Vesti – 11.10.2018.

Vučić: Veće plate prosveti, ali hoću rezultate!

Prosvetari će dobiti veće plate, ali treba da se vide i bolji rezultati u svim oblastima obrazovanja, poručio je u utorak predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Predsednik Srbije je u obraćanju novinarima u Kazahstanu rekao da ćemo morati u Srbiji mnogo više da se pozabavimo obrazovanjem, a ne da “jedino pitanje bude kada će biti veća plata”. “Plata će biti veća, ali želimo i veće i bolje rezultate u svim oblastima obrazovanja”, naglasio je Vučić.
Prosvetari u Srbiji su u ponedeljak prekinuli štrajk nezadovoljni rešenjima o platnim razredima, nakon što je iz Ministarstva prosvete stiglo obećanje da će im u naredne tri godine biti povećane plate za 35 do 36 odsto.

Otvoreni pregovori o priznanju diploma na Z. Balkanu

Zapadni Balkan je započeo pregovore o uzajamnom priznavanju stručnih kvalifikacija doktora medicine, stomatologa, arhitekata i građevinskih inženjera na prvom sastanku glavnih pregovarača kojeg je u ponedeljak u Briselu sazvao Savet za regionalnu saradnju (RCC). Očekivani ishod pregovora je zaključivanje sporazuma o uzajamnom priznavanju, kojim će se utvrditi zajednička pravila za priznavanje stručnih kvalifikacija za podnosioce zahteva koji poseduju stručnu kvalifikaciju stečenu u jednoj od ekonomija Zapadnog Balkana čime će im se omogućiti pristup i obavljanje profesije u drugoj ekonomiji. Pregovori i očekivani Sporazum o uzajamnom priznavanju stručnih kvalifikacija deo su Višegodišnjeg akcionog plana za regionalni ekonomski prostor (MAP REA) kojeg su premijeri iz regiona usvojili prošle godine u Trstu.
“Otklanjanje prepreka mobilnosti stručnjaka i na taj način ostvarivanje cilja Višegodišnjeg akcionog plana za regionalni ekonomski prostor da se omogući nesmetano kretanje doktorima medicine, stomatolozima, arhitektima i građevinskim inženjerima u regionu omogućiće da se talentovani ljudi zadrže u regionu”, rekao je generalni sekretar RCC Goran Svilanović na otvaranju pregovora. On je dodao da je, osim toga, nacrt Sporazuma o uzajamnom priznavanju stručnih kvalifikacija doktora medicine, stomatologa, arhitekata i građevinskih inženjera zasnovan na Uredbi Evropske unije o priznavanju stručnih kvalifikacija i kao takav će doprineti pripremama za pristupanje Evropskoj uniji.
Nikolas Cendrovič iz Generalne direkcije Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju istakao je važnost regionalne saradnje za proširenje Evropske unije. Rekao je da je “regionalna saradnja u centru proširenja Evropske unije”. Ispunjavanje obaveza navedenih u Višegodišnjem akcionom planu za regionalni ekonomski prostor je izuzetno važno za šest ekonomija Zapadnog Balkana na njihovom putu ka pristupanju Evropskoj uniji.
Sporazum o uzajamnom priznavanju će doprineti pripremama šest ekonomija Zapadnog Balkana da podnesu pritisak konkurencije na unutrašnjem tržištu, dodao je on. Glavni cilj sastanka bio je da se usaglasi izvodljiv i realan plan pregovora kao i da se utvrdi šta je potrebno da se on provede u delo. RCC je predložilo akcioni plan sa koracima ka finalizaciji Sporazuma o uzajamnom priznavanju što je predviđeno na samitu Zapadnog Balkana sledećeg jula u Poljskoj.
Glavni pregovarači su usvojili predloženi akcioni plan i izrazili optimizam u pogledu zaključivanja pregovora pre samita Zapadnog Balkana u Poljskoj. Pored Svilanovića i Cendrowicza, učesnike sastanka, među kojima je bilo preko 20 službenika iz resornih ministarstava i drugih relevantnih institucija, pozdravili su i direktor Sekretarijata Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) Emir Đikić, direktorica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi (ERI SEE) Tina Šarić i zamenik generalnog sekretara RCC Gazmend Turdiu.

