Vesti – 13/14.10.2018.

APV: Prva šansa za deset doktora nauka

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, prof. dr Zoran Milošević, uručio je u četvrtak 10 ugovora u cilјu angažovanja nezaposlenih doktora nauka, kroz projekte na nekoj od visokoškolskih ili naučnoistraživačkih ustanova na teritoriji AP Vojvodine. U okviru programa „Pravo na prvu šansu“, za čiju realizaciju je Pokrajinska vlada preko Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost izdvojila 12 miliona dinara, ove godine je 10 doktora nauka iz Vojvodine dobilo posao. Čestitajući kandidatima, koji su dobili posao na godinu dana, resorni sekretar prof. dr Zoran Milošević je naglasio da su kandidati koji su dobili prvu šansu uspešno metodološki ovladali problemima u okviru svojih naučnih oblasti.
 „Izuzetno je važno da ovi mladi lјudi, osim što su bili dobri na odbranama svojih doktorata, dobiju šansu i kroz potencijalni rad u okviru naučno-istraživačkih projekata i nastave. Ja verujem da će oni pokazati ne samo svoje znanje, nego i umešnost i na taj način preporučiti sebe da poslodavcu, ovoga puta fakultetima, pokažu da zavređuju šansu za radno angažovanje na fakultetima i institutima u okviru Univerziteta u Novom Sadu i drugim visokoškolskim institucijama akreditovanim na prostoru AP Vojvodine“, rekao je Milošević. Javni konkurs za realizaciju akcije „Pravo na prvu šansu“ bio je otvoren od 16. jula do 15. septembra 2018. Na konkurs se javilo ukupno 12 kandidata, a njih desetoro dobilo je mogućnost da predložene projekte realizuju na Filozofskom fakultetu, Pravnom fakultetu, Medicinskom fakultetu, Prirodno-matematičkom fakultetu, Fakultetu tehničkih nauka, Građevinskom fakultetu u Subotici, Naučnom institutu za prehrambene tehnologije, Fakultetu za sport i turizam TIMS, Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu i na Učitelјskom fakultetu Univerziteta Edukons.

CERN: Otvorena vrata svima koji se bave naukom i tehnologijama

“Čuveni CERN-ov naučno-istraživački kompleks nalazi se u Švajcarskoj, u predgrađu Ženeve i sasvim sigurno predstavlјa jedno od najpoželјnijih mesta naučno-istraživačkih hodočašća. To je utemelјeno u činjenici da ova institucija ne samo deklarativno, nego i praktično, realizuje politiku uklјučivanja veoma joj potrebne svetske naučne zajednice u rad, uz transparentnost i otvorenost – osnovne principe u delovanju za opšte dobro. Dakle, ne samo naučnicima prestižnih reputacija, već i svima koji se bave naukom i tehnologijama, a zainteresovanima za ova istraživanja, vrata CERN-a su otvorena. CERN nije samo centar za nuklearna istraživanja. Danas ima i šire značenje i oblike delovanja, koji uklјučuju i edukaciju, prenos znanja i iskustava na mlađe generacije. Istraživanja jesu i dalјe centralna stvar kojom se ova institucija bavi, i to istraživanja ne samo nukleusa – jezgra atoma, već i svega ostalog, još manjeg. Tako se danas mnogo dublјe prodire u strukturu materije nego što je to bilo moguće pre 50 godina. Akronim CERN danas znači i, E – edukacija, R- risrč-istraživanje i N, za nove tehnologije koje proizilaze iz istraživanja CERN-a”, kaže magistar i trenutno doktorand fizike Dragana Rodić, takođe profesorica ovog predmeta u novosadskoj Gimnaziji „Laza Kostić“ i Srednjoj građevinskoj školi u Novom Sadu.

Mogu li đačke ekskurzije da budu jeftinije?

