Vesti – 16.10.2018.

Goč: Šarčević otvorio seminar “Naučni kontakt ili igrom do nauke”

Na Goču je 14. oktobra otvoren mini istraživački seminar “Naučni kontakt ili igrom do nauke”, koji promoviše interdisciplinarnost, odnosno “STEM” obrazovanje. Na seminaru, koji je otvorio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, učestvuje 40 učenika sedmog i osmog razreda osnovnih škola u Kruševcu, Jagodini, Kragujevcu i Čačku, koji su talentovani za matematiku i fiziku i pokazuju posebno interesovanje za proširivanje znanja iz tih oblasti. Kada je reč o fizici, učenici će moći da ispituju UV zračenje na Goču, baviće se obnovljivim izvorima energije, meteorologijom i astronomijom. Zaljubljenici u matematiku baviće se vezom između te naučne discipline i društvenih igara, kao i vezom matematike i umetnosti.
Ministar je posetio i OŠ “Stefan Nemanja” u Studenici, odnosno njeno istureno odeljenje u Rudnu, za koje je Ministarstvo kupilo mini bus, kako bi đaci, a to je osam učenika i tri predškolca, imali siguran prevoz od kuće do škole.

Gase visoke škole, osnivaju akademije

Skoro sve visoke škole strukovnih studija će biti grupisane u akademije, a očekuje se da će najveći deo posla biti završen do sledećeg upisnog roka. Ovo je za “Novosti” najavio prof. dr Branislav Jeremić, potpredsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i predsednik Saveta za reformu visokih strukovnih škola. On je naveo da su kriterijumi grupisanja usvojeni na sednici Saveta za reformu visokih strukovnih škola, a među njima su teritorijalna pripadnost, kompatibilnost programa… – Ne mogu se spojiti, na primer, škole iz Bujanovca i Subotice ili tehnička i medicinska škola, pa makar bile u istom gradu – pojašnjava profesor Jeremić.
Kada je reč o konkretnim primerima, Jeremić navodi da će visoke škole sa teritorije Kosova i Metohije koje privremeno rade u Leposaviću i Zvečanu biti integrisane sa fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. – Zasada se radi na postavljanju strukturnih elemenata za proces integracije visokih škola u Srbiji. Dobro je što već postoji iskustvo iz procesa integracije Beogradske poslovne škole i Visoke poslovne školestrukovnih studija u Blacu. To je pilot-projekat ministarstva, a iskustva iz njega će znatno skratiti vreme formiranja akademija strukovnih studija – kaže Jeremić.
Takođe, ranije je najavljivano da će svakako biti spojene Medicinska škola u Ćupriji i Medicinska škola u Beogradu. A gde će biti sedište i kako će sve to tehnički izgledati, prof. Jeremić pojašnjava: “Sedište akademije će biti na adresi visoke škole koja je uspešnija po svim faktorima – broju studenata, prihodima, kvalitetu nastavnog osoblja, studijskim programima…”
Isturena odeljenja neće postojati, već će akademiju činiti ravnopravni odseci, umesto visokih škola koje ulaze u sastav akademije. Što se tiče najava da će neke visoke škole biti integrisane sa fakultetima, Jeremić kaže da će to biti mali broj: “Razlog je, sa jedne strane, nepostojanje škole sa sličnim akreditovanim studijskim programima u okruženju gde se škola nalazi, a sa druge, potpuna kompatibilnost sa studijskim programom fakulteta iz neposredne blizine kao i dosadašnje zajedničko korišćenje raspoloživih resursa visoke škole i fakulteta poput laboratorija, nastavničkog kadra…”
Profesor Jermić se nada da će sve biti završeno do sledećeg upisnog roka, ali dodaje da u ovakvoj vrsti posla uvek treba očekivati nepredviđene prepreke administrativne prirode kao i teško prihvatanje promena zaposlenih zbog straha od novog što dolazi, ali i zbog inercije da se zadrže lične privilegije koje proističu iz stare organizacije, pišu “Novosti”.

Jeremić: Ostaće samo kvalitetni profesori

Reorganizacija škola, izaziva i strah kod nastavnog kadra da će ostati bez posla. Ima li razloga za strepnju i da li će biti viškova? – Nastavu će izvoditi samo kompetentan nastavni kadar, koji uz to ispunjava i uslov standarda za opterećenje brojem časova, što je i jedna od prednosti formiranja akademija. Postoji manjak kadra za izvođenje nastave iz stručnih predmeta. Sa druge strane, nedovoljan je broj profesora koji imaju radno iskustvo iz oblasti iz koje drže nastavu i koji su uspostavili saradnju sa privredom. Inače, praksa je na gotovo svim našim visokoškolskim ustanovama slaba tačka – pojašnjava Jeremić.

