Vesti – 17.10.2018.

160 godina Zemunske gimnazije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević obišli su u ponedeljak 15. oktobra Zemunsku gimnaziju, koja obeležava 160 godina postojanja. Tom prilikom najavlјena je rekonstrukcija škole čija je zgrada napravlјena pre 140 godina. Od tada je rađena samo jedna rekonstrukcija, na fasadi.
Na taj dan 1858. godine počela je nastava za 21 učenika u jednom odelјenju, prvog razreda niže realne škole, a 23. septembra iste godine je doneta odluka o formiranju niže realne škole. Prva generacija je upisala školu 15. oktobra, a sada, nakon 160 godina rada, Zemunska gimnazija je najveća gimnazija u Srbiji i ima 45 odelјenja, sa ukupno 1.260 učenika, koji pohađaju četiri smera – prirodno-matematički, društveno-jezički, smer za nadarene za fiziku i smer za nadarene za računarstvo i informatiku.
Školu su obišli i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević.

Bačka Palanka: Obustavljen štrajk, direktorka imenovana

Tamara Antić, koju je na mesto direktorke “Gimnazije 20. Oktobar” u Bačkoj Palanci, predložilo i izglasalo Nastavničko veće, imenovana je u ponedeljak na tu funkciju, čime su ispunjeni štrajkački zahtevi nezadovoljnih nastavnika škole.  “Štrajk je obustavljen i nastava se odvija redovno”, izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine Stevan Jurić, predsednik sindikata prosvetnih radnika gimnazije, koji je bio na sastanku sa ministrom Šarčevićem. “Ministar je odluku doneo veoma brzo, nakon samo nekoliko minuta razgovora”, dodaje Jurić. https://www.youtube.com/watch?v=ttJvbvuaQWo

Trodnevni seminar „Interkulturalnost i školska medijacija“

U okviru projekta „Prekogranična interkulturalna saradnja obrazovnih institucija Republike Srbije i republike Hrvatske“ , u petak 12.10.2018. je u gimnaziji „Svetozar Marković“ u Subotici počeo trodnevni seminar „Interkulturalnost i školska medijacija“. Učesnici seminara, kojima je ovo treći susret, su predstavnici osnovnih i srednjih škola iz Belog Manastira, Iloka, Subotice i Tavankuta. Na početku skupa učesnike je pozdravila sekretar Sekreatrijata  za društvene delatnosti Subotice Jasmina Stevanović, načelnik Školske uprave Sombor Borislav Staničkov i direktor gimnazije „Svetozar Marković“ Veselin Jevtić.  Uvodno izlaganje o jačanju vaspitne uloge škole imala je specijalista školske psihologije iz Ministarstva prosvete,nauke i tehnološkog Bilјana Lajović.
Seminar zajedno realizuju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Nansen dijalog centar Srbija, Ministarstvo znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske i Nansen dijalog centar Osijek.

Nedović o značaju saradnje u Dunavskoj regiji

Državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović prisustvovao je trećem po redu Nacionalnom slušanju Dunavske strategije u petak 12. oktobra, u Domu Narodne Skupštine u Beogradu. Reč je o godišnjem sastanku svih zainteresovanih strana i učesnika u procesu sprovođenja Dunavske strategije, poput parlamentaraca, predstavnika nadležnih državnih institucija i EU, lokalnih uprava i civilnog sektora. Ovogodišnjem Slušanju, održanom u Domu Narodne Skupštine  prisustvovali su i predstavnici ambasada Hrvatske, Rumunije, Mađarske i Bugarske. Dunavski region je veliki međunarodni hidrološki basen i ekološki koridor. Država Srbija iako još uvek u statusu zemlјe kandidata za priklјučivanje Evropskoj uniji zauzima značajno mesto u implementaciji Dunavske strategije.
Viktor Nedović, koji je i koordinator prioritetne oblasti 7 Dunavske strategije (Razvoj društva kroz istraživanje, visoko obrazovanje i informacione tehnologije) informisao je učesnike o značajnom napretku u toj oblasti i ostvarenim rezultatima. On je ukazao na značaj saradnje sa Objedinjenim istraživačkim centrom (OIC) Evropske Komisije sa aspekta razvoja strategije pametne specijalizacije unutar regiona, ali i otvaranja savremenih istraživačkih infrastruktura OIC-a, kao i seta mera koji će ovaj pristup da olakša istraživačima iz zemalјa kandidata. Nedović je istakao i značajne rezultate multilateralnih programa koji su razvijeni sa partnerskim državama kao što su Austrija, Nemačka, Slovačka, Češka, Mađarska i Moldavija, Eureka programa za dunavski region., kao i značaj saradnje sa COST asocijaciojom. On je dodao i da je u tom kontekstu nedavno održana COST Connect konferencija u obasti energetike i saradnje sa Transnacionalnim programom za podunavske zemlјe.
Učesnicima su se obratile i koordinatorka prioritetne oblasti 10 Dunavske strategije (Unapređivanje institucionalnih kapaciteta i saradnje)  Klaudija Singer i potpredsednica Dunavskog građanskog foruma Daniela Stojković Jovanović.

