Vesti – 12.10.2018.

Šarčević: Oko 40 odsto škola u Srbiji ima loše direktore

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je juče da je blizu 40 odsto škola u Srbiji loše ocenjeno u eksternom vrednovanju ustanova i da je to pokazatelj da te škole imaju loše rukovodstvo. Govoreći o najavljenoj smeni više od 30 direktora osnovnih i srednjih škola, Šarčević je naveo da će biti smenjeni svi koji su na određeni način prekršili zakon i ponovio da po novom zakonu direktori moraju da imaju licencu da bi obavljali tu funkciju. Ministar je najavio da će biti detaljno razmotrene preporuke Agencije za borbu protiv korupcije za smenu oko 30 direktora škola zbog nepotizma. Pojasnio je da se Agencija drži rigidnih pravila, a da će on svaki slučaj, kako kaže, sagledati pojedinačno. ‘
‘Kada je u pitanju nepotizam u zakonu je stavljeno da je mišljenje Agencije obavezujuće, ali sve ćemo pažljivo sagledati. Ako se radi o malom mestu u kojem je jedini kandidat baš sin aktuelnog direktora, on svakako ima šansu da bude na toj funkciji”, rekao je Šarčević za TV Pink. On je naglasio da se neće tolerisati nereagovanje direktora na nasilje u školi. ”Ako se u jednom danu desi nekoliko takvih slučajeva, odgovoran direktor istog dana mora da oformi tim, da zove školsku upravu, da obavesti inspekciju. Nema smisla da o tome uvek saznam iz medija”, rekao je Šarčević.
Ministar je pozvao sve koji sebe vide na mestu direktora da se prijave na javni konkurs, prođu obuku i steknu licencu sa kojom mogu da apliciraju na tu funkciju. Licenca se, napomenuo je ministar, gubi ako se direktori iz neznanja ogreše o zakon ili ako ga svesno krše ili zaobilaze.

Veće plate u bolje ocenjenim školama

Ministar prosvete Mladen Šarčević ističe da će novi sistem platnih razreda dati šansu da veće plate dobije veći broj nastavnika u bolje ocenjenim školama. ”Kad je direktor loš i nastavnici imaju manje šanse da napreduju, pa će im biti jasno da treba da biraju najbolje među sobom da bi napredovali”, naglasio je Šarčević. Govoreći o uvođenju dualnog obrazovanja, ministar je ukazao da će se na svetskim listama privredni rast i status zemalja ocenjivati prema sposobnosti njenog stanovništva za rad i stvaranje novih vrednosti kvaliteta. Šarčević je istakao da obrazovanje treba da prati privredne aktivnosti i u tom kontekstu pomenuo da je prošle godine u osnovne škole uveden predmet Tehnologije i preduzetništvo. ”Od malih nogu deci pružamo drugačiji vid gledanja na stvari. U srednjoj školi je uvedena praksa, a sledeće godine pravimo potpuno nove profile u vezi sa IT sektorom i drugim tehnološkim modelima u privredi”, kazao je Šarčević.

U pripremi i Zakon o dualnom visokom obrazovanju

Ministar Mladen Šarčević kaže da je u pripremi i zakon o dualnom visokom obrazovanju koji bi u februaru trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri. Prema njegovim rečima, novi koncept će visoko strukovno obrazovanje vezati čvrsto za privredu. ”Postojaće savet poslodavaca na svim visokoškolskim ustanovama. Imamo tehnološki razvoj i inovacije, izabrali smo Švajcarsku za dualno obrazovanje u srednjim, a Nemačku za visoke škole”, naveo je Šarčević.

Grujić: U dualnom obrazovanju ove godine 3.500 učenika, lane 1.500

Srednju školu po dualnom modelu obrazovanja ove školske godine upisalo je 3.500 učenika u 86 škola, kaže pomoćnica ministra prosvete Gabriijela Grujić. Ona je za Tanjug naglasila da je ostvaren veliki napredak u razvoju dualnog obrazovanja u odnosu na prošlu godinu kada je upisano 1.500 učenika i da je za sve obrazovne profile vladalo veliko interesovanje učenika. U sistem dualnog obrazovanja uključeno je, kako kaže, 86 škola i oko 600 kompanija. “Prijavilo se mnogo više kompanija koje žele da učestvuju, ali naš Zakon o dualnom obrazovanju propisuje stroga pravila koje su to kompanije i pod kojim uslovima mogu da se uključe u program”, naglasila je ona.
Podseća da je od ove školske godine uvedeno još 12 novih obrazovnih profila po dualnom modelu, a da je sledeće godine Ministarstvo prosvete planirano da podrži profile u auto industriji, oblasti digitalizacije. Dualno obrazovanje, kako kaže, osim u srednjim školama biće uvedeno i na fakultete, a praksa studenata u kompanijama biće im značajno prvo radno iskustvo i preporuka prilikom zapošljavanja.

