog razvoja, bespovratna sredstva odobrena su za 13 inovativnih projekata u ukupnom iznosu od milion evra. Pojedinačno u okviru ovog programa preduzeća su dobila po 800.000 evra bespovratnih sredstava, a podnete su ukupno 143 prijave. U okviru programa sufinansiranja inovacija namenjenog preduzećima kojima su potrebna znatna finansijska sredstva za komercijalizaciju istraživanja i razvoja dodeljena su dva miliona evra za devet projekata. Pojedinačno u okviru ovog programa preduzeća su dobila po 300.000 evra, a podneto je 75 prijava. Najviše projekata kojima su odobrena sredstva su iz oblasti IKT, medicine i terapeutskih aparata, energetike i energetske efikasnosti.

Linda Van Gelder: Srbija je jedna od retkih zemalja koje podržavaju inovacije

Fond za inovacionu delatnost dodelio je 3. oktobra tri miliona evra za realizaciju 22 inovativna projekta malih i srednjih preduzeća, a raspisana su i dva poziva kroz koje će biti dodeljeno 2,5 miliona evra za podršku inovativnim aktivnostima. Sredstva se opredeljuju iz budžeta Srbije, na osnovu sporazuma o zajmu sa Svetskom bankom, a regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Linda Van Gelder navela je da je zadovoljstvo prepoznati srpske inovatore i istakla da Svetska banka, zajedno sa EU i Vladom Srbije podržava inovacionu ekonomiju. “U 19. veku automobil je bio standardan način prevoza, danas imamo i električne automobile, a uskoro će motor sa unutrašnjim sagorevanjem biti prevaziđen”, rekla je Van Gelder. Ona je dodala da postoji inovacioni paradoks, situacija gde najviše inovacionih kompanija nastaje u zemljama u razvoju, koje sporo hvataju korak sa tehnološkim napretkom, te je veliki izazov za vlade da podrže inovacioni rast. “Srbija je izuzetak u tome i jedna od retkih zemalja koje podržavaju inovacije. Potrebno je da se učestvuje sa novim i naprednim tehnologijama koje će omogućiti saradnu javnog i privatnog sektora”, kazala je Van Gelderova. Ona je podvukla da su inovacije sada uključene u finansiranje iz budžeta republike što je, smatra, dokaz njihove uspešnosti.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je rekao da je prvi projekat EU u ovoj oblasti bio pre sedam godina, grant od 8,5 miliona evra kada je skoro 50 inovativnih srpskih projekata razvijeno i našlo se na tržištu. “Pre dve godine smo pokrenuli saradnju nauke i kompanija i potpisali ugovor vredan 2,5 miliona evra za program ranog razvoja i sada planiramo i dva biznis inkubatora u tehnološkom parku u Beogradu”, naveo je Fabrici. On je zaključio da je važno da nauka i kompanije sarađuju, te da ulaganje u nauku nije trošak, već razvijanje mogućnosti koje jedna zemlja ima.

Rektorat UNS-a: Kako unaprediti šumarstvo

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, otvorio je  u utorak  2. oktobra 15. Međunarodnu konferenciju o fitotehnologijama i konferenciju “Unapredimo šumarstvo za buduće generacije”. Na otvaranju ove međunarodne konferencije, u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, povodom 60 godina osnivanja i uspešnog rada Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Radojević je konstatovao da Institut, koji predstavlja jedinstvenu regionalnu ustanovu, i resorni sekretarijat ostvaruju izuzetnu saradnju, čineći maksimalna zalaganja u pravcu doprinosa na planu unapređivanja šumarstva na teritoriji AP Vojvodine. Resorni sekretar je naglasio da je uvažavanje naučnoistraživačkog rada ono čime mlade generacije treba da se rukovode u svim oblastima, pa tako i kada je reč o šumarstvu. On je ukazao da je zato upravo početak nove akademske godine, prava prilika za obeležavanje jubileja, kao što je 60 godina naučnoistraživačkog rada Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, ali i održavanja međunarodnih skupova na temu fitotehnologije, odnosno upotrebe biljaka za unapređenje životne sredine i unapređenje šumarstva.
On je ovom prilikom u ime Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo primio zahvalnicu Instituta za doprinos u ostvarivanju uspešne saradnje i doprinos razvoju naučnoistraživačkog rada. Na međunarodnoj konferenciji u Novom Sadu, posvećenoj fitotehnologijama i unapređivanju šumarstva, učestvuje oko 240 učesnika, od čega je oko 200 naučnika i stručnjaka iz inostranstva.

