Vesti – 18.10.2018.

Zbog “odliva mozgova” Srbija godišnje izgubi milijardu evra

Iz naše zemlje se tokom godine iseli od 30.000 do 60.000 ljudi, od kojih je četvrtina s visokim obrazovanjem, piše “Politika” u izdanju od srede i dodaje da se procenjuje da svršeni diplomac Srbiju košta po oko 100.000 evra. List ističe da još niko nije precizno napravio procenu koliko se u Srbiji izdvaja za odgajanje i obrazovanje deteta od osnovne i srednje škole do diplome fakulteta, kao što je to u slučaju SAD i još nekim zemljama Zapada.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal, navodi list, iznosi svoju računicu da je samo za obrazovanje studenta do diplomiranja koji se školuje o trošku države, potrebno od 30.000 do 35.000 evra. On kaže i da je realna pretpostavka ekonomiste i profesora Vladimira Grečića da porodica izdvaja za dete 30 odsto prihoda, što je u našem slučaju mesečna suma od 210 evra. Kad se ovih 210 evra pomnoži s 12 meseci, a zatim s 25 godina (do završetka fakulteta), dolazi se do iznosa od oko 60.000 evra, koliko porodica ukupno uloži u svog najmlađeg člana, navodi list. Ako se ovome dodaju izdvajanja države i lokalne samouprave, dolazimo do podatka da jedan svršeni diplomac u Srbiji košta oko 100.000 evra.
Amerikanci su izračunali da troškovi školovanja deteta do kraja studija mogu da dostignu i 200.000 dolara. Kad se naš diplomirac odseli na Zapad, tada je bogata država dobila stručnjaka uz svoje minimalne troškove, dok je siromašna Srbija i u finansijskom i u kadrovskom minusu, navodi list. Koliko je to ukupan, u novcu iskazan gubitak, teško je izračunati, ali ako se iz Srbije tokom godine iseli od 30.000 do 60.000 ljudi, od kojih je četvrtina visokoobrazovanih, to znači da godišnje samo na iseljavanju visokoobrazovanih gubi milijardu evra.

Šarčević: Obrazovanje povezati s privredom

Uvodimo dualno obrazovanje jer želimo da stvorimo uslove da mladi ostanu u Srbiji, poručio je u utorak ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Tokom obilaska Osnovne škole „Živko Tomić“ u Donjoj Šatornji kod Topole i Srednje škole „Kralј Petar Prvi“ u Topoli, Šarčević je rekao da su dualno obrazovanje i razvoj preduzetničkog duha značajni na nivou srednjih škola, ali i u visokom obrazovanju, jer će omogućiti smanjenje nezaposlenosti i brži razvoj srpske ekonomije. On je dodao da Ministarstvo prosvete sa akademskom zajednicom i privredom, radi i na uvođenju dualnog obrazovanja u visokom školstvu.

Subotica: Muzička škola već 150 godina stvara vrhunske muzičare

Muzička škola u Subotici ove godine obeležava značajan julilej – 150 godina postojanja i neprekidnog rada. To je danas jedinstvena obrazovna ustanova u kojoj deca mogu da biraju između velikog broja instrumenata i odseka koji se vezuju za skoro svaku vrstu muzike, od klasične, preko etno muzike do džeza. Za đake je Muzička škola, kako kažu, druga kuća. “Druga kuća praktično. Ovde sam svaki dan. Prijatelji su mi tu, a i volim to što radim. Muzika za mene predstavlja nešto u čemu uživam. Volim to da radim i želela bih od toga da živim”, objašnjava Katarina Živanović, učenica drugog razreda srednje škole. “Od prvog razreda, dakle od početka do sada, svakodnevno učenje, sviranje, ali i zabava. Ovo je bukvalno moja druga kuća. Stvarno je fenomenalna odluka doći ovde, jer kada se jednom naviknete teško je odvići se”, ističe Nikola Domanj, učenik četvrtog razreda srednje škole.
Kvalitetan rad koji školu definiše 150 godina, najbolje se ogleda u brojnim uspesima koje učenici postižu na skoro svim takmičenjima. Tu veliku zaslugu imaju i profesori, koji su svesni da rade veoma odgovoran posao. Srednja muzička škola jedina u našoj zemlji pruža deci mogućnost školovanja na dva jezika, srpskom i mađarskom. To je pored neospornog kvaliteta, jedan od ključnih razloga zbog kojih je škola i dalje veoma popularna. “Ono na čemu mi trenutno radimo jeste proširivanje škole, odnosno da što veći broj đaka upisuje našu školu. U tome na neki način i uspevamo, jer je školu ove godine upisali 50 đaka više nego prošle. Druge škole se smanjuju, a eto mi rastemo”, objašnjava Dragana Nikolić, direktorica Muzičke škole Subotica.
Osim prosvetno-obrazovne, Muzička škola Subotica ima i razvijenu kulturnu delatnost. U godini jubileja pripremaju se brojni koncerti, a prvi od njih će biti danas u subotičkoj Sinagogi, kada će nastupiti bivši učenici škole, a sada svetski poznati umetnici Rita Kinka, Laura Levai Aksin, Saša Štulić i sestre Noemi i Enike Gereg.