Popović: Srbija lider u razvoju veštačke inteligencije na Balkanu

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović sastao se u ponedeljak 8. oktobra sa ministrom ekonomije Finske, Mikom Lintilom, i tom prilikom istakao da Srbija želi da se pozicionira kao lider u razvoju veštačke inteligencije (AI) u regionu Balkana. “Za to su nam potrebni znanje i iskustvo koje Finska ima u ovoj oblasti”, istakao je Popović i dodao da je Finska zemlja koja je među prvima prepoznala značaj veštačke inteligencije i usvojila nacionalnu strategiju za razvoj veštačke inteligencije. Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija promeniće budućnost ekonomije i tržišta rada, a Srbija, prema njegovim rečima, želi i ima potencijal da bude deo takve – nove budućnosti.
Popović je istakao da će tržište proizvoda i platformi zasnovanih na veštačkoj inteligenciji do 2020. godine vredeti 70 milijardi dolara. On je ocenio da će prodor veštačke inteligencije u ekonomiju promeniti strukturu i profile mnogih poslova. “Procene stručnjaka govore da će veštačka inteligencija promeniti profile oko 40 odsto poslova u transportu, i oko 30 odsto poslova u proizvodnji, dok će u sektoru zdravstva biti stvoreno 35 odsto novih poslova”, rekao je on. Popović je objasnio da Srbija ima veliki potencijal za razvoj veštačke inteligencije, posebno u oblastima automobilske industrije, poljoprivrede, zdravstva, sektora finansija i prodaje. “Da bismo razvijali veštačku inteligenciju u ovim sektorima, potrebna nam je razmena i korišćenje velike količine podataka, a upravo to očekujemo od saradnje sa našim evropskim partnerima”, rekao je Popović.

Lintila: Uticaj veštačke inteligencije na razvoj civilizacije značajan kao pronalazak struje

Finski ministar Lintila uporedio je uticaj veštačke inteligencije na budući razvoj civilizacije sa pronalaskom struje. On je istakao da u 10 do 20 godine neće postojati nijedan sektor privrede u kojem veštačka inteligencija neće imati značajan udeo. Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija će u potpunosti promeniti tržište rada. Lintila je naveo da najuspešnije svetske kompanije ulažu milijarde evra u razvoj veštačke inteligencije u svim sektorima. On je ukazao i na važnost zakonodavnog okvira koji uređuje ovu oblast, a koji treba da bude zasnovan na etici, jer se, prema rečima Lintile, radi o razmeni i korišćenju velikog broja podataka koji treba da budu korišćeni bezbedno i bez zloupotreba.

Obeležen 9. oktobar Nacionalnog dana davanja

Projekat za unapređenje okvira za davanje i Savet za Filantropiju obeležili su Nacionalni dan davanja pokretanjem kampanje za prikupljanje sredstava za istraživačku stanicu Petnica.  Ovim sredstvima biće obezbeđen inovativni spektrometar pomoću kojeg se lako i brzo identifikuju hemijske supstance i jedinjenja u uzorcima i koristi se u biomedicini, geologiji, ekologiji, astronomiji, hemiji, arheologiji i umetnosti. Spektrometar će pomoći mladim talentima da se bave naučnim radom i razvijaju svoje potencijale, saopštili su organizatori. Projekat za unapređenje okvira za davanje finansira USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, dok Savetom za Filantropiju predsedava predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić. U sklopu Projekta za unapređenje okvira za davanje, a na inicijativu Srpskog filantropskog foruma i Saveta za filantropiju, Nacionalni dan davanja obeležavaće se svakog 9. oktobra – na dan rođenja velikog srpskog naučnika i filantropa Mihajla Pupina. Cilj uspostavljanja Nacionalnog dana davanja je da se skrene pažnja javnosti na značaj negovanja vrednosti solidarnosti, dobročinstva i filantropije. Takođe, na ovaj dan ćemo ukazivati da je odgovorno ulaganje u strateške oblasti u našem društvu važno za bolju budućnost svih građana i građanki Srbije. Ovogodišnji nacionalni dan davanja ima za cilj da podstakne kulturu davanja i solidarnosti u oblasti nauke i obrazovanja.