“Ja biram”: O učenju norveškog jezika

Kako i zašto učiti norveški, šta kažu učenici prve generacije ovog smera u Karlovačkoj gimnaziji možete pogledati u emisiji “Ja biram” u nedelju, 7. oktobra u 9:25 časova na Prvom programu Radio televizije Vojvodine. Kako se prilagoditi promenama u životu i šta je najbolji magnet za sticanje novih prijatelja? Nova saznanja iz fizike, istorije i matematike, ali i novo lice serijala “Ja biram” odmah na početku nove sezone. Urednica emisije: Vesna Konja

Prva epizoda “Obično, a vrhunski” u jesenjoj šemi

U novu sezonu “Obično, a vrhunski”  ulazi sa novom, redizajniranom grafikom i špicom, svežim idejama i novim pričama o mladima koji su obični u onomo što rade, a vrhunski u onome što jesu. U prvoj epizodi (nedelja, 07. oktobar, 9:40, RTV 1) upoznaćete učenike beogradske Matematičke gimnazije koji – nisu matematičari. Urednica je Eva Bokan, novinarka Jelena Vukmanović, snimatelj Arpad Garbac , a montažerka Ana Lagator.

Rosatom pozvao Srbiju da učestvuje u izgradnji naučnog reaktora

Generalni direktor ruske Državne korporacije Rosatom pozvao je srpske stručnjake da uzmu učešće u izgradnji svetski najjačeg višenamenskog nuklearnog istraživačkog reaktora sa brzim neutronima MBIR, koji će biti izgrađen u Rusiji. “Koristim ovu priliku da kažem gospodinu Popoviću (Nenad) da ga sa velikim zadovoljstvom pozivamo u naš međunarodni projekat ‘brzog’ istraživačkog reaktora – projekat MBIR”, rekao je Lihačov, obraćajući se srpskom ministru za inovacije i tehnološki razvoj na panelu “Nuklearna energetika – osnov globalnog partnerstva i savremenog razvoja”, u okviru Ruske energetske nedelje u Moskvi. “Mislim da srpski naučnici definitivno mogu pružiti kvalitetan doprinos ovom poslu”, dodao je generalni direktor Rosatoma, prenose Ria Novosti
Ministar Popović je ukazao da „iako je u Srbiji na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih postrojenja, ne postoji moratorijum na istraživanja u oblasti nuklearne energije”. “Mislim da ćemo se zajedno sa Rosatomom vratiti na ovo tržište, naročito kada je reč o obrazovanju. Razvijaćemo nuklearnu medicinu, kao i korišćenje nuklearnih tehnologija u agraru”, rekao je ministar. 
Reaktor MBIR jačine 150 megavata gradi se u okviru Naučno-istraživačkog instituta nuklearnih reaktora u Dimitrovgradu (Uljanovska oblast). Jedinstvene tehničke karakteristike MBIR će omogućiti široki spektar istraživačkih zadataka u cilju stvaranja novih konkurentnih i bezbednih nuklearnih energetskih instalacija, uključujući i reaktore na brzim neutronima za zatvaranje nuklearnog gorivnog ciklusa. Pri tome, vreme istraživanja na novom reaktoru, u poređenju sa postojećim instalacijama, smanjeno je nekoliko puta. Na bazi MBIR će biti napravljen međunarodni istraživački centar, u okviru kojeg će učesnici iz drugih zemalja obavljati neophodne eksperimente. Smatra se da će izgradnja višenamenskog brzog istraživačkog reaktora obezbediti savremenu i tehnološki savršenu istraživačku infrastrukturu za sledećih 50 godina. Početak eksploatacije reaktora MBIR planira se posle 2020 godine, navode Ria Novosti.