Studentski domovi u novom ruhu dočekali brucoše

Sa oktobrom počela je i nova akdemska godina. Neki studentski domovi dočekali su je  u novom ruhu, a brucošima koji su dobili mesto u studentskim domovima, ostalo je samo da se usele. Nakon radova koji su izvođeni tokom leta u studentskim domovima, među kojima je i izgradnja teretane u domu “Slobodan Bajić“, brucoši će biti zadovoljni smeštajem, kažu u novosadskom Studentskom centru.  “Konkurs za brucoše je završen 15. septembra, imali smo osam dana rok žalbe, sve je to završeno, obavljeno.
Konkurisalo je 925. studenata, od kojih je 456 uspelo da ostvari pravo na smeštaj u Studentskom centru Novi Sad. Upravo su  useljeni iako je  nekima je još ostao lekarski pregled ili neka sitnica, ali u principu, do 10-og oktobra treba  da se usele u svoje sobe”, kaže Steva Lazarević iz Studentskog centra Novi Sad.
Konkurs za smeštaj za ostale studente traje do kraja meseca, a za apliciranje, osim prijave, potrebno je uverenje sa fakulteta da su na budžetu, kao i uverenje o prosečnoj oceni i broju položenih ispita, što je i najvažnije prilikom rangiranja. 
https://www.youtube.com/watch?v=rCZMN1su81o

Prvi Sajam kulture mladih u Pećincima

Kulturni centar Pećinci organizuje prvi Sajam kulture mladih na selu koji će se održati od 20. do 26. oktobra povodom obeležavanja jubileja – 40 godina postojanja i rada ove ustanove. U pitanju je sedmodnevna manifestacija koja će okupiti oko 200 učesnika, a posetioci će tokom sedam večeri moći da uživaju u narodnim pesmama i igrama svih kulturno – umetničkih društava sa teritorije pećinačke opštine, tamburaško – pesničkim, pozorišnim, filmskim, književnim i muzičkim večerima.  “Cilj nam je da i u godini jubileja promovišemo kulturu u jednoj seoskoj sredini kakva je naša i ukažemo na značaj postojanja kulturnih centara u selu za decu i mlade. Zato smo se odlučili da pokrenemo jedan novi festival, u ovom slučaju Sajam kulture mladih na selu i iskreno se nadamo da će ova manifestacija postati tradicionalna. O tome koliko je pećinački Kulturni centar značajan za decu i mlade, ali i za čitavo stanovništvo u našoj opštini govori podatak da je samo tokom prošle godine u našim aktivnostima učestvovalo oko 1.000 dece i mladih, a naše programe videlo je preko 2.000 posetilaca.” – istakao je direktor ove ustanove Jovan Devrnja.
Svečano otvaranje manifestacije je u subotu 20. oktobra kada će biti prikazan dokumentarni film pod nazivom “Kulturni centar Pećinci – 40 godina sa vama”, dok je za sam kraj 26. oktobar planiran nastup članova kvarteta “Maestre” iz Sremske Mitrovice i koncert pod nazivom “Naše tri”. Detaljan program sajma biće predstavljen u ponedeljak 15. oktobra na konferenciji za medije. Projekat obeležavanja ovog jubileja podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje i Opština Pećinci.