Oko 45.000 doktorskih disertacija u srpskim bibliotekama

U univerzitetskim bibliotekama u Srbiji čuva se oko 45.000 doktorskih disertacija, ali nema preciznih podataka, piše današnja “Politika”. Kako objašnjava list, u biblioteci “Svetozar Marković” Univerziteta u Beogradu registrovano je oko 32.000 disertacija, u Biblioteci Matice srpske u Novom Sadu oko 9.000, u Univerzitetskoj biblioteci “Nikola Tesla” u Nišu 3.000, a u Biblioteci Univerziteta u Kragujevcu 1.100, dok ostali univerziteti imaju manji broj disertacija, ali zajedno ne manje od hiljadu. Ipak, napominje “Politika”, procenjuje se da ih nema više od 45.000, jer su neki radovi u dve biblioteke istovremeno, a ima i disertacija odbranjenih na inostranim univerzitetima i poklonjenih radova stranaca.
Najstarije disertacije odbranjene na Univerzitetu u Beogradu su iz 1907-1909. godine, navodi “Politika” ističući da Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” u svom trezoru čuva i starije disertacije naših čuvenih naučnika odbranjene na inostranim univerzitetima. U toj biblioteci, kako dodaje, nalazi se oko 200 doktorskih disertacija odbranjenih na Univerzitetu u Beogradu od 1905. do 1941. godine, a da je do sada 146 ovih disertacija digitalizovano.
U Univerzitetsku biblioteku “Svetozar Marković” stižu sve disertacije odbranjene na Univerzitetu u Beogradu, a “Politika” ističe da ih je 2016. stiglo 1.000, što je znatno više nego godinu dana ranije kada ih je stiglo oko 700, odnosno 2017. kada ih je stiglo 500. Kako su doktorski radovi u javnosti smatrani kao zgodni za prepisivanje bez citiranja, “Politika” podseća da je u Srbiji pre nekoliko godina uvedena obaveza da svaka disertacija ima i svoju elektronsku verziju, te je danas moguće čitati sve doktorske disertacije odbranjene posle 2013. na sajtovima naših univerzitetskih biblioteka.

Održana konferencija „COST Connect“

Konferencija „COST Connect“ posvećena održivoj energiji u dunavskom regionu (COST Connect – Sustainable energy in the Danube Region) održana je u Beogradu, 10. oktobra 2018. godine. Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Viktor Nedović ocenio je da COST važan alat za istraživače u Srbiji i regionu Dunava. Nedović koji je i koordinator Prioritetne aktivnosti 7 Dunavske strategije rekao je tom prilikom da se nada da će saradnja sa COST udruženjem biti nastavlјena i u drugim naučnim oblastima i novim aktivnostima. Na konferenciji je govorio i direktor COST asocijacije Ronald de Bruin. COST Connect predstavlјa seriju interaktivnih radionica koje omogućavaju učesnicima da razvijaju ideje i izgrađuju jače istraživačke mreže. Ovakav tematski pristup podstiče saradnju učesnika COST akcija sa relevantnim akterima u oblasti istraživanja i inovacijar zličitih naučnih oblasti u podunavskom regionu.

Deseti put “Čistije i zelenije škole u Vojvodini”

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice raspisao je  Javni poziv za učešće u programu „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ u školskoj 2018/2019. godini.  
Više na  http://www.puma.vojvodina.gov.rs/etext.php?ID_mat=9348