Počeo deveti regionalni onlајn sajam zapošljavanja

Deveti regionalni onlајn Sajam zapošljavanja i obrazovanja “Virtuelni dani karijera i znanja 2018.” počeo je u sredu 3. oktobra i trajaće narednih sedam dana. Kao i prethodnih godina, sajam se realizuje u saradnji sajta poslovi.infostud.com, sajta moj-posao.net iz Hrvatske i posao.ba iz Bosne i Hercegovine, a zainteresovani mogu posao potražiti na adresi https://rs.dankarijera.com, do 10. oktobra.  Ove godine sve kompanije i oglasi su grupisani u pet tematskih “kapsula”, HoReCa, ICT, Obrazovanje, Trgovina/Prodaja i Finansije/Bankarstvo. “Tako će kandidati lakše pronalaziti oglase iz određenih oblasti koje im odgovaraju, a osim mogućnosti konkurisanja, na raspolaganju će im, između ostalog, biti i live ćat sa poslodavcima koji su im interesantni”, navode u Infostudu. Na ovogodišnjem regionalnom onlајn sajmu zapošljavanja, kada je Srbija u pitanju, radnike će tražiti kompanije Delhaize, Mitto Technologies, Milšped, eFront, Miticon, Metro Cash & Carry, Adria Media Group, LearnUpon, Ardagh, Hyperoptic, Ogury, FIS, Nelt, Strabag, Ubisoft, Ernst & Young, Erste banka, Deichmann, Joorney, Brainjocks, NativeCamp, GroundLink, BENU Apoteka, JYSK, Credit Agricole, Najstudent, Coca Cola, Raiffaisen Banka i Infostud grupa, dok će Addiko banka radnike tražiti u celom regionu.
Pored potrage za poslom, kažu u Infostudu, svi posetioci će imati mogućnost da bolje upoznaju poslodavce i direktno komuniciraju sa predstavnicima kompanija putem “live chat”. “Ali, kako bismo još više približili poslodavce kandidatima i ove godine organizujemo dve panel diskusije u StartIT centu u Beogradu gde ce HR menadžeri kompanija davati odgovore na sva vaša, ali i naša pitanja”. Takođe, za sve programere iz regiona, dodaju, tu je Virtuelni Hakaton gde će programeri iz celog regiona i ovaj put odmeriti snage svog koda u takmičenju za vredne nagrade.

“Dan heroja” u Kikindi

U Kikindi je u sredu 3. oltobra održan jubilarni 10. Dan javnih službi – ”Dan heroja”. Bila je ovo lepa prilika da se deca iz Kikinde upoznaju sa svim javnim službama u gradu, kako onim koje se brinu o čistoći grada, tako i onim koje svakodnevno brinu o našoj bezbednosti. 10. ”Dan heroja” u Kikindi, manifestacija posvećena onima koji se o nama brinu čak i kada mi to ne znamo. Oni koji dok mi spavamo spasavaju živote, koji brinu o našoj bezbednosti, oni koji su tu kada smo u nevolji, ali i oni koji svakodnevno brinu da nam grad bude čist, da imamo dovoljno vode za piće i da pošta stiže na vreme. Da se bolje upoznaju, imali su priliku deca predškolskog i školskog uzrasta. Na manifestaciji su izostali pripadnici Žandarmerije i Vojske Srbije jer su u stanju pripravnosti, što je samo bio dodatni motiv da se posetioci Dana javnih službi upoznaju sa načinom rada specijalnih jedinica. ”Javne službe su uvek tu za nas mada mi to često ni ne znamo, oni obavljaju poslove koji mnogi od nas ni ne vide. Da li je to higijena gradova, puteva ili bezbednost, oni su uvek tu oko nas. Ono što je najbitnije jeste da deci ukažemo da su naši heroji uvek tu da im pomognu. Na prvom mestu da im se nađu kada im je pomoć najpotrebnija”, rekao je Marko Markovljev, organizator programa.
  1. Jubilarnu manifestaciju Dan javnih službi – Dan heroja obišla su sva deca predškolskih i osnovnoškolskih ustanova sa područja Kikinde. https://www.youtube.com/watch?v=nhzDgTKBZJ8

Vremeplov: Krenuo”Orijent-ekspres”

Prvi evropski transkontinentalni ekspresni voz “Orijent-ekspres” krenuo 5. oktobra 1883. iz Pariza za Istanbul.

