Vesti – 10.10.2018.

Popović i Gabrijeli o saradnji u oblasti inovacija

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenad Popović razgovarao je juče  i Helsinkiju sa evropskom komesarkom Marijom Gabrijeli o unapređenju saradnje Srbije i EU u oblasti inovacija i digitalizacije. On je u izjavi Tanjugu rekao da je na sastanku napravljen plan onoga što bi trebalo da se uradi do aprila, kada će se u Srbiji održati veliki skup o digitalnim tehnologijama, kao i da do tada postoji dosta mogućnosti za poboljšanje saradnje. “Siguran sam da će podrška koju Marija Gabrijeli daje Srbiji i koja sa najvišim ocenama ocenjuje ono što Srbija radi u oblasti inovacija i digitalizacije, rezultirati sa konkretnim projektima koji Srbiji donose nove investicije i nova radna mesta”, rekao je Popović, koji u Helsinkiju učestvuje na velikom ministarskom Forumu o veštačkoj inteligenciji. Popović je dodao i da komesarka Gabrijeli sa najvišim ocenama ocenjuje trud Srbije na ovom planu i rezultate koji su vidljivi svima – i EU i celom svetu.

80% radno sposobnog stanovništva poznaje bar jedan strani jezik

Dve trećine radno sposobnog stanovništva u Evropskoj uniji poznaje barem jedan strani jezik, dok u zemljama poput Švedske, Letonije, Danske i Litvanije skoro svaki odrasli stanovnik pored maternjeg, poznaje još jedan jezik. Evrostat je, povodom Evropskog dana jezika, 26. septembra objavio podatke koji se odnose na poznavanje stranih jezika u 2016. godini među populacijom starom od 25 do 64 godine. Srbija je, sudeći po rezultatima istraživanja, iznad evropskog proseka. U našoj zemlji jedan strani jezik poznaje 37,2 odsto ljudi, dva poznaje 21,6, dok znanje tri jezika ima 20,5 odsto ljudi, što će reći da stranim jezikom barata skoro 80 odsto radno sposobnog stanovništva, a da oko 20 odsto njih ne poznaje ni jedan drugi jezik sem maternjeg. Srbija je u tom pogledu ispred zemlja u okruženju – Makedonije (oko 68 odsto) i Albanije i Bosne i Hercegovine, gde svega oko 40 odsto ljudi poznaje strani jezik.
U Srbiji stranim jezikom vlada više ljudi nego u susednim EU zemljama – Hrvatskoj oko 73 odsto, Bugarskoj oko 50 odsto, Mađarskoj oko 43 odsto i Rumuniji svega 36 odsto. Uz Bugarsku, Mađarsku i Rumuniju, jedino još u Velikoj Britaniji (35 odsto) polovina ili manje od polovine ukupnog broja radno sposobnog stanovništva poznaje jezik koji nije maternji. Visok stepen višejezičnosti je najprisutniji u Luksemburgu, gde više od polovine ukupnog broja stanovnika poznaje najmanje tri strana jezika. Znanje najmanje tri strana jezika takođe je u visokom procentu prisutno i u Finskoj (45 odsto) i Sloveniji (38 odsto).
Evropski dan jezika, 26. septembar, obeležava se od 2001. godine, koju je Savet Evrope proglasio Evropskom godinom jezika. U svetu danas, inače, postoji između šest i sedam hiljada jezika, a čak 97 odsto svetske populacije govori svega četiri odsto danas živih jezika. U Evropskoj uniji od ulaska Hrvatske, 2013. godine, postoje 24 zvanična jezika, a ulaskom Srbije u EU, srpski jezik i srpska ćirilica pridružiće se ovoj bogatoj jezičkoj porodici.

Novi Sad: Koncertom u Eđšegu završena “Dečja nedelјa”