Đaci, roditelјi i nastavnici zajedno uredili školsko dvorište

Učenici Osnovne škole „Josif Marinković” iz Novog Bečeja, njihovi roditelјi, kao i zaposleni u ovoj obrazovnoj ustanovi, sproveli su zajedničku akciju uređenja školskog dvorišta i okoline. Ovom prilikom očišćena su oba dvorišta i ofarbana je školska ograda u čemu je, pored viših razreda, članova Saveta roditelјa i osoblјa škole, učestvovao i njen direktor Vladimir Davidović. – Kroz godišnji program rada isplanirali smo ovo jesenje uređenje školskog prostora, odnosno malog i velikog dvorišta. Članovi Saveta roditelјa su se odazvali, pa smo zajedno ofarbali ogradu koja će sada biti mnogo lepša – poručio je Davidović.
Učenici nižih razreda svoj doprinos dali su prikuplјanjem limenki, akcijom koja će, u okviru projekta „Za čistije i zelenije škole Vojvodine“, biti aktuelna tokom cele nastavne godine. Ovom prilikom sakuplјeno je čak 145 kilograma.
Za đake prvake ovo je bila jedna od prvih kolektivnih aktivnosti sa kojom su se susreli. Radnoj suboti posvećenoj ekologiji prethodio je sportski dan u okviru kojeg su učenici Osnovne škole „Josif Marinković“ učestvovali na krosu održanom, kao i predhodnih godina, na Tiskom keju.

Održani Lingvistički dani „Sarvaš Gabor” u Adi

Tradicionalna kulturna manifestacija Lingvistički dani „Sarvaš Gabor“, kroz niz priredbi potrajala je tri dana minulog vikenda. Svečano je u sali Gradske kuće manifestaciju otvorio Atila Buču, predsednik Skupštine opštine Ada. On je u pozdravnom govoru istakao da lokalna samouprava opštine Ada smatra značajnim, da se ovde u Adi, u rodnom mestu lingviste, Gabora Sarvaša iz godine u godinu organizuju, sada već tradicionalni lingvistički dani, koji doprinose negovanju mađarskog jezika.
Prigodnim rečima prisutnima se obratila i predsednica Udruženja za negovanje mađarskog jezika „Sarvaš Gabor“ dr Eva Hodi, ističući značaj negovanja maternjeg jezika, u čemu ađanska manifestacija sa dugom tradicijom daje svoj doprinos.
Prema oceni stručnog žirija u kome su bili dr Laslo Molnar Čikoš, Monika Jozo i Agneš Rafai Telečki, nagrađeni su najbolјi učenici osnovnih i srednjih škola koji nastavu pohađaju na mađarskom jeziku,i koji su učestvovali na raspisanom konkursu za govorno takmičenje na maternjem jeziku. Prva nagrada kod srednjoškolaca pripala je Nikoleti Varga iz senćanske Gimnazije za talente „Bolјai”, drugo mesto osvojio je Endre Gustonj iz novosadske Gimnazije „Svetozar Marković”, a treće Dženifer Paulјik iz subotičke Gimnazije za talentovane učenike „Deže Kostolanji”.
U lingvističkom takmičenju kod osnovaca prva nagrada pripala je Kristini Ani Hajdu iz Mađarske, druga Kiti Torok iz Gimnazije i ekonomske škole „Dositej Obradović “ iz Bačke Topole, a treća nagrada nije dodelјena. Pored takmičenja u jezičkim igrama i kvizu, priređeno je književno veče, prigodna izložba, kao i polaganje venca kod biste Gabora Sarvaša.