Matić: Za uspeh u budućnosti neophodne digitalne veštine

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, povodom Evropske nedelje programiranja, poručila je deci i mladima da razvijaju digitalne veštine, jer će im one biti neophodne kako bi bili uspešni u profesijama budućnosti. U obraćanju učenicima beogradskih osnovnih škola, koji su prisustvovali času vršnjačke edukacije iz programiranja u Matematičkoj gimnaziji, Matić je navela da će u budućnosti devet od deset radnih mesta zahtevati digitalne veštine. “Čak i ako ne razmišljate o tome da jednog dana postanete programeri, poznavanje i razumevanje principa kodiranja pomoći će vam da budete napredniji u obrazovanju i na poslu, a algoritamsko razmišljanje pomoći će vam i u rešavanju životnih problema”, rekla je Matić. Napomenula je i da tehničke i prirodne nauke nisu dovoljne za uspešnu 4. industrijsku revoluciju, te da je važno steći i kulturni i moralni kompas kroz izučavanje društvenih nauka.
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u saradnji sa Matematičkom gimnazijom, organizovalo je program vršnjačke edukacije u okviru kojeg su talentovani učenici osmog razreda te gimnazije održali prezentacije za đake šestog razreda iz pet beogradskih osnovnih škola: “Isidora Sekulić”, “Radojka Lakić”, “Drinka Pavlović”, “Vladislav Ribnikar” i “Kralj Petar Prvi”. Ministarstvo je pozvalo i druge škole, institucije, kao i kompanije da se pridruže ovogodišnjoj Evropskoj nedelji programiranja – Code Week, koja se pod sloganom “Oživljavanje ideja” obeležava u celom svetu od 16. do 21. oktobra.
Republika Srbija svake godine aktivno učestvuje u ovoj inicijativi, pridružujući se evropskoj digitalnoj zajednici, i visoko je rangirana na listi zemalja učesnica prema broju i kvalitetu organizovanih događaja. Akcija je pokrenuta 2013. godine, na inicijativu mladih savetnika Digitalne agende EU, sa ciljem promocije programiranja i digitalne pismenosti, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Dramatične posledice odluke studenata da odu iz zemlje

Posledice odlaska mladih iz Srbije su složene i dalekosežne, rekla je  ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović i naglasila da je upravljanje migracijama mladog visokoobrazovanog stanovništva jedan od prioritetnih zadataka Vlade Srbije. Đukić Dejanović je istakla da se trenutni efekti odliva mladog stanovništva ogledaju u promeni ukupnog broja i strukture stanovništva i istovremeno upozorila na dugoročne efekte koji su, kako je naglasila, daleko nepovoljniji. “Emigraciona područja, koja već zaostaju u ekonomskom razvoju dodatno će osiromašiti u demografskom, fertilnom, radnom, kulturnom, intelektualnom i svakom drugom pogledu”, rekla je ministarka na panelu „Okviri javnih politika i koordinacija ključnih aktera relevantnih za migracije i razvoj” održanom u okviru konferencije „Migracije i razvoj: dijaspora u fokusu”.
Đukić Dejanović je podsetila da su rezultati istraživanja sprovedenog početkom godine pokazali da trećina studenata u Srbiji planira da ode u inostranstvu posle završenih studija, a da polovina njih ne planira da se vrati u zemlju. Ministarka je ukazala da je istraživanje, u kojem je učestvovalo više od 11.000 studenata, pokazalo i da više od 90 odsto ispitanika ima punu podršku roditelja za odlazak u inostranstvo, kao i da oko 70 odsto njih ima rodbinu ili prijatelje u drugim zemljama. “To što svaki drugi student ne planira da se vrati u Srbiju je zabrinjavajući podatak i govori nam da oni verovatno razmišljaju da nema nade da će se stvari u našoj zemlji popraviti”, kazala je Đukić Dejanović.
Kako je rekla, kao glavne razloge za odlazak studenti su navodili nemogućnost nalaženja posla u struci (27,3 odsto), slabo plaćen posao u struci (21,3 odsto) i nizak životni standard (20,1 odsto), dok su istovremeno kao ključne prednosti života u inostranstvu istakli lakše nalaženja posla u struci (27,6 odsto) i bolje plaćen posao u struci (24,3 odsto).
Studenti bi najradije otišli u Nemačku (24,2 odsto), SAD (11,2 odsto) Švajcarsku (10,7odsto), Austriju (8,7odsto) i Norvešku (6,3 odsto). Više od polovine studenata (51,6 odsto) ne bi napustilo Srbiju ako bi im bio obezbeđen posao u struci, a skoro četvrtina studenata je izjavila da ništa ne može da promeni njihovu odluku da odu iz Srbije. Istraživanje je pokazalo i da je više od trećine studenata koji žele da napuste Srbiju iz južne i istočne Srbije. Ministarka je ukazala i na podatak da je u istraživanju među studentima učestvovalo čak 64,6 žena, a 35,4 odsto muškaraca. “To nameće razmišljanje da će odluka studenata da odu iz zemlje ozbiljno ugroziti produkcioni i reprodukcioni potencijal na lokalnom i nacionalnom nivou i da može intenzivirati negativne demografske tendencije koje dominiraju na našim prostorima”, naglasila je Đukić Dejanović.
Prema njenim rečima, oni koji sada planiraju da napuste Srbiju u proseku imaju 28, 7 godina, a svaki peti među njima ima diplomu fakulteta ili visoke škole. Ministarka je ocenila da je upisnu politiku na fakultetima treba uskladiti sa stvarnim potrebama tržišta rada i to se nameće kao neminovnost u razvoju savremene Srbije. “Razvijena tržišta rada nisu dovoljna garancija da će u scenariju budućih migracija biti mesta za ponudu visokoobrazovanih ljudi iz Srbije i predstavljaju izazov za svakog potencijalnog migranta”, ukazala je Đukić Dejanović.
Na panelu je učestvovala i zamenica komesara Komesarijata za izbeglice i migracije Svetlana Velimirović koja je istakla da je kada je usvajana Strategija za upravljanje migracijama insistirano na tome da se obuhvate sve komponente migracija uključujući i razvojnu komponentu i jačanje komunikacije sa dijasporom. Kako je rekla, Komesarijat ima nekoliko zadataka koji se odnose na sprovođenje Strategija i Zakona o upravljanju migracijama, a jedan od njih je prikupljanje podataka, praćenje i izveštavanje o upravljanju migracijama. “Tada je prepoznato da je, da bi se doprinelo razvoju zemlje, potrebno prikupljati podatke o migracionim tokovima. Komesarijat ima zadatak da analizira i izveštava o politikama migracija i sprovođenju mera koje donosi vlada”, navela je Velimirović.
Konferencija „Migracije i razvoj:dijaspora u fokusu” organizovana je sa ciljem da se utvrde polazne osnove za koordinaciju ključnih aktera u društvu kako bi se jačale veze sa iseljeništvom i dijaspora što efikasnije uključila u razvojne procese u matičnoj zemlji.