Manifestacija “Dečja nedelјa” završena je u nedelju  koncertom “S muzikom se lepše živi”, u okviru kojeg su nastupili polaznici letnjeg kampa “Družiciranje” i učenici Muzičke škole “Isidor Bajić”. U dvorcu “Eđšeg” učesnici su izveli numere klasične muzike na jedan potpuno drugačiji način, inovativan i blizak deci. Tokom letnjeg kampa, pored muzike, bile su primenjene i druge discipline, poput motorike i snage pokreta, što je svakako došlo do izražaja prilikom nastupa. Svi sadržaji “Dečje nedelјe” bili su izuzetno dobro posećeni, a iz godine u godinu manifestacija beleži sve veći uspeh i odziv mališana. Ove godine organizovana je pod sloganom “Moje je pravo da živim srećno i zdravo – za odrastanje bez nasilјa”
– Programi na temu nenasilne komunikacije su preko potrebni, kako predškoloskoj ustanovi, tako i školi – potvrdila je koordinatorka programa Ljilјana Maširević. – Mladima su bili izuzetno interesantni programi u vezi sa nenasilјem kad je reč o fizičkoj odbrani, a koje je realizovao džudo-klub “Omladinac”, pogotovo zato što počinju čuvenom rečenicom “Ako nasilјe krene, a ti beži”, koja šalјe poruku da nasilјe ne mora uvek biti odgovor. Veoma je važno napomenuti i to da smo se, kao i svake godine, trudili da istaknemo dečje talente i pozitivne primere, tako da smo verovatno malo skrenuli pažnju sa nasilјa koje je teška i ne baš vesela tema kad je reč o programima posvećenim deci.

“Dečja nedelјa Novi Sad”: Realizovane  42 aktivnosti

U toku “Dečje nedelјe”, od 1. do 7. oktobra, realizovane su 42 aktivnosti, o čemu svedoče i mnogobrojne fotografije na Fejsbuk stranici “Dečja nedelјa Novi Sad”, koje potvrđuju izuzetnu posećenost, kao i interesovanja najmlađih.  Skoro 500 dece iz PU “Radosno detinjstvo” posetilo je lutkarske predstave. Manifestaciju je organizovalo udruženje “Život kao inspiracija”, uz podršku Grada Novog Sada – Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu.

Nova školska godina – udar na kućni budžet

Ko ima (jednog ili više) đaka u kući, zna da su udžbenici tek minorni deo troškova koji vas ovih dana očekuju. U zavisnosti od razreda koji vaš đak pohađa, za udžbenike treba da izdvojite od sedam do 18.000 dinara. Ali, prateći školski program u vidu garderobe, rančeva, svezaka i pribora za pisanje i crtanje, izleti, ekskurzije, predstave i svi ostali vidljivi i nevidljivi izdaci predstavljaju veliki udar na kućni budžet. Jeste li izračunali?

IT sektoru nedostaju žene

Jedan od osnivača kompanije„GrowIT“ koja organizuje IT konferencije u celom regionu, Nemanja Čedomirović, ali i svetske programerske događaje kroz koje je na sedam održanih konferencija do sada prošlo više od 3000 lјudi, odgovorio nam je na pitanje da li je Srbija zemlјa inženjera i zašto žene nisu u tolikoj zemlјi zastuplјene u IT svetu. On kroz konferencije pokušava da dovede svetske stručnjake iz oblasti programiranja, kako bi naša publika imala prilike da nauči nešto više iz tog sveta, ali se trudi i da promoviše našu zemlјu u inostranstvu kao zemlјu inženjera. Član je i „PHP Srbija“ najvećeg programerskog udruženja kod nas, koje kroz besplatne radionice i predavanja edukuje domaću programersku zajednicu o najbolјim praksama, kada je najpopularniji programski jezik PHP u pitanju.

„Petlјa“: Programiranje u osnovne i srednje škole

Nemanja Čedomirović osnivač kompanije„GrowIT“ sa timom „Petlјa“ (platforma za algoritamsko opismenjivanje dece) pokušava da implementira programiranje u osnovne i srednje škole, a kroz organizaciju „IT Girls“  besplatnim predavanjima promoviše i približava IT industriju devojčicama i devojkama svih uzrasta. On smatra da je danas, više nego ikada postalo imperativ uvesti programiranje u školama kao osnovni predmet. -Do sada su to bili izborni predmeti, da li čas informatike na kom se o programiranju možda samo pričalo, ali nije postojalo sistemsko rešenje kako uvrstiti programiranje u nastavu za niže razrede. Fondacija „Petlјa“ prošle godine uspela je da svoju platformu za učenje programiranja uvede u osnovnim školama, te je sada učenje „Python“ programskog jezika obavezan predmet u petom i šestom razredu osnovne škole i to je sjajno. Sada to radimo i sa srednjim školama – kaže Čedomirović za „Dnevnik“ i dodaje da kao neko ko je završio srednju tehničku školu, studira na IT fakultetu i radi u toj industriji, ne može da bude ponosniji što je Srbija jedna od retkih zemalјa u Evropi, koja ima uvršten kvalitetan način učenja programiranja u osnovnim školama.
Prema njegovim rečima, nešto što je bilo „nemoguća misija“, „Petlјa“ je uradila odlično, i iako su načinjeni veliki koraci, sve još treba da „legne“ na svoje. Programiranje je sada sastavni deo nastave svakog učenika u osnovnoj školi. -To je budućnost i osnov za bavlјenje bilo kojom granom industrije, što ne znači da će sutra svi biti programeri, naprotiv, ali je jako važno da klinci razvijaju moždane vijuge programerskim logičkim zadacima- napominje Čedomirović i pojašnjava da su osnov svakog učenja programiranja algoritmi, a razvijanjem algoritamske pismenosti kod dece, omogućeno im je da sutra budu bolјi inženjeri, ekonomisti, marketing stručnjaci, menadžeri, pravnici… On ističe da ne postoji industrija u kojoj algoritamska pismenost neće naći svoju primenu, a deca koja nauče algoritme u petom, šestom razredu, sutra će imati veliku prednost u odnosu na svoje vršnjake koji nemaju uvedeno programiranje u osnovne škole.

