Vesti – 19.10.2018.

Šarčević:Obrazovanje povezujemo s privredom

Uvodimo dualno obrazovanje jer želimo da stvorimo uslove da mladi ostanu u Srbiji, poručio je u utorak  ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević  u Topoli, Šarčević je rekao da su dualno obrazovanje i razvoj preduzetničkog duha značajni na nivou srednjih škola, ali i u visokom obrazovanju, jer će omogućiti smanjenje nezaposlenosti i brži razvoj srpske ekonomije. Svaki region u Srbiji ima svoje specifičnosti i zato je potrebno da, u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo decu u onim profilima koji će im omogućiti da nakon školovanja nađu posao i ostanu u svojoj sredini, rekao je Šarčević. On je dodao da Ministarstvo prosvete sa akademskom zajednicom i privredom, radi i na uvođenju dualnog obrazovanja u visokom školstvu. Dualno obrazovanje obezbeđuje uslove za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija učenika i studenata u skladu sa potrebama tržišta rada, rekao je Šarčević.

Lјudski resursi sve značajniji faktor

Ministar prosvete Mladen Šarčević   je naveo i da je na godišnjoj skupštini Svetske banke koja je nedavno održana na Baliju istaknuto da lјudski resursi postaju sve značajniji faktor kada se meri ulaganje u razvoj neke zemlјe. Novi indeks lјudskog kapitala meri koliko zemlјe gube u pogledu ekonomske produktivnosti nedovolјnim investiranjem u svoje lјude. Srbija je prema podacima za prošlu godinu pozicionirana iznad proseka za region. Ljudski resurs je sada značajniji faktor, kazao je on i dodao da je Srbija kada je reč o TIMS istraživanju koje se bavi matematičkim postignućima na 27 mestu. Šarčević je ocenio da će se veći napredak videti kada se svi reformski procesi u obrazovanju završe, kao i da će se to odraziti i na bolјe rezultate Pisa testiranja.

“Politika”: Zbog “odliva mozgova” godišnje izgubimo milijardu evra

Iz naše zemlje se tokom godine iseli od 30.000 do 60.000 ljudi, od kojih je četvrtina sa visokim obrazovanjem, piše “Politika” i dodaje da se procenjuje da svršeni diplomac Srbiju košta po oko 100.000 evra. List ističe da kod nas još niko nije precizno napravio procenu koliko se u Srbiji izdvaja za odgajanje i obrazovanje deteta od osnovne i srednje škole do diplome fakulteta, kao što je to u slučaju SAD i još nekim zemljama Zapada.
Kad se naš diplomirac odseli na Zapad, tada je bogata država dobila stručnjaka uz svoje minimalne troškove, dok je siromašna Srbija i u finansijskom i u kadrovskom minusu, navodi list. Koliko je to ukupan, u novcu iskazan gubitak, teško je izračunati, ali ako se iz Srbije tokom godine iseli od 30.000 do 60.000 ljudi, od kojih je četvrtina visokoobrazovanih, to znači da godišnje samo na iseljavanju visokoobrazovanih gubimo milijardu evra, piše Politika.