Zbog niza incidenata sa turističkim agencijama i nastavnicima prilikom putovanja đaka u inostranstvo, na ekskurziju van zemlje od sledeće školske godine moći će da idu samo učenici četvrte godine srednje škole. Sedmaci i osmaci moći će da putuju i u Republiku Srpsku. Međutim, putovanja u Srbiji neretko su za roditelje skuplja od odlazaka u inostranstvo. Mogu li ekskurzije i rekreativne nastave da budu jeftinije? Sedam dana u Soko banji košta blizu 200 evra. Šest dana u Pragu oko 80. Zašto su đačka putovanja toliko skuplja od privatnih?
Direktor beogradske OŠ “Vuk Karadžić” Uroš Momčilović kaže da je relativno šta je skupo, ali da u  svakom slučaju treba imati na umu da realizacija ovakvih programa uključuje i dodatne troškove koji se na prvi pogled možda ne vide. “Stručna veća daju predlog savetu roditelja, savet roditelja može da se složi sa tim predlogom, on se analizira, ako ima potrebe da se nešto izmeni to se sve uradi i kada se usaglasimo oko plana putovanja raspisuje se javna nabavka”, objašnjava Momčilović.
Ekskurzije će možda biti jeftinije uz nova pravila, poručuju iz nadležnog ministarstva. Samo četvrta godina srednje škole ići će u inostranstvo, a učenici sedmog i osmog razreda moći će da idu i u Republiku Srpsku. “Biće veća ponuda odnosno veća potražnja samim tim što će više učenika putovati Srbijom, računajući treću godinu i to sigurno ima svoj deo i segment u ceni. Ali, ono što je najvažnije i što ministar stalno pominje i insistira to je formiranje učeničkih zadruga pri školama, koje bi jednim delom bile organizatori ekskurzija”, napominje Vesna Nedeljković iz Ministarstva prosvete. U cenu đačkih putovanja ulazi i naknada za nastavnike, budući da rekreativne nastave i ekskurzije nisu obavezne ni za đake ni za nastavnike. O visini tih naknada, uglavnom, odlučuje Savet roditelja.

JUTA: Pravilnik zahteva dodatne usluge, a to … košta

Direktor JUTA (Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije) Aleksandar Seničić, međutim, sumnja da ekskurzija u Srbiji košta 200 evra, ali ne isključuje tu mogućnost. “Pričamo o rekreativnoj nastavi koja traje sedam dana – to je ipak malo drugačije. Kada govorimo o putovanjima i ekskurzijama, pre svega moramo da kažemo da sve ono što nas obavezuje pravilnik Ministarstva prosvete, znači moramo imati dodatne usluge kao što su lekari, animatori, vodiči”, ističe Seničić.
Najčešće se u javnim nabavkama precizira koji hotel je odabran, poručuju iz turističkih agencija. Problem može da nastane kod rezervacije datuma. “Imamo problem sa tim da hotel ne može svim agencijama potvrditi taj objekat u istom terminu i tu relativno ima problematike koja na neki način utiče na povećanje cene, s obzirom na to da postoji veća potražnja samim tim može porasti i sama cena objekta”, ukazuje direktor JUTA.

Knjiga “Krokodil peva” nagrađena u Frankfurtu

Knjiga “Krokodil peva”Vesne Aleksić, sa ilustracijama Maje Veselinović dobila je na najvećem sajmu knjiga na svetu u Frankfurtu oznaku “White Ravens” (Beli gavranovi) za 2018. godinu, javio je izdavač “Kreativni centar”. Ova oznaka znači da će knjiga ući u katalog Međunarodne biblioteke za decu u Minhenu (International Youth Library), u kojem se preporučuju najbolje knjige za decu i mlade iz celog sveta. Žiri je u obrazloženju, između ostalog, naveo sledeće: “Vesna Aleksić kombinuje svoj topli pripovedački stil, inspirisan srećnim detinjstvom devojčice Danice, s dramatičnim tonovima kojima nagoveštava rastuću tenziju u njenoj porodici. To je još jedan od razloga zašto je ova knjiga za decu dobila toliko nagrada u Srbiji.” Oznaku “White Ravens” dobijaju knjige koje zaslužuju pažnju zbog univerzalnih tema o kojima govore, zbog svoje izuzetnosti, kao i zbog inovativnog umetničkog ili literarnog stila i dizajna. Knjige moraju da zadovoljavaju visoke kriterijume u vezi s jezikom, sadržinom i umetničkim utiskom, moraju da inspirišu, provociraju i uspostavljaju nove tokove u književnosti.
Katalog “White Ravens 2018” biće predstavljen 11. oktobra na Sajmu knjiga u Frankfurtu (10-14. oktobar), kada će svaki izdavač čija se knjiga našla u katalogu dobiti svoj primerak. Na Međunarodnom sajmu knjiga za decu u Bolonji u proleće 2019. godine sve nagrađene knjige biće izložene na štandu Međunarodne biblioteke za decu. Ovogodišnji katalog sadrži 200 naslova iz 59 zemalja. Svake godine stručnjaci za književnost iz Međunarodne biblioteke za decu u Minhenu biraju nove knjige iz celog sveta koje smatraju posebno značajnim. Spisak tih dela objavljuje se u katalogu “White Ravens”, prvi put štampanom 1993. godine. Tri izdanja “Kreativnog centra” dobila su do sada prestižnu oznaku “White Ravens”: “Koga se tiče kako žive priče” Dejana Aleksića za 2015. Godinu “Leto kada sam naučila da letim” Jasminke Petrović za 2016. godina i sada “Krokodil peva” Vesne Aleksić.
Izdavači iz celog sveta svake godine šalju odabrane knjige Međunarodnoj biblioteci za decu. Sve te knjige ostaju u fondu biblioteke. Digitalni katalog (www.childrenslibrary.org) sadrži 3.557 knjiga na 60 jezika iz 84 zemlje. Pretraga je moguća po ključnoj reči, godini u kojoj je knjiga odabrana da uđe u katalog, po zemlji iz koje dolazi, jeziku na kojem je objavljena itd.