Memorandu  o saradnji sa CERN-om

Tokom posete CERN-u grupe srpskih profesora fizike, u CERN-u boravila je i delegacija Srbije, na čelu s premijerkom Anom Brnabić i ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem, tako da smo mogli da im izložimo neke od naših aktuelnih problema, i predstavimo potrebe koji se tiču nastave i implementacije svega što smo čuli i naučili u CERN-u. U Ženevi je potpisan memorandum po kojem mi iz Srbije stičemo prilku da učestvujemo u ovakim obukama i da koristimo CERN-ove programe, da tamo šalјemo naše studente, doktorande i postdoktorande. Neki od njih  zapravo već i borave u CERN-u. Srbija je, inače, pridružena članica CERN-a od 2012, a u narednom periodu, kada postane članica, otvoriće nam se još veće mogućnosti, kaže Dragana Rodić.

U osnivanju CERN-a učestvovala i Jugoslavija

Laboratorija CERN osnovana je 1954. i nalazi se u blizini Ženeve na švajcarsko-francuskoj granici. Osnovana je kao prvi zajednički evropski poduhvat. Danas ima 22 države članice. Među 12 zemalјa koje su CERN osnovale bila je i Jugoslavija. Na osnivačkom dokumentu stoji potpis našeg čuvenog fizičara i hemičara, akademika Pavla Savića.

Naši nastavnici na edukaciji u CERN-u

Dragana Rodić profesorica fizike u novosadskoj Gimnaziji „Laza Kostić“je s još dvanaestoro njenih kolega iz osnovnih i srednjih škola iz Srbije, na osnovu konkursa Ministarstva prosvete, nauke i tenološkog razvoja, nedavno bila u CERN-u na šestodnevnom programu edukacije. Pohađali su program edukacije čiji se deo sastojao iz predavanja o CERN-u, o istorijatu, radu, o tome koja se tu istraživanja obavlјaju, o projektima, dok se drugi deo se sastojao iz radionica. Prošli smo kroz kratak kurs veoma korisnih vežbi koje bi se mogle održavati u našoj redovnoj nastavi, pomoću kojih, na jednostavan, lak i brz način možemo da pokažemo deci da se čestice nalaze svuda oko nas, da ih možemo detektovati i u našoj učionici. To bismo mogli da napravimo i u našim školskim uslovima, i to ne bi trabalo da je skupo. Jedan deo programa, u koji smo takođe upućeni, bavi se eksperientalnom obradom podataka koje koriste istraživači u CERN-u. Takav program bi mogao da bude dostupan i đacima u našim učionicama. Na njemu bi se moglo raditi onlajn, a rezulate koji dobijemo mogli bismo da upoređujemo s rezultatima učenika iz raznih delova sveta, kaže Dragana Rodić i ističe da za to ima podršku direktora Gimnaziji „Laza Kostić” Vukašina Lazovića direktora Građevinske škole dr Stanka Matića. Po njenim rečima, ideja je da se prvo nastavnici obuče, nakon čega bi stečeno znanje i informacije prenosili kolegama, a ovi svojim đacima. Cilј je i da se s onim čime se CERN bavi upozna i šira javnost.
Najvažnije je da decu zainteresujemo za fiziku, za njene savremene tokove, da bi se ona i kasnije njome bavila, kao i nekim novim tehnologijama. Veoma je zanimlјivo da veliki broj zaposlenih u CERN-u nisu fizičari, već su tu i brojni elektro- i mašinski inženjeri, stručnajci za razne oblasti novih tehnologija. Ima tu i nekih sasvim novih zanimanja, kao i ekonomista i pravnika, objašnjava Dragana Rodić. Kako dodaje, osim prenosa ovog znanja i iskustva na naše učenike, zadatak nastavnika je i pokretenje projektne nastave i, kroz nju, kod mladih, stvaranje kulture preduzetništva. Naš zadatak je da ih uputimo u to kako da koriste znanja iz različitih predmeta u jednom projektu koji se bavi nekim realnim problemom, i to kroz timski rad i razvijanje timskih sposobnosti, kaže Dragana Rodić. U svetu, dodaje naša sagovornica, postoje letnje škole, kampovi za studente, što bi upravo i mi trebalo da sprovedemo u našim školama: razvijanje preduzetništva u sklopu primene novih tehnologija, vezanih i za fiziku elementarnih čestica.
Grupa ovih nastavnika imala je priliku da čuje predavanje Đovanija Anelija, jednog od visokih rukovodećih i naučnih ličnosti CERN-a, posvećeno novim tehnologijama i njihovoj primeni u medicini, industriji, tehnologiji, kulturi, edukaciji, i drugim segmentima života. Istraživanja u CERN-u imaju značaj i primenu u pravlјenju medicinskih izotopa, kao i za savremenu 3D medicinsku dijagnostiku. Pomoću protonskih snopova, što je revolucionarana stvar koja tek treba da se razvije, u dijagnostici će se dobijati mnogo preciznija slika nego što to sadašnje metode i tehnologije omogućavaju. Sudarom protona i antiprotona dobijaće se mnogo preciznija slika patoloških promena, što je veoma važno u otkrivanju ranih stadijuma kancera. Istraživanja će doprineti i tehnologiji izrade LCD panela, integrisanih kola… Recimo, pomoću snopa protona koji prođe kroz poprečni presek slike, moći će da se vidi gde nedostaje boja i u kojoj meri, i tako se usavrši i olakša posao konzervatora, kaže Dragana Rodić.