“Art Kvart – Start” i ove godine u pet delova Novog Sada

Umetnički kursevi “Art Kvart – Start” namenjeni su svim omladincima uzrasta od 14 do 18 godina, a sastoje se od pet sekcija, u pet različitih delova grada, koji paralelno stvaraju, nakon čega se spajaju i gde nastaje zajedničko umetničko delo. Sekcije će voditi školovani umetnici, članovi udruženja Novo kulturno naselje, a ovo je peta godina u kojoj se organizuju ove sekcije. U njima je prethodnih godina učestvovalo više od dve stotine mladih umetnika u najavi iz Novog Sada i okoline. Svi zainteresovani, uzrasta od 14 do 18 godina mogu da se prijave da učestvuju u sekciji po izboru (dramska, muzička, plesna, filmska i vajarska), putem e-mail adrese: artkvartstart@gmail.com  a sekcije će biti održane na sledećim lokacijama: 1) Likovna i vajarska sekcija – Detelinara, 2) Plesna sekcija – Novo naselje, 3) Filmska sekcija – Liman, 4) Dramska sekcija – Centar i  5) Muzička sekcija – Adamovićevo naselje
“Art Kvart – Start” za ciljeve ima decentralizaciju sadržaja za mlade, uključivanje mladih iz perifenih delova grada u kulturne i edukativne programe kao i upućivanje mladih jednih na druge. Takođe cilj je podizanje nivoa svesti i edukacija mladih o negativnim posledicama diskriminacije i agresivnog ponašanja, kroz teorijske diskusije i kreativno izražavanje. Projekat je podržan od strane Gradske uprave za sport i omladinu – Kancelarija za mlade Novi Sad i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Tinejdžer kojeg su svi napustili posle 8 godina dobio struju i … magare, uskoro i novu kuću