Konkurs za izradu aplikacija za mobilne uređaje za srednjoškolce talentovane za matematiku, računarstvo i informatiku

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržava konkurs „MTS APP“  kompanije Telekom Srbija, koji je namenjen specijalizovanim gimnazijama i odelјenjima učenika sa posebnim sposobnostima za matematiku i računarstvo i informatiku. Zadatak za učenike je da osmisle i naprave zanimlјivu, inovativnu i pre svega korisnu aplikaciju za mobilni telefon ili tablet u Android™ OS-u ili iOS-u.
Konkurs traje  do 28. novembra 2018. godine. Opšti uslovi konkursa nalaze se  na linku www.appkonkurs.mts.rs , u delu koji se odnosi na prijavlјivanje. Konkurs se  raspisuje osmi put i  regionalnog je karaktera i doprinosi razvoju timskog rada i preduzetničkih veština talentovanih gimnazijalaca.

UNS: Unapređenje akademske saradnje Srbije  i Kine

Univerzitet u Novom Sadu bio je u sredu  domaćin jednodnevnog skupa pod nazivom “Seminar i sajam visokog obrazovanja Kine i Srbije” koji je bio posvećen unapređenju saradnje Kine i Srbije u oblasti visokog obrazovanja. “Kina je u poslednjih 15 do 20 godina utrostručila budžet za nauku. Potencijali kineske privrede nisu samo u masovnoj i jeftinoj proizvodnji, nego i orjentaciji na inovacije i nove tehnologije, nešto što je uveliko vidlјivo u naučnom i privrednom svetu”, rekao je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević. On je napomenuo da je akademskoj saradnji Kine i Srbije prethodila uspešna privredna saradnja.
“Ovaj događaj je potvrda našeg privilegovanog položaja u saradnji sa Kinom”, rekao je rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Jakšić i dodao da je saradnja sa Kinom na visokom akademskom nivou, te da moramo da privlačimo strane studente, jer imamo šta da ponudimo.
Predsednik Kineske asocijacije za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja Li Čušeng je rekao da se nada da će ova poseta proširiti i unaprediti saradnju, pre svega u razmeni studenata.
Na skupu je bio i Marko Ljubičić, jedan od prvim naših studenata koji su odavde otišli u Kinu na doktorske studije. On je u Kini proveo 11 godina, a na univerzitetu u Šangaju radio je kao profesor.  “Vraćali smo se često u Srbiju i trudili smo se da unapredimo saradnju između Kine i Srbije, pevashodno na akademskom, ali i na ekonomskom i kulturnom planu”, istakao je Ljubičić.
U okviru sajma predstavilo se 35 visoko rangiranih univerziteta u Narodnoj Republici Kini. Predstavnici univerziteta Kine i Srbije vodili su razgovore o saradnji i aktivnosti izgradnje zajedničkih kapaciteta u oblasti obrazovanja između dve zemlјe. Tema skupa je bila i razmena akademskog osoblјa i studenata na svim nivoima, a šira javnost imala je mogućnost da iz prve ruke dobije informacije o studijskim programima i uslovima studiranja na kineskim univerzitetima, kao i stipendijama za mobilnost akademskog osoblјa i studenata.