Obnova dvorca Hertelendi: Moguć boravak za 100 mališana

Direktor Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine Nedeljko Kovačević, predsednik opštine Novi Bečej Saša Maksimović i zamenik direktora „PRO-ING“ DOO za projektovanje i inženjering iz Novog Sada potpisali su ugovor o izradi projektno tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i dogradnju postojećih objekata i izgradnju novih objekata u okviru kompleksa dvorca Hertelendi u Bočaru. Vrednost ugovora je 9.759.600,00 dinara, dok je rok za izradu tehničke dokumentacije 145 dana. Saša Maksimović, predsednik opštine Novi Bečej, izrazio je zahvalnost Upravi za kapitalna ulaganja i direktoru Kovačeviću na razumevanju i podršci koju pružaju opštini Novi Bečej u realizaciji navedenog projekta i rekao:
– Zaista je neskriveno zadovoljstvo što se ova tema pomerila sa „mrtve tačke“, jer će dati neki novi život Bočaru, a od izuzetnog značaja je za opštinu Novi Bečej. Kako je dodao, iskreno se nada da će dvorac postati mesto kojim će se građani te opštine dičiti, a ne tema koja će nastaviti da se provlači kroz medije u negativnom kontekstu. – Pokrajinska vlada, na čelu sa predsednikom Igorom Mirovićem, preko Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, a na inicijativu Opštine Novi Bečej, rešena je da projekat konačno privede kraju i nameni deci predškolskog i nižeg školskog uzrasta – zaključio je Kovačević.
Dvorac Hertelendi izgrađen je u Bočaru početkom dvadesetog veka. Od Drugog svetskog rata do 2005. godine u dvorcu je bila smeštena psihijatrijska bolnica. Od momenta kada je ukinuta ova ustanova, objekat je napušten i prepušten propadanju. Tokom 2011. godine započeti su radovi na sanaciji, adaptaciji i dogradnji objekta koji su imali za cilj promenu njegove namene u objekat za smeštaj i rad sa decom omete u razvoju. Do realizacije projekta, međutim, nije došlo.
Novi višenamenski kompleks će obuhvatiti različite sadržaje namenjene deci predškolskog i nižeg školskog uzrasta, kako bi se stvorili adekvatni uslovi za realizaciju programa edukacije, odmora i rekreacije, socijalizacije i boravka u prirodi krajnjih korisnika.
Predviđena je rekonstrukcija postojećih objekata i izgradnja novih. U njima će biti sobe za smeštaj oko 100 mališana, pri čemu će nekoliko soba biti prilagođeno za smeštaj dece s posebnim potrebama. U kompleksu će biti učionice, prostorija za rekreaciju s odgovarajućom opremom, restoran, kuhinja i sanitarni čvorovi. Pored navedenog biće uređeno i dvorište kompleksa.