Subotica finansira obuku za deficitarna zanimanja u gradu

Nedostatak profesionalnih vozača je sve veći problem u većini gradova u Srbiji. U subotičkom JP Subotica-trans taj problem prevazilaze tako da finansiraju obuku za polaganje D-kategorije.  Gradonačelnik Subotice Bogdana Laban veruje, da će se nakon mera Vlade Republike Srbije, ovaj problem ublažiti, budući da je nedostatak vozača prisutan u celom regionu, a ne samo u Subotici. Laban takođe podseća da Lokalna samouprava u isto vreme stipendiranjem đaka pokušava da reši deficitarna zanimanja u gradu, između ostalih i problem sa nedostatkom vozača. “Subotica-trans” inače trenutno zapošljava 142 vozača, a u voznom parku ima 92 autobusa.

Kako su nekada živela i igrala se deca u Sremskim Karlovcima

U palati Ilion, depandansu Muzeja grada Novog Sada u Sremskim Karlovcima, 3. oktobra otvorena je nesvakidašnja izložba koja govori o životu dece u Sremskim Karlovcima u 19. i 20. veku. Postavka “Kad su Karlovčani bili mali“ muzejskih savetnika dr Gordane Petković i Divne Gačić, sadrži predmete, kao što su odeća za bebe s kraja 19. i početka 20. veka, igračke od najstarijih lutaka i meda, do gumenih igračaka iz sedamdesetih godina 20. veka, kao i brojne fotografije na kojima su predstavlјena deca različitih uzrasta. – Ideja o realizaciji izložbe nastala tokom jeseni 2016. godine, podstaknuta je učešćem naših najmlađih sugrađana u radu muzejskih radionica i njihovim interesovanjem za muzejske priče o detinjstvu njihovih vršnjaka u prošlosti – kaže jedna od autorki izložbe Divna Gačić.
Drugi motiv bila je činjenica da u Zavičajnoj zbirci u Sremskim Karlovcima detinjstvo kao tema nije do sada bilo obrađeno i predstavlјeno na ovaj način. Osnovu izložbe čine muzejski predmeti koje čuva Zavičajna zbirka, ali pripremajući je, odlučile smo, radi potpunije slike detinjstva u prethodnim decenijama, da prikažemo i fotografije i igračke iz karlovačkih porodica. Karlovčani su nam svesrdno izašli u susret i na tome smo im veoma zahvalne. 
Prema rečima dr Gordane Petković, tema izložbe je izrazito kompleksna i može se sagledavati iz više uglova i predstaviti na mnogo načina. -Nadamo se da smo, na naš način, bar u jednom segmentu, osvetlivši ovu temu, doprinele proučavanju lokalne istorije i da smo malim Karlovčanima omogućile da zavire u magičan svet detinjstva u prošlosti – ističe Petkovićeva i dodaje da životu dece u Karlovcima tokom 19. veka do sada nije bila posvećena veća pažnja stručne javnosti. – O životu dece u Sremskim Karlovcima tokom druge polovine 19. veka nema puno podataka. Sporadično ih nalazimo u sećanjima pojedinaca poput Koste Petrovića i Vasilija Konstantinovića.