Zrenјanin: Svaki peti Rom bez osnovne škole

Povećanje broja romske dece u sistemu predškolskog vaspitanja i obrazovanja jedan je od veoma važnih cilјeva nedavno predstavlјene nove Strategije za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja grada Zrenjanina od 2018 – 2022. godine. Kao jedan od velikih problema koji su uočeni u toku prikuplјanja podataka za pisanje strategije jeste pitanje obrazovanja romske populacije. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, na teritoriji grada Zrenjanina živi 3.410 Roma, od tog broja, njih 1.153 su deca mlađa od 15 godina. Skoro petina Roma, njih 612, nema ni osnovno obrazovanje, što im otežava nalaženje posla, a samim tim i pobolјšanje životnih uslova. Pitanje obrazovanja je veliki problem romske nacionalne manjine. Kao razlog ranog napuštanja školovanja ili završavanja sa niskim obrazovnim postignućima je, pored tradicionalnog shvatanja da devojčice ne treba da imaju viši stepen obrazovanja, i diskriminacija učenica i učenika romske nacionalnosti u obrazovnom sistemu. Romi su u nepovolјnom položaju na tržištu rada, a loši uslovi života često dovode do zdravstvenih problema.
Na teritoriji grada Zrenjanina postoje tri nehigijenska naselјa, u kojima žive uglavnom pripadnici romske nacionalnosti. Najstarije naselјe je Dudara bez urbanističkog rešenja i infrastukture (nema put, kanalizaciju, trotoar). Mali broj dece iz ovog naselјa pohađa predškolsku ustanovu. Upisuju se tek kada treba da krenu u obavezan pripremni predškolski program. Većinu stanovnika Dudare čine Romi muslimanske veroispovesti koji žive u teškim uslovima.
Naselјe u Surdučkoj ulici je slično po tipologiji. Ovde su locirana raselјena lica sa Kosova. Većinu stanovnika čine Romi muslimanske veroispovesti, dok su oko 20 odsto banatski Romi pravoslavne veroispovesti. Međusobno su dobro integrisani. Romsko naselјe u Bosanskoj ulici je manje naselјe, nastanjeno uglavnom banatskim Romima pravoslavne veroispovesti. Taj deo grada je urbanizovan i postoji infrastuktura, a životni uslovi su u većoj meri humaniji nego u ostala dva naselјa. Većina raselјene dece, kao i deca starosedelaca, sada pohađa školu.

Idvor: Pupinov doprinos prisajedinjenju Vojvodine Srbiji

Oktobarskim susretima, koji su 11. oktobra u Idvoru priređeni 39. put, obeležena je 164. godišnjica rođenja velikog naučnika i lobiste srpskog naroda Mihajla Pupina u njegovom rodnom selu. Susreti u Spomen-domu, Pupinovoj zadužbini, ovog puta održani su u čast stogodišnjice prisajedinjenja današnje Vojvodine Kralјevini Srbiji, i ulozi Mihajla Pupina u tome. Svečanost je otvorio Dragiša Matić-Uča, prosvetni radnik u penziji iz Idvora, čitanjem proglasa američkog predsednika Vudroa Vilsona, a potom je intonirana himna „Bože pravde”.
Pupin je imao jednu od najvažnijih uloga u stvaranju Kralјevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ali i u formiranju današnje Vojvodine u ovim granicama. Tome su doprineli njegovo lično prijatelјstvo s tadašnjim američkim predsednikom Vudroom Vilsonom. Diplomatska aktivnost Mihajla Pupina bila je presudna u borbi srpskog naroda za ujedinjenje nakon Velikog rata, o čemu je govorio Milan Božić, predsednik Fondacije „Mladen Selak”, koja je uz pokrovitelјstvo Pokrajinske vlade i trud domaćina iz Idvora obeležila ovaj značajan datum.
Na Oktobarskom susretu predstavlјeno je treće dopunjeno izdanje monografije o životu Mihajla Pupina „Naučnik, profesor, izumitelј i patriota Mihajlo Pupin Idvorski”, autora Dragolјuba Cucića i Dragolјuba Martinovića, koji su takođe dobili priznanje Fondacije „Mladen Selak”.

Milošević: Pupinov doprinos izgrađivanju srpskog društva

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost AP Vojvodine prof. dr Zoran Milošević, pozdravlјajući učesnike Oktobarskih susreta, naglasio je da je potrebno istaći važnost Mihajla Pupina, ne samo zbog Banata, nego njegovog doprinosa izgrađivanju srpskog društva nakon Velikog rata. – Vera da se jedna nacija može obnoviti ne samo kroz dela vojskovođa, nego i kroz stvaralaštvo mladih, kroz znanje i kroz njegovo implementiranje u privredni razvoj, i dalјe su žive lekcije koje čine Mihajla Pupina besmrtnim – rekao je Milošević.

