Vesti – 09.10.2018.

Novi dekan Pravnog fakulteta osuđen za govor mržnje

Novoimenovani dekan novosadskog Pravnog fakulteta prof. dr Branislav Ristivojević, pored presude zbog diskriminatorskih stavova prema pripadnicima LGBT populacije, osuđen je u Višem sudu u Novom Sadu i zbog govora mržnje prema ženama. Kako saznaje “Blic”, Viši sud je u maju mesecu ove godine doneo presudu kojom je utvrdio da je Branislav Ristivojević pojedinim stavovima koje je izneo u svom tekstu “Nasilje u porodici i nasilje nad porodicom”, a koji je objavljen tokom 2017. godine u elektronskom izdanju jednog časopisa, diskriminisao žene i pripadnike LGBT populacije.
– U pitanju je parnična presuda, dakle utvrđene su povrede Zakona o diskriminaciji i povreda nekoliko propisa koji promovišu jednakost i ravnopravnost. Ovom presudom je zabranjeno Ristivojeviću da ubuduće u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti iznosi stavove kojima se omalovažavaju žene i pripadnici LGBT populacije i podržavaju predrasude prema ovim društvenim grupama. Protiv ove presude Branislav Ristivojević je izjavio žalbu i predmet je tim povodom pred Apelacionim sudom, tako da ova presuda još nije konačna – objasnili su za “Blic” nadležni u Višem sudu u Novom Sadu.
Budući da predmetni postupak još uvek nije pravnosnažno okončan, naši sagovornici kažu da nema mesta nekom detaljnijem komentarisanju odluke. – Javnost se zasad može izvestiti da je tužba Poverenika za zaštitu ravnopravnosti usvojena jer je sud smatrao da je Branislav Ristivojević u predmetnom tekstu izrazio ideje i stavove koji su uznemirujući i ponižavajući, zasnovani na stereotipima i predrasudama kojima se vređa dostojanstvo i podstiče se diskriminacija protiv dve grupe lica, i to samo zbog njihovog ličnog svojstva, a to su u konkretnom slučaju – žene, odnosno pripadnice ženskog pola, kao i pripadnici homoseksualne orijentacije – kažu za “Blic” nadležni u Višem sudu.

Poverenica pokrenula sudski postupak

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković objasnila nam je da je u skladu sa zakonskim ovlašćenjima pokrenula sudski postupak za zaštitu od diskriminacije kojim je utvrđeno da je Branislav Ristivojević izvršio akt diskriminacije žena po osnovu pola i akt diskriminacije pripadnika i pripadnica LGBT populacije na osnovu seksualne orijentacije. – Komentar na to što je Branislav Ristivojević izabran za dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu treba da daju oni koji su ga izabrali na tu poziciju – kratko je dodala poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Savet i NNV  Pravnog fakulteta bez komentara

Od članova Saveta i predstavnika Nastavno–naučnog veća Pravnog fakulteta nismo uspeli da dobijemo zvaničan komentar o tome kako to da funkciju dekana vrši neko ko je osuđen zbog govora mržnje. Jedan od profesora te visokoobrazovne institucije koji je želeo da ostane anoniman kratko nam je rekao da je odluka o imenovanju Ristivojevića za dekana doneta pre nego što je osuđen za govor mržnje. – Iskren da budem, nisam ni znao da se protiv njega vodi bilo kakav postupak. Svejedno, ta presuda nije pravosnažna i mi ne smemo u tom slučaju da zanemarimo presumciju nevinosti dok čitav postupak ne bude gotov. Ukoliko Apelacioni sud potvrdi presudu Višeg suda, možemo razgovarati o tome da li bi Ristivojević trebalo da bude na mestu dekana. Do tada, stvar je morala i etike da li je on trebalo to da nam predoči i da se eventualno sam povuče sa funkcije do završetka postupka. Mi smo glasali o njegovom imenovanju na osnovu njegove stručnosti i kompetentnosti da obavlja funkciju dekana, a nismo zalazili u to da li se protiv njega vodi neki postupak – rekao nam je naš sagovornik, ne želeći da ulazi u polemiku oko spornih stavova iznetih u autorskim tekstovima njegovog kolege Ristivojevića.

Šta je dekan pisao?

Podsetimo, Ristivojević je u spornom autorskom tekstu o nasilju u porodici napisao da se šetnjama homoseksualaca na gradskim ulicama otvoreno slavi “primitivna nasilnička, prizemna,  ogoljena i prostačka seksualnost”. U istom tekstu, govoreći o Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, Ristivojević kaže da taj pravni akt ne služi za zaštitu slabih u porodici, već kaže da on služi „za zaštitu žena bez obzira da li su jake ili slabe, voljene ili nevoljene, nervozne, mušičave ili dobro raspoložene, da li imaju ljubavnika ili ne, da li zarađuju ili su izdržavane, da li su u brak unele imovinu ili su se uselile u muževljev stan“.