Susreti pronalazača u Idvoru

Oktobarski susreti pronalazača u Idvoru, 39. po redu ove  godine su održani u čast stogodišnjice prisajedinjenja današnje Vojvodine Kraljevini Srbiji, i ulozi Mihajla Pupina u tome. Na skupu su dodeljene godišnje nagrade pojedincima za naučni  rad, patente i uspehe koje su učenici iz celog Banata postigli na državni i međunarodnim takmičenjima. Mihajlo Pupin je imao jednu od najvažnijih uloga u stvaranju kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ali pre svega u formiranju današnje Vojvodine u ovim granicama. Tome su doprineli njegovo lično prijateljstvo s tadašnjim američkim predsednikom Vudro Vilsonom i neizmeran patriotizam. “Zaista je važno da kažemo da ne samo zbog Banata, nego ukupnog njegovog doprinosa u izgrađivanju srpskog društva nakon velikog rata predstavlja jednu predivnu lekciju iz patriotizma za sve nas. Vera da se jedna nacija može obnoviti ne samo kroz dela vojskovođa, nego i kroz stvaralaštvo mladi, kroz znanje i kroz njegovo implementiranje u privredni razvoj i dalje su žive lekcije koje čine Mihajla Pupina besmrtnim”, rekao je Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.
Diplomatska aktivnost Mihajla Pupina bila je presudna u borbi srpskog naroda za ujedinjenje nakon Velikog rata.  “Bez njega Vojvodina ne bi bila deo Srbije. Bilo bi tamo nekog lobija i  bila bi republika recimo. To je sve uloga Pupina, i to sve Jaša Tomić priznaje kao najveći intelektualac Srba tog vremena u Vojvodini”, izjavio je Milan Božić, predsednik Fondacije “Mladen Selak”.
Ataše za kulturu ambasade SAD u Beogradu Majkl Bruk, rekao je da je jedan od najvećih Pupinovih izuma prijateljstvo. Ono koje je gradio između srpskog i američkog naroda, i za koje je Bruk rekao da je trajalo u prošlosti, da postoji danas i da će trajati i u budućnosti.
Pupin i Tesla su u svetske naučnike izrasli u Americi. Njihovim stopama idu i današnje generacije nadarene dece, ali bi naša država morala da im posveti mnogo više pažnje smatraju članovi uprave Fondacije “Mladen Selak”.  “Ova deca stvarno imaju izuzetan talenat, ali kad dođe onaj pravi trenutak kao kad krećete u sportu iz juniora u seniore, na žalost ta deca ne igraju za Srbiju, nego igraju za EU, Ameriku, Kanadu, Australiju. Tako da je to veliku gubitak. U stvari je možda taj ljudski i intelektualni kapital najveći gubitak Srbije. To je mnogo gore od bilo kakvog siromaštva”, izjavio je Branko Kovačević, predsednik UO Fondacije “Mladen Selak”.
Na Oktobarskim susretima u Pupinovom rodnom mestu dodeljen je veći broj nagrada i priznanja za naučni rad, pronalazaštvo i doprinos očuvanju sećanja na velikog naučnika, a među nagrađenima su akademik Zoran Kovačević i Kajl Skot ambasador SAD u Srbiji za pomoć koju ambasada pružila Spomen domu u Idvoru. Nagrađen je i veći broj učenika osnovnih i srednjih škola iz čitavog Banata koji su na državnim i međunarodnim takmičenjima postigli zapažene uspehe.

Prošlo vreme srpskohrvatskog jezičkog zajedništva

Naučni savetnik Instituta SANU za srpski jezik Sreto Tanasić, kao zagovornik obavezne upotrebe ćirilice, ističe potrebu zakonskog usaglašavanja jezičke prakse sa Ustavom i tvrdi da to nije hajka na bilo koje drugo pismo, pa ni latinicu, nego da je reč o tome da “srpski jezik i pismo dobiju status koji im pripada”. Predložene izmene Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, Tanasić obrazlaže stavom da se radi o izvornom srpskom pismu i podseća da Ustav i zakonske odredbe propisuju da je službeni jezik srpski i pismo ćirilica. Potrebno je usaglasiti jezičku praksu sa Ustavom, naglasio je Tanasić u izjavi FoNetu i objasnio da se to radi tako što se zakonom reguliše. On je, u okviru serijala Bez rukavica, novinaru Davoru Lukaču rekao da tu ne bi trebalo da bude nikakvih “lomova” ili krupnih problema. Pored izmena zakonske regulative, Tanasić smatra da bi javnosti trebalo objasniti da Srbija radi ono što čine sve evropske zemlje, koje u unutrašnjoj upotrebi koriste samo svoj jezik i pismo. Da znamo da je prošlo vreme srpskohrvatskog jezičkog zajedništva, kada su bila dva pisma u upotrebi, rekao je Tanasić. On tvrdi da je to zajedništvo raskinuto pre 30 godina i konstatuje da onda nema ni potrebe da insistiramo na nekim stvarima, kao rezultatu odnosa koji su vladali do raspada.
Zalaganje za ćirilicu, ističe Tanasić, ne predstavlja hajku na bilo koje drugo pismo, pa ni latinicu, nego se samo radi o tome da “srpski jezik i pismo dobiju status koji im pripada”. Nije lepo videti Knez Mihailovu ulicu, a da ne prepoznamo da je to Beograd i Srbija. A ne možemo prepoznati – kad pogledamo nazive, gotovo da nema ćirilice, ilustrovao je Tanasić. On nema ništa protiv da, pored ćirilice, stoje i natpisi na drugim pismima, “ne mora biti isključivo ćirilica”. Tanasić zamera i domaćim medijima koji koriste latinicu, jer veruje da ne bi izgubili svoje gledaoce i čitaoce ako bi koristili ćirilicu. Neće niko da sprovede određeno istraživanje koje bi zaista dokazalo da latinica obezbeđuje čitaoce ili gledaoce, zaključio je Tanasić.