Šesnaestogodišnji Jovan Nikolić koji nakon smrti oca, od aprila ove godine, živi potpuno sam u staroj trošnoj kući bez struje i vode, napokon će ugledati bolje dane. U sredu uveče, sijalica je posle osam godina ponovo zasvetlela u njegovom domu, a buka bagera i mašina koja ga je u četvrtak ujutro probudila, ostavila ga je bez daha kada je saznao da je nepoznati donator uplatio novac da se Jovanu sagradi nova kuća. Dobri i humani ljudi ispunili su mu i veliku želju da ponovo dobije magarca od koga planira da se izdržava prevozeći ljudima seno i ogrev ili prevozeći turiste u obilazak do Vrmdžanskog jezera, pišu “Novosti”.
Ovaj nimalo lak posao, u kome neizmerno uživa, Jovan je naučio prethodnih godina, kada mu se otac razboleo, pa je sav teret pao na njegova nejaka leđa. Jovanova majka je porodičnu kuću napustila još dok je bio mali, preudala se i zasnovala novu porodicu, a pre par godina udala se i otišla iz sela i njegova sestra. Jovan i njegov otac snalazili su se kako su znali i umeli, a zbog velikih dugova za dažbine koje nisu mogli da isplate, morali su da prodaju magarca i ovce, zbog čega dečak i danas žali. – Imali smo ovce, koze i magarence Stanču. Sa Stančom i dvokolicom prevozio sam seno i drva. Preko leta sam vozio goste od kafane u selu do Vrmdžanskog jezera. Dok sam radio sa Stančom otac se nije brinuo ni o čemu. Nije mogao da radi i da mi pomaže, bio je mnogo bolestan. Imao je šećernu bolest i često je padao u komu. Srećan sam što sam dobio opet ovcu i magarca i nadam se da ću od toga moći da obezbedim sebi osnovne uslove za život – ispričao je za “Novosti” Jovan.
Ne govori ovaj mladi momak o tome koliko je teško živeti u kući u kojoj nema ničega što može da mu olakša život, poput kupatila, veš-mašine, kompjutera ili televizora. Srećan i zadovoljan zbog pomoći koja stiže sa svih strana nakon što je priča o njemu potresla Srbiju, veruje u bolje dane i jasno zna čime želi da se bavi.
Selo ne želi da napusti, tu je, veli, porastao, tu su ljudi koje voli. Završio je osnovnu školu, ali sa srednjom nije nastavio, jer mu obaveze ne ostavljaju prostora za to, a i, kako sam kaže, “priroda” je njegov budući životni poziv. – Radim po selu. Zovu me ljudi da im pomognem oko drva, sena ili stoke. Ne bih voleo da idem u školu, voleo bih da čuvam stoku, da imam ovce, da živim od onoga što nam nudi priroda. Zasada imam samo jednog magarca, jednu ovcu i prase koje moram da hranim. Za njih moram da kupujem hranu jer ne mogu da je proizvedem. Imam neke njive, ali nemam čime da ih obrađujem – priča Jovan.
Zaposleni u Centru za socijalni rad u Sokobanji, koji sada brinu o dečaku, pokušavali su u više navrata da ga nagovore da ode da živi u neku od hraniteljskih porodica, nudeći mu da sam izabere grad u Srbiji u koji će da se preseli, ali nije pristao na to. Direktor Centra za socijalni rad Vladimir Pavlović kaže da se Centar trudi na sve načine da pomogne Jovanu, te da uz novčanu socijalnu pomoć on dobija i jednokratnu pomoć i pakete hrane koje priprema Crveni krst.

Vremeplov: Umro Mihailo Petrov

Na današnji dan 16. oktobra 1983. godine umro je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedna od vodećih ličnosti sveta umetnosti u Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.

Vremeplov: Jovan Pavle II prvi neitalijanski papa posle 456 godina

Poljski kardinal Karol Vojtila izabran je 16. oktobra 1978. za 264. poglavara rimokatoličke crkve kao prvi neitalijanski papa posle 456 godina, pod imenom Jovan Pavle II.

Vremeplov: Rođen Noa Vebster

Na današnji dan 16. oktobra 1758. rođen je američki filolog i leksikograf Noa Vebster, simbol leksikografske tradicije u Sjedinjenim Američkim Državama. Objavio je 1806. svoj prvi rečnik engleskog jezika “Compendious Dictionary of the English Language”, a 1828. Rečnik koji i sada nosi njegovo ime. Izuzetno obimni “potomci” Vebsterovih rečnika smatraju se najboljim rečnicima engleskog jezika.

Vremeplov: Ukinut  kuluk

Srpski knjaz Miloš Obrenović na današnji dan 16. oktobra 1837.  ukinuo je kuluk – besplatan rad seljaka koji su koristili seoski kmetovi, nahijske starešine i sveštenstvo. U tome se preterivalo, što je bilo povod za odmetanje seljaka u hajduke. Kuluk je više puta zabranjivan, ali su ukazom Knjaza Miloša ukinuti svi njegovi vidovi, osim kuluka za održavanje puteva i mostova. 