Kjoto: Popović na Forumu „Nauka i tehnologija u društvu“

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Vladimir Popović učestvovao je od 4. do 9. oktobra u radu Foruma „Nauka i tehnologija u društvu“ – STS Forum (The Science and Technology in Society), koji je održan u Japanu. Forum je i ove godine otvorio predsednik Vlade Japana Šinzo Abe, a na otvaranju je govorio, i ministar za privredni razvoj Ruske Federacije Maksim Oreškin. Poziv za učešće državnog sekretara je stigao iz Kabineta predsednika Vlade Japana, a godišnji sastanak se održava svake jeseni u Kjotu. Forumu uvek, pored priličnog broja zvaničnika na ministarskom nivou iz celog sveta, odnosno političkih lidera, prisustvuju i vodeći istraživači iz akademske/naučne zajednice, uključujući i brojne laureate Nobelove nagrade, kao i rektori/predsednici univerziteta širom sveta. Zastupljena je redovno i veoma reprezentativna grupa vodećih lidera iz poslovnog sveta.
U okviru četvorodnevnog skupa 7. oktobra održan  je 15. Okrugli sto „Nauka i tehnologija“, na ministarskom nivou, čija je glavna tema bila „Uloga nauke, tehnologije i inovacija u odnosu na Ciljeve održivog razvoja“ (STI for SDGs). Moderator ovog okruglog stola je bio državni ministar nauke i tehnologije Japana Takuja Hiraji. Učestovalo je više od 25 delegacija držva i organizacija iz celog sveta, od kojih je 13 predvodio resorni ministar.
Državni sekretar Vladimir Popović se tokom izlaganja osvrnuo na centralnu temu Foruma iz ugla Republike Srbije, a predstavljene su i najvažnije aktivnosti u oblasti nauke i tehnološkog razvoja, kao i pojedini zapaženi rezultati u prethodnim godinama. Okrugli sto je bio prilika i za nekoliko kratkih susreta na bilateralnom nivou (Japan, Evropska Unija, Iran, Češka Republika, Singapur, Moldavija, Katar, itd.).
O drugim temama, koje su od značaja za Republiku Srbiju, kao što su nauka i tehnologija u zemljama u razvoju, nove inženjerske tehnologije, inovacioni ekosistem, novi transportni sistemi i mobilnost, industrijske inovacije, budućnost gradova, perspektive nuklearnih tehnologija, obnovljivi izvori energije i životna sredina govorilo se i na drugim panelima.
Posebno treba istaći panel „Uloga naučnog i tehnološkog obrazovanja za društvo“, tokom koga je državni sekretar Popović imao priliku da se na kratko susretne sa ministrom obrazovanja, kulture, sporta, nauke i tehnologije Japana Masahikom Šibajamom, ministrom visokog obrazovanja i nauke Egipta Kaledom Abdel-Gafarom, bivšom direktorkom američkog NSF-a Ritom Kolvel, rektorom Univerziteta u Kjotu Juičijem Jamagivom, predsednikom akademije nauka i tehnologije Koreje Mjung-Čul Lijem i drugima.
Na marginama Foruma, Popović je imao kratak susret sa ministrom nauke, istraživanja i tehnologije Irana Mansurom Golamijem, tokom koga je bilo reči o bilateralnoj saradnji, kao i o eventualnim međusobnim posetama. Inače, osnivač Foruma i njegova pokretačka snaga je Kodži Omi, bivši ministar u nekoliko Vlada Japana, i to u više različitih resora. Kao i tokom prošlogodišnjeg foruma, na kome je takođe učestvovao, državni sekretar Popović je imao privilegiju da sa njim na kratko razgovara.

SANU: Izbori po statutu i zakonu

Predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) saopštilo je u sredu da izvesne reakcije na izborni proces koji je u toku, prelaze granice dobrog ukusa i zalaze u domen neargumentovanog osporavanja, ne samo procesa, nego i čitavog rada SANU. Predsedništvo SANU tvrdi da je izbor sproveden po preciznim odredbama zakonskih i statutarnih akata. Nezadovoljstvo pojedinaca zbog sopstvenih nerealizovanih kandidatura narasta kroz medije, uz podršku određenih grupa i neobaveštenih pojedinaca, do takvih razmera da prelaze na opšti teren političkih i društvenih odnosa, navodi se u saopštenju.
Proces izbora se proglašava ništavnim i traži njegovo poništavanje, a status same SANU stavlja pod znak pitanja, ukazuje Predsedništvo akademije. Svi kandidati, dodaje se, bilo da su ih predlagali samo članovi SANU ili ugledne naučne i kulturne institucije, bili su detaljno upoznati sa višedecenijskim izbornim pravilima u SANU i u skladu sa tim su prihvatili da budu kandidati. Uprkos napadima, nijedna žalba ili tužba nije podneta ni organima SANU, ni državnim institucijama koje se brinu o zakonitosti rada velikih sistema i ustanova, zaključuje se u saopštenju.
Filozof Slobodan Divjak optužio je predsednika SANU Vladimira Kostića da ta institucija prima ljude po podobnosti, ali mu je Kostić odgovorio dokazima da je sam Divjak od njega bezuspešno tražio pomoć.