Sve većem broju dece potrebna hranitelјska porodica

Iz godine u godinu broj dece koja su u sistemu socijalne zaštite raste, te je trenutno 1.094 mališana koji su krov nad glavom dobili u nekoj od 753 hranitelјskih porodica, podaci su koji su 16. oktobra predstavlјeni na okruglom stolu u organizaciji Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad (CPSUNS). Ta ustanova je jedina takvog tipa na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, postoji od 2014. godine i uskoro će preuzeti hranitelјske porodice iz još dve opštine – Srbobrana i Temerina. Skup je održan u prostorijama Dečjeg sela „Dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici.
– Cilј sastanka je razmena iskustava sa našim glavnim partnerima, a to su Centri za socijalni rad sa teritorija Južnobačkog, Sremskog i Srednjobanatskog upravnog okruga, a zajedničkim snagama se trudimo da pronađemo adekvatnu porodicu za konkretno dete i da u periodu, dok dete ne može da boravi u svojoj biološkoj porodici, bude zbrinuto na najbolјi način – rekla je direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad Ivana Koprivica.
Dece, koja su smeštena u nekoj od hranitelјskih porodica, najviše ima u Novom Sadu, potom u Sremskoj Mitrovici, Novoj Crnji, Zrenjaninu, Bečeju, Beočinu,… Kako je Koprivica najavila, u toku je kampanja „Otvori srce, postani hranitelј” koja ima cilј da animira porodice i da ih motiviše da se jave da brinu o deci koja nemaju biološke roditelјe. – Instrumentalni motiv ne može biti jedini. Altruizam je taj koji dovodi lјude da se bave ovim poslom, jer vi 24 sata brinete o nečijem detetu. U pitanju je isklјučivo altruistički motiv da se nekom detetu pomogne, kao i da se učini nešto za svoje okruženje – napominje direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje. – Mi radimo sa porodicama, ali i sa decom i hranitelјima. Naša uloga je da biramo hranitelјske porodice, selektujemo ih, obučavamo i, kada smestimo dete u porodicu, pratimo kako ono živi.
Tako je  jedna od tema sastanka i bila promovisanje usluge stanovanja uz podršku za mlade koji napuštaju sistem socijalne zaštite, a koju sprovode Dečje selo i CPSUNS. – Cilј ove projektne aktivnosti da se uspostavi, struktuiše i funkcionalno uspostavi i licencira usluga stanovanja uz podršku za mlade koji napuštaju socijalni sistem – rekao je direktor Dečjeg sela Mirko Jankelić. – Prirodna je stvar da pružimo podršku mladima da mogu da se snađu i osposobe za samostalni život. Zato i želimo da promovišemo ovu uslugu.
Inače, više od 50 odsto dece koriste uslugu porodičnog smeštaja,  duže od pet godina. Takođe, deca i mladi „lako” postaju korisnici alternativne brige, dok izlazne strategije nisu dovolјno razvijene. Inače, kako su se  svi prisutni složili, najbolјi interes svakog deteta je da bude u svojoj biološkoj porodici.

Sledeće godine još jedan CPSU

Na okruglom stolu prisustvovali su predstavnici Centara za socijalni rad iz cele Vojvodine, razmenjivali su iskustva i pokušali da dođu do adekvatnih rešenja najvećih problema na koje naizlaze u svom radu. Jedan od njih svakako je nedostatak Centara za porodični smeštaj i usvojenje. – Kako je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović najavio, i sledeća godina će biti u znaku socijalne zaštite, tako da je u planu da u 2019. ili do kraja mandata trenutne Vlade, osnujemo još jedan Centar za porodični smeštaj i usvojenje, a koji bi se nalazio u Subotici – najavio je pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić, dodajući da na teritoriji Vojvodine moraju da postoje tri takva Centra. – U skladu s tim, naredne godine ćemo investirati u 26 Domova za smeštaj i 43 Centra za socijalni rad koji se nalaze na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Kako bi mogli još kvalitetnije da obavlјaju svoj posao, sekretar je najavio i obezbeđivanje prostora za CPSUNS, kao i za Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.

Akademac: “Pravo za pravo”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u nedelju (13.30) je  emitovana nova emisija iz serijala “Akademac”. Emisija je pokušala da nađe odgovore na pitanja: Da li zabluda o pravu škodi? Da li zabluda o činjenicama škodi? Zašto je za jednog studenta važno da poznaje svoja prava? Zbog čega se kaže da je svakom pravu korelat i obaveza? Šta bi jednom poretku značio izostanak obaveza u slučaju insistiranja na pravima? Koje oblasti prava najviše vole studenti? Zašto moderne tehnike sveopšteg nadzora u velikoj meri nagrizaju naše osnovno pravo na privatnost? Da li će dekan Pravnog fakulteta korigovati brojnost kamera na svom fakultetu upravo zbog prava na privatnost ? Kako dekan komentariše američki, tzv patriotski zakon- po kom se nadgledaju svi elektronski dopisi između pojedinaca u cilju suzbijanja terorizma.
Emitovan je prilog sa prof. dr Draganom Ćorić koja je po prvi put u našoj zemlji ravnopravno uključila i studente u izradu dva nova zakona. O dominaciji kvantiteta u odnosu na kvalitet doktorskih teza, o zahtevu mađarske nacionalne manjine da prijemni ispit polažu na maternjem jeziku i mnoge druge informacije koje se tiču studenata i na koje imaju pravo- moglo  se pogledati u novoj emisiji serijala Akademac.  U studiju su bili prof. dr Branislav Ristivojević, studenti UNS i naravni,  domaćini  enisije Bosiljka i Danilo. Emisija se može  pogledati i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Zaboravni studenti privremeno ostaju bez porodične penzije