Bruk: Jedan od najvećih Pupinovih izuma – prijatelјstvo

Ataše za kulturu ambasade SAD u Beogradu Majkl Bruk rekao je da je jedan od najvećih Pupinovih izuma prijatelјstvo, ono koje je gradio između srpskog i američkog naroda. Na Oktobarskim susretima u Pupinovom rodnom mestu dodelјen je veći broj nagrada i priznanja za naučni rad, pronalazaštvo i doprinos očuvanju sećanja na velikog naučnika. Među nagrađenima su akademik Zoran Kovačević i Kajl Skat, ambasador SAD u Srbiji za pomoć koju ambasada pruža Spomen domu Mihajla Pupina u Idvoru za objavlјivanje 10.000 primeraka knjige „S pašnjaka do naučenjaka” za koju je Pupin dobio Pulicerovu nagradu. Nagrađen je i veći broj darovitih učenika osnovnih i srednjih škola iz čitavog Banata koji su na državnim i međunarodnim takmičenjima postigli zapažene uspehe.

Afirmacija mladih talenata

Na svečanosti u Idvoru pročitan je telegram koji je uputila premijerka Ana Brnabić. Ona je izrazla žalјenje zbog nemogućnosti da prisustvuje svečanosti, ali i veliko zadovolјstvo i reči pohvale povodom afirmacije mladih talenata i promociji nauke, u okviru delatnosti Fondacije i Doma kulture „Mihajlo Pupin”.

Javni čas pravilne ishrane

Povodom obeležavanja Svetskog dana hrane, tim Savetovališta Dom zdravlјa „Novi Sad” za mlade organizovalo je javni čas „Značaj pravilne ishrane” u utorak 16. Oktobra od 11 do 13 sati u Računarskoj gimnaziji „Smart”, Trg mladenaca 5. Javni  čas počeo je emitovanjem kratkog filma „Zablude o zdravoj hrani kod sportista”, čiji autor je učenik škole. U okviru časa organizovane su i druge aktivnosti, poput predavanja, kviza i izložbe. Cilј javnog časa usmeren je na sticanje pozitivnih stavova u vezi s pravilnim navikama u ishrani, na prevenciju masovnih zaraznih bolesti koje su posledica nepravilne ishrane, kao i prevenciju nutritivnih poremećaja kod mladih. Obeležavanju tog datuma pridružio se i Preventivni centar Doma zdravlјa „Novi Sad” i učenici Smera kuvar iz Srednje ekonomske škole „Svetozar Miletić”. Oni su delili recepte za pripremu zdravog obroka od 9 do 11 posetiocima u objektu „Alba”, Futoški put 93c. Građani su mogli da urade antropometrijska merenja i provere nivo šećera u krvi. 

Počeo 14. Kids Fest

Glumica Mirka Vasiljević otvorila je u ponedeljak 15. oktobra u Kombank dvorani 14. Kids fest, koji će pod sloganom “Moja filmska zvezda” trajati do 21. oktobra u više od 30 gradova širom Srbije. Otvaranje su ulepšali dečiji hor “Kolibri” i plesna grupa “Form 8”, nakon čega je usledio animirani film “Brzi Brzić”. “Veliko mi je zadovoljstvo što sam ove godine dobila priliku da budem ambasadorka ovog prelepog dečijeg festivala. Nadam se da ćete svi uživati u super filmovima koje ćemo gledati narednih dana i da će vam se svideti mnogobrojne radionice koje je Kombank dvorana pripremila za vas”, rekla je Vasiljević.
U narednih sedam dana biće prikazano 16 filmova – osam animiranih, pet igranih i jedan dokumentarni, većina premijerno. Najmlađe očekuju i raznovrsne radionice. Predviđene su karaoke, izložba reptila, učenje jezika, svet iluzija, crtanje, muzičke radionice, “Skylanders” turnir, kao i veliki maskenbal 21. oktobra. Cene karata se kreću od 150 do 355 dinara, a mogu se kupiti na blagajnama bioskopa.