Po rečima ovih dveju muzejskih savetnica, koje svako malo otkrivaju  kroz interesantne izložbe detalјe iz života građana Sremskih Karlovaca kroz vekove, kako je izgledao život dece u jednoj građanskoj porodici u Sremu krajem 19. veka najbolјe  dočarava Kosta Petrović, čuveni profesor Karlovačke gimnazije. Iz zapisa Petrovića vidi se da je „imao velike Baukasn kocke i da je gradio kuće ili je ređao olovne vojnike i sa njima pravio manevre“. Napominje da su devojčice imale lutke i nameštaj za njih, i šile su od krpica lutkama odeću.   -Igračaka je bilo dosta i njih je otac donosio iz Beča. Oko šest sati posle podne postavlјao se sto za manju decu i iznosila se za njih večera. To su obično bili rezanci ili tarana u mleku, sir s kajmakom, slanina, šunka – kako kad, a posle večere kolači i kompot. Oko pola sedam već su bili u krevetu. Roditelјi su sa starijom decom kasnije večeravali i duže su ostajali. Otac je čitao „Pester Lojd“, a mati je sa kćerkama radila neki ručni rad ili je takođe čitala. Deci je čitala i priče iz „Hilјadu i jedne noći“. Zimi, u proleće i jesen kada su padali kiša i sneg … te dane su deca veoma volela jer su im roditelјi posvećivali sve slobodno vreme“, otkriva  Kosta Petrović kako su deca nekad u Karlovcima živela. Sliku o tome kako su nekadašnji mališani živeli u Karlovcima, kako i čime se igrali, današnja karlovačka deca,  ali i njihovi roditelјi, mogu da steknu razgledanjem ove postavke, koja će biti otvorena do maja sledeće godine.

Nacionalni kol-centar RFZO: informacije o pregledima, operacijama…

Nacionalni kol-centar, pri Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), trebalo bi da proradi za nekoliko nedelja, a građani će moći u direktnom razgovoru sa operaterima da dobiju sve neophodne informacije o pregledima, operacijama, pišu “Novosti”. Građani će moći da dobiju informacije u vezi sa lečenjem dece i odraslih u inostranstvu, zatim koji su po redu na listi čekanja za operacije i preglede koji se zakazuju, koja su njihova prava iz zdravstvenog osiguranja, navodi se u tekstu. Broj kol-centra 0700/333443 biće jedinstven za celu Srbiju i predstavljaće širenje direktne komunikacije sa osiguranicima koji, kako pokazuje praksa, ne znaju dovoljno, šta u oblasti zdravstvene zaštite, računajući preglede, dijagnostiku i terapiju, mogu da dobiju o trošku osiguranja. To je najvidljivije u slučajevima kada se putem javnih apela, donacija i SMS poruka skuplja novac za lečenje dece u inostranstvu, koja bi tamo, mada ne sva, mogla da budu upućena i o trošku RFZO, ili Budžetskog fonda, koji je osnovala Vlada Srbije.
O trošku RFZO u inostranstvo na lečenje prošle godine upućeno je 614 dece, a u prvih šest meseci ove godine – 231. Od osnivanja Budžetskog fonda, u novembru 2014. godine, zaključno sa 30. junom ove, iz sredstava RFZO i samog Budžetskog fonda, na lečenje u inostranstvo država je uputila 1.975 dece i za to je platila oko 23 miliona evra. Iz budžeta Republike Srbije, samo u prvoj polovini ove godine izdvojeno je više od tri miliona evra za lečenje dece i odraslih u inostranstvu i 17 miliona evra za lečenje retkih bolesti. RFZO je u ponedeljak otvorio info-liniju, koja je zapravo uvod u nastajanje kol-centra.