Studentima – korisnicima porodične penzije ostalo je još dve nedelјe, do 31. oktobra, da filijalama Fonda PIO nadležnim prema mestu stanovanja, dostave potvrdu o redovnom studiranju, da bi redovna isplata penzije bila nastavlјena. To pravo, inače, studenti imaju do navršene 26. godine života. U slučaju da to ne učine u predviđenom roku, preti im mogućnost privremene obustave penzije. U izmenjenom i dopunjenom Zakonu o PIO, koji je nedavno stupio na snagu, posebnim članom precizirano je šta će se dogoditi u slučaju da učenici i studenti – korisnici porodične penzije ne dostave potvrde o upisu, kao i šta će biti s penzionerima koji blagovremeno ne dostavlјaju uverenje o životu.
Naime, u članu 15 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, navedeno je da korisniku koji blagovremeno ne dostavi uverenje o životu, ovlašćenje, potvrdu o školovanju ili obaveštenje o promeni podataka koji se ne mogu pribaviti ili proveriti po složbenoj dužnosti, a koji su od uticaja na pravo iz PIO, obustavlјa se isplata dospelih mesečnih iznosa penzija, odnosno novčanih naknada. Dospeli mesečni iznosi penzija ili novčanih naknada, precizirano je u tom članu, koji nisu mogli biti isplaćeni zbog toga što korisnici nisu blagovremeno ispunili svoju obavezu, naknadno će se isplatiti najviše za 12 meseci unazad, računajući od dana kada korisnik podnese zahtev za isplatu, odnosno dostavi uverenje koja su od njega tražena.
Inače, Zakon o PIO ne pravi razliku između redovnog i vanrednog studiranja, tako da potvrdu o redovnom upisu studentske godine dostavlјaju i budžetski i samofinansirajući studenti. Takođe, priznaju se i potvrde o studiranju na privatnim fakultetima koji imaju akreditacije od Ministarstva prosvete Srbije.
Za studente iz Srbije koji se školuju u inostranstvu potvrde s inostranih fakulteta treba dostaviti uz prevod ovlašćenog sudskog tumača. Naime, autentičnost školskih potvrda iz inostranstva često se ne potvrđuje onako kako je kod nas uobičajeno – pečatom – već elektronskim potpisom, kodom ili internet adresom za neposrednu verifikaciju na stranici samog fakulteta. Zato studenti – korisnici porodične penzije moraju da potvrdu koja je izdata na jeziku države u kojoj studiraju odnesu kod ovlašćenog sudskog tumača na prevod na srpski jezik i tek onda je dostave Fondu PIO.
Iz Fonda PIO Srbije podsetili su i učenike ili studente koji koriste porodične penzije neke od drugih država na to da takođe imaju obavezu da im dostave potvrde o redovnom školovanju, odnosno studiranju, ukoliko je to pravnim propisima druge države propisano.