Najmlađi učili o važnosti i pravilima lične higijene

Povodom obeležavanja 15. oktobra – Svetskog dana čistih ruku, u Svratištu za decu je održana radionica tehnike pravilnog pranja ruku. Radionicu su održali Služba patronaže Doma zdravlјa „Novi Sad”, Preventivni centar i Savetovalište za mlade, u saradnji s Crvenim krstom Novog Sada, čija iskustva pokazuju da radnici Svratišta uvek decu koja dolaze najpre usmeravaju u toalet da operu ruke, što znači da su deca samo utvrdila stečene zdrave navike. Ove godine opredelili smo se za Svratište za decu zato što ta deca retko kad pohađaju nastavu u redovnim školama i nemaju mogućnost da prisustvuju radionicama koje se redovno organizuju kroz rad Savetovališta Doma zdravlјa „Novi Sad” za mlade, a jednako im je potrebna pomoć i podrška, objasnila je načelnica Službe patronaže Doma zdravlјa „Novi Sad” Kristina Nedelјković. Kako je dodala, lјudi koji ovde rade čine podržavajuću sredinu za ovu decu jer i oni imaju pravo da dobiju jednake uslove za odrastanje i podsticaje kad to nemaju u porodici ili školi. Ekipa u Svratištu je ta u koju ulažemo mnogo nade da će ih uvek pravilno usmeriti, poručila je Nedelјkovićeva.
Svetski dan čistih ruku obeležava se svake godine 15. oktobra, a aktivnosti koje se povodom toga organizuju doprinose podizanju svesti najmlađih o važnosti i pravilima lične higijene. Prevencija masovnih zaraznih bolesti veoma je važna, u ime Savetovališta za mlade istakla je Dragana Jerić. Prema njenim rečima, deca su izuzetno dobro reagovala, a oni su im skrenuli pažnju na mesta koja se obično pri pranju ruku zaborave. Kada im pričamo o ličnoj higijeni uopšte i higijeni ruku, naglašavamo neke od najznačajnijih situacija, ali svakako nam je veoma važno to da shvate da bi ruke trebalo da peru kad su zaprlјane, odnosno da steknu svest i naviku da to čine, rekla je Jerićeva.
Svratište za decu ima dobru saradnju sa Savetovalištem za mlade, koju nastavlјa i kroz naredne aktivnosti. Osim radionice o održavanju higijene ruku, u planu su teme pravilne ishrane, bolesti zavisnosti, vršnjačkog nasilјa i slične. Naučila sam kako se pravilno peru ruke, a to znači obratiti pažnju na svaku stranu i ne zaboraviti delove između prstiju, i palac, kaže petnaestogodišnja Gordana. Redovno pranje ruku je, dodala je devojčica, značajno da se ne bi dobila neka infekcija. To sam znala odranije jer smo o tome više puta ovde učili, kazala je Gordana.

„El sistem Srbija“: Španski profesor decu upoznao sa metodom brzog muzičkog opismenjavanja

Španski profesor muzike i solfeđista  ri miliona dece u više od 60 država. Organizacija „Music Art Project” radionicu je organizovala u saradnji s Kulturnim centrom Novog Sada i Centrom za socijalni rad grada Novog Sada. – Radim sa decom i koristim nove metode muzičkog obrazovanja – objasnio je Pedro Reig. – Nastojim da kroz igru nauče da „čuju” zvuk, zapravo, da obrazuju sluh, a na taj način ih pripremam da bolјe „čitaju” i „pišu” muziku. Poenta je da časovi budu zabavni, koristimo takozvanu plastičnu flautu, zveckalice za uparivanje zvuka, udaralјke i zvončiće, od kojih svaki svira po jednu notu u muzičkoj lestvici.
Taj metod se primenjuje u oko 100 škola u Španiji, a ideja je potekla od Reiga i još dvojice kolega, čiji je on učenik bio. S obzirom na uspostavlјenu saradnju, postoji želјa da se metod uvede i u škole u Srbiji. U to bi se, takođe, uklјučila deca iz socijalno ugroženih grupa.  “Deca obično napuštaju muzičke škole jer ih časovi solfeđa frustriraju – dodao je Reig. – Ovom metodom doprinosimo tome da ih muzičko obrazovanje ne opterećuje i podstičemo ih da u tome ostanu jer vole da sviraju. Na časovima primećujem da deca uživaju, bez obzira na to koliko su talentovana. Oni s više sklonosti mogu napredovati i postati profesionalci, a oni s manje talenta mogu postepeno naučiti i da se bave muzikom iz lјubavi. Poenta je da se ne odustaje, a oni se kroz muziku socijalizuju, postaju društveniji, razvijaju samopouzdanje… Kroz muziku možeš da postaneš bolјa osoba.
Muzičkoj radionici Pedra Reiga prisustvovali su učenici Muzičke škole „Isidor Bajić” s profesorima solfeđa, kao i deca s kojom radi Centar za socijalni rad. Deca su oduševlјeno učestvovala u radionici, a nastavnici su pokazali intresovanje za nove i kreativne pristupe podučavanju. – Radionica je bila baš zabavna, s mnogo igara – kazala je devetogodišnja Elena, učenica drugog razreda Muzičke škole „Isidor Bajić”. – Upotreblјavali smo zvončiće i zvečke, vrteli smo i plastično crevo koje je proizvelo zvuk, a pogotovo mi se svidelo to što smo zvončićima stvarali kompozicije. Inače sviram harmoniku, a za to sam se sama opredelila jer se u mojoj porodici harmonika svira više od 50 godina. Zato sam odlučila da krenem u Muzičku školu, koja mi pruža priliku da saznam nešto zanimlјivo. Recimo, da ne idem u tu školu, ne bih sad bila ovde i videla tako lepu radionicu. 