Islamska država Zukorliću preti smrću

Narodni poslanik skupštinskog Odbora za obrazovanje Muamer Zukorlić dobio je službeno obezbeđenje zbog pretnji likvidacijom, koje mu je putem društvenih mreža uputila teroristička organizacija ISIS (Islamska država), piše “Blic”. Proteklih godina spisak štićenih osoba je prepolovljen, ali je Zukorlić jedan od retkih koji su dodati na spisak, navodi list i pozivajući se na neimenovani izvor, dodaje da je povod za obezbeđenje – poziv na njegovu likvidaciju. Na portalu “Rumi”, koji je pod kontrolom Islamske države, objavljen je tekst u kojem se poziva na smrt Zukorlića, ali i još nekoliko verskih autoriteta iz Bosne i Hercegovine. “Pretnje Zukorliću nadležne srpske službe su ozbiljno shvatile, zato je i dobio službeno obezbeđenje. Pitanje je do kada će ono trajati jer u većini slučajeva je mnogo lakše dati nekome obezbeđenje nego ga posle povući. Takva odluka povlači veliku odgovornost, pošto se i donosi na osnovu ozbiljnih procena. Druga je stvar što neki obezbeđenje shvataju kao statusni simbol pa te ljude koriste i kao nosače”, navodi neimenovani izvor “Blica”. Kako list navodi, ovu informaciju je potvrdio i sam Zukorlić. “Obezbeđenje sam dobio zbog ugrožene bezbednosti, zbog pretnje ubistvom ISIL-a. Preteći video klip objavljen je putem Fejsbuka”, rekao je Zukorlić.

Međunarodni festival pesnika za decu “Bulka”

Da poezija za decu ima budućnost svedoči 25. Međunarodni festival pesnika za decu “Bulka”. Festival će biti održan u Domu kulture Crvenka 12. oktobra sa početkom od 19 časova, a uoči otvaranja, u holu Doma kulture posetioci će moći da pogledaju izložbu slika crvenačkih slikara. “Bulka” ove godine obeležava 25 godina postojanja. Kao i prethodnih godina, okupiće se eminentni pesnici regiona, a pobednik će dobiti nagradu u vidu štampanja knjige. Festival je namenjen pre svega najmlađoj populaciji. Ima za cilj da deluje vaspitno, ali i afirmativno na stvaralaštvo pisaca za decu, kao i da doprinese očuvanju tradicije pesništva za decu. Generalni pokrovitelji Festivala su opština Kula, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama – Novi Sad, Jaffa- Crvenka.

Predstavnici Ministarstva sa direktorima Kosovskog pomoravlja

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Marko Milenković i pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih Aleksandar Pajić razgovarali su u petak  u Ranilugu sa direktorima predškolskih, osnovnih i srednjih škola iz Kosovskog pomoravlja.  Na sastanku u Osnovnoj školi “Veljko Dugošević” predstavnici obrazovnih ustanova sa Kosovskog pomoravlja pohvalili su saradnju sa Ministarstvom prosvete kao i rad načelnice Školska uprave u Kosovskoj Mitrovici Jasmine Dedić, saopštilo je ministarstvo.
Pomoćnik ministra Aleksandar Pajić je ukazao da je cilj ministarstva da se podigne kvalitet obrazovanja u svim delovima Srbije. – Uložili smo mnogo toga da bi naše obrazovanje izgledalo drugačije, kao i da pružimo što veći kvalitet obrazovnog sistema – kazao je on. Prema njegovim rečima, mnogo toga je urađeno i u oblasti srednjeg stručnog obrazovanja. Podsetio je i da je usvojen Zakon o dualnom obrazovanju, koji između ostalog omogućava bolju povezanost sa privredom, kao i da se radi na reformi gimnazijskog obrazovanja. – Prvi put ove godine imamo više od 25 odsto učenika koji su obuhvaćeni gimnazijskim obrazovanjem – naveo je on i dodao da je cilj da taj procenat bude što veći: “Povećan je i broj učenika u gimnazijskim odeljenjima za talentovane za informatiku. U 44 odeljenja školuje se više od 800 učenika koji su položili prijemne ispite”.
Direktor OŠ “Veljko Dugošević” Aleksandar Aritonović rekao je da postoji dobra saradnja sa Ministarstvom prosvete. On je naveo i da škola ima 242 učenika u 18 odeljenja, kao i da je prednost škole dobra kadrovska struktura zaposlenih. – Škola ima i kabinet za informatiku, koji je opremljen računarima i internet mrežom. Dobili smo i pametnu tablu koja je donacija preduzeća Milenijum sistemi – kazao je on. Aritonović je rekao i da je u toku izgradnja fiskulturne sale u školi. Sastanku u OŠ “Veljko Dugošević” prisustvovali su i predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju Slađana Marković Stojanović i Damjan Jović.