Stubovi prosvete sačuvali nacionalni identitet

Istražujući, promišlјajući i pišući istorijat stubova srpske prosvete u Osmanskom carstvu, odnosno rekonstruisanjem života škola, u periodu koji obuvata 110 školskih godina, bila sam fascinirana pre svega odgovornošću tadašnje države Srbije, požrtvovanošću nastavnika tih škola i bistrinom dece koja su ih pohađala kao i postojanošću njihovih  roditelјa, rekla je dr Aleksandra Novakov na promociji svoje knjige Stubovi srpske prosvete – Srpske srednje škole u Otomanskom carstvu 1878–1912 u Matici srpskoj u Novom Sadu.
U knjizi koja osvetlјava rad Bogoslovije u Prizrenu, Srpske gimnazije u Carigradu, Srpske gimnazije „Dom nauke“ u Solunu, Srpske muške gimnazije i učitelјske škole u Skoplјu, Srpske muške gimnazije u Bitolјu i Srpske gimnazije u Plјevilјima, dr Novakov čitalalačkoj publici predočava kako se Srbija u kontinuitetu od 1885. godine brinula o svojim sunarodnicima u Staroj Srbiji i Makedoniji i bez obzira na promene vlada pa čak i dinastija, mislila strateški i imala cilј od koga nije odstupala.
Kralјevina Srbija je učenicima obezbeđivala hranu i odelo, udžbenike i krov nad glavom, bili su blagodejanci te države, kaže dr Novakov. Nastavnici, suplenti, profesori, dodaje, su rado odlazili u Osmansko carstvo da predaju u srpskim gimnazijama. Kako je podsetila, bili su tu Miloš Perović, Petar Kočić, Stevan Dimitrijević, Valerijan Pribićević, Vasa Stajić… Filigranskom preciznoću opisujući, ne samo složene istorijske prilike toga doba, dr Novakov je iscrtala kako portrete prosvetnih delatnika, tako i žrtvu roditelјa koji su svoju decu, nakon četiri razreda osnovne škole, sa 10–11 godina upućivali na dalјe školovanje u stotinama kilometara udalјene gimnazije, da žive u internatu i da ih i po dve godine ne vide. S druge strane, tu su i portreti dece želјne znanja, marlјive i inteligentne, od kojih su mnogi postali intelektualci u pravom smislu te reči i graditelјi jednog novog sveta, nakon oslobođenja od turskih vlasti.
O značaju gimnazija može se govoriti i u cifrmama, kaže dr Novakov. Kako je dodala, za vreme Velike istočne krize u Osmanskom carstvu radilo je pet srpskih osnovnih škola i Prizrenska bogoslovija, a dve godine pre oslobođenja, tačnije školske 1910. godine Srbi su imali 262 škole sa 9.947 učenika i 414 prosvetnih radnika. Sigurna sam da je ovakav rezultat postignut zahvalјujući ulozi koju su imale srpske srednje škole u Carstvu, koje su zapravo bile nosioci i stubovi srpske prosvete, kazala je dr Novakov.
Osim prosvetnog značaja, ove škole u Osmanskom carstvu imale su važnu ulogu i u pripremanju srpskog naroda za oslobođenje od turske vlasti jer su pre svega sačuvale nacionalni identitet stanovništva. Zahvalјujući smišlјenoj i dobro organizovanoj akciji srpske države i njihovih delatnika, srpsku vojsku je veliki deo naroda Stare Srbije i Makedonije dočekao kao oslobodioce, a ne kao zavojevače. Pisati o istorijatu srpskih škola, koje kao takve više ne postoje, kao o imaginarnim znakovima kraj našeg istorijskog puta, podsećanje je na dug i obavezu prema srpskim pregaocima iz prošlosti koji su svoju aktivnost, znanje i umešnost usmerili ka stvaranju i opstanku obrazovno-vaspitnih institucija, čime su dali trajan doprinos svom narodu, zaklјučuje dr Novakov. Upravo iz tih razloga, dodala je, „ova moja knjiga predstavlјa pokušaj da se sačuva sećanje na važnost poduhvata i na ličnosti koje su učestvovale u svemu tome”… 

“Stubovi srpske prosvete”: I svedočanstvo i primer

Suzana Rajić, jedan od recenzenata knjige Srpske srednje škole u Otomanskom carstvu 1878–1912, istakla je da je autorka svoju doktorsku disertaciju pretočila u ovu vanrednu knjigu koja osvetlјava istorijski period u kojem je  međunarodno tek priznata Srbija imala manje stanovnika, nego što je ostalo Srba van njenih granica i u kojem je ta mlada država obespravlјenom srpskom živlјu u Otomanskoj carevini nudila kroz škole nešto dragoceno, mada ju je to godišnje koštalo više nego čitav školski sitem u zemlјi. Po oceni recenzenta profesora dr Dejana Mikavice knjiga pruža istorijske dokaze da je na ovako, po njemu, izuzetno skup način, bilo moguće održati nacionalnu svest srpskog naroda ostalog van granica srpske države.