Vremeplov: Građani  ušli u Saveznu skupštinu

Posle neuspelih pokušaja policije da suzavcem rastera na stotine hiljada demonstranata u centru Beograda, koji su protestovali zbog poništavanja predsedničkih izbora, građani  su 5. oktobra 2000. ušli u Saveznu skupštinu, a nešto kasnije i u zgradu Radio-televizije Srbije. Pod pritiskom masa Slobodan Milošević, desetogodišnji neprikosnoveni lider Srbije i na izborima poražen predsednik Jugoslavije, sledećeg dana priznao izborni poraz od kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice.

Vremeplov: Rođen  Luj Limijer

Franucuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala rođen je na današnji dan 1864. Braća su izumela postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani “Gran kafe” priredila 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu (“Ulazak voza u stanicu”, “Radnici izlaze iz fabrike”).

Vremeplov: Umro Žak Ofenbah

Na današnji dan 5. oktobra 1880. umro je francuski kompozitor nemačkog porekla Žak Ofenbah, koji je izgradio prototip francuske operete i značajno doprineo njenoj popularnosti. Komponovao oko 100 muzičkih dela.

Vremeplov: Leh Valensa dobio Nobelovu nagradu

Na današnji dan 5. oktobra 1983. Lider poljskog pokreta “Solidarnost” Leh Valensa dobio Nobelovu nagradu za mir.

Vremeplov: Rođen Didro

Na današnji dan 5. oktobra 1713. rođen francuski filozof i pisac Deni Didro, predstavnik slobodarskog duha revolucionarne buržoazije XVIII veka, jedan od najznačajnijih autora velike francuske “Enciklopedije”.

Vremeplov: Nobelova nagrada Dalaj lami

Nobelova nagrada za mir dodeljena je 5. oktobra 1989.  tibetanskom duhovnom vođi u izbeglištvu Dalaj lami. 

Policija vodi istragu za pokušaj otmice devojčice u Žarkovu

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da policija vodi istragu za pokušaj otmice devojčice na putu od kuće do Osnovne škole “Ljuba Nenadović” u Žarkovu i da će javnost biti obaveštena o rezultatima istrage. “Radim u obrazovanju 39 godina i samo sam jednom čuo za takav pokušaj otmice koji se desio na Vidikovcu osamdesetih godina”, rekao je Šarčević novinarima u Beogradu. On je dodao da je Ministarstvo o incidentu, koji se dogodio u četvrtak, obavešteno u ponedeljak, a da bi za istragu možda bilo važnije da su obavešteni istog dana. “Škola pokriva onaj prostor dokle je školsko dvorište, dalje mora da se uključi policija i ona je uključena. Javnost će biti obaveštena o rezultatima istrage”, naglasio je on. Kako kaže, bezbednost dece na putu od kuće do škole nije samo pitanje za školu i ministarstvo već mora da se uključi šira društvena zajednica. Podseća da se u timu za bezbednost učenika nalaze predstavnici više ministarstava – pravde, socijale, policije, omladine, prosvete, te kada se desi nemio događaj svi su uključeni.
Beogradskoj policiji je prijavljeno da je u četvrtak pokušana otmice učenice petog razreda Osnovne škole “Ljuba Nenadović” u Žarkovu. Kako mediji javljaju, učenica petog razreda Osnovne škole “Ljuba Nenadović” iz Žarkova zamalo je oteta na putu od kuće do škole. Prema tim navodima do pokušaja otmice došlo je kada se pored učenice zaustavio crni kombi koji je vozio “ćelavi muškarac”, koji je pokušao devojčicu da uvuče u vozilo, ali je ona, na sreću, uspela da pobegne. Iz škole su roditeljima poslali saopštenje da su pojačanje mere bezbednosti.