Majka ga je napustila, otac umro: Živi u trošnoj kući bez struje i vode 

Jovan Nikolić ima 16 godina, živi potpuno sam u neuslovnoj kući bez struje u selu Vrmdža u okolini Sokobanje. Društvo brine o njemu, ali su nesrećne porodične okolnosti i odnosi učinili da mu život ne bude lak. Ne želi da bude u hraniteljskoj porodici kao i da živi u kući koju je njegova porodica ranije dobila od jedne fondacije. Kada dođete kod Jovana, morate da se zapitate kako u 21. veku vreme provodi jedan 16-godišnjak. Potpuno sam, bez struje i vode u kući. – Ujutru ustanem, doručkujem, nahranim prase i pse i posle idem da radim. Sa strujom je dobro ali kad nema struje, šta da radiš – ništa – kaže Jovan.
Osim duga za struju od 200.000 dinara, otac, koji je preminuo, ostavio mu je trošnu kuću, nedovršenu štalu. Sestra se udala, a majku, koja ih je davno napustila, Jovan ne pominje. Koliko mogu pomažu mu meštani i opština. Zvanično o njemu brine sokobanjski centar za socijalni rad, ali Jovan ne želi da ode iz kuće u Vrmdži. “Ne bismo želeli da ga silom negde smeštamo, niko ne može licisama da ga drži u hraniteljskoj porodici, jer kao što sam kaže: “odmah iste večeri, ja se vraćam kući” – priča Vladimir Pavlović iz Centra za socijalni rad u Sokobanji. – Ovde sam navikao, ovde imam svoje ljude, uvek će da mi pomogne svako, u svako vreme, imam gde da radim ovde u selu – kaže mladi Jovan. Slaviša Krstić iz Vrmdže kaže za Jovana da je dobar dečak, poslušan, druželjubiv, druži se sa meštanima, odlazi do komšija, pomaže drugima.
Životinje Jovanu ispunjavaju dan, imao je i magarence s kojim je i zarađivao. Čini se da mu ono najviše nedostaje. – Dok sam imao magarence tada je bilo bolje, sa magarencetom dovezem seno, drva – žali se Jovan. Jovanu se ne vidi tuga zbog samoće, život ga je naučio da bude skroman, jedino što je dečački tvrdoglav i ne želi da napusti svoju kuću.
Građani koji žele da pomognu Jovanu Nikoliću za detaljne informacije o pomoći mogu se obratiti Centru za socijalni rad u Sokobanji na brojeve telefona 018/830436 i 064/6167952 ili putem mejla sokobanja.csr@minrzs.gov.rs.

Oproštaj: Sahranjen  dečak koji je ujedinio celu Srbiju

Sahrana malog Dušana Todorovića (4) iz Svilajnca, za kojim i dalje plače cela Srbija, bila je u subotu na groblju u Kušiljevu, u 13 časova. Mali Dušan preminuo je u subotu, 29.  septembra, u bolnici “Sant Joan de Deu”, u Barseloni, a tog dana je njegov otac Aleksandar Todorović objavio je potresnu poruku na svom Fejsbuk profilu. “Spavaj sine! Dosta si se namučio, mirno spavaj, dovoljno si postigao u životu, ŠAMPIONE!”, napisao je otac.  Mali Duki otputovao na lečenje 15. septembra, pošto je, u jednoj od najvećih akcija u Srbiji skupljeno 191.000 evra, koliko je bilo neophodno da mališan uopšte bude primljen na lečenje. Do 15. septembra, preko fondacije “Podrži život” prikupljeno je oko 119.000 evra, dok je ostatak od oko 70.000 evra uplatio čuveni fudbaler Nemanja Matić.
Dušan Todorović bolovao je od izuzetno teškog oblika malignog tumora nadbubrežne žlezde – neuroblastome, od čega se lečio dve godine. Preko  malenih leđa ovaj dečak je preturio teške hemoterpije, operaciju, transplantaciju koštane srži i još mnogo toga napornog tokom lečenja agresivnog raka. Kako je njegov otac Aleksandar naveo, pre nešto više od tri meseca taj tumor se malom Dušanu ponovo vratio.