Vremeplov: Rođen Đuzepe Verdi

Na današnji dan 10. oktobra 1813 godine rođen je italijanski kompozitor Đuzepe Verdi, uz Riharda Vagnera, najistaknutiji romantičarski operski stvaralac 19. veka. Njegove prve opere izražavaju ideje nacionalnog pokreta (rizorđimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog romantizma. Dela: opere “Nabuko”, “Travijata”, “Trubadur”, “Rigoleto”, “Bal pod maskama”, “Moć sudbine”, “Don Karlos”, “Aida”, “Otelo”, “Falstaf”.
Vremeplov: Umro Šarl Furije
Francuski ekonomista Šarl Furije, socijalista-utopista koji je smatrao da je kapitalizam “asocijalan”, jer su u njemu pojedinci u stalnom ratu jedni s drugima umro je 10. oktobra 1837. U takvoj ekonomiji “arhitekta mašta o požarima… a staklar o gradu koji bi porazbijao sva stakla”. Ekonomsko-društveni razvoj razvrstao je u tri perioda: predindustrijski, “rasparčanu, neprijatnu industriju” u kapitalizmu, i društvenu, privlačnu industriju. Smatrao je da se društvo može preobraziti u Harmoniju pomoću eksperimentalnih zajednica (falange) u kojima ljudska individualnost dostiže vrhunac, što doprinosi opštoj harmoniji. Dela: “Novi industrijski i društveni svet”, “Teorija četiri pokreta”.

Vremeplov: Završena  izgradnja Panamskiog kanala

Na današnji dan 10. oktobra 1913. godine završena je izgradnja Panamskog kanala dugog 81,6 kilometara, kojim su spojeni Atlantski i Tihi okean. 

Vremeplov: Rođen Batut

Milan Jovanović Batut, srpski lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu rođen je 10. oktobra1847 . Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima a medicinu u Beču. Bavio se zdravstvenim prosvećivanjem i veliki deo života je posvetio modernizovanju srpskog saniteta. Uporno se borio i za osnivanje Medicinskog fakulteta, što mu je uspelo 1919. posle više decenija polemika i priprema. Objavio je veliki broj radova, posebno iz oblasti zdravstvenog prosvećivanja. Izdavao je i uređivao časopise: “Zdravlje” (Sombor i docnije Beograd) i “Narodno zdravlje” (dodatak lista “Srpski arhiv”).

Vremeplov: Umro Orson Vels

Na današnji dan 10. oktobra 1985 godine umro je američki filmski glumac, režiser i producent Orson Vels. Njegov prvi film “Građanin Kejn” ubraja se u najveće klasike kinematografije. Godine 1971. dobio je Oskara za životno delo (“Veličanstveni Ambersonovi”, “Dama iz Šangaja”, “Magbet”, “Otelo”, “Treći čovek”). 

Živ i zdrav: Pronađen pre godinu dana nestali mladić

Mladić Nebojša Mladenović Šone (20) otišao je 24. jula iz svog porodičnog doma u niškom selu Donja Trnava i od tada mu se izgubio svaki trag. Međutim, nakon više od godinu dana on je u nedelju 7. oktobra pronađen! – Još jedna uspešna potraga! Srećni smo što možemo da vas obavestimo da je Nebojša Mladenović koji je nestao u julu 2017. godine iz Donje Trnave kod Aleksinca, pronađen! Dokazali smo ponovo da je moć društvenih mreža ogromna, jer je Nebojša pronađen na osnovu slike sa interneta – napisali su na svom Tviteru predstavnici Registra nestalih lica Srbije.
Informaciju da je Nebojša pronađen potvrdio je i Igor Jurić, osnivač Fondacije Tijana Jurić, u okviru koje je pokrenut Registar nestalih lica. – Tačno je, potraga za Nebojšom je uspešno završena. Mogu samo da potvrdio da je mladić dobro – kratko je prokomentarisao Jurić. Podsetimo, Nebojša je navodno pre godinu dana otišao da podigne ličnu kartu, i nakon toga mu se izgubio svaki trag.

Još jedan razlog za brigu: Odlaze pedijatri

Nedovoljan broj doktora pedijatrije stanovnike Rušnja dovelo je u apsurdnu situaciju da moraju maltene da “biraju” dan kada će im se deca razboleti. Nedostatak pedijatara beleži se i u drugim beogradskim domovima zdravlja, a ovo je samo poslednji slučaj koji potvrđuje da Srbiji nedostaju lekari, o čemu je “Blic” već pisao. “Zbog nedostatka kadra i potreba službe, od 24. 09. 2018. doktorka će ponedeljkom, sredom i petkom raditi u Domu zdravlja Žarkovo kraći vremenski period. Pacijenti ambulante Rušanj će tim danima sve svoje potrebe moći da vrše u Domu zdravlja Žarkovo. Molimo pacijente da u cilju što uspešnije buduće saradnje imaju razumevanje za tešku situaciju u kojoj se naša ustanova nalazi zbog nedostatka pedijatara” navodi se u saopštenju DZ Rušanj.
Fotografija obaveštenja našla se na društvenim mrežama, a o njemu nas je izvestila i jedna čitateljka “Blica”, koja je za ovu novinu saznala direktno u DZ Rušanj. Ona nam je objasnila da, nakon što se usmeno obratila zaposlenima u DZ Rušanj i tražila objašnjenje poručili su joj da, kako nam je prenela, “ako poznaje nekog pedijatra slobodno može da ga zaposli kod njih, jer oni nemaju nikoga koga bi postavili na to mesto, a konkurs im je stalno otvoren”.