Jedinstveni javni akvarijum u Kragujevcu

U skopu Prirodno- matematičkog fakulteta u Kragujevcu nalazi se prvi i za sada jedini javni akvarijum u okviru jedne naučne institucije u Srbiji. Otvoren je 1999. godine a ceo kompleks danas je prerastao u Centar za ribarstvo i očuvanje biološke raznovrsnosti kopnenih voda. Akvarijum koji se nalazi u okviru Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu jedini je javni akvarijum u Srbiji koji sadrži različite slatkovodne i morske vrste riba, životinja i biljka, kako sa našeg podneblja tako i sa različitih krajeva sveta.
“To je važno iz prostog razloga što ljudi koji žive na ovim prostorima treba da se upoznaju šta u našim rekama i jezerima živi i to je značajan deo kolekcije koji zauzima čitav taj ulazni deo Akvarijuma. Jednu važnu celinu čine i tropski predeli odnosno ribe i drugi živi organizmi iz tropskih krajeva. Ovde se nalazi i kolekcija vodozemaca i gmizavaca kako sa naših prostora tako i sa toplijih područja. Imamo i morski akvarijum koji predstavlja najosetljivije eko sisteme mora i okeana. To su koralni grebeni i oni zaista privlače veliku pažnju posetilaca”, izjavio je prof. dr Vladica Simić- upravnik “Akvarijuma”.
Ranije su akvarijumi imali javnu svrhu za prikazivanje životinjskog i biljnog sveta koji živi u vodama dok danas savremeni akvarijumi imaju i funkciju očuvanja biološke raznovrsnosti ugroženih vrsta u veštačkim uslovima. “Život u slatkim vodama nestaje najbrže u odnosu na druge tipove eko sistema. Naš cilj je da se neke vrste riba i drugih vodenih organizama koje su u prirodi veoma ugrožene, kojima čak i preti opasnost da nestanu, gde više i nemate mogućnost da ih očuvate u prirodnom staništu prebacimo u akvarijumske uslove, uslove zatočeništva ali sa namerom da se one očuvaju i reprodukuju”, dodao je Simić. Sa više od dve stotine akvarijuma i terarijuma čija ukupna zapremina vode iznosi 60 hiljada litara ovaj jedinstveni prostor privlači i sve veći broj posetilaca koji žele da se upoznaju sa biljnim i životinjskim svetom ispod vode.

Vakcinacija protiv gripa od sledeće nedelje

Kamioni sa više od 240.000 doza vakcine protiv gripa, koju su nabavili Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje, stigli su noćas i tokom jutra u Srbiju, saznaje RTS. Narednih dana Institut Torlak organizovaće raspodelu vakcina po domovima zdravlja, a vakcinacija počinje od ponedeljka. Građani Srbije poslednjih nedelja obolevaju od respiratornih i stomačnih infekcija sličnih gripu, ali gripa još nema. Nadležni poručuju da je upravo sada vreme da se razmišlja o vakcinaciji
Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije “Batut” dr Verica Jovanović kaže da je država obezbedila dovoljne količina besplatnih vakcina i da bi trebalo da se vakcinišu sve rizične grupe, pre svega hronični bolesnici i stariji od 65 godina. “Jako je važno da to budu i trudnice i hronični bolesnici koji imaju kardiovaskularna oboljenja, metaboličke poremećaje, dijabetes, zatim svi oni koji se nalaze u riziku a stariji su od šest meseci”, ističe dr Jovanović.
Vakcine su trovalentne, odnosno, sadrže tri soja virusa gripa. Dr Jovanović napominje da je reč o sojevima koji su se pojavljivali i prethodnih sezona, i da ih sadrže vakcine koje se primenjuju globalno. “To su sojevi AH1N1, AH2N3 i soj B. Takođe, želim da podsetim da se radi o inaktivisanoj vakcini i da je potrebno dve do tri nedelje od primanja da bi se postigla zaštita”, kaže direktorka “Batuta”. Dr Jovanović ukazuje da se svake godine potroši više od 90 odsto nabavljenih količina i apeluje da građani već od sledeće nedelje posete domove zdravlja i da se vakcinišu.