O pravilima lične higijene u Svratištu za decu

Povodom obeležavanja Svetskog dana čistih ruku u ponedelјak je  od 10 do 11 časova u Svratištu za decu (Bulevar oslobođenja 39) održana manifestacija kako bi se podigla svest o važnosti i pravilima održavanja lične higijene. Organizatori akcije su Služba patronaže Doma zdravlјa „Novi Sad”, Preventivni centar i Savetovalište za mlade, u saradnji s Crvenim krstom Novog Sada.

Vremeplov: Umro akademik Marić

Na današnji dan  18. oktobra 2006. godine preminuo je akademik Zvonko Marić, istaknuti naučnik u oblasti teorijske fizike. Rođen u Bujanovcu, studirao je fiziku u Beogradu i Zagrebu (kod Ivana Supeka) i u školi za teorijsku fiziku Nila Bora u Kopenhagenu. Marić je godinama bio najistaknutija ličnost teorijske fizike u Srbiji. Od 1960. do 1970. rukovodio je Laboratorijom za teorijsku fiziku u Institutu u Vinči. Istovremeno je počeo da razvija saradnju sa francuskim Institutom za nuklearne nauke u Orseju i Institutom Anri Poenkare u Parizu. Pet godina po osnivanju Instituta za fiziku, 1970. godine, Marić postaje rukovodilac novoosnovane laboratorije za Teorijsku fiziku. Od 2000. bio je predsednik odnosno član upravnog odbora Instituta.

Vremeplov: Rođen Vojislav Vučković

Srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković, koji je u Pragu završio Konzervatorijum i Majstorsku školu, gde je i doktorirao rođen je na današnji dan  18. oktobra 1910. Bio je profesor Muzičke škole “Stanković” u Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije i saradnik više časopisa. Između dva svetska rata učestvovao je u radničkom pokretu, organizovao studentske i radničke horove, bavio se muzičkom kritikom. Uhapšen je 1942. u okupiranom Beogradu i streljan. Dela: simfonijske poeme “Ozareni put”, “Burevesnik”, “Herojski oratorijum”, balet “Čovek koji je ukrao sunce”.

Vremeplov: Umro Visarion Pavlović

Visarion Pavlović, episkop bački umro je na današnji dan 18. oktobra 1756. Rodom je bio iz Sent-Andreje. Osnivač je Latinsko-slovenske škole u Novom Sadu 1731. koja je imala rang niže realne gimnazije, kao i prve gradske bolnice 1741. Škola je znatno doprinela formiranju naraštaja srpske građanske inteligencije u Vojvodini. U njoj je izvesno vreme predavao i Jovan Rajić (1763-1767). Knjige su uglavnom pribavljane iz Rusije. Sagradio je 1741. vladičanski dvor u Novom Sadu, koji je razoren prilikom strahovitog bombardovanja Novog Sada 1849. Današnji vladičanski dvor bačkih episkopa sagrađen je 1901. po projektu Vladimira Nikolića, na mestu starog, u Zmaj Jovinoj ulici. Pavlović je važio za energičnog pa i prekog čoveka, ali je bio i veoma preduzimljiv. Na mestu bačkog episkopa nasledio ga je Mojsije Putnik. 
Vremeplov: Umro Edison
Na današnji dan 18. oktobra  1931. umro je američki izumitelj Tomas Alva Edison. Patentirao više od 1.000 izuma, među njima električnu sijalicu sa ugljenim vlaknom, fonograf (gramofon), mikrofon, kinetoskop. Usavršio je i telegraf i akumulator, znatno poboljšao dinamo-mašinu, pronašao kinetoskop i prvi primenio celuloidnu filmsku traku od 35 milimetara. Sagradio je prvi filmski atelje u svetu. Registrovao je više od hiljadu pronalazaka, a savremenici su ga smatrali “prvim dobrotvorom čovečanstva”. U njegovoj laboratoriji u Menlo Parku, blizu Njujorka, 1884. radio i Nikola Tesla.