Policajci u Sremskoj Mitrovici poklonili mališanima Stihovnicu – bojanku ”Za bezbedno detinjstvo”

U Predškolskoj ustanovi „Pčelica“ u Sremskoj Mitrovici, u petak  je predstavljena stihovnica – bojanka „Za bezbedno detinjstvo“, nastala u saradnji Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, Grada Sremska Mitrovica – Uprave za obrazovanje, kulturu i sport, Predškolske ustanove „Pčelica“ i umetničkog ateljea „Kardaš art”. Stihovnica – bojanka je namenjena mališanima predškolskog uzrasta i učenicima prvog razreda osnovnih škola, nastala na osnovu razmišljanja i potrebe da se i na ovom uzrastu može bezbednosno preventivno delovati, u saradnji sa roditeljima, vaspitačima, učiteljima.
Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici veliku pažnju poklanja prevenciji bezbednosti dece i mladih, putem realizacije različitih projekata, tribina, predavanja i iz te institucije podsećaju da je prošle školske godine, protokolom zaključenim između Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, počela realizacija projekta „Osnovi bezbednosti dece“ i nastavljena i ove školske godine, serijom predavanja učenicima četvrtog i šestog razreda osnovnih škola. – Činjenica je da se veoma ozbiljne teme mogu približiti deci na popularan i njima pristupačan način kako bi od ranog detinjstva stekla poverenje u policiju i svest da su policajac i vatrogasac oni ljudi koji mogu da ih zaštite i kojima mogu da se obrate u slučaju da im zatreba pomoć – poručuju nadležni iz PU Sremska Mitrovica. Dodaju i da se osnovi bezbednog ponašanja uče u kući, u porodici i glavni učitelji u tome, su naravno, mama i tata. – Sve ono što govorimo našoj deci od malena, čemu ih učimo – našlo je mesta u ovoj knjižici. Trudili smo se da istaknemo i promovišemo prave vrednosti – porodicu, zdrav život, bavljenje sportom, poverenje, drugarstvo, odgovornost, dogovaranje, nesebičnost, poštovanje date reči, spremnost da učinimo nešto za druge, da pomognemo, zaštitimo – ističu nadležni.
Stihovnica – bojanka je priređena na osnovu edukativno-promotivnog materijala Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije sadržanog u projektu ”Osnovi bezbednosti dece”, koji je adekvatno obrađen i prilagođen predškolskom uzrastu i deci koja su pošla u prvi razred osnovnih škola. U predstavljanju bezbednosnih tema korišćene su realne situacije koje su ilustrovane crtežima, a da bi ih deca još bolje shvatila, propraćene su kratkim pesmicama. – Pričati što više sa decom, razgovarati, odgovarati na njihova pitanja – to je suština ove priče koja počinje u kući, u porodici, nastavlja se u vrtiću ili školi, a tu negde na određenom uzrasnom stepeniku uključuje se i policija, svojom preventivnom delatnošću. Deca treba da znaju šta da rade da se ne nađu u okolnostima koje nisu uvek prijatne i iz kojih mogu da proisteknu određene bezbednosne smetnje, a ako se nađu, kome, kada i kako se mogu obratiti za pomoć i zaštitu – objašnjavaju nadležni iz sremskomitrovačke policije.
Mališanima iz „Pčelice“ bojanke su danas uručili zamenica gradonačelnika Sremske Mitrovice Svetlana Milovanović i zamenik načelnika Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici Željko Sekulović,a program su upotpunili dečji hor „Vivak“ iz Sremske Mitrovice i Tamara Pajkanović.

Problemi škola bez hale za fizičko vaspitanje

U vrbaskoj opštini se nalazi devet osnovnih škola. Jedna od njih, iako je gradska škola, od sedamdestih godina nema halu za nastavu fizičkog vaspitanja. Sa kakvim problemima se zbog toga suočavaju đaci i nastavnici, šta kažu nastavnici, kako se bore sa tim problemom  istraživali su novinari RTV Vojvodine.
https://www.youtube.com/watch?time_continue=184&v=qy_MzBKv5Ek