Roditelji strahuju da će biti još gore

Roditelji koji dovode decu na pedijatrijsko odeljenje u Rušnju, nezadovoljni su jer samo jedan pedijatar radi, i to samo dva dana nedeljno (utorkom i četvrtkom). Doktor je uposlen u jednoj smeni, a deca kod njega na pregled mogu otići tek ako je prethodno isti zakazan. Gužve su, dodaje naša čitateljka – ogromne, u toku je stomačni virus, nakon toga doći će sezona gripa i situacija će, kako ona predviđa, biti samo još gora. Prema njenim rečima, sa ovim problemom meštani tog dela prestonice susreli su se još prošle godine, ali je nakon pisanja peticije građana stvar zaključena obećanjem načelnice Doma zdravlja da će pedijatar raditi uobičajeno, kako i do tada.

Jasnićev jatak: “Upravo sam pojeo deset ćevapa sa lukom. Kad podrignem, odgovoriću vam”

Sinića Jasnić, ovlašćeno lice Univerzitetskog sportskog saveza Srbije, u narednih 30 dana ostaće iza rešetaka da ne bi ponovio krivično delo pronevere za koje je osumnjičen i zbog čega je u prošli utorak priveden. Tako bar stoji u rešenju Višeg suda, koje je doneto nakon što je Jasnić izneo odbranu pred tužilaštvom, koje ga tereti da je samoinicijativno koristio biznis kartice Univerzitetskog sportskog saveza Srbije (USSS) za plaćanje ličnih računa i podizanje gotovine sa bankomata i tako oštetio tu organizaciju za 13 miliona dinara.  Jasnić ima pravo žalbe u roku od tri dana, pa će se videti da li će ova mera ostati na snazi. Ono što se u petak dešavalo navodi na sumnju da Jasnić ima zaštitnike na slobodi kojima ne ide u prilog da se sve razjasni u vezi sa ovom, ali i drugim proneverama o kojima je “Blic” pisao.
Naime, predstavnici Skupštine USSS su nakon hapšenja Jasnića imenovali u četvrtak profesora Dragana Popova kao zastupnika ove organizacije. To je urađeno da se ne bi zloupotrebljavao pečat i novac USSS. Na osnovu te odluke APR je juče izdao rešenje kojim je Popov i zvanično postao ovlašćeno lice. Sa tim rešenjem su on i nekoliko članova Skupštine pokušali da dobiju pečat i uđu u prostorije Saveza. Međutim, to im je onemogućio Stefan Kovačević, bliski saradnik Jasnića. – Mi smo na osnovu rešenja APR pokušali legalno da uđemo u prostorije u Krunskoj ulici, jer u Strahinjića Bana nikog nije bilo, kako bismo preuzeli pečat i preuzeli odgovornost za rad USSS. Stefan Kovačević nam nije dozvolio ni da uđemo u prostorije, a kamoli da dođemo do pečata i ključeva Saveza. Za njega rešenje APR nije bilo verodostojno jer je tvrdio da ima naređenje nadležnih instanci vlasti da ne sme da nam preda pečat i ključeve – kažu članovi Skupštine. Oni dodaju da su zbog ovakvog njegovog ponašanja pozvali policiju, koja je došla. – Dve patrole su došle i rekli su nam da moraju sve da provere. Dok su oni proveravali, Kovačević nam je dobacio da mu je javio zvaničnik vlasti i da je rešenje APR poništeno. Njegova informacija je bila tačna jer nas je advokatica nekoliko minuta nakon toga obavestila da je APR poništio rešenje da je profesor Popov zastupnik USSS. To znači da Jasnić ostaje legitimni predstavnik. Bruka je kako je APR najpre doneo rešenje, a nakon dva sata ga ukinuo. Jasno je da, iako je Jasnić u pritvoru, papiri su na slobodi, pa ih treba prikriti – kažu članovi Skupštine USSS.
Još veća bruka i sramota je kako je pomenuti Stefan Kovačević razgovarao sa novinarima “Blica”. Na pitanje u kom svojstvu je sprečio članove Skupštine USSS da uđu u prostorije, on je odgovorio: – Upravo sam pojeo deset ćevapa sa lukom, kada podrignem, odgovoriću “Blicu”. Kada je podrignuo, Kovačeviću je već bilo lakše, ali je imao i dodatni uslov da bi dao izjavu. – Morate da napišete da razgovarate sa najtrofejnijim čovekom u Srbiji koji je univerzitetskom košarkaškom sportu doneo 150 medalja sa takmičenja u celom svetu. Treba da napišete i da sam ja potomak čuvene sportske porodice iz Čačka, koja je još 1922. godine igrala bilijar. To je čak radila i moja baba Draginja, i imamo bilijarski sto u našoj kući, u kojoj je odrastao Dragan Kićanović i Točak. Ako to napišete, ja ću da vam kažem šta se dešavalo – rekao je Kovačević.
Nakon što su mu novinari Blica rekli “da je sve ovo lepo da se čuje od čoveka koga plaćaju građani Srbije, on je izneo svoju verziju” one je odgovorio: “Gospoda su zvonila na interfon i ja sam izašao da vidim o čemu se radi. Kada sam izašao, pošto je reč o objektu koji je obezbeđen, vrata su se automatski zatvorila, pa sam ostao u dvorištu. Pitao sam ih šta hoće, a oni su mi pokazali neko rešenje i tražili da im dam pečat USSS. Rekao sam im da idu u Strahinjića Bana i neka im više instance omoguće da dobiju pečat i ključeve. U međuvremenu mi je javljeno da je APR poništio rešenje. Kada mi država kaže šta treba da radim, ja ću sve uraditi za nju” .
Na pitanje ko mu je iz države naredio, on nije želeo da odgovori. Ali ako on to nije uradio, neko bi iz države morao da kaže ko ovakvim ljudima daje pravo da je brane.