Putujući školski bioskop “Slobodna zona Junior”

Putujući školski bioskop Slobodna zone Junior krenuo je 15. oktobra  na svoju drugu turneju po Srbiji, a prva stanica joj je Tehnička škola “Nikola Tesla” u Šidu. Na svom ovogodišnjem proputovanju Slobodna zona Junior posetiće ukupno 12 mesta – Šid, Kučevo, Zaječar, Belu Crkvu, Negotin, Majdanpek, Knjaževac, Vladimirce, Novu Varoš, Lučane, Ljig i Koceljevu, te obuhvatiti preko dvanaest različitih srednjih škola, od gimnazija do srednjih stručnih škola. U okviru projekta Putujući školski bioskop Slobodna zona Junior sa radionicama medijske pismenosti i video izložbom učeničkih radova oko 500 srednjoškolca imaće priliku da učestvuju u radionicama medijske pismenosti gde će uz projekcije tri kratka filma i pod stručnim vođstvom mentora programa biti ohrabreni da pronađu kreativan način da izraze sebe i svet oko sebe u formi video rada.
Tokom turneje putujućeg školskog bioskopa, učenici i učenice će biti podstaknuti da proizvedu sopstvene medijske radove, a najbolji uradci biće prikazani na posebnoj organizovanoj video izložbi 10. decembra u Beogradu.  Projekat Putujući školski bioskop Slobodna Zona Junior namenjen je srednjoškolcima i srednjoškolkama iz ekonomski siromašnijih sredina u Srbiji. Cilj projekta je da kod mladih razvije interesovanja za društveno angažovani film, da poveća njihovu svest o važnosti njihove participacije u životu lokalne zajednice, te da podstakne njihovu radoznalost i motiviše ih na kritičko sagledavanje medijskih sadržaja.
Putujući školski bioskop svoju prvu turneju imao je prošle godine i tada je gostovao u Trgovištu, Batočini, Ivanjici, Beloj Palanci, Vlasotincu, Priboju, Medveđi, Arilju, Prokuplju i Kuršumliji. Program Slobodna zona Junior uspostavljen je 2006. godine sa namerom da se u Srbiji pokrenu razgovori i prošire znanja o aktuelnim društvenim i političkim temama iz celog sveta, te da se putem primene angažovanih filmova u obrazovanju doprinese razvoju kritičkog razmišljanja kod mladih ljudi, povećanju medijske pismenosti, tolerancije, te razbijanju predrasuda i stereotipa. Program se tokom godina širio, i danas obuhvata aktivnosti u osnovnoškolskoj, srednješkolskoj i visokoškolskoj nastavi, kao i vanškolske programe za srednjoškolce. Putujući školski bioskop Slobodna Zona Junior sa radionicama medijske pismenosti i video izložbom učeničkih radova realizuje se uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja.

Primenjeno pozorište – master program namenjen različitim profilima

Upisni rok na master studije na nekim fakultetima još uvek traje. Za sve one koji možda još uvek nisu sigurni u to koji master program da upišu, imamo predlog. U pitanju je master program Primenjeno pozorište na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, koji je zapravo otvoren ne samo za umetnike, već i za ljude različitih profila. Smer Primenjeno pozorište namenjen je prosvetnim radnicima, vaspitačima, psiholozima, i svima koji misle da u svom radu mogu da primene pozorišne i dramske tehnike. Profesorka Ivana Markovljev se uverila u to da je primenjeno pozorište dobar način za edukaciju mladih kada je zajedno sa svojim kolegama osmislila interaktivnu predstavu o problemima beskućnika. “Nakon te predstave bila je organizovana radionica i tu su učenici gimnazije bili uključeni u čitav proces istraživanja statusa beskućnika u ovom društvu, ne samo kroz razgovore, već su i njima bile dodeljene uloge kroz koje su oni dolazili do nekih krajnjih zaključaka o svemu tome”, kaže Ivana Markovljev, profesorka istorije i studentkinja Primenjenog pozorišta Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Dobro teorijsko znanje potkrepljeno praksom dobiće studenti smera primenjeno pozorište i naučiće kako da novim metodama osavremene i unaprede nastavu, druge edukativne sadržaje i svoj rad. “Naučiće kako da apstraktne teme kao što su matematika, razne teme iz psihologije, socijalne teme, da ih konkretiziraju kroz tehnike dramatizacije”, naglašava docent mr Hristina Muratidu, profesorka na Akademiji umetnosti.
“Prevencija od narkomanije ili pitanje zlostavljanja, takve stvari koje su osetljive i teško je na njima raditi klasičnim metodama, ovde su vrlo dobro potkrepljene emotivnim sadržajima, i to je ono što motiviše ljude, razvija se empatija, razvija se želja za akcijom, ideje se stvaraju”, kaže Vesna Ždrnja, rukovodilac master programa Primenjeno pozorište.
Primenjeno pozorište u svetu postoji već decenijama. Studentkinja glume Milica Šećerov o tome je učila na razmeni studenata u Norveškoj i kaže da joj je to iskustvo proširilo vidike. “Ono što je interesantno u Norveškoj jeste postojanje drame kao predmeta u školama i postajanja izvesnih trupa koje se bave teatrom u obrazovanju. To bi bilo lepo kada bismo mogli ovde da pokrenemo i razgovaramo o tome i planiramo, zato što bi podrazumevalo angažman glumaca na jedan potpuno drugačiji način”, smatra Milica.
Svi koji su zainteresovani da upišu master studije na smeru Primenjeno pozorište, sutra mogu da predaju dokumenta za upis, a dodatne informacije dostupne su na sajtu Akademije umetnosti. https://www.youtube.com/watch?v=6-60p8760TY