Vremeplov: Rođen Ginter Gras

Nemački pisac Ginter Gras rođen je 16. oktobra 1927. Svetski uspeh postigao je već prvim romanom “Limeni doboš”. Na ciničan i brutalan način prikazao je nemačko građanstvo u  vreme nacizma. Izrazito je aktivan u javnom životu savremene Nemačke. Iako je sve vreme javno ispoljavao naglašeno levičarske stavove, ispostavilo se da je bio pripadnik SS formacija tokom Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani “Limbur”, “Pseće godine”, “Lokalna anestezija”, “Susret u Telgteu”, “Široko polje”, novela “Mačka i miš”, drame “Poplava”, “Plebejci uvežbavaju ustanak”, zbirke pesama “Čvorište pruga”, “Ispitan”. 

Vremeplov: Le Duk Tou odbio Nobelovu nagradu

Nobelova nagrada za mir dodeljena je 16. oktobra 1973. državnom sekretaru SAD Henriju Kisindžeru i njegovom partneru u pregovorima Le Duk Tou, ali je političar Severnog Vijetnama odbio nagradu.

Vremeplov: Rođen Judžin O’Nil

Američki pisac Judžin Gledston O’Nil, tvorac moderne američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936 rođen je 16. oktobra  1888.. Njegove drame odlikuju realizam i žestina koja katkad prerasta u brutalnost. Drame i trilogija “Elektri priliči crnina”, u kojoj je klasičnu grčku temu o Edipu primenio na moderan svet, odnosno američko društvo u vreme građanskog rata, doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame “Iza horizonta”, “Ana Kristi”, “Sva božja deca imaju krila”, “Veliki bog Braun”, “Car Džons”, “Dugo putovanje u Evropu”, “Žudnja pod brestovima”.

Vremeplov: Rođen Oskar Vajld

Na današnji dan 16. oktobra 1854 rođen je engleski pisac irskog porekla Fingal O’Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld. Bio je poznat kao osoba koja se podsmeva društvenim konvencijama. Držao je da je umetnost autonomna i amoralna. U zatvoru u Redingu, u kojem je dve godine izdržavao kaznu zbog homoseksualizma, napisao je “Baladu o redinškoj tamnici” i duboko iskren životni obračun “De Profundis”. Posle izlaska iz zatvora 1897, pod imenom Sebastijan Melmot živeo je u Parizu u kojem je umro 1900. Ostala dela: roman “Slika Dorijana Greja”, komedije “Važno je zvati se Ernest”, “Lepeza ledi Vindermir”, “Idealan muž”, zbirka priča “Zločin lorda Artura Sejvila i druge priče”, drame “Saloma” (na francuskom), “Vera”, “Vojvotkinja od Padove”.

Milošević: Sve četiri  prijave otmice dece bile lažne

Pripadnici MUP-a preduzeli su sve mere i radnje iz svoje nadležnosti na rasvetljavanju svih okolnosti prijavljenih pokušaja otmica dece u petak u Novom Pazaru i Rumi, izjavio je u subotu  Ranđel Milošević, iz Uprave policije i dodao da je temeljnim proverama utvrđeno da je u sva četiri slučaja reč o lažnim prijavama.
On je precizirao da je novopazarska policija u vezi sa prijavom otmice 10-godišnjeg dečaka utvrdila da navodi o događaju sa dvojicom mladića u crvenom automobilu nisu tačni. Dečak je u razgovoru sa roditeljima i nadležnim službama izjavio da je zakasnio na čas sa odmora i da bi opravdao kašnjenje setio se priče koju je prethodni dan čuo o navodnim pokušajima otmica u Novom Pazaru iz razgovora učiteljice i njegove majke.
U vezi sa prijavom pokušaja otmice 11-godišnje devojčice kojoj je, takođe, navodno mladić iz crvenog automobila nudio čokolade i insistirao da uđe u vozilo, pregledom video nadzora utvrđeno je da se pokušaj otmice nije dogodio. Takođe i sedmogodišnja devojčica koju je navodno stariji čovek nudeći joj slatkiše pokušao da namami u beli kombi naknadno je navela da je izmislila događaj i da je prethodnih dana čula priču u školi od drugara, dodao je Milošević.
Osim ovih slučajeva u Novom Pazaru i u Rumi, primljena je i prijavu pokušaja otmice 15-godišnje devojčice, ali je utvrđeno da je vozilo prošlo pored nje i da nije bilo nikakvog ni fizičkog, ni verbalnog kontakta. “Ističemo da policija postupa u svim prijavljenim slučajevima sa velikom pažnjom i odmah preduzima sve neophodne mere na utvrđivanju okolnosti događaja. Takođe još jednom apelujemo na sve, posebno na roditelje i nastavnike, da ne šire neproverene informacije koje dovode do uznemirenja javnosti, a pre svega same dece”, napomenuo je Milošević.