Vremeplov: Rođen Stevan Todorović

Na današnji dan 13. oktobra  1832. rođen srpski slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Izradio oko 300 portreta savremenika, među kojima Kornelija Stankovića, Đure Daničića, Vladana Đorđevića, kraljice Natalije.

Vremeplov: Marija Kiri otkrila radijum

Marija Kiri Sklodovska otkrila je  element koji je 13. oktobra  1898. dobio naziv radijum. Tim otkrićem postavljeni temelji nauke o radioaktivnosti.

Vremeplov: Rođen Đerđ Lukač

Na današnji dan 13. oktobra 1885. Rođen je mađarski filozof i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio ministar u vladi Imrea Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.

Vremeplov: Rođen Samjuel Beket  

U Dablinu je 13. oktobra 1906. rođen irski književnik Samjuel Beket, uz Joneska i Ženea najznačajniji predstavnik “teatra apsurda”. 1969. dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Vremeplov: Vartolomejska noć

Na današnji dan 13. oktobra 1519. rođena francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, kćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija. Posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu 1572. izvršen pokolj više hiljada protestanata, poznat kao Vartolomejska noć.

Vremeplov: Protestantima ista prava kao i katolicima

Francuski kralj Anri IV potpisao je 13. oktobra 1598. Nantski edikt, kojim se protestantima priznaju ista prava kao i katolicima. Edikt, neprijateljski primljen od katolika, ukinuo Luj XIV 18. oktobra 1685.

Vremeplov: Umro Lafonten

Francuski  pesnik i basnopisac Žan de Lafonten umro je 13. oktobra 1695. godine. Ogledao se u svim književnim rodovima, ali je u istoriju književnosti ušao delom “Basne” objavljenim u 12 knjiga. 1684. izabran za člana Francuske akademije.

Vremeplov: Demosten izvršio samoubistvo

Najveći govornik starog veka Demosten izvršio je 14. oktobra 322. p.n.e.  samoubistvo ispivši otrov. Kao vođa antimakedonske stranke u Atini proslavio se govorima protiv Filipa II Makedonskog, “filipikama”. Njegovi govori, od kojih je sačuvano oko 40, smatraju se obrascem govorničke veštine. 

Vremeplov: Nemci streljali 6.000 civila iz Kraljeva

Nemci su u Drugom svetskom ratu 14. oktobra 1941. streljali oko 6.000 civila iz Kraljeva i okoline zbog njihove podrške pokretu otpora.

Vremeplov: Umro Marko Murat

U Dubrovniku je 14. oktobra 1944. godine  umro  slikar Marko Murat, prvi pravi i dosledni plenerista u srpskom slikarstvu. Od 1894. bio nastavnik crtanja u Beogradu i značajno uticao na stvaranje “Beogradske škole”. Jedan od osnivača umetničkog društva “Lada” i Umetničke zanatske škole u Beogradu. 

Vremeplov: Martin Luter King dobio Nobelovu nagradu

Nobelovu nagradu za mir 14. oktobra 1964. dobio je  američki borac za ljudska prava crnaca Martin Luter King.

Vremeplov: Nagib Mahfuz

Egipćanin Nagib Mahfuz je 14. oktobra  1988.  postao prvi arapski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost. 

Svaka treća devojka u Srbiji neželjeno dodirivana

Svaka treća devojka u Srbiji doživljava neželjeno dodirivanje, a gotovo 80 odsto mladih doživelo je neki oblik seksualnog uznemiravanja, pokazuju rezultati istraživanja “Mladi i iskustvo seksualnog uznemiravanja” koje je sproveo Autonomni ženski centar. Kako je saopšteno, najeksplicitnije oblike seksualnog uznemiravanja, neželjeno priljubljivanje, dodirivanje i unošenje u lice ili samododirivanje muškaraca po intimnim delovima tela, doživela je svaka treća devojka u Srbiji.
Dok je najčešći oblik seksualnog uznemiravanja, koji je doživela svaka druga devojka u Srbiji, zviždanje, slanje poljubaca i oblizivanje. “Devojke su značajno češće od mladića izložene pojedinačnim oblicima seksualnog uznemiravanja i mnogo više njih ume da prepozna određena ponašanja kao takva. Istraživanje je takođe pokazalo da mladi vrlo često ne umeju da imenuju ponašanja koja spadaju u seksualno uznemiravanje”, kaže Sanja Pavlović iz AŽC-a.
Anketiranje mladih za istraživanje obavila je agencija Ninamedia u junu ove godine. U istraživanju je učestvovalo 602 žena i muškaraca starosti između 18 i 30 godina iz Beograda, Niša i Novog Sada.