Subotička biblioteka nagrađuje čitaoce povodom svog rođendana

Povodom “Meseca knjige” i svog 128 rođendana, Gradska biblioteka u Subotici tokom oktobra godišnju članarinu naplaćuje upola cene pa očekuje da broj ljubitelja pisane reči premaši sadašnjih 6.000. A radi većeg komfora svog članstva gradi novu, savremenu čitaonicu, vrednu 19 miliona dinara. Gradska biblioteka u Subotici hram je knjige koju i narodna izreka naziva najboljim čovekovim prijateljem. Ova ustanova kulture tradicionalno u oktobru, koji je “Mesec knjige” , nagrađuje svoje čitaoce. Tim povodom, učenici srednjih škola koji se do kraja oktobra učlane u Gradsku biblioteku, dobiće popust od 50 odsto, što znači da knjige mogu da pozajmljuju tokom narednih 12 meseci po ceni od svega 400 dinara. Pored popusta, a povodom rođendana Gradske biblioteke, svi Subotičani mogu da računaju da povlastice. “Ovo je 128. rođendan biblioteke koja je, inače, najstarija ustanova kulture u našem gradu. Pripremili smo zato i neke poklone za naše čitaoce, a to je oprost dugova dok traje akcija. Znači, svi čitaoci koji su zaboravili da vrate knjigu u predviđenom roku ili su imali nekih problema koji su ih omeli u tome, mogu da vrate knjigu bez plaćanja troškova opomene”, rekla je Jelena Cvetić, diplomirana bibliotekarka Gradske biblioteke u Subotici.
Zdanje Gradske biblioteke u Subotici, građeno po projektu arhitekte Ferenca Rajhla, predstavlja jedan od simbola grada. Stara dama će, međutim, biti obogaćena i novom, savremenom čitaonicom, kako bi pružila što više konfora svojim čitaocima. Za to je, posredstvom Fonda “Bethlen Gabor” iz Budimpešte, Vlada Mađarske obezbedila 19 miliona dinara. “Biblioteka je krenula u modernizaciju tako da prva faza izgradnje novog objekta, koji će predstavljati čitaonicu sa atrijumom, završena je i uskoro očekujemo da otpočne i druga faza koja je, ujedno, i završna. Nadamo se, prema svim dosadašnjim planovima koji su se odvijali kako je to i trebalo, da će nova čitaonica biti završena do sredine sledeće godine”, izjavila je Cvetić.
Gradska biblioteka u Subotici ima izuzetno bogat knjižni fond koji stoji na raspolaganju za njenih 6.000 članova. Pored Dečjeg, Pozajmnog odeljenja za odrasle, Zavičajne zbirke te Naučnog odeljenja poseduje i 8619 svezaka iz fonda stare i retke knjige, ali ima i Digitalnu biblioteku. Svoje čitaoce, među kojima su najveći ljubitelji pisane reči sredovečni Subotičani, organizuje i manifestacije posvećene stvaralaštvu Radomira Konstantinovića, Danila Kiša, Balinta Vujkova kao i kviz za najmlađe “Čitam i skitam”.        https://www.youtube.com/watch?v=nzPIqVRvvoc

Profesionalni vozači – deficitarno zanimanje

Poslednjih godina u Srbiji se beleži značajan nedostatak profesionalnih vozača, dok poslodavci imaju poteškoće da pronađu kadrove, kako za domaći tako i za međunarodni transport. Iz tog razloga u Tehničkoj školi ”Mihajlo Pupin” u Inđiji proveravali smo kakva je zainteresovanost omladine za ovo može se reći deficitarno zanimanje.  Tehnička škola ”Mihajlo Pupin” u Inđiji u ovoj školskoj godini upisala je jedno odeljenje smera vozač motornih vozila i kažu nam da se ovaj smer svake godine bez problema popuni. Ipak, učenici iako žele da se bave ovim poslom, najčešće planiraju odlazak u inostranstvo. 
Prema rečima direktora škole, učenici ovde imaju priliku da steknu profesionalnu i potpunu obuku, kakvu ne mogu pronaći u auto-školama. Osim u Srbiji, profesionalnih vozača motornih vozila nedostaje i u regionu, ali i čitavoj Evropi, što dovodi do toga da mladi ljudi u potrazi za zaposlenjem odlaze preko granice, za šta kao razlog najčešće navode mesečna primanja koja su viša nego u Srbiji. https://www.youtube.com/watch?v=Ryqfj43wmGw