Devojčica crtala na betonu, pregazio je kombi: Majka šokirana

Dve petogodišnje devojčice pregazio je u petak 12. oktobra kombi za dostavu hrane u dvorištu vrtića “Kockica” u Rumi: jedna od njih je zadobila prelom kostiju lica, a druga je srećom samo povredila usnu, saznaje “Blic”. I dok je lakše povređena devojčica puštena na kućno lečenje, teže povređena petogodišnjakinja je, kažu lekari, van životne opasnosti. – Devojčica je na sreću u stabilnom stanju i nije životno ugrožena, a konstatovane su joj teške telesne povrede glave u vidu preloma kostiju lica. Ona je u svesnom stanju i nalazi se pod stalnim nadzorom lekara u intenzivnoj nezi Odeljenja dečje hirurgije – objasnila je u izjavi za “Blic” portparolka Instituta dr Andrea Đuretić.
Kako saznajemo, incident se desio u petak oko 11 sati u samom dvorištu vrtića “Kockica” gde je kombi za dostavu hrane Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje “Poletarac”, u čijem sastavu se nalazi pomenuti vrtić, došao da dopremi obroke za mališane. Ovu informaciju potvrdili su nam u Policijskoj upravi u Sremskoj Mitrovici gde kažu za “Blic” da su inspektori izvršili uviđaj na licu mesta, te da je u saradnji sa nadležnim tužilaštvom u toku detaljna istraga povodom ovog incidenta koji se, kako saznajemo, desio naočigled tridesetak mališana koji su se u to vreme igrali u dvorištu vrtića.
Majka povređene devojčice Ljiljana Pelić kaže za “Blic” da joj je ćerka stabilno, da je svesna i da komunicira sa njom i lekarima, ali da izgleda strašno. – Sva je u zavojima, ima poderotine po licu, jedno joj je oko zatvoreno. Strašno kako mi dete izgleda. Dobija lekove protiv bolova i za smirenje i samo se molimo bogu da sve bude u redu – priča nam uplakana Ljiljana. Kaže da je za detalje o nesreći čula od roditelja dece koja su se igrala u dvorištu kada se dogodio incident. – Roditelji mi kažu da su sva deca šokirana. Gledala su kako im drugarice udara vozilo i kažu da je krvi bilo na sve strane. Kako smo mi saznali, ćerka nam je sa drugaricom čučala i crtala nešto po betonu kada je naišao kombi i verovatno ih vozač nije video. Drugarica je na sreću videla kombi i uspela da se izmakne, pa ju je vozilo samo okrznulo i ona je pala na travu, a moju ćerku je udario direktno. Na sreću da nije vozio brzo i ne smem ni da zamislim šta bi se tada desilo. To je sve što za sada znamo – objašnjava nam Ljiljana. Dodaje i da se nada da će ova nesreća sada poslužiti kao nauk nadležnima da obezbede taj deo dvorišta u kome se igraju deca. – Istina je da čovek ne razmišlja o tome da nešto može da se desi u dvorištu vrtića. Pa, gde će nam deca biti bezbedna ako ne u vrtiću? Nadam se da će sada razdvojiti taj deo dvorišta od igrališta i da deca više tamo neće moći da odlaze – kaže nam Ljiljana.
Upitana gde su bile vaspitačice koje su trebale da čuvaju decu, naša sagovornica nam je kratko rekla da je čula da su se baš u tom trenutku razdvojile kako bi opomenule decu da ne idu ka nekoj visokoj travi u dvorištu. – Kako sam čula, jedna vaspitačica je otišla da opomene decu da ne idu u neku travu, a druga je u tom trenutku otišla do dece koja su bila na toboganu, da ih opomene da budu pažljiva jer su se igrala na njemu. Jedna od njih je sa mojom ćerkom od kada je krenula u vrtić, a druga vaspitačica je nedavno došla i moram da priznam da do sada nismo sa njima imali negativnih iskustava – priča nam Ljiljana uz napomenu da je sada na nadležnima da utvrde čija je to bila odgovornost i ko je kriv za tu nesreću.
Načelnik Opštinske uprave Ruma Dušan Ljubišić priča za “Blic” da su svi šokirani vešću da su u dvorištu vrtića povređene devojčice koje, kako kaže, nikako ne mogu biti krive za to što se desilo. – Jako smo potreseni i šokirani. U stalnom smo kontaktu sa roditeljima povređenih devojčica i učinićemo sve kako bismo im pomogli. Jako mi je žao što se to desilo. Na svu sreću, devojčice su dobro, što je najvažnije, a možete biti uvereni da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da utvrdimo kako je došlo do nesreće i da odgovorni budu kažnjeni. Ono što je sigurno jeste da deca nisu kriva – naglašava Ljubišić.