Istraživačkom timu FTN-a nagrada za progresivnu ideju

Istraživački tim sa Fakulteta tehničkih nauka, na Međunarodnom kongresu posvećenom tehničkom pristupu zaštiti životne sredine TOP u Slovačkoj, dobio je drugu nagradu za progresivnu ideju, što je znak da je naša akademska zajednica i te kako spremna za inovacije. Efekat koji arhiktetonske odluke imaju na životnu sredinu tema je rada koji su istraživači prezentovali na Kongresu. nagrada za progresivnu ideju već je dokaz napretka, a rad u timu, spremnost  inovacije i borbu za primenjivo znanje, dokazi su istraživačke zrelosti. Istraživanje je započelo sa jednim ciljem. https://www.youtube.com/watch?v=KtxllblIcCE

Ekumenska pomoć školarcima

Počeo je i novi ciklus podrške obrazovanju dece i mladih iz siromašnih porodica i onih koji pripadaju posebno ranjivim kategorijama. Projekat se sprovodi u lokalnim zajednicama: Bač (Selenča), Opovo, Kruševac (Gornji Stepoš), Kralјevo, Bor, Knjaževac, Mionica, Raška i Lebane (Bošnjace). Podrška se kontinuirano pruža za ukupno 160 školske dece i mladih u ovim sredinama. Ove aktivnosti su deo dvogodišnjeg projekta „Podrška obrazovanju socijalno deprivirane dece i mladih u Srbiji” koji Ekumenska humanitarna organizacija realizuje uz finansijsku podršku organizacije Brot für die Welt iz Nemačke.
Tim povodom u Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji održan je sastanak s lokalnim saradnicima koji su angažovani da u devet lokalnih zajednica identifikuju decu i mladu koji će biti korisnici projekta, sprovode projektom predviđenu podršku i prate uspeh i stepen integracije identifikovane dece u školski sistem. Na sastanku su razmenjena iskustva iz prve projektne godine i svi učesnici su se složili da je ovakva vrsta projekta važna kao dodatna podrška naporima škola i lokalnih zajednica da se ulaganjem u obrazovanje siromašne dece ostvare pozitivne lične i društvene promene.

Mlade menadžerke iz Srbije deo edukativnog programa EU

Na putu evropskih integracija, u Srbiji je do sada pokrenuto preko 700 projekata i uloženo preko tri milijarde evra iz evropskih fondova. Otvaranjem novih mogućnosti kroz pristupne fondove Evropske Unije, sve je veća potreba za novim profilom menadžera, koji će znati da razumeju, podrže, vode i kontrolišu složene projekte. Koje su to veštine, znanja i sposobnosti koje mladi menadžer treba da ima kako bi uspešno vodio međunarodne projekte iz oblasti istraživanja, društvenih i tehnoloških inovacija saznaće Marina Maločić, Danijela Ćirić i Smilјana Milanović iz Srbije koje su zahvalјujući Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu deo internacionalnog pilot programa ReSTI.academy, u okviru projekta Excellence-in-ReSTI, pod pokrovitelјstvom Dunavskog transnacionalnog programa Evropske Unije. Nјima je omogućeno da kroz niz treninga zajedno sa drugih 22 mladih menadžera iz dunavskog regiona u narednih godinu dana usavrše svoja znanja i budu spremne da na najvišem nivou vode projekte.
Marina Maločić, sa Instituta Bio Sense iz Novog Sada, zajedno sa kolegama prethodnih dana prisustvovala je prvom treningu u Ajzenštatu u Austriji. Utisci su pozitivni, a očekivanja velika. Kada sam videla module koji će biti deo programa shvatila sam da učestvovanjem u programu mogu dobiti mnogo praktičnih saveta o projektnom menaymentu, kako da bolјe pišem ponude i realizujem projekte. Smatram da su mentori od kojih ćemo učiti i sa kojima ćemo raditi izvrsni. Verujem da će druženje i iskustvo koje steknem u narednih godinu dana učiniti veliki pomak za moju dalјu karijeru, kaže Marina Maločić.
Zemlјe dunavskog regiona ne zaostaju za ostatkom Evrope kada je reč o idejama i inicijativama u oblasti istraživanja, socijalnih i tehnoloških inovacija (ReSTI). Ipak, potreban je visok nivo specifičnih veština za kreiranje i vođenje ovakvih projekata. Osnovni cilј projekta Excellence-in-ReSTI je da se otkloni jaz u znanju i veštinama u upravlјanju međunarodnim inovacionim projektima, a drugi cilј je da se poveća zapošlјivost menayera iz ove oblasti u regionu.
Asistent na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Danijela Ćirić, takođe je polaznik ovog programa. O motivima učešća, kaže: Razlog zbog kog sam se prijavila za ovaj pilot program jeste sticanje novih veština vezanih za rad na međunarodnim projektima. Smatram da je kontinuirano obrazovanje i sticanje novih znanja veoma bitno i radujem se novim iskustvima.
Mlade menadžere kroz ReSTI.academy program vodiće stručnjaci iz oblasti upravlјanja projektima iz Austrije, Češke Republike, Slovenije, Srbije, Hrvatske, Bugarske, Mađarske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Program sadrži 20 kurseva iz pet oblasti – EU politika, Dizajniranje projekata, Upravlјanje projektima, Socijalne inovacije i Inovacije u biznisu. Učešće troje mladih menadžera iz Srbije finansirao je Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, koji je zvanični partner programa.