Kod Vršca pronađena kuća stara sedam hiljada godina

Mali je broj analiza vinčanske kulture, pa se još uvek ne zna tačan nastanak i proces razvijanja kulture koja je izvršila ogroman uticaj na čitavu Evropu. Na vinčanskom lokalitetu Kremenjak, nedaleko od Vršca, arheolozi su pronašli kuću staru 7.000 godina, piše Politika. “Ovogodišnja sistematska arheološka istraživanja u blizi sela Potporanj, nedaleko od Vršca, jasno su definisala izgled vinčanske kuće, zahvaljujući tome što smo u otvorenom iskopu veličine 54 kvadratna metra pronašli stambeni objekat. To će nam omogućiti da povežemo pokretni materijal sa određenim stambenim objektima, odnosno, različitim fazama života vinčanskog naselja, koje će biti i precizno datirane”, rekla je kustos Gradskog muzeja u Vršcu Ivana Pantović, rukovodilac istraživanja na ovom lokalitetu, koji je, još 1882. godine, konstatovao Feliks Mileker, tadašnji kustos, da bi prva istraživanja počela sedam godina kasnije. Od tada do 1940. godine, na ovom lokalitetu pronađeno je više od 10.000 predmeta, a najveću pažnju privuklo je nekoliko hiljada komada opsidijana (vulkanskog stakla).
Novo poglavlje istraživanja kreće u drugoj polovini četrdesetih godina prošlog veka kada počinju prvi radovi na prokopavanju odvodnog kanala. Ipak, tek 2011. godine pokreću se prva sistematska istraživanja. Cilj je da se utvrdi tačno rasprostiranje naselja, kao i da se savremenim metodama i različitim analizama ustanovi vreme njegovog trajanja i način života njegovih stanovnika pre oko 7.000 godina. Stručnjaci nastoje da analizama životinjskih kostiju i biljnih ostataka utvrde i način ishrane stanovnika ovog naselja. Uslediće i analize pronađenog oruđa od pomenutog opsidijana, kremena, kostiju i glačanog kamena. Ona kaže da je reč o jednom od najznačajnijih naselja ove kulture na čitavom području, ne samo zbog njegove veličine već i zbog obilja pokretnih nalaza, a naročito zbog izuzetno velike količine, do sada najveće na području vinčanske kulture, izuzetno dragocenog opsidijana, koji je iz ovog naselja distribuirano na ostala područja ove kulture. Ona dodaje da je do sada mali broj analiza vinčanske kulture, pa se još uvek ne zna tačan nastanak i proces razvijanja kulture koja je izvršila ogroman uticaj na čitavu Evropu. Tek posle ovih analiza i proučavanja moći će da se ustanovi koliko je trajalo naselje Kremenjak, a za još opsežnija istraživanja verovatno će biti potrebna saradnja sa stranim institucijama.

U emisiji “Ja biram” – Dizajn ambalaže

Kreativni ste, ali i praktični, skloni crtanju, ali i osmišljavanju novih ideja kad je dizajn u pitanju – možda bi trebalo da razmislite o smeru tehničar dizajna ambalaže u Umetničkoj školi “Bogdan Šuput” gde najviše do izražaja dolazi grafička primena umetnosti. 
Tinejdžerke Mila i Sara uživale su, na  RTV1 u emisiji “ Ja biram-emisija dobrog izbora!” emitovanoj u nedelju 14. oktobra od 9.25h, u sunčanim danima oktobra analizirajući sve čega tinejdžeri uopšte mogu da se sete, od upisa, preko društva u školi, pa sve do nezaobilaznog učenja. U ovoj emisiji saznajte koji su vitamini rastvorljivi u vodi i zašto, šta uzrokuje kratkovidost, kako se i zašto recimo gradio Suecki kanal. Ko kaže da priprema za maturu mora da bude suvoparna? Podelićemo sa vama i savet o profesionalnoj orijentaciji, zašto nije dobro upisati srednju školu samo zbog drugara, kako najbolje iskoristiti znanje i iskustvo odraslih i kako najlakše otkriti čime zaista želimo da se bavimo u budućnosti.

Vremeplov: Rođen Čedomilj Mijatović

Čedomilj Mijatović, srpski ekonomista, književnik, istoričar, političar i diplomata, jedan od najznačajnijih liberala rođen je na današnji dan 17. oktobra 1842. godine.

Vremeplov: Nemci pogubili devet čeških studenata

Na današnji dan 17. oktobra  1989. godine održane su demonstracije u Pragu u znak sećanja na dan kada su Nemci 1939. pogubili devet čeških studenata i zatvorili češke univerzitete, pretvorile su se u protestni marš protiv komunističkog režima. Policija je grubo reagovala, mnogi su uhapšeni, a 71 lice je povređeno. 

Vremeplov: Umro Roden

Francuski  vajar Ogist Roden, jedan od najvećih umetnika s kraja 19. i početka 20. veka umro je 17. oktobra 1917. godine. Njegovo delo objedinilo je romantičarski duh i moderne težnje i presudno uticalo na evropsko vajarstvo (“Mislilac”, “Poljubac”, “Balzak”, “Građani Kalea”, “Vrata pakla”, “Večni idol”). 

Vremeplov: Umro Robert Oven

Na današnji dan 17. oktobra  1858. godine umro je velški filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svoje bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi.