Bugarski: Ne proterivati latinicu

Predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama još nije video niko od stručnjaka, izjavio je FoNetu profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Ranko Bugarski, koji negira katastrofične scenarije da će ćirilica nestati u bliskoj budućnosti i protivi se proterivanju latinice iz javne upotrebe. Bugarski je rekao i da je izostala i javna rasprava o predloženim izmenama Zakona, koji je odmah prosleđen Vladi. On je zapitao i kakvi će, posle zakonskih izmena, biti njihovi efekti i kako će to sve u praksi da izgleda, “da li će ljudi moći uopšte da se snađu u tome?” Mnogi ljudi neće znati šta je dozvoljeno, a šta kažnjivo. Uneće nesigurnost, možda i haos u celokupnu pisanu komunikaciju koja je javnog karaktera. Sve što je javno, po ovome bi trebalo da bude na ćirilici, ukazao je Bugarski. Ko će to da kontroliše, ko će da tuži, za šta će da tuži, koga, ko će da sudi? Sve su to ozbiljna pitanja, predočio je on i konstatovao da nijednu reč o tome nismo čuli.
Bugarski negira tvrdnje o ugroženosti ćirilice, kao razlogu za izmene Zakona, jer ne misli da je to u pitanju, “iako jeste poslednjih decenija deo svog prostora ustupila latinici iz određenih razloga, civilizacijskih i kulturnih”. Mi slušamo nekad katastrofične scenarije, maltene ćirilica samo što nije nestala u bliskoj budućnosti, da će biti samo na grobljima. Ona će se možda manje koristiti, ali neće nestati, predviđa Bugarski. Kako je objasnio, za opstanak ćirilice, pored jakog uporišta u Ustavu, jer je zvanično pismo, mnogo je važnije sa praktičnog stanovišta to što je u školskom sistemu. Ne možete u Srbiji završiti osnovnu školu bez dobrog poznavanja ćirilice. Svi udžbenici su obavezni na ćirilici, nema ih na latinici, osim nekih na jezicima nacionalnih manjina, podsetio je Bugarski. Njemu je to neuporedivo važnije od toga šta piše u izlozima i kakve su reklame. Prema oceni Bugarskog, pominjanje da po izlozima u Knez Mihailovoj ulici ili na televizijama ima malo ćirilice daje određenu sliku o njenom nepovoljnom položaju, “sve i da je po sebi tačno, nije najvažnije”. Ćirilica ima jakih uporišta izvan ove sfere, gde je zagarantovana njena egzistencija, naglasio je Bugarski. On smatra da se latinica, “kakav god bio njen status u službenoj sferi”, ne bi smela proterivati iz javne upotrebe, što je, kako smatra, poenta predloga za promene Zakona.

“Dizajn maraton” uskoro u Beogradu: Deca uče o preduzetništvu, ali i ekologiji, učešće besplatno

Globalni dečji dizajn maraton istovremeno se dešava u trideset zemalja, a ove godine će se prvi put održati i u Beogradu, a među hiljadu mališana iz čitavog sveta, ovog puta će na njemu učestvovati i pedesetoro dece iz Srbije. U subotu, 3. novembra, od 10 do 17 sati, u prostorijama Impact Hub-a (Makedonska 21), deca uzrasta od 9 do 16 godina, pomoću novih tehnologija, dizajniraće kreativna ekološka rešenja na temu “Život na Zemlji”, koja je inače jedan od ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Prijave za prvi Dizajn maraton će biti otvorene od danas do 25. oktobra, a roditelji dece koja žele da učestvuju u ovom događaju terba samo da popune upitnik. “Dizajnaton” je edukativni program nastao u Holandiji koji podstiče razvoj preduzetničkih veština dece uzrasta od 7 do 18 godina, sa ciljem kreiranja inovativnih ekoloških rešenja strukturiranih oko globalnih ciljeva održivog razvoja UN pomoću novih tehnologija.
Na ovom takmičenju, deca će raditi u malim timovima i svoja rešenja kreirati pomoću elektro-komponenti, programiranja i različitih kreativnih materijala, a pomagaće im edukatori iz oblasti ekologije i održivog razvoja, novih tehnologija i dizajna. Po završetku Dizajn maratona, deca će svoja rešenja imati priliku da predstave pred stručnim žirijem koji čine istaknuti pojedinci iz sveta obrazovanja, održivog razvoja, društvenog preduzetništva, privatnog i IT sektora, kao i medija, nakon čega će biti nagrađena tri najbolja dečja tima i njihova eko rešenja. Sva dodatna pitanja zainteresovani mogu da postave pozivanjem broja 064/1389-616 ili putem mejla designathonserbia@gmail.com. Učešće na maratonu je besplatno.