Dodeljena tri ordena Nacionalnog reda Akademskih palmi

Posebno zaslužnim ličnostima iz Srbije, koji doprinose jačanju odnosa Srbije i Francuske, u sredu su dodeljeni ordeni Nacionalnog reda Akademskih palmi, a dobitnici su profesorka francuskog Aleksandra Drljević, direktorka Fondacije Tempus Marija Filipović i programski direktor u Petnici Nikola Božić. Ambasador Francuske u Srbiji Federik Mondoloni uručio je ordene dobitnicima i tom prilikom naveo da su ovakve svečanosti najlepši deo posla diplomate. Podsetio je da se ova odličja dodeljuju unazad 200 godina za ličnosti koje svojim profesionalnim i ličnim angažovanjem doprinose jačanju uticaja Francuske u svetu. Ambasador je predstavio dobitnike i naveo da profesorka francuskog jezika u Francuskom institutu u Srbiji Aleksandra Drljević više od 20 godina učestvuje u nastavi francuskog jezika u Srbiji, a da pored toga predaje i stručni francuski jezik u posebne svrhe namenjen deci, mladima i vladinim službenicima.
Drljevićeva se, kaže, posebno istakla, jer pronalazi nove metode učenja, sprovodi inovativne metode u okviru Francuskog instituta i približava studentima francusku književnost i umetnost. Ona je prilikom uručenja ordena navela da profesorski posao, iako ne donosi finansijsku dobit, donosi druge benefite koji čine tu profesiju lepom i značajnom. Kako kaže, Francuska će uvek biti njena druga domovina, a dobijanje prestižnog priznanja ne bi bilo moguće bez porodice i studenata kojima predaje.
Druga dobitnica, direktorka Fondacije Tempus u Srbiji Marija Filipović Ožegović je, prema rečima ambasadora Francuske, ključna osoba u pregovorima Srbije i EU za sprovođenje programa “Erasmus +” u Srbiji. Marija Filipović Ožegović govori francuski od najranijeg detinjstva, dodaje Mondoloni, a vodi aktivnosti od suštinskog značaja za jačanje univerzitetske saradnje između Srbije i Francuske, ali i za razvoj mobilnosti srpskih studenata ka Francuskoj. Filipović Ožegovićeva je navela da veliku zahvalnost duguje svima koji rade u fonadaciji na čijem je čelu i istakla da će joj dobijeni orden biti vetar u leđa za dalji još uspešniji rad.
Programski direktor Istraživačke stanice Petnica Nikola Božić, koji se bavi astrofizikom, veb upravljanjem i menadžmentom, prema rečima ambasadora, igra značajnu ulogu u davanju međunarodnog konteksta Petnici. Mondolini Božića naziva “ključnim akterom naučne saradnje u Srbiji”, koji se poslednjih 13 godina angažuje kako bi probudio naučni pristup kod mladih i kako bi se razvila i učvrstila razmena sa Francuskom. Božić je prisutnima rekao da je saradnja Petnice i Francuske na visokom nivou, te zahvalio svima koji su učestvovali u građenju njegove dosadašnje karijere.