Vremeplov: Rođen Jovan Žujović

Na današnji dan 18. oktobra  1856 godine rođen je srpski geolog i političar Jovan Žujović, geolog svetskog glasa, utemeljivač geološke nauke u Srbiji, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta, član niza naučnih društava. Osnovao je Srpsko geološko društvo i Mineraloško-geološki zavod i pokrenuo časopis “Geološki anali Balkanskog poluostrva”. Autor je brojnih radova iz oblasti geologije i prve geološke karte Srbije i Jugoslavije. Bio je ministar prosvete i spoljnih poslova Kraljevine Srbije i jedan je od osnivača Republikanske demokratske stranke. U politiku je ušao pod uticajem Živojina Žujovića i Svetozara Markovića. Dela: “Geologija Srbije I i II”, “Topografska i petrografska geologija”, “Opšta geologija”.

Vremeplov: Počela gradnja Petrovaradinske tvrđave

Izaslanik cara Leopolda I Habzburškog knez Kroj postavio je 18. oktobra 1692 godine kamen temeljac sadašnje Petrovaradinske tvrđave, na ruševinama srednjovekovnog utvrđenja na uzvisini 40 metara iznad Dunava. Nova tvrđava sastojala se od Gornjeg i Donjeg grada, imala je visoke bedeme i bila okružena šančevima s vodom. Iz naselja Petrovaradinski Šanac na suprotnoj strani Dunava izrašće vremenom Novi Sad.

Vremeplov: Rođen Kanaleto

Italijanski  slikar Đovani Antonio Kanal, poznat kao Kanaleto, jedan od najboljih pejzažista 18. veka, majstor dočaravanja atmosfere i vedrog prozračnog kolorita rođen je na današnji dan 18. oktobra 1697 . Najviše je slikao Veneciju, njene kanale i palate.

Jasnić proneverio još 16.000 evra za mesec dana na kupovinu

Siniša Jasnić, trenutno pritvorenik, a zvanično i dalje direktor preduzeća “Evropske univerzitetske igre 2020”, uspeo je da službenom karticom ove firme za samo nešto više od mesec dana potroši još 16.000 evra, saznaje “Blic”.

Đukić Dejanović: Stigmatizacija ružna realnost

Nije sramota biti slab i tražiti oslonac, niti je sramota tražiti stručnu pomoć i podršku, jer su problemi mentalnog zdravlja sastavni deo ljudskog života, izjavila je u četvrtak ministarka za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Ona je to rekla u Skupštini Srbije na predstavljanju projekata “Niste sami” čij je cilj prevazilaženje predrasuda prema mladima sa problemima mentalnog zdravlja i invaliditetom. “Stigmatizacija, ružno obeležavanje onog ko ima problem duše, naša je realnost”, upozorila je Đukić Dejanović i dodala da svaki građanin mora da zna da takvi ljudi mogu biti korisni članovi društva u okviru svojih potencijala, ako se njihovi problemi minimizuju zahvaljujući redovnoj terapiji ili psihološkoj podršci stručnjaka.
Ministarka je ukazala, da do 2030. godine, zahvaljujući implementaciji ciljeva iz Agende 2030 UN nijedan čovek, pa ni onaj sa posebnim potrebama ne sme da ostane iza kolone. “Dakle, do 2030. svi moraju živeti dostojanstvenije i bolje, posebno oni koji sada tako ne žive. Iz tog razloga, fokusiraćemo se ka osobama sa mentalnim smetnjama, sa idejom da, pre svega, ukažemo da sam pojam mentalna smetnja ne mora uvek značiti da se radi o osobi koja će čitavog života imati neki svoj svet, daleko od realnosti”, rekla je ministara koja je i predsednica Međuresorne grupe za sprovođenje te Agende.
Prema rečima ministarke, važno je da svaki građanin počevši od sopstvenog okruženja, razvija empatiju, poverenje, humane i solidarne odnose stvarajući tako uslove za srećnije, odnosno mentalno zdravije društvo. “Osobe koje imaju probleme mentalnog zdravlja u društvu se često opažaju kao opasne, nepredvidive ili drugačije, a takve osobe neretko imaju problem otuđenosti, prilagođavanja u društvu, kao i uobičajenog svakodnevnog funkcionisanja”, rekla je ona i dodala da je iz tog razloga veoma važno promeniti predrasude koje su u vezi sa psihičkim poremećajima i prihvatiti činjenicu da je granica između mentalne bolesti i zdravlja vrlo krhka.
Dodala je da svi oni koji imaju potrebu da stigmatizuju moraju da znaju da nema osobe koja u nekim okolnostima ne bi mogla postati osoba sa mentalnim problemom, samo što svako ima svoj prag za nastanak bolesti. “Zauzimanje pozitivnog stava prema osobama sa duševnim poremećajima nije samo gest dobre volje, već znak valjane informisanosti i razvijene zdravstvene kulture, a poznata je i činjenica da su osobe sa mentalnim smetnjama, suprotno predrasudama, češće žrtve nego nasilnici”, rekla je ona.
Ministarka je podsetila da organizovana društva prihvataju osobe sa takvim problemima, a onda same zajednice, jedinice lokalnih samouprava na njih gledaju kao na svoje sugrađane koji ne smeju nikako pripadati nekom drugom redu građana, nego onom istom prvom redu u kome su i oni sami. “Iz tog razloga, porodice, komšije, prijatelji, duhovnici, zdravstveni i socijalni radnici, lokalna policija, dakle svi subjekti koji pripadaju jednoj jedinici lokalne samouprave, jednom gradu ili jednoj opštini, jednoj ulici u kojoj funkcioniše i živi takva osoba, trebalo bi da budu upoznati da takva osoba ima određene probleme, ali ako redovno koristi određenu terapiju ili psihološku podršku stručnjaka, ti problemi mogu biti minorni i ona u okviru svojih potencijala može biti koristan član društva”, zaključila je Đukić Dejanović.