Vremeplov: Rođen Josif Marinković

Kompozitor i horovođa Josif Marinković, jedan od najznačajnijih predstavnika srpske romantičarske muzike rođen je na današnji dan 11. oktobra 1851. Uveo je u srpsku muziku hor i solo pesmu sa klavirskom pratnjom (“Kola”, “Narodni zbor”, “Junački poklič”, “Čežnja”). 

Vremeplov: Ubijen Mehmed-paša Sokolović

Na današnji dan 11. oktobra 1579 godine u Carigradu je ubijen turski državnik i vojskovođa poreklom iz Bosne Mehmed-paša Sokolović. Proslavio se u mnogim ratovima, obnovio je tursku flotu uništenu u bici kod Lepanta 1571, a od 1566. bio je veliki vezir. Atentat je izvršio jedan derviš. 

Vremeplov: Umrla Edit Pjaf

Francuska pevačica Edit Pjaf, zvezda kabarea i francuske šansone, najpopularnija pevačica pedesetih godina 20. veka umrla je 11. oktobra 1963.

Vremeplov: Henri VIII  “Branitelj vere”

Na današnji dan 1521 papa Lav X dodelio je engleskom kralju Henriju VIII titulu “Branitelja vere” pošto je kralj objavio knjigu u kojoj je osudio ideje verskog reformatora Martina Lutera. Henri VIII je 12 godina kasnije osporio autoritet rimokatoličke crkve, a 1534. se proglasio poglavarom anglikanske crkve.

Vremeplov: Umro  Žan Kokto

Na današnji dan 11. oktobra 1963. godine   umro je  francuski pisac, slikar i režiser Žan Kokto, koji je prošao sve faze moderne umetnosti – kubizam, dadaizam, nadrealizam… Zbog raznovrsnosti svog opusa i artističkog univerzalizma važi za jednog od korifeja francuskog duha (roman “Strašna deca”, pozorišni komadi “Orfej” i “Antigona”, filmovi “Lepotica i zver” i “Orfejev testament”).

Povećan broj nasilja među maloletnicima

Statistika govori da je skoro polovina učenika u Srbiji više puta doživela neki oblik vršnjačkog nasilja.  Slična situacija je i u Bačkoj Palanci, gde je poslednjih godina primetan povećan broj nasilja među maloletnicima. Centar za socijalni rad u toj opštini, sa timom stručnjaka, pored tribina i edukativnih radionica koje sprovode po školama, za prestupnike – maloletnike, organizuje i društveno korisni rad.  https://www.youtube.com/watch?v=zLUntCJrQCw

Kako vaspitavati dete da odgovori na nasilje?

Brutalni detalji vršnjačkog nasilja svakodnevo pune novinske stupce. Roditelji panično prate i najmanje promene u ponašanju dece, iz straha da upravo njihovo dete nije postalo nečija žrtva. Međutim, oni su često u dilemi, kako da vaspitavaju svoje dete da reaguje na nasilje: da pobegne ili da uzvrati udarac? Domaći stručnjaci izričito kažu da je svaka vrsta nasilja – nedopustiva. – Nikakav vid nasilja nije dopustiv. Potpuno je pogrešno učiti dete da vrati udarac i da na nasilje odgovara nasiljem, jer se time stvara začarani krug – jasan je psiholog Žarko Trbješanin. Trebješanin za ”Blic” objašnjava da je uvek bolje delovati što ranije i sprečiti dalje nasilje, jer iz igre često može da dođe do tragedije. Ako se neko ponašanje “pusti”, i na njega ne reaguje, može da dođe do eskalacije. – Kada pustite nekog da vređa, ponižava, otima, taj će ići i dalje – kaže naš sagovornik. Potrebno je odlučno stati na put nekome ko se ponaša bahato i ko hoće da demonstrira moć nad drugom  decom, dodaje on. Ali pod reagovanjem, psiholog smatra isključivo razgovor roditelja sa nastavnikom, direktorom…  – Nije tužakanje ako roditelj ode u školu. To su problemi koji se rešavaju sistemski – smatra on.