Neprimereni nadimci za 8 od 10 devojaka i za samo jednog od 10 mladića

Najčešći vid seksualnog uznemiravanja u Srbiji koji doživljavaju mladi je nazivanje neprimerenim nadimcima poput “lutko”, “zlato”, “cico” što doživljava osam od 10 devojaka. Slične neprimerene nadimke doživljava samo jedan od 10 mladića, dok slanje poljubaca, zviždanje i oblizivanje doživljava svaka druga devojka i svaki šesti mladić.  Neželjene poruke i telefonske pozive seksualnog sadržaja dobija šest od 10 devojaka i tri od 10 mladića.

Šta je seksualno uznemiravanje?

Na pitanje koje oblike ponašanja prepoznaju kao seksualno uznemiravanje, 95 odsto mladih navelo je “neželjeno dodirivanje, priljubljivanje”, 90 odsto njih navelo je “neželjene pozive i poruke seksualnog sadržaja”, 84 odsto ispitanih smtra da je to “slanje poljubaca, oblizivanje, zviždanje”, a 53 odsto njih da je to “obraćanje neprimerenim nadimcima”. “Srbija je tek od prošle godine ovakva i slična ponašanja kvalifikovala kao krivično delo polno uznemiravanje za koje je zaprećena novčana ili kazna zatvora do šest meseci.Važno je da znamo da devojke i žene različito reaguju na ove oblike seksualnog nasilja, ali i da sve radnje sa seksualnom konotacijom koje čine da se osećamo poniženo ili uplašeno jesu krivično delo”, dodaje Sanja Pavlović.

AŽC: Zaštićena od seksualnog uznemiravanja

Aktivnosti koje AŽC u saradnji sa drugim ženskim organizacijama u Srbiji pokreće sa porukom “Zahtevam da budem ZAŠTIĆENA od seksualnog uznemiravanja” imaju za cilj da u javnosti otvore problem tolerancije društva na oblike seksualnog uznemiravanja, posebno insistirajući na tome da se na fakultetima u Srbiji unapredi zaštita studentkinja i studenata od ovog oblika nasilja.

Dečaka za vreme nastave okrznuo metak iz vazdušne puške!

Vazdušna puška slučajno opalila i okrznula učenika OŠ “22. decembar” u Donjoj Trepči kod Čačka. Kako prenose mediji, do incidenta je došlo prošlog petka na sekciji streljaštva koju je predvodio nastavnik tehničkog. – Tačno je da se to dogodilo ali na svu sreću đak nije povređen već ga je olovna kuglica samo zakačila. Dečaka je pregledao lekar i ustanovio da nema posledica, a Policijska uprava iz Čačka je izvršila uviđaj – rekla je direktorka škole Vesna Urošević za Glas zapadne Srbije. Ona je dodala da je nastavnik koji je tada brinuo o đacima “korektan pedagog”.

Slučaj “Malčanskog berberina” ponovo otvorio važno pitanje

Slučaj “Malčanskog berberina”, višestrukog silovatelja dece kome je smanjena kazna i pušten je na slobodu, a zakon mu ne može ništa iako javno vreba žrtve na društvenim mrežama, otvorio je pitanje da li registar pedofila treba da bude javno dostupan. Ninoslav Jovanović osuđen je zbog toga što je jednu devojčicu (12) silovao, a drugu pokušao da siluje, prethodno ih ošišavši. To je učinio dok je bio na uslovnoj slobodi posle zatvorske kazne od 9,5 godina, takođe za silovanje i prevare. On je sada zakonski slobodan čovek, sve dok ne ponovi krivično delo, a stručnjaci uopšte ne sumnjaju da će to učiniti. Najgore je to što mu zakon ne može ništa, iako javno vreba žrtve na društvenim mrežama i ostavlja komentare koji asociraju na njegova gnusna dela.