Proganjanje posebno krivično delo

Specijalno odeljenje MUP-a za borbu protiv visokotehnološkog kriminala ove godine je podnelo je 77 krivičnih prijava protiv 82 lica, a od prošle godine proganjanje je uvedeno u krivični zakonik kao posebno krivično delo, rekao je u ponedeljak inspektor u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Vladimir Vujić. Za 10 godina, koliko postoji to odeljenje, podneto je 881 krivična prijava protiv 1.906 lica. Vujić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, naveo da je za krivično delo proganjanje predviđena novčana kazna ili zatvor do tri godine. Postoje kako je rekao i teži oblici, kada je u opasnosti život žrtve ili kada dođe do smrti lica koje se proganja.
Govoreći o primerima proganjanja u praksi, Vujić je rekao da postoji nekoliko kategorija Prvo – kada proganjanje predstavlja neku vrstu opsesije, drugo – kada npr. neka odrasla osoba želi da ostvari kontakt sa drugom odraslom osobom protivno njenoj volji, treće – kada vršnjaci vrše proganjanje drugih vršnjaka i četvrto – kada proganjanje prethodi izvršenju teških krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Inspektor je apelovao na građane, roditelje i organizacije koje se bave zaštitom dece da ne vode sami istrage već, ukoliko dođu do informacija da je neko dete žžrtva krivičnog dela, da to dokumentuju. To će, objasnio je, najbolje uraditi tako što će preuzeti “skrinšot” ili napraviti fotografije prepiske gde će se tačno videti URL naloga sa kojeg je poslata poruka, sadržaj poruke kao i kome je poslata. Vujić je istakao da je prioritet da se takva krivična dela suzbiju jer su deca najviše ugrožena.

Mihajlović: Prijavite ako vas neko seksualno uznemirava

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović pozvala je u nedelju devojke da prijave one koji ih seksualno uznemiravaju. “Činjenica da 80 odsto devojaka doživi da joj se zviždi na ulici, dobacuje neprimerenim nadimcima poput “cico” ili “mačko”, a više od polovine njih dobija lascivne poruke sa seksualnom konotacijom je zabrinjavajuća i govori nam da su žene svakodnevno izložene ponižavanju i uznemiravanju”, rekla je Mihajlović koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Ona je povodom istraživanja koje je sproveo Autonomni ženski centar rekla da je važno da devojke i žene prepoznaju šta je sve seksualno uznemiravanje, ali i da o tome ne ćute već da prijave one zbog kojih se osećaju ugroženo.
“Država je prošle godine izmenila Krivični zakonik i po prvi put dela poput seksualnog uznemiravanja i proganjanja prepoznala kao krivična. Bilo da se radi o neprimerenim nadimcima, slanju nepristojnih poruka, dodirivanju, unošenju u lice, polnom uznemiravanju – devojke se osećaju uplašeno i poniženo i to je neprihvatljivo u društvu koje gradimo”, rekla je Mihajlović. Potpredsednica Vlade je dodala i da je rad sa mladima, od najranijeg uzrasta, od izuzetne važnosti za prevenciju ovakvih oblika ponašanja. “Moramo raditi sa decom, učiti ih da poštuju jedni druge, podjednako i dečake i devojčice edukovati šta je rodna ravnopravnost, ali i kako da prepoznaju seksualno uznemiravanje i kako da reaguju povodom toga”, rekla je Mihajlović.

About the Author

admin