Šta je nasilje?

– Kod nas se nasiljem smatra samo ako ima modrica: ako je dete dobilo batine, ili ga je neko ubo šestarom, nožem… Nasilje može biti i socijalno izolovanje, kada sa detetom neće da se druže, kada ga ogovaraju, šire laži, klevete. Veoma je bitan i doživljaj nasilja: nekome se nešto čini kao šala, ali ako dete to pogađa, onda je to problem. Neka deca su prosto osetljivija – kaže psiholog Žarko Trbješanin i ističe da neće dve osobe reagovati jednako na istu vrstu ponašanja.

“Kažu detetu da se ne bije, a tuku ga za svaku sitnicu”

Žarko Trebješanin kaže da roditelji često greše, jer šalju deci zbunjujuće poruke svojim ponašanjem kod kuće: govore detetu da se ne bije, a za svaku sitnicu ga tuku. Roditelj je odgovoran da nauči dete kako da rešava konfliktne situacije i kako da se snađe bez primene nasilja, kaže naš sagovornik. Ipak, on ističe da se ne može kompletna odgovornost pripisati roditeljima, jer oni često umeju da budu korektni i pristojni, a da u njihovom odsustvu dete bude izloženo različitim sadržajima sa televizije, interneta, iz medija, o kome se kasnije priča u školi, što predstavlja veliki problem. Trebješanin ostaje nepokolebljivog stava na pitanje šta se događa  kada zakaže ceo sistem: škola, roditelji, timovi protiv nasilja, te nema ko da zaštiti dete…

“Naučite dete da se skloni”

Kada dete sme da uzvrati? – Svaka vrsta nasilja je nedopustiva. Šta ste postigli? Upravo se tako i događaju tragedije. Zakažu tuču posle škole, ponesu i oružje. Ako učite dete da uzvrati, onda ste i vi odgovroni za ono što se posle desi – zaključuje psiholog Žarko Trebješanin u  razgovoru za “Blic”.
Sa ovim stručnjakom slaže se i Nikolina Milosavljević, psiholog i savetnik za roditelje. – Ne savetuje se da se detetu daje govori da “vrati i ti” zato što nasilje proizvodi dodatno nasilje, a cilj nam je da dete nauči kako da na konstruktivan način rešava konflikte kroz asertivnost. Međutim, ukoliko takva vrsta komunikacije ne pomaže, bolje je učiti dete da se skloni negde gde je sigurno i da potraži pomoć odrasle osobe u školi – kaže Milosavljević.

Telo se samo brani

Nikolina Milosavljević, psiholog i savetnik za roditelje kaže da deca koja pokazuju nasilno ponašanje, pre se fokusiraju na izolovano dete, tako da se uvek savetuje da dete nikada ne bude samo i da uvek oko sebe ima neke drugare ili drugarice. – Ukoliko se baš dogodi da je dete fizički ugroženo i ne može baš nigde da se skloni, bilo bi poželjno naučiti dete da se odbrani, ali za to su već odgovorne i same fiziološke funkcije u organizmu koje pripreme organizam za odbranu ukoliko određene moždane strukture procene da se telo nalazi u životnoj opasnosti – objašnjava.

“Pravi se da te ne dotiče”

Na pitanje kako vaspitati decu da odgovore na vršnjačko nasilje, Nikolina Milosavljević daje konkretne savete: “U početku se uglavnom dešava verbalno nasilje, tako da je najbolje učiti dete da iako ga određene “šale” zaista povređuju da, pred detetom koje vrši verbalno nasilje, glumi da mu je ta šala dosadna i da ga ne dotiče, da koristi određen humor i kratke rečenice: “jeste, baš tako”, “imaš li nešto pametnije da radiš?”, ”jeste, koga brige” i slično. U većini slučajeva ukoliko dete pokaže nezainteresovanost za pokušaje verbalnog nasilje, nasilje će prestati zato što deca koja vrše verbalno nasilje pokušavaju da isprovociraju burne odgovore drugog deteta na koje su se fokusirali”. Do koje granice trpeti, prijavljivati razrednom starešini, direktoru, razgovarati sa roditeljem deteta koje maltretira vaše, a kada se ta granica prelazi?