Terzić mahao uplatnicama, zaboravio da je na uplatnici i … datum!

“Ja sam uplatio prve četiri rate”, izjavio je u prošli utorak Dragiša Terzić, predsednik Skupštine opštine Arilje, govoreći u jutarnjem programu TV Prva o plaćanju ekskurzije na koju su on i njegova supruga išli sa lokalnim maturantima. Nekoliko dana kasnije, ovoj televiziji dostavio je uplatnicu kao dokaz, međutim, datum na nalogu za uplatu pokazuje da je uplata izvršena dan pre gostovanja u ovom jutarnjem programu. Najveća prašina se podigla oko toga što se ne zna šta se dogodilo sa gratis mestima namenjenim učenicima slabijeg imovnog stanja, te svi smatraju da su dobri, a siromašni đaci ostali kod kuće, a da su njihova besplatna mesta zauzeli čelnik opštine i njegova supruga. Zbog toga Terzić uplatnicama pokušava da dokaže da je “čist”. Terzić je u utorak rekao da je uplatio četiri rate za ekskurziju, a na jednoj od njih nalazi se vreme uplate, koje pokazuje da je izvršena u ponedeljak pre podne, dakle, dan pre pojavljivanja na televiziji, kada je ispričao svoju verziju događaja. Maturanti ariljske gimnazije na višednevnu ekskurziju na sever Italije otputovali su 29. septembra, a vratili se minulog vikenda. Zanimljivo je upravo to da je jedna od četiri rate uplaćena dan pred izlazak u medije, odnosno tokom prvog radnog dana nakon što su se vratili sa putovanja. Dakle, predsednik opštine na put je otišao i sa njega se vratio, a da je uplatio 30 odsto pune cene. Njegova supruga, takođe. – Nije malo, ja sam mogao za 740 evra sa svojom suprugom da odem na mnogo lepo putovanje – izjavio je Terzić, objašnjavajući da je odlazak u Italiju koštao 370 evra po osobi, koji se uplaćuju na 10 rata, dodavši ida ima uredno potpisan ugovor sa agencijom.
Na dostavljenom nalogu za uplatu upisan je iznos koji odgovara visini jedne rate za dve osobe. Međutim, svrha uplate prilično je nedefinisana, jer piše samo “rata”, ali ne i koja po redu. Kako je voditeljka istakla, ta uplatnica nije dovoljan dokaz da potkrepi Terzićeve reči. – Posle svega ovoga se kajem što sam krenuo na to putovanje, izjavio Terzić, insistirajući da je pošao na poziv direktora, rekavši da nije razmišljao o tome da je čudno što ide sa decom. – Mislio sam da je to čast, i njima, a i meni, da idem sa mojom školom – kazao je on, dodavši da “Palma u Jagodini to isto radi”. Dodao je neistina da su đaci gurali autobus, kao i da su putovali u lošim uslovima. Jedino u čemu se slaže njegova izjava sa navodima dece, jeste da su nekoliko puta menjali autobuse. – Nijedan đak nije sedeo, verujte mi, na patosu. Niko nije ni stajao – rekao je Terzić, dodavši da i profesori i vozači insistiraju na bezbednosnim pravilima.
U prilogu ove televizije, maturanti su rekli da im Terzići nisu smetali, ali da im je žao što njihovi drugovi nisu dobili gratis mesta. Istakli su primer jednog druga, koji je ostao u Srbiji jer nije imao novca. – Bukvalno nas je zvao svaki dan da vidi kako smo, želeo je da i on bude sa nama, a nije mogao da to priušti – rekao je jedan od učenika, dok je drugi dodao da “ta gratis mesta nikom nisu ponuđena ni ove ni prošle godine”.

About the Author

admin