Vremeplov: Rođen  Mihailo Pupin

Na današnji dan 9. oktobra 1854. godine  rođen je srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike (1901) na Kolumbija univerzitetu. Njegov najznačajniji pronalazak, samoindukcioni kalemovi (“Pupinovi kalemovi”) (1890), omogućio je telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu “Od iseljenika do pronalazača” dobio je 1924. Pulicerovu nagradu.

Vremeplov: Rođen Ivo Andrić

Na današnji dan 9. oktobra 1892. godine rođen je  i Ivo Andrić, čije je delo donelo međunarodni ugled i priznanje jugoslovenskoj književnosti. Prvi je i do sada jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1961) (“Ex ponto”, “Znakovi”, “Na Drini ćuprija”, “Travnička hronika”, “Gospođica”, “Prokleta avlija”).

Vremeplov: Ubijen  kralj Aleksandar I

U Marseju je 9. oktobra  1934 ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat u kojem je poginuo i francuski ministarinostranih poslova Žan Luj Bartu, organizovali su lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, a izvršio ga je Vlada Černozemski.

Vremeplov: Osnovan Univerzitet Jejl

Na današnji dan 9. oktobra 1701. godine u Nju Hejvnu, u američkoj državi Konektikat, osnovan je Univerzitet Jejl, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD.

Vremeplov: Ubijen Če Gevara

U Boliviji je 9. oktobra 1967. godine ubijen argentinski revolucionar Ernesto “Če” Gevara – simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost širom sveta, posebno među mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u Kastrovoj vladi (1961-65), postao je u novembru 1966. lider gerilaca u Boliviji, u oktobru 1967. je zarobljen, a potom ubijen.

Vremeplov: Saharov dobio Nobelovu nagradu

Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio je 9. oktobra 1975. godine Nobelovu nagradu za mir.

Bahati Jasnić spiskao 200 miliona “za pripremu” Univerzijade, a ustvari nije dao ni dinara za nju

Siniša Jasnić, doskorašnji čelnik univerzitetskog sporta, za nepunu godinu potrošio je skoro dva miliona evra državnih para izdvojenih za pripremu evropskih studentskih igara u Beogradu, a da ni cent nije dao za ovaj projekat. Taj novac je prebačen na račun nezakonito formiranog preduzeća “Evropske univerzitetske igre 2020” koje je trebalo da obezbedi tehničku pripremu za organizovanje takmičenja evropskih akademaca u Beogradu. Umesto toga, najveći deo para utrošen je na luksuzne hirove samog Jasnića, koji nemaju nikakve veze sa Evropskim univerzitetskim igrama zbog čega je i održavanje ove manifestacije dovedeno u pitanje. Ipak, on nije u pritvoru zbog ovih postupaka, već se tereti da je proneverio 13 miliona dinara Univerzitetskog sportskog saveza Srbije i to tako što je službenom karticom plaćao privatne račune. Sličan metod je primenio i kod preduzeća “Evropske univerzitetske sportske igre 2020”, gde je sa računa uz pomoć kartica skidao novac bez ikakve kontrole pa je, prema izvodima u koje je “Blic” imao uvid, dnevno podizao u kešu i po 160.000 dinara. Kupovao je i luksuzne telefone, plaćao ručkove u elitnim beogradskim i svetskim restoranima, a da to nikom nije upalo u oči, iako je “Blic”, a povremeno i drugi mediji, izveštavao o tome.
Naprotiv, u jeku afere o bahatom trošenju novca poreskih obveznika Srbije, Vlada mu na račun preduzeća krajem jula prebacuje i dodatnih 50 miliona dinara, a da pri tom niko ne zna za koje namene je potrošeno 143 miliona dinara, koje su prebačene u oktobru 2017. godine. Ovo tim pre jer je srpska javnost brujala da je bar 573.000 evra državnog novca, koliko je navodno plaćen master plana, završio u nečijim privatnim džepovima. Razlog za uzbunu nije bila ni izjava Siniše Jasnića, koju je dao 2016. godine nakon dobijanja organizacije za evropske univerzitetske igre, da će ova manifestacija Srbiju koštati 3,5 miliona evra. Pošto je već bilo potrošeno dva miliona, niko nije našao za shodno da preispita gde su te pare završile? Tim pre što nije započeta nijedna konkretna aktivnost za akademsko takmičenje, uključujući i izgradnju Nacionalnog studentskog sportskog centra na Bežaniji.