Kako vaše dete reaguje kada svedoči nasilju?

– Ne bi bilo loše da roditelji povremeno postavljaju znatiželjna pitanja detetu kako bi pratili situaciju u školi. Na primer: da li se dešava da neko dete u razredu bude odbačeno, kako se vaše dete oseća kada vidi da je neko drugi odbačen, da li se njemu desilo da bude na taj način odbačen, kako se osećalo zbog toga… Dakle, potrebno je da saznate kako vaše dete reaguje na decu koja vrše verbalno i fizičko nasilje, i ako primetite iz razgovora da se ono teško snalazi u tim situacijama, poželjno je da radite sa njim na tim veštinama komunikacije koje mogu da mu pomognu da se na asertivan način suprotstavi detetu koje vrši nasilje, savetuje Nikolina Milosavljević, psiholog. – Sa druge strane, kontaktirajte razrednog starešinu kako bi dogovorio dalje korake koji će se primeniti kako bi agresivnost prestala. Naravno, ukoliko ovaj prethodni korak ne daje rezultate, treba se obratiti višim instacama koji su odgovorniji za rešavanje ovakvih problema – kaže Milosavljević za “Blic”.

Gde je granica?

Na pitanje šta je granica dečje igre, makar i grube, a kada šala postaje nasilje, Nikolina Milosavljević se slaže da deca u toku svog odrastanja budu jedni prema drugima grubi, ali kaže da to ne traje dugo. – I ukoliko se jedna strana oseća povređeno, posle nekog vremena se to reguliše, pa se dva deteta, koja su se svađala nedelju dana pre, ponovo združuju i učestvuju u zajedničkim aktivnostima, prihvatajući jedno drugo. Međutim, ukoliko se jedna strana stalno oseća povređeno, odbačeno i izolovano u odnosu na drugu decu, i u isto vreme, dete koje vrši psihološko i/ili fizičko nasilje to radi sa namerom da to izolovano dete ponizi i povredi, onda se ovde očigledno radi o vršnjačkom nasilju kome treba stati na put, i na koje treba reagovati. Sagovornica “Blica” kaže da bi bilo poželjno kada bi se u svakoj porodici gajila nulta tolerancija na agresiju, pa bi se samim tim i smanjila agresivnost među decom.

Ne tucite decu!

– Problem jeste što se u današnje vreme, kao način disciplinovanja deteta,  koriste kazne i batine, gde roditelj koji je moćniji primenjuje fizičku kaznu nad detetom koje je slabije,  i onda ta ista deca probleme i neke unutrušnje frustracije rešavaju upravo agresivnošću prema svojim vršnjacima koje su procenili kao “slabije”. Sve dok se opravdava kažnjavanje i batine, do tada će i vršnjačko nasilje biti u porastu – zaključuje psiholog Nikolina Milosavljević i naglašava da je pobornik vaspitavanja bez kazni i batina, te pokušava da bude model svojoj deci, da kroz razgovor rešava nesuglasice i konflikte.

Zbog njega ove godine nije dodeljen Nobel za književnost: Osuđen na dve godine zatvora

Fotograf i kulturni poslanik, suprug članice Nobelovog komiteta Katarine Frostenson, Žan-Klon Arno osuđen je 1. oktobra na dve godine zatvora zbog silovanja koje je počinio 2011. godine. Stokholmski sud je saopštio danas da je odluka doneta jednoglasno, preneo je AP. Tužilac Kristina Vojgt tražila je tri godine zatvora za Arnoa, koji je negirao optužnicu. U Švedskoj za silovanje je predviđena kazna izmedju dve i šest godina zatvora.  Zbog situacije sa Arnoom, Nobelova nagrada za književnost ove godine neće biti dodeljena, a sedam članova Nobelovog komiteta napustilo je Komitet.

Ispovest dobitnice Nobela za mir “Dodirivali su nas gde god su želeli kao da smo životinje, jaukale smo i povraćale po podu”