Vremeplov: Koalicija “Zajedno”pobedila

U drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji, koalicija opozicionih partija “Zajedno” 17. oktobra 1996. godine je pobedila u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac. To je bila prva pobeda srpske opozicije od uvođenja višestranačkog političkog sistema 1990. Pokušaj vlasti da falsifikuje izborne rezultate izazvao je tromesečne masovne građanske proteste. 

Vremeplov: Na Kosovu održani prvi parlamentarni izbori

Na  današnji dan 17. oktobra 2001. godine. Na Kosovu su održani prvi parlamentarni izbori od dolaska međuarodnih snaga u tu pokrajinu u junu 1999. Ubedljivu pobedu odneo je Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove osvojivši 45,6 odsto glasova. Srpska koalicija “Povratak” osvojila je 11,34 odsto glasova. Na izbore je izašlo 63 odsto Albanaca i 56 odsto Srba.

Vremeplov: Masovne demonstracije Albanaca na Kosovu

Smenjivanje visokih funkcionera u Pokrajinskom komitetu Saveza komunista Kaćuše Jašari i Azema Vlasija izazvalo je 17. oktobra 1988. godine masovne demonstracije Albanaca na Kosovu, uključujući i štrajk oko 1.000 rudara u rudniku Stari trg koji je počeo u februaru 1989. 

Vremeplov: Rođen Mihiz

Na  današnji dan 17. oktobra 1922. godine rođen je srpski pisac Borislav Mihajlović Mihiz.

Vremeplov: Rođen Mak Dizdar

Veliki bosanskohercegovački pjesnik Mehmedalija Mak Dizdar rođen je na današnji dan 17. oktobra 1917. godine.

“Osnovi bezbednosti dece” u školama Južnobačkog okruga   

Projekat “Osnovi bezbednosti dece” ministarstva unutrašnjih poslova sprovodi se drugu godinu za redom, u osnovnim školama Južnobačkog okruga. Predavanja su ponovo počela od 1. septembra, sa učenicima četvrtog i šestog razreda, a ove godine, prvi put obuhvaćeni su i prvaci. Šta je policija, Zajedno protiv nasilja, Bezbednost dece u saobraćaju i zaštita od požara, prirodnih nepogoda i tehničko-tehnološke opasnosti nove su teme predavanja koja će policajci od ove godine držati prvacima. “Na ovaj način se jednostavno približava policija deci, da deca u svakom policajcu prepoznaju zaštitu, da su oni tu da brinu o njima, da pruže svu potrebnu pomoć, posebno, eto Ministarstvo je dalo na značaju deci, odnosno prioritet su nam deca, da se poveća to poverenje, da deca budu slobodnija u komunikaciji sa policajcima”, rekao je Boban Pavlović iz PU Novi Sad.
Kao i prethodne školske godine i ove će biti nastavljena predavanja u okviru kojih se obrađuje osam tema, bezbednost u saobraćaju, policija u službi građana, nasilje kao negativna društvena pojava i druge. Policajci kažu da deca uglavnom već imaju usvojene neophodne informacija, od roditelja i nastavnika, ali i iz medija. Što i oni i sami potvrđuju. Kako kaže Pavlović, bez obzira što su već sada izloženi mnogim informacijama, deca ne znaju da prepoznaju bezbednosne rizike, zbog čega je bitno da im se sugeriše kako da reaguju. https://www.youtube.com/watch?v=jlfBQhXDha4