Jasnić preuzeo zastavu Univerzijade, ali je neće nositi u Beogradu 2020. godine

Izvor “Blica” iz Vlade Srbije tvrdi da se Jasnić opet poigrao sa državom Srbijom jer je njen novac trošio na sve i svašta, samo ne na ono šta je trebalo. – Nemamo čak u rukama ni master plan manifestacije zbog manifetluka oko njega. Da ne govorim da je izgradnja Nacionalnog studentskog centra već uveliko trebalo da se gradi, a da tamo ni cigla nije postavljena. Sve u svemu, zbog Jasnićevog ponašanja, ništa nije konkretno urađeno. Osnovno je pitanje kako je Jasnić reinkarnirao i ponovo stao na čelo univerzitetskog sporta posle afere koju je imao 2009. godine sa Univerzijadom u Beogradu, kada je smenjen zbog sličnih mahinacija sa državnim novcem – kaže naš sagovornik.
Inače, Jasniću ovo nisu prve optužbe za proneveru jer je i 2006. godine pokrenut postupak, takođe za zbog zloupotreba korišćenja biznis kartica, ali tada Fakulteta za fizičku kulturu u Novom Sadu. Tada je tu ustanovu oštetio za 14.000 evra, ali zatvorsku kaznu nije dobio jer je vratio novac i zato dobio otkaz na fakultetu. I pored toga, on je ubrzo postavljen na mesto direktora preduzeća “Univerzijada Beograd 2009”, ali je smenjen zbog sumnji da je zloupotrebio novac tog preduzeća.

Transparentnost Srbija: Kod raspolaganja i trošenja državnog novca potreban mnogo veći nadzor

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže za “Blic” da ovaj slučaj pokazuje da je kod raspolaganja i trošenja državnog novca potreban mnogo veći nadzor. – Nužne su mnogo snažnije preventivne mere, kao i znatno veća transparentnost kod trošenja budžetskog novca. Ono što je važno za javnost u konkretnom slučaju vezano je za Ministarstvo omladine i sporta koje treba da kaže da li je ono imalo nadzor i kontrolu nad trošenjem para koje su iz budžeta prebačene za univerzitetski sport. Takođe bi trebalo da se zna da li je ono utvrdilo nepravilnosti i prijavilo nadležnim organima ili su to saznali iz medija. Ako je, dakle, do ovog hapšenja došlo zato što su nadležne državne institucije pratile pisanje pisanja “Blica”, to je dobar znak. Ali, to se previše retko događa jer postoje mnogi slučajevi nenamenskog trošenja državnog novca, o kojima su mediji pisali, a da nadležna Tužilaštva nisu reagovala – kaže Nenadić.

USSS formira novo preduzeće za igre

Skupština Univerzitetskog sportskog saveza Srbije juče je zbog novonastalih okolnosti održana i na njoj je doneta odluka o formiranju privrednog društva “EUG 2020” a za direktora je izabran njen član Miloš Obradović. Na istoj sednici je profesor Dragan Popov imenovan za ovlašćeno lice USSS. On će taj posao obavljati dok sud ne donese drugostepenu odluku da je Siniša Jasnić u skladu sa zakonom smenjen 30. marta 2018. godine na Skupštini Univerzitetskog sportskog saveza Srbije.

“Maturant”: Umesto đaka generacije na ekskurziju u Italiju otišao je čelnik opštine, i uz to poveo i ženu