Nadija Murad (25), ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za mir, otkrila je britanski “Gardijan” mučne detalje zatočeništva u rukama džihadista ISIS-a, gde je kao i većina Jazidi žena, bila seksualno zlostavljana i podavana kao belo roblje. U tekstu pod nazivom “Bila sam ISIS-ova seks robinja. Pričam svoju priču jer je to najbolje oružje koje imam”, otkrila je kako je izgledala trgovina ženama u samoprozvanoj Islamskoj državi. -Pijaca robova otvarala se noću. Mogli smo da čujemo gungulu niz stepenice, gde se militanti registruju i organizuju, a kada je prvi čovek ušao u sobu sve devojke su počele da vrište. To je bilo poput scene eksplozije. Mi smo jukale kao da smo ranjene, povraćale po podu ali ništa od toga nije zaustavilo militante. Šetali su po sobe, gledali u nas, dok smo vrištale i molile. Prvo su išli ka najlepšim devojkama pitajući: “Koliko imaš godina?” i ispituju istovremeno kosu i usta. “One su device, zar ne?”, pitali su čuvara, koji je klimnuo glavom i rekao: “Naravno!” Kao prodavač ponosan na svoj proizvod. Militanti su nas dodirnuli svuda gde su hteli, prelazeći rukama preko naših grudi i nogu, kao da smo životinje – piše Nadija Murad.
Kako navodi dalje, na pijaci je vladao haos, dok su se džihadisti raspitivali na arapskom i turkmenskom jeziku o devojkama. Militanti su im naređivali da budu tiše, ali su one vrištale sve glasnije, udarajući ruke koje su ih dodirivale i pokušavajući da zaštite jedna drugu. – Dok sam ležala tamo, jedan militant je stao ispred nas. Bio je to visoki rangirani borac po imenu Salvan, koji je došao sa drugom mladom Jazidi devojkom iz Hardana, koju je planirao da izbaci iz kuće dok je kupovao za zamenu. “Ustani”, rekao je. Kada nisam, udario me je. “Ti! Devojka sa ružičastom jaknom! Rekao sam, ustani!”. Nije izgledao kao čovek – izgledao je kao čudovište – piše Murad.
Napadanje Sindžara u severnom Iraku i uzimanje devojaka za seksualne robove nije bila spontana odluka na bojnom polju nekog pohlepnog vojnika, već plan Islamske države, navodi ona, i dodaje da je svaki detalj unapred planiran – kako će doći do njihovih domove, šta čini devojčicu manje ili više vrednom, koji su militanti zaslužili sabaje (seksualne robove) kao podsticaj i koje bi trebalo platiti. Dodaje da je o tome čak i diskutovano u džihadističkom propagandnom magazinu “Dabik”, u pokušaju da privuku nove regrute.  – Na spratu niže, jedan militant zapisivao je naša imena i imena boraca koji su nas uzimali. Pomislio sam kada me je Salvan preuzeo, koliko je jak i kako je lako mogao da me zgnječi golim rukama. Bez obzira šta je radio, i bez obzira koliko sam se odupirala, nikada ne bih mogla da ga odbijem. Smrdeo je na pokvarena jaja i kolonjsku vodu. Gledala sam u pod, u stopala i članak militanata i devojčica koji su hodali pored mene. U gomili sam videla nekoliko muških sandala i članaka koji su bili mršavi, skoro ženski, i pre nego što sam počela da razmišljam šta radim, bacila sam se prema tim stopalima. Počela sam da molim. “Molim te, vodi me s tobom. Uradi šta hoćeš, jednostavno ne mogu da idem sa ovim džinom”. Ne znam zašto se mršavi muškarac složio, ali okrenuo se Salvanu i rekao: “Ona je moja”. Salvan se nije protivio. Mršavi čovek je bio sudija u Mosulu i niko mu se nije suprostavljao. Pratila sam ga do stola. “Kako se zoveš?”, pitao me je. Govorio je mekim, ali neukusnim glasom. “Nadija”, rekoh, i okrenuo se sekretaru. Izgleda da ga je čovek odmah prepoznao i počeo da beleži naše podatke – kaže Nadija.
Nadija Murad uspela je da pobegne iz ruku džihadista početkom 2015. godine nakon tri meseca zatočeništva, nakon čega je došla u Nemačku kao izbeglica. U ruke džihadista pala je kada su početkom 2014. napali njeno selo Kočo u Sinžaru u severnom Iraku, ona je tada išla u srednju školu. Bila je zarobljena zajedno sa sestrama i izgubila šestoro braće i majku. Ove godine dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir, zajedno sa Denis Mukvege, doktorom iz Konga koji radi sa žrtvama silovanja. Obrazlažući svoju odluku, komisija je navela: “Ona je pokazala neobičnu hrabrost u iskazivanju sopstvenih patnji i govora u ime drugih žrtava. Nadia Murad je jedna od oko 3.000 Jazidi devojčica i žena koje su bile žrtve silovanja i drugih zloupotreba od strane vojske ISIS-a. Zlostavljanja su bile sistematična i deo vojne strategije. Zlostavljanja su služila kao oružje u borbi protiv Jazida i drugih verskih manjina”.

About the Author

admin