Spomenik Vasku Popi u restoranu “Poslednja šansa”

Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda usvojila je inicijativu Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika, da se podigne spomenik pesniku Vasku Popi u restoranu “Poslednja šansa” u Tašmajdanskom parku. “Vasko Popa živeo je preko puta poznatog beogradskog parka Tašmajdan i svoje dane provodio je u poznatom gradskom restoranu ‘Poslednja šansa’. Odatle je potekla ideja Gorana Vesića da se u saradnji sa Udruženjem književnika Srbije pokrene inicijativa za podizanje spomenika istaknutom pesniku u tom kultnom lokalu, gde bi svako mogao da sedne i čita njegove pesme”, obrazložila je na sednici predsednica Komisije Andrea Radulović.
Vasko Popa rođen je u Grebencu kod Bele Crkve. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu. Upisao je Filozofski fakultet u Beogradu, dok je školovanje nastavio na Univerzitetima u Bukureštu i Beču. “Njegova prva zbirka pesama ‘Kora’ smatra se, uz ’87 pesama’ Miodraga Pavlovića, početkom srpske posleratne moderne poezije. Slaganjem usmenog nasleđa, igara i zagonetki Vasko Popa stvorio je poseban pesnički jezik moderne srpske poezije. Pisao je u sažetom modernističkom stilu koji je dugovao nadrealizmu i narodnoj tradiciji, ne oslanjajući se na socijalistički realizam koji je dominirao u istočnoevropskoj književnosti posle Drugog svetskog rata – istakla je Radulovićeva.
Posle prve zbirke pesama, usledile su zbirke “Nepočin polje”, “Sporedno nebo”, “Vučja so” i mnoge druge. Vasko Popa jedan je od najprevođenijih pesnika bivše Jugoslavije, takođe je bio i kandidat za Nobelovu nagradu. Preminuo je 1991. godine i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Vremeplov: Rođen Jovan Cvijić

Na današnji dan 12. oktobra 1865. godine rođen je srpski naučnik, geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Geografskog društva u Beogradu (1910). Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju (1919-20) (“Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje”, “Balkanska pitanja”, “Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja”).

Vremeplov: Rođena Nadežda Petrović

U Čačku je 12. oktobra  1873  rođena srpska slikarka Nadežda Petrović, čije je delo snažno uticalo na razvoj modernog srpskog slikarstva. Od oko 200 njenih sačuvanih slika, neke se svrstavaju među najbolja dela u srpskoj likovnoj umetnosti – “Resnik”, “Autoportret”, “Notr Dam”, “Bulonjska šuma”. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i organizator prvih umetničkih izložbi.

Vremeplov: Kolumbo stupio na tlo Novog sveta

Na današnji dan 12. oktobra 1492. godine  španski moreplovac Kristofor Kolumbo prvi put je stupio na tlo Novog sveta. Nakon 33 dana plovidbe od Kanarskih ostrva, njegova posada iskrcala se na Bahamska ostrva, sa uverenjem da su stigli u Aziju. 

Vremeplov:  Posmrtni ostaci Vuka Karadžić preneti u Beograd

U Beograd su 12. oktobra 1897. iz Beča preneti posmrtni ostaci Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika, i sahranjeni u porti Saborne crkve. 

Vremeplov: Umro Anatol Frans

Na današnji dan 12. oktobra 1924. godine umro je francuski pisac Anatol Frans, jedan od velikana francuske književnosti s kraja XIX i početka XX veka, koji je za života dobio sve počasti kojima se jedan pisac može nadati. Bio je član Francuske akademije i dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1921. (“Zločin Silvestra Bonara”, “Pobuna anđela”, “Taida”, “Epikurov vrt”, “Ostrvo pingvina”).

Vremeplov: Martin Luter odbio da se odrekne svojih teza

Nemački verski reformator Martin Luter, optužen za jeres, odbio je 12. oktobra 1518. godine da se odrekne svojih teza pred papskim izaslanikom kardinalom Tomazom Kajetanom. Duboko pogođen trgovinom indulgencijama (papski oprost) Luter je 1517. na vrata crkve u Vitenbergu okačio svojih 95 teza o preuređenju katoličke crkve i pozvao na javnu raspravu. Taj događaj smatra se početkom reformacije. 