Vršnjačko nasilje tema u školi u Staroj Pazovi

Svako četvrto dete u Srbiji žrtva je vršnjačkog nasilja. U ogromnom je porastu i nasilje na internetu, kome je izloženo čak 60 odsto dece, pokazuju podaci mreže organizacija za decu Srbije. Upravo zato slogan ovogodišnje Dečje nedelje, koja se obeležava od 1-og do 7-og oktobra, jeste “Moje je pravo da živim srećno i zdravo – za odrastanje bez nasilja”.  Dok pojedine škole stavljaju ovaj problem pod tepih, one druge otvoreno govore o ovoj negativnoj društvenoj pojavi. Proveravamo najpre kakva je situacija, po tom pitanju, u opštini Stara Pazova. https://www.youtube.com/watch?v=PWv19RxvVyg

Nobel, za lečenje obolelih od raka, Alisonu i Honjo

Zajednički dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu su Džejms Alison sa Univerziteta u Teksasu i Tasuku Honjo sa japanskog Univerziteta u Kjotou zbog otkrića oblika lečenja obolelih od karcinoma. Dobitnike nagrade od 1,01 miliona dolara objavila je 1. oktobra Nobelova skupština Karolinska instituta, prenosi AP. Istraživanje za koje su proglašeni dobitnici Nobelove nagrade za medicinu Džejms Alison sa Univerziteta u Teksasu i Tasuku Hondžo sa japanskog Univerziteta u Kjotou pomoglo je jednom poznatom pacijentu – reč je o bivšem američkom predsedniku Džimiju Karteru. Karteru je dijagnostikovan rak melanoma 2015. godine, koji se raširio na njegov mozak. On je tretiran lekom koji je napravljen na osnovu istraživanja Tasuku Honodža i 2016. mu je rečeno da više ne treba da se leči, preneo je AP. Hondžo je izjavio danas da je najsrećniji kada čuje od pacijenata da su se oporavili zbog njegovog istraživanja. On je rekao da je počastvovan i oduševljen jer je dobio nagradu. Hondžo (76) je rekao da želi da nastavi istraživanje kako bi spasio još pacijenata i zahvalio se kolegama, studentima i porodici jer su ga podržavali u istraživanju dugo vremena.

Troje naučnika dobilo Nobelovu nagradu za fiziku

Troje naučnika iz SAD, Francuske i Kanade dobili su Nobelovu nagradu za fiziku za unapređenje laserske fizike. Prvi put nakon 55 godina jedna žena je dobitnica Nobelove nagrade za fiziku. Reč je o Doni Strklend iz Kanade, koja je ovu prestižnu nagradu dobila zajedno sa Žerarom Morom iz Francuske i Arturom Aškinom iz SAD. Dona Strklend je treća žena koje je dobila Nobelovu nagradu za fiziku, a pre nje tu nagradu su dobile Marija Kiri 1903. godine i Marija Gepert-Majer 1963. godine, preneo je BBC.
Švedska kraljevska akademija nauka dodelila je polovinu od 1,01 miliona dolara Arturu Aškinu iz SAD, dok drugu polovinu nagrade dele Žerar Moro iz Francuske i Dona Strklend iz Kanade, preneo je AP. Akademija je navela da je Aškin razvio “optičke pincete” kojima mogu da se uhvate sitne čestice poput virusa, a da se ne oštete. Strklandova i Moro pomogli su u razvijanju kratkih i intenzivnih laserskih impulsa koji imaju široku industrijsku i medicinsku primenu.
Pred dodelu nagrada pojavila su se pitanja vezana za manjak ženskih laureata iz naučnih oblasti, pošto je od dodele prvih Nobela 1901. do sada bilo 892 dobitnika, od kojih je samo 48 žena. Trećina tih žena dobitnice su ili nagrade za književnost ili za mir, što naglašava rodni rascep kada su u pitanju laureati nagrada za fiziku, hemiju i fiziologiju/medicinu.

Nobelova nagrada za hemiju trojici naučnika

Naučnici Frensis Arnold, Džordž Smit i Gregori Vinter osvojili su Nobelovu nagradu za hemiju za 2018. godinu, za istraživanje korišćenja usmerene evolucije u proizvodnji enzima za nove hemikalije i lekove, saopštila je 3. oktobra švedska Kraljevska akademija za nauku. “Ove godine Nobelovi laureati iz oblasti hemije bili su inspirisani snagom evolucije i koristili su iste principe – genetske promene i selekciju kako bi razvili proteine koji rešavaju hemijske probleme čovečanstva”, navodi se u obrazloženju Kraljevske akademije, prenosi Rojters. Kao nagradu, troje naučnika dobiće devet miliona švedskih kruna, odnosno milion američkih dolara.

About the Author

admin