Umesto vukovca i đaka generacije gimnazije u Arilju, na matursku ekskurziju u Italiju otišao je predsednik Skupštine opštine Dragiša Terzić, a poveo je i svoju tek venčanu suprugu Ivanu, inače zaposlenu u opštini, saznaje “Blic”. Maturanti ariljske gimnazije na višednevnu ekskurziju na sever Italije otputovali su 29. septembra, a vraćaju se za vikend. Na parkingu su ostali njihovi drugari, đaci koji nisu mogli da putuju. Među njima i “mnogo dobar drug”, vukovac, a svi bi se opkladili već sada, ovako unapred, i đak generacije gimnazije. Njegov otac prima minimalac. On nije mogao da otputuje. Na ekskurziji je trebalo da proslavi i svoj 18. rođendan. Niko od nadležnih nije obratio pažnju na uzorno dete i najboljeg đaka, čije je ime poznato redakciji “Blica”. Bes i šok okupljenih i roditelja i đaka pred polazak na ekskurziju izazvalo je saznanje da sa njima putuje predsednik Skupštine opštine, poznatiji u ulozi predvodnika malinara Dragiša Terzić, a sa njim i novopečena supruga zaposlena u opštini.
– Mislili smo da je došao da isprati decu. Kad ono, ode na ekskurziju sve sa ženom. Besni smo svi. To nije samo nepravda već skandal. Gde je ovo društvo krenulo i gde će stići? U koji deo mraka kada se politički funkcioner ugurava u dečju ekskurziju? – pita se jedan od roditelja, koji je, kao i ostali, molio da mu ne pominjemo ime u strahu od “odmazde što u školi, što u opštini”. Roditelji konstatuju da ako nije otputovao đak koji je primer svima, koji primer deci daje opštinski funkcioner? – Menjao je stranke, završio osnovnu školu, a posle vanredno elektrosmer. Da li je posle namakao neku diplomu, niko ne zna i nije to ni isključeno. Po gradu se ljudi pomalo u ovoj nepravdi i našale, pa kažu “dočekao i on na matursku ekskurziju da ide”. Kako se nedavno opet oženio devojkom iz opštine, pitam da li je ekskurzija naše dece medeni mesec? Koji je onda razlog da političar ide sa đacima?! Ogorčeni smo! – kaže majka maturanta.
Sagovornici “Blica”, među kojima su i žitelji Arilja koji nemaju školsku decu, ističu da je “škola napravila ozbiljan propust”. – Ima đaka koji su zaslužili da idu na tu ekskurziju. Nije tu reč samo o jednom detetu. Iako i nisu svi vukovci, ima dece koja nisu otišla a za primer su ne samo svojim vršnjacima već celoj našoj maloj zajednici jer volontiraju i pomažu. Mnogo ih je tužno bilo gledati kako su ostali na parkingu. A uvek za ekskurzije ima gratis mesta upravo za one koji nemaju. Da niko ne obrati pažnju na tu decu… Bezobrazluk i sramota – kaže A. P. iz Arilja.
Iako je očekivano da se postavi pitanje ko je platio maturantsku ekskurziju predsedniku Skupštine opštine, njegovoj supruzi, ali i direktoru škole Ranku Davidoviću, roditelje to ne interesuje. Kažu: “Jednako je grozno, ko god da je platio”. – Mogao da je plati ko hoće, opština, škola, oni sami. Ono što roditelje interesuje i što će tražiti kao odgovor od nadležnih jeste samo koji su kriterijumi za đačku ekskurziju i po kom osnovu su političar i supruga otputovali. “Blic” nije uspeo da dobije zvanične podatke o plaćanju ekskurzije, ali ni zašto gratis mesta nisu ponuđena đacima i da li su ona zapravo bila za opštinara i suprugu.
Direktor gimnazije Ranko Davidović, koji je takođe otputovao na sedam dana u Italiju, na toj rukovodećoj poziciji je već skoro punih 12 godina i očekuje i novi mandat. Kako saznajemo, on je redovni putnik na onim boljim đačkim ekskurzijama, iako učenici imaju profesore i razredne starešine koji su obavezni na školskim putovanjima. On za “Blic” kaže da je predsednik Skupštine opštine zaslužio da ide jer “pomaže školi”. Direktor iz Italije tvrdi da je predsednik SO Arilje sam platio ekskurziju, a na pitanje zašto nisu krenula deca na takozvanim gratis mestima, on dodaje: – Svaka ekskurzija nosi nešto svoje i posebno. Da li postoje takva deca? Postoje. A ja se brinem o njima… Ovog puta mogla su da krenu još dva đaka na ime gratisa, ali nisu… pa ćemo ostalima umanjiti troškove – kaže direktor.
Na pitanje “Blica” zašto je on kao direktor na ekskurziji i od kojih para putuje, Davidović ističe: – Ja sam kao direktor vođa puta. To je radio i prošli direktor, pa sam i ja nastavio – zaključuje Davidović, koji se nada i četvrtom uzastopnom mandatu.
Dragiša Terzić promenio je nekoliko stranaka, od DS preko G17, pa i svoj PRS (Pokret radnika i seljaka), koji je, iako je osnivač, ubrzo napustio i otišao dalje. Sada je koalicioni partner SNS, a bio je vrlo glasan u optužbama protiv bivšeg predsednika opštine Arilje, koga je prozivao za mahinacije i kriminal.