Ombudsman: Suzbijati praksu dečijih brakova

Povodom 11. oktobra, Međunarodnog dana devojčica, zaštitnik građana Zoran Pašalić istakao je  da se u društvu ruše rodni stereotipi, ali je ukazao da zbog opstajanja prakse ranih dečjih brakova suzbijanjem ove pojave moraju ozbiljno da se pozabave nadležni organi. “I društvo i država formiraju ambijent u kome se krše rodni stereotipi, društveno nametnute i očekivane uloge, a devojčicama omogućava da život i buduća zanimanja planiraju prema ličnim interesovanjima, sposobnostima i talentima”, naveo je Pašalić u saopštenju.
On je istakao da se posebno treba pozabaviti problemom sklapanja dečjih brakova koji nisu nepoznanica ni u 21. veku i ukazati na negativne posledice koje to može da izazove. “Zbog toga, opstajanjem prakse ranih dečjih brakova u našoj zemlji moraju ozbiljno da se pozabave organi socijalne zaštite, obrazovnog i zdravstvenog sistema. Prerani brakovi i vanbračne zajednice ne mogu se opravdati tradicijom ili običajnim pravom među određenim nacionalnim zajednicama, jer deca koja su gurnuta u rane brakove ostaju uskraćena za osnovna ljudska prava. Upravo zbog tih i dalje jakih tradicionalnih shvatanja, devojčice trpe nasilje u adolescentnom uzrastu, što se posle nastavlja i u bračnoj zajednici. U posebno osetljivom položaju su romske devojčice, jer usled rane udaje, a samim tim i ranog rađanja, napuštaju obrazovni sistem i rad na sebi”, istakao je zaštitnik.
Zaštitnik građana navodi da će reagovati u svakom takvom slučaju o kojem dobije saznanja i zahtevati od organa vlasti da pokažu šta su preduzeli iz svoje nadležnosti. “Ova loša praksa mora se suzbijati, da bi se devojčicama u riziku otvorila perspektiva za obrazovanjem, razvojem i napredovanjem”, poručio je Pašalić.

Skupljali pare za lečenje deteta preminulog pre četiri godine

Drastičan primer zloupotrebe humanitarnih akcija za lečenje u inostranstvu zabeležen je ovih dana u Beogradu, a prikupljan je novac za “lečenje” deteta preminulog još 2014. godine, pišu Novosti. Kad su pozvonili na vrata, lažni humanitarci nisu znali da su pred stanom profesorke Mile Stajević, dečjeg hirurga u Institutu za majku i dete “Dr Vukan Čupić”. “Došla mi je na vrata žena iz humanitarne organizacije XYZ koja skuplja pare za lečenje bolesne dece i njihovo slanje u inostranstvo”, priča profesorka Stajević . Kada je zatražila da vidi otpusnu listu, žena joj je dala. “Vidim prepoznatljivi logo Instituta. Na kraju piše EXITUS LETALIS (smrtni ishod), obelodanila je Stajević. “Da sada pošaljem dopis humanitarnim organizacijama da nam samo na mom odeljenju treba kao hleb pet špric pumpi koje koštaju po 1.000 evra svaka, rekli bi da tražim svoju korist u nabavkama. Preko RFZO je poslato 800 dece na lečenje i analize prošle godine, a to svi negiraju. Ne branim državu ali u tim komisijama sedimo mi koji smo najstručniji u svojim oblastima”, napisala je na društvenoj mreži profesorka Stajević revoltirana mahinacijama u prikupljanju pomoći za lečenje u inostranstvu.
Lekari koji učestvuju u radu Budžetskog fonda za lečenje u inostranstvu u utorak su upozorili da pojedinci, laici za medicinu, pokušavaju da ispolitizuju ovu oblast, a doktori koji leče te pacijente ukazuju na još jedan problem – da se novac za lečenje u stranim klinikama i kad je sve “finansijski čisto”, na žalost pacijenata i porodica, često prikuplja uzaludno. Samo zbog nade roditelja, koja je svakako, razumljiva ali i medicinski neutemeljena, pišu Novosti.

Veliki problem: Odlazak pedijatara u inostranstvo

Kako je “Blic” ranije pisao, prošlogodišnji podaci pokazuju da našu zemlju godišnje napusti oko 400 lekara zbog rada u inostranstvu, a situaciju dodatno otežava i to što je prosečna starosna dob specijalista čak 55 godina. Takođe, lekarska komora Srbije godišnje izda oko 800 sertifikata dobre prakse, koji su lekarima potrebni da bi radili u inostranstvu. Otprilike polovina njih odlazi u gastarbajtere, a polovina sertifikate traži kako bi privremeno radila u inostranstvu, do mesec ili dva, u okviru raznih studijskih programa i prakse.
Podaci Udruženja pedijatara Srbije pokazuju da da u školskim dispanzerima u Beogradu ima oko 63 odsto pedijatara jer decu školskog uzrasta mogu da prate i lekari opšte medicine. Takođe, čak četvrina medicinskih sestrara i tehničara u narednih pet godina vidi sebe u inostranstvu, pokazalo je istraživanje Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut. Zabrinjavajuće deluju podaci da između 60 i 70 odsto lekara svih specijalističkih grana za pet do osam godina odlazi u penziju, ostajemo bez pedijatara i hirurga, a već nemamo anesteziologe, radiologe i patologe.