Osuđivani pedofil na Fejsbuku mamio potencijalne žrtve

“Prelepe ruke imate. Još lepše su u kosi i sa makazama. Javite se na moj profil. Čekam vas prijateljice.” Tim rečima Ninoslav Jovanović (45) iz Malče kod Niša, koji je osuđivan zbog šišanja i silovanja devojčica, mamio je ženske osobe da ga kontaktiraju preko Fejsbuka. Jovanović, koji je zbog svoje izopačene manije dobio nadimak “Malčanski berberin”, nakon izlaska sa dvanaestogodišnje robije u januaru ove godine posećivao je stranice za otkup kose na Fejbuku, gde je komentarisao šišanje devojčica i žena, pokušavajući očigledno da na taj način s nekima od njih ostvari kontakt. Ko zna kako bi se cela priča završila da, posle višednevnog pisanja našeg lista i upozorenja da bi mogao da ponovi krivično delo, država nije odlučno reagovala 12. oktobra i uhapsila Jovanovića zbog sumnje da je proganjao žene na Fejsbuku.
Iako je posle izlaska sa robije u javnosti pokušavao da ostavi utisak rehabilitovanog delinkventa, tako što je u junu najpre uposlio kao čistač na javnim radovima u JKP “Medijana”, a pre dva meseca se i oženio, Jovanovićev paralelni život u virtuelnom svetu pokazuje zapravo njegovu pravu, zastrašujuću narav. Komentari tipa: “Ćao, tako ih sve treba šišati”, “Super, samo šišajte” i “Imam dosta prijateljica koje bi sekle, a ne znaju”, zvuče zastrašujuće ako se zna da ih je napisao surovi silovatelj koji pre gnusnih napada šiša devojčice. No, to je delić njegovih aktivnosti na ovoj društvenoj mreži.
Jovanović je na stranicama za otkup kose komentarisao i ošišane devojčice rečima “Lepše je sa kraćom kosom” i “Lepo ošišana, je l’ imala dugu kosu”. Videvši sliku jednog ošišanog dugačkog pramena ženske kose, on nije mogao da sakrije emocije pa je napisao: “Lepo, bogami, koliko je dugačka.” Pored jednog video-snimka devojke sa dugom kosom Jovanović je “navijao” da bude ošišana pa je napisao: “Pozdrav, kratko je ošišajte” i “Lepa kosa i trebalo je ošišati”, a kraj drugog “Ćao, svaka čast, lepu kosu ste joj isekli” i “Ja bih nju kratko šišao”. Kraj drugog snimka, gde je dugačka kosa skraćena do ramena, očigledno nije bio zadovoljan pa je ostavio komentar: “Ćao, trebalo je kratko ošišati.”
Jovanovićeve aktivnosti na Fejbuku bile su očigledno i predmet interesovanja odeljenja za visokotehnološki kriminal pa su mu u petak uveče stavljene lisice na ruke. – Osumnjičen je sa svog profila na društvenoj mreži Fejsbuk, a preko aplikacije “Mesindžer”, u dužem vremenskom periodu slao poruke većem broju ženskih osoba u kojima ih je proganjao tražeći da mu dostave svoju isečenu kosu ili da ih šiša u zamenu za novčanu nadoknadu, saopšteno je iz MUP-a u subotu. Njemu je određen pritvor do 30 dana.

U oktobru 14 lažnih prijava pokušaja otmice dece: Roditeliji rade za otmičare ako slučaj prvo “prijave” na društvenim mrežama, a ne policiji

U poslednjih petnaest dana bilo je oko 14 lažnih prijava pokušaja otmice dece, rekao je u ponedeljak direktor policije Vladimir Rebić i dodaje da su u 90 odsto slučajeva deca izmislila događaj da bi opravdala izostanak iz škole. On je za TV Pink rekao da roditelji ne treba da zanemare priče dece da ih je neko pratio ili pokušao da ih namami u auto, ali da te informacije ne treba prvo deliti na društvenim mrežama, već odmah prijaviti policiji. Dodaje da praksa da se ovakvi događaji objavljuju na društvenim mrežama, dovodi do nesigurnosti građana i panike. “Apelujem na roditelje i nastavnike, sve koji šire ovakve vesti na društvenim mrežama, da to prijave prvo policiji. Jer ako je to tačno, a objavi se na društvenim mrežama mi smo upozorili izvršioca krivičnog dela”, naglasio je Rebić.
Pojašnjava da deca slušajući svakodnevno priče o otmicama često izmišljaju događaje. Poslednji događaj, kako je rekao, desio se u Novom Pazaru gde je dečak zakasnio na čas, jer se zaigrao na velikom odmoru, i kako bi opravdao izostanak prijavio je pokušaj otmice. To što je od početka godine prijavljen nestanak 500 mališana, Rebić pojašnjava da tu nije reč o otmici dece već o odlasku deteta iz kuće ili iz ustanove koja ga štiti obično zbog nekog nezadovoljstva životom. “Od svih tih slučajeva 90 odsto je rešeno. Imamo u Domu za nezbrinutu decu dete koje na svakih desetak dana odlazi i ustanova prijavljuje policiji nestanak”, pojasnio je on.

Najstariji Nobelovac (96) oduševio

Američki naučnik Artur Aškin, koji je 2. septembra ove godine proslavio 96. rođendan, jedan je od troje ovogodišnjih laureata Nobelove nagrade za fiziku. Dok njegove optičke pincete zvuče čudnije od bilo koje tvorevine naučne fantastike, one omogućavaju naučnicima da drže, posmatraju i pomeraju malene objekte sa “prstima od laserskih zraka”. To znači da laboratorije mogu da ispitaju i manipulišu sa virusima, bakterijama i drugim živim ćelijama, a da ih ne oštete. Aškin je svoj rad počeo na manipulisanju mikročesticama sa laserom još ranih ’60-tih godina, što je rezultiralo optičkim pincetama 1986. godine. Proces optičkog zaustavljanja koristi se za rad sa atomima, molekulima i ćelijama, a on ga je prvi razvio. Ima 47 svojih patenata.