Epilog: Direktor iz Italije slao sumanute poruke, bahati opštinar i novopečena supruga zbrisali

Ekskurzija maturanata gimnazije iz Arilja, na koju je, umesto đaka, put Italije krenuo lokalni funkcioner sa novopečenom suprugom, osim pokvarenih autobusa koji su učenici gurali, dobila je i neočekivani obrt: direktor gimnazije u Veneciji je podneo ostavku, a mladenci su, izgleda, napustili đačko putovanje. Đačka ekskurzija po Italiji, koja je započela prošlog vikenda a završava se u nedelju, uzdrmala je maleni gradić Arilje. Na putovanje srednjoškolaca, umesto maturanata, među kojima je i vukovac i đak generacije, krenuo je predsednik Skupštine opštine Arilje Dragiša Terzić sa novom suprugom Ivanom, inače zaposlenom u opštini. To je izazvalo bes roditelja i žitelja Arilja jer, kako kažu, “šta političar sa ženom traži na maturskoj ekskurziji”. Potom su počeli da se nižu “događaji”, a među njima i svaki čas kvar autobusa, čekanje novog autobusa, guranje da krene… pa i vožnja u omalenom busu u kome su đaci sedeli na podu…
Iako su imali i “nezvanog gosta” na putu, maturanti su morali i da guraju pokvareni autobus A onda je  Radio Arilje – 93 megaherca, postao najslušaniji u celom kraju. Da je podneo ostavku direktor gimnazije Ranko Davidović, obelodanjeno je iz Italije poslatom porukom vlasniku i direktoru Radio Arilja Branku Jerkoviću, koja je juče celog dana puštana kao saopštenje: “Obraćam se roditeljima učenika… Pored svih tehničkih problema sa autobusom, svi predviđeni sadržaji su realizovani, a učenici su zdravi, što je najvažnije. Predsednik SO Dragiša Terzić je krenuo na moj poziv, što je izazvalo buru nezadovoljstva u našem gradu… Kao odgovoran čovek i direktor zbog takve loše procene, a u interesu i dece i škole podneo sam školskom odboru neopozivu ostavku. Dragiša nije ni gratis ni VIP putnik, već će uredno sve svoje obaveze platiti kao i ostala deca”, ponavljano je na ariljskom radiju. Nešto ranije pre prve objave direktorove ostavke na radiju, on je, kako za “Blic” prenose đaci koji su na ekskurziji, sve okupio i obratio im se: – Rekao nam je da od ponedeljka nije više direktor i na to dodao da je Terzić pošao zbog njegovog interesa i da je navodno platio ekskurziju kao i mi. To je sve što je rekao i nije ništa dodao. Ni koji interes ni ništa o tome. Samo to – prenose za “Blic” maturanti. Inače, direktor je na toj funkciji skoro punih 12 godina i, kako se priča po Arilju, bio je pred rekordom da dobije i četvrti mandat.
Međutim, nekadašnji vođa protesta malinara, ali i preletač kroz stranke, sada predsednik SO Arilje Dragiša Terzić i njegova supruga Ivana nisu bili na objavi ostavke. Kako đaci kažu: “nisu se pojavili ni na doručku”. Tokom dana Ariljem se pronela vest da su, kako kažu, “mladenci napustili đačku ekskurziju”. – Vraćaju se izgleda kući ranije. Kojim prevozom, da l’ avionom ili službenim autom ili isto nekim autobusom, to niko živi ne zna – priča se po Arilju.
Pisanje “Blica” o ekskurziji upotpunjeno je diskusijom koja se razvila na fejsbuk stranici “Arilje najlepši grad u Srbiji”. E, tu se obratio putnik, predsednik SO Dragiša Terzić. On isto obaveštava da je krenuo na poziv direktora škole. Međutim i: – Rekao mi je da nema dovoljan broj putnika. Mislio sam da ovim polaskom sa svojom suprugom činim dobru stvar, međutim vidim da se protiv mene vodi hajka na društvenim mrežama i po novinama. Ne želim da komentarišem laži o meni koje su napisane, jedino ću vam reći da sve troškove ovog putovanja za mene i moju suprugu lično plaćam iz svog džepa – između ostalog navodi funkcioner sa maturantske ekskurzije.
Njegova objava na fejsbuk stranici propraćena je raznim komentarima od kojih “Blic” neke prenosi: “Ja stvarno ne vidim ništa čudno! Kad je on izabran za predsednika, zašto ne bi i na ekskurziju išao, to mi dođe nekako na isto”; “Trebalo je ići u školu da bi se išlo na ekskurzije. Sad se mora nadoknaditi”; “I takvi da nam vode opštinu, koji se grebu o tuđu muku, a opštinske pare guraju u svoj džep”; “Da je platio nekom učeniku koji nema, pametnije bi mu bilo”…
Ogorčenje roditelja i građana Arilja izazvao je sam čin odlaska političara sa ženom na školsku ekskurziju jer su na parkingu u Arilju ostala deca koja nisu mogla na ekskurziju – jer roditelji nemaju 400 evra. Takođe, izjave direktora Davidovića i funkcionera Terzića se ne poklapaju. Direktor kaže – da će Terzić platiti ekskurziju, što znači da je nije do sada platio. Političar ističe da sam plaća iz svog džepa. Pre dva dana u izjavi za “Blic” direktor je rekao: “Mogla su da krenu još dva đaka na ime gratisa, ali nisu”. Političar, međutim, kaže: “Direktor je rekao da nema dovoljan broj putnika”.