Srpskim studentima sa Kosova uskraćene tranzitne vize kroz Bugarsku

Putovanje studenata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u Istanbul krajem oktobra, dovedeno je u pitanje zbog odbijanja konzulata Bugarske u Nišu, ali i ambasade ove zemlje u Prištini, da im izdaju tranzitne vize, za pasoše Koordinacione uprave. Studentska ekskurzija treba da bude realizovana u periodu od 24. do 29. oktobra, a od 115 do sada prijavljenih, potrebna je 51 tranzitna bugarska viza, za studente koji imaju pasoše Koordinacione uprave. Nakon administrativne “šetnje” od konzulata Bugarske u Nišu, preko ambasade u Prištini i odgovora da ne mogu da im se izdaju vize jer kasne sa procedurom, iako su čitavih mesec dana pokušavali da stupe u kontakt i apliciraju na vreme, sledeća adresa na kojoj će potražiti pomoć je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije.
Student prorektor Nemanja Biševac objašnjava za Radio “Kontakt Plus” da su 1. septembra počeli sa prijavom za putovanje, a već 4. septembra obratili su se konzulatu Bugarske u Nišu, obzirom da su prethodnih godina izdavali vize za pasoše Koordinacione uprave za studente Prištinskog univerziteta. Međutim, kaže on, od kada je novi konzul u Nišu stupio na dužnost krajem jula ove godine, usmerava ih na Prištinu. Problem je, navodi, što sa ambasadom Bugarske u Prištini već mesec dana, tačnije od 4. septembra pokušavaju da stupe u kontakt, odlazili su i lično, ali im je rečeno da kasne i da ne postoji način da im izdaju vize. – Međutim, uvidom u svu našu prepisku i dokumentaciju vidi se da smo mi već 4. septembra najavili da su nam potrebne vize, ali nisu želeleli da nas saslušaju – kazao je Biševac.
Nakon toga, obratili su se ambasadi Bugarske u Beogradu i predočili problem, gde im je rečeno da će kontaktirati ambasadu u Prištini i da će im se neko uskoro javiti. Međutim, ni tu ništa nisu uspeli da urade, a 1. oktobra im je javljeno da vize ne mogu da im izdaju pre novembra, uz objašnjenje da kasne sa procedurom, iako su ovu, prvu povratnu informaciju, dobili čitavih 25 dana od prvog poziva.
Studenti su pomoć tražili i od oficira za vezu Srbije u Prištini, gradonačelnika Severne Mitrovice, Kancelariji EU na Kosovu, kao i ministru administracije i lokalne samouprave u ostavci Ivanu Todosijeviću, koji je takođe dobio odgovor da studenti kasne sa procedurom i da je nemoguće da dobiju vize. Zbog svega toga, pomoć uputiće i pismo ministru spoljnih poslova Srbije Ivici Dačiću. – Naši studenti na ovaj način obespravljeni, da nemamo prava na slobodu kretanja, na usavršavanje – rekao je Biševac.
Kazao je i da su prošle godine studenti Filozofskog fakulteta išli u Grčku i da nije bilo nikakvih problema za vize, a ove godine, studenti Ekonomskog fakulteta bili su u Bugarskoj, i konzulat Bugarske u Nišu je bez ikakvih problema u jednom danu primio zahteve, obradio ih i izdao vize za studente. Međutim, kaže on, tada je nadležan bio prethodni konzul, tako da sada ne znaju u čemu je problem, “ali očigledno da niko ne želi da nas sasluša, osim naših predstavnika i kolega”. On je naveo i da je o problemu obaveštena i krovna studentska organizacija SKONUS, jer je osim turizma, u planu ekskurzije i poseta pojedinim fakultetima. – Neizdavanje tranzitnih bugarskih viza zbog kašnjenja sa procedurom ne može biti izgovor, s obzirom na to da smo mesec dana pokušavali da kontaktiramo nadležne, ali nismo dobili nikakav odgovor – navodi on, i ističe da je sada celo putovanje dovedeno u pitanje.

About the Author

admin