86 pedofila u tajnom registru

Roditelji dece se zbog ovakvih slučajeva pitaju da li registar pedofila, koji se vodi od 2015. po “Marijinom zakonu”, treba da bude javno dostupan. Taj zakon donet je, inače, na inicijativu Slobodana Jovanovića, oca male Marije, koju je manijak silovao i ubio. U registar je do sada upisano 86 osoba koje su u poslednje tri godine počinile seksualne delikte protiv maloletnika. – Registar sadrži ime i prezime osuđenog, matični broj, adresu prebivališta, podatke o zaposlenju, podatke od značaja za fizičko prepoznavanje (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude, podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog. Podaci iz posebne evidencije vode se trajno i ne mogu se brisati – kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija koja je zadužena za registar. Nažalost, registar nije javan, već određene podatke iz njega mogu dobiti samo nadležni državni organi, dok su ustanove i preduzeća koja rade sa maloletnim licima dužna da preko njega provere zaposlene koji zasnivaju radni odnos. –
Najveći paradoks našeg društva je to da danas možete videti ko koliko duguje za struju i takvi podaci su javni, ali ne možete da vidite ko je seksualni zlostavljač deteta. Jedna od inicijativa Fondacije “Tijana Jurić” je bila da registar seksualnih zlostavljača dece mora biti javan, ali došli smo do toga da su nam rekli da je to trenutno nemoguće. Mene sada da pitate zbog čega, ne znam i niko to ne može da mi kaže. Samo zahvaljujući pojedinim medijima danas možemo čuti ko su ti ljudi, gde su i ko da obrati pažnju. S obzirom na to da su pedofili često povratnici, javan registar bi bio logično rešenje – kaže Igor Jurić. Jurić podseća da je Slobodan Jovanović, otac male Marije Jovanović, tvorac “Marijinog zakona” koji je vrlo bitan u našoj sudskoj praksi, inicirao javan registar pedofila. – Rekao sam i Slobodanu Jovanoviću i ponavljam da potpuno podržavamo tu inicijativu i želimo da javan registar pedofila zaživi jer je to vrsta preventive. Još ću razgovarati s njim jer želimo da damo maksimalnu podršku tome – poručio je Jurić.

Podaci iz evidencije mogu se  dati sudu, javnom tužiocu i policiji

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija kažu da se podaci iz evidencije mogu dati sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom. – Uz obrazložen zahtev, podaci se mogu dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. Podaci iz posebne evidencije mogu se dati i inostranim državnim organima. Državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnim licima, dužni su da zatraže podatak da li je osoba koja treba da zasnuje radni odnos, odnosno obavlja poslove sa maloletncima, upisana u posebnu evidenciju – obrazlažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Mnoge zemlje Evrope imaju javne registre pedofila, kao što je slučaj sa Poljskom, Belgijom, Norveškom i Makedonijom. Pojedine države u SAD imaju javne registre ne samo pedofila, već svih seksualnih prestupnika, čija su imena i adrese dostupne na internet sajtovima.

Dve devojčice pregazio kombi u dvorištu vrtića u Rumi

Dve petogodišnje devojčice pregazio je juče kombi za dostavu hrane u dvorištu vrtića ”Kockica” u Rumi, a kako saznaje ”Blic”, jedna od njih je hitno prevežena u Institut za zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu gde su joj konstatovani prelomi kostiju lica, dok je druga devojčica zbrinuta u Domu zdravlja Ruma zbog lakše povrede usne i puštena je kući.  “Devojčica je na sreću u stabilnom stanju i nije životno ugrožena a konstatovane su joj teške telesne povrede glave u vidu preloma kostiju lica. Ona je u svesnom stanju i nalazi se pod stalnim nadzorom lekara u intenzivnoj nezi Odeljenja dečije hirurgije”, objasnila je u izjavi za ”Blic” portparolka Instituta dr Andrea Đuretić. Kako saznajemo, incident se desio oko 11 sati u samom dvorištu vrtića ”Kockica” gde je kombi za dostavu hrane Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje ”Poletarac” u čijem sastavu se nalazi pomenuti vrtić, došao da dopremi obroke za mališane. Ovu informaciju potvrdili su nam u Policijskoj upravi u Sremskoj Mitrovici gde kažu za ”Blic” da su inspektori izvršili uviđaj na licu mesta, te da je u saradnji sa nadležnim tužilaštvom u toku detaljna istraga povodom ovog incidenta. Nezvanično saznajemo da se nesreća dogodila naočigled tridesetak mališana koji su se u to vreme igrali u dvorištu vrtića.

About the Author

admin