Nobelovka autorka autobiografskog romana

Dirljivu ispovest “Poslednja devojka”, za koju je autorka Nadija Murad dobila Nobelovu nagradu za mir, u srpskom prevodu objavilo je “Vulkan izdavaštvo”, saopštio je njen izdavač. “Inspirativna životna priča nekadašnje zatočenice Islamske države, hrabre devojke koja je odbila da ćuti, nikoga neće ostaviti ravnodušnim” izjavila je PR Vulkana Lana Radisavljević. Nadija Murad rođena je u Koču, malom jezidskom selu na severu Iraka. Živela je mirnim životom, okružena velikom porodicom, i maštala o tome da postane nastavnica istorije ili da otvori svoj salon lepote. Godine 2014. Islamska država napala je Nadijino selo i bezbrižan život tada dvadesetjednogodišnje devojke se u trenutku završio.
Militanti Islamske države masakrirali su sve seljane koji su odbili da se preobrate u islam. Nadijina majka bila je jedna od osamdeset starijih žena koje su pogubljene, a njena braća među stotinama muškaraca koji su ubijeni u jednom danu. Zajedno sa hiljadama devojaka, Nadija je odvedena u Mosul gde su je pretvorili u seksualnu robinju. Kada je najzad uspela da pobegne, lutala je ulicama Mosula sve dok nije pronašla spas u jednoj porodici sunitskih muslimana, čiji je najstariji sin rizikovao život da bi joj pomogao. Nadija nikada nije ni sanjala da će biti nominovana, a kamoli da će dobiti Nobelovu nagradu za mir, ili da će postati Ambasadorka dobre volje Ujedinjenih nacija. Tokom meseci provedenih u zarobljeništu strahovala je da će jezidi biti potpuno izbrisani sa lica zemlje. Njena priča naterala je svet da obrati pažnju na genocid u Iraku – brutalnost Islamske države, ubijanja, mučenja, silovanja.
“Knjiga “Poslednja devojka” je poziv na delovanje, svedočanstvo nesalomive volje za preživljavanjem, ljubavno pismo izgubljenoj državi, krhkoj zajednici i porodici razorenoj ratom. Nadija je svoju tužnu priču podelila sa svetom, u želji da izvede pred lice pravde one koji su je zlostavljali ali i da bude poslednja devojka koja je doživela takvu tragediju”, zaključila je Lana Radisavljević. 

Jazidi: Narod čija je sudbina potresla ceo svet

Vazdušni napadi SAD na islamiste u Iraku sprečili su dalji masakr Jazida, ali je sudbina ovih ljudi i dalje teška. Na desetine hiljada pripadnika ove etničke i religijske zajednice nalazi se u Dohuku, kurdskom gradu na iračkom severu gde čekaju da vide šta će dalje. Borci „Islamske države“ poslednjih nedelja pokrenuli su kampanju protiv ovih „obožavalaca đavola“, kako nazivaju Jazide, s ciljem da ih ili preobrate u islam ili pobiju ukoliko oni to odbiju. Ipak, zahvaljući američkoj akciji i kurdskim borcima na tlu, dobar deo Jazida sada je bezbedan, ali po svaku cenu žele da odu iz Iraka.
Jazidi su od 12. veka naseljavali planinski lanac Sindžar na severozapadu Iraka, gde je, po njihovom tvrđenju, Noje zaustavio svoju barku posle Potopa. Zbog specifičnih verovanja u sedam svetih bića, s vrhovnim Anđelom paunom, oni su bili na meti arapskih suseda, ali i drugih naroda, zbog čega su utočište tražili u planinskim zabitima. Za vreme Otomanskog carstva preživeli su 72 masakra.

Kolinda ponovo gubitnica

List “Blic” proglasio je juče Kolindu Grabar Kitarović, presednicu Republike Hrvatske gubitnicom iz razloga što je kad su joj đaci i rukovodstvo jedne škole iz Slavonije tražili da  im pomogne da dobiju fiskulturnu salu odgovorila “da imaju livadu”.

About the Author

admin