Jezive poruke koje je slao devojčici (13) razotkrile pedofila (64) iz Zemuna

Javnost je ostala u šoku nakon što je nedavno na Fejsbuk profilu koji se bavi borbom protiv pedofilije objavljena prepiska izvesnog Slavoljuba M. (64) iz Zemuna, koji slao jezive poruke seksualnog sadržaja maloletnoj devojčici. Ove poruke objavljene su na grupi Borba protiv pedofilije, nakon čega je policija započela istragu, a potom i uhapsila Slavoljuba M. Sudeći po objavljenim porukama Slavoljub M. je prvi otpočeo konverzaciju sa trinaestogodišjom devojčicom dajući joj na počeku dopisivanja komplimente, a potom je njegovo slanje poruka prešlo u žestoko sekusualno uznemiravanje budući da joj je slao fotografije svog polnog organa nagovarajući nju da se fotografiše naga i pošalje mu te slike. – Nešto su ti grudi nadigle majicu. Jesu li lepe? – glasila je jedna od poruka koju je pedofil iz Zemuna slao devojčici. Na šta mu je ona uzvrtaila porukom da je ni majka to ne pita da bi on nastavio: – Volim lepe stvari. Pusti mamu, da ih vidim…
Iako devojčica nije želela da ispuni pedofilove zahteve on je i dalje insistirao tako što ju je ubeđivao kako njena majka neće saznati da se fotografisala. Devojčica, ipak ni tada nije pristala rekavši mu da je on suviše star da je pita tako nešto, no on se nije zaustavio već joj poslao sliku svog polnog organa uz nepristojna pitanja.
Zatim je usledila serija fotografija kako šalje poljupce, kako se drži za nos… Iako devojčica nije odgovarala on je idalje nastavio sa slanjem poruka i fotografija. Da stvar bude još gora, na fesjbuk profilu putem kog je slao poruke Slavoljub M. ima slike sa decom, koji su uzrasta kao i devojčica koju je uznemiravao. Korisnici društvenih mreža ostali su šokirani i najoštrije su osudili ovakvo ponašanje muškarca koji je pet puta stariji od osobe koju je uznemiravao.

 Pedofil uhapšen

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, uhapsili su Slavoljuba M. (1954) iz Zemuna, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju i iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu. – Sumnja se da je on sa profila na jednoj društvenoj mreži slao neprimerene poruke maloletnim osobama i tražio da mu pošalju svoje fotografije na kojima su obnažene – saopštio je MUP.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden u Više javno tužilaštvo u Beogradu, Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Podsećamo, nedavno je javnost bila zgrožena nakon objavljivanja prepiske Marka Rosića iz Kragujevca koji je od jedne majke tražio da fotografiše nago telo svoje bebe i da mu pošalje te slike. On je nakon toga uhapšen i trenutno se nalazi u pritvoru.

About the Author

admin