Nobel za mir otišao u ruke aktivistima za suzbijanje seksualnog nasilja u ratu

Aktivisti Denis Mukvege i Nadija Murad dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za mir zbog svoje borbe za suzbijanje korišćenja seksualnih zločina u ratnim sukobima i oružanim konfliktima. Norveški Nobelov komitet saopštio je da su njih dvoje, svako na svoj način, pomogli da se razotkriju seksualni zločini tokom rata kako bi počinioci odgovarali za svoje postupke.
Mukvege je po struci ginekolog, a svoj život je posvetio odbrani žrtava silovanja. On je osnivač bolnice u Bukavu u Demokratskoj republici Kongo, gde se specijalizovao za pomoć ženama žrtvama silovanja i seksualnog nasilja od strane vojnika i ekstremista. On je zajedno sa svojim osobljem pomogao velikom broju žrtava. Nobelov komitet je rekao da je Mukvege “najistaknutiji simbol i nacionalne i internacionalne borbe da se stane na kraj seksualnom nasilju u oružanim sukobima”. Kako navodi “Gardijan”, on se godinama nalazio u samom vrhu favorita za prestižnu nagradu.
Nadija Murad (25) je jazidska aktivistkinja koja je i sama bila žrtva seksualnih zločina od strane pripadnika Islamske države u Iraku. Od septembra 2016. ona je prva ambasadorka dobre volje Ujedinjenih nacija za dostojanstvo preživelih trgovine ljudima. Ona je svojim svedočenjima o napadima na nju i druge doprinela da ceo svet sazna za njih. Murad je oteta zajedno sa brojnim drugim devojkama 2014. godine, kada su džihadisti ubili njenu majku i šestoro braće. Dobitnica je brojnih nagrada za aktivnost za borbu za ljudska prava. Postala je druga najmalađa dobitnica Nobelove nagrade za mir nakon Malale Jusafzai koja je sa 17 godina postala laureat, navodi “Gardijan”. Njih dvoje će podeliti nagradu od oko milion dolara.
Nobelov komitet je objavio da mu je ove godine stiglo više od 300 nominacija za nagradu za mir, među kojima su kandiature 216 individua i 115 organizacija. Među favoritima su bili i američki predsednik Donald Tramp i severnokorejski predsednik Kim Džong Un, kao i grčki i makedonski premijeri Aleksis Cipras i Zoran Zaev.

Nobel za hemiju: Troje naučnika podelilo nagradu

Naučnici Frensis Arnold, Džordž Smit i Gregori Vinter osvojili su Nobelovu nagradu za hemiju za 2018. godinu, za istraživanje korišćenja usmerene evolucije u proizvodnji enzima za nove hemikalije i lekove, saopštila je danas švedska Kraljevska akademija za nauku. – Ove godine Nobelovi laureati iz oblasti hemije bili su inspirisani snagom evolucije i koristili su iste principe – genetske promene i selekciju kako bi razvili proteine koji rešavaju hemijske probleme čovečanstva – navodi se u obrazloženju Kraljevske akademije, prenosi Rojters.
Kao nagradu, troje naučnika dobiće devet miliona švedskih kruna, odnosno milion američkih dolara. Nagrada za hemiju je treća po redu Nobelova nagrada dodeljena ove godine.

Nordhaus i Romer dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju

Američki ekonomisti Vilijam Nordhaus i Pol Romer dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomiju, saopštila je Švedska kraljevska akademija. Nordhaus je dobio nagradu za rad u oblasti “klimatske ekonomije”, odnosno uticaja klimatskih promena na ekonomije, a Romer za endogenu teoriju rasta. Modeli koje su dvojica ekonomista kreirali pomogli su povećanju ekonomskog rasta i borbi protiv klimatskih promena, saopštili su članovi Akademije na konferenciji za novinare povodom dodele nagrade.
Nagrada za ekonomiju nije jedna od originalnih Nobelovih nagrada. Ustanovila ju je Banka Švedske 1968, u znak sećanja na Alfreda Nobela. Nagrada iznosi 9,0 miliona švedskih kruna (milion dolara), a prva Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je 1969. godine. Prošlogodišnja Nobelova nagrada za ekonomiju otišla je u ruke američkog ekonomiste Ričarda Talera za doprinos u oblasti bihevioralne ekonomije.

About the Author

admin