Četiri medalje iz informatike za đake Matematičke gimnazije

U Bukureštu, na prestižžnom međunarodnom takmičenju iz informatike za učenike srednjih škola RMI-Master of Informatics, đaci Matematičke gimnazije iz Beograda osvojili su četiri medalje. Tačnije, svaki član ekipe te gimnazije osvojio je medalju: srebrnu Mladen Puzić, a bronzane Lazar Korsić, Marko Žilović i Jovan Bengin. Vođa ekipe je bila Jelena Hadži-Purić sa Matematičkog fakulteta u Beogradu, a đaci Matematičke gimnazije su tako nastavili da nižu izuzetne uspehe imajući u vidu da se peti put takmiče na ovom međunarodnom takmičenju.
Na takmičenju koje je od 10. do 13. oktobra održano u Bukureštu, učestvovala su 104 takmičara, koji su tokom dva takmičarska dana rešavali po 3 zadatka, po pravilima Međunarodne olimpijade iz informatike. Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije u pismu upućenom medijima, čestitao je svim učenicima, ali i njihovim roditeljima i profesorima, te zahvalio Telekomu koji je finansijski pomogao da tim te gimnazije opet bude među top pet zemalja Evrope u takmičarskom programiranju.

Kovin: Učenici u Evropskoj nedelji programiranja

Učenici kovinske “Zmajeve” škole i ove godine učestvovali su u manifestaciji Evropska nedelja programiranja, koja se odvija pod pokroviteljstvom EU komisije i EU komesarijata za obrazovanje i kulturu, sa ciljem da se programiranje i digitalna pismenost približe što većem broju učesnika na zabavan i angažovan način i da se podstakne razvoj digitalnih veština, pre svega kod mladih, ove godine pod sloganom “Oživljavanje ideja”. Republika Srbija aktivno učestvuje u ovoj inicijativi, pridružujući se evropskoj digitalnoj zajednici, i visoko je rangirana na listi zemalja učesnica prema broju i kvalitetu organizovanih događaja. Prošle godine je bila na sedmom mestu. Na poziv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, organizovana je aktivnost u kojoj je učestvovalo stotinak učenika starijeg uzrasta, pod nazivom “Kodiram, programiram” gde su kroz zanimljive aktivnosti razvijali algoritamsko razmišljanje, upoznajući čarobni svet programiranja.

Sombor: Srednja tehnička škola već 3 godine bez sale za fizičko

Do pre tri godine učenici Srednje tehničke škole iz Sombora vežbali su u sali od azbestnih ploča. Danas, posle 3 godine oni i dalje nemaju salu za fizičko. Učenici Srednje tehničke škole već treu školsku godinu nemaju salu za fizičko. Nastava fizičkog vaspitanja se odvija u podrumu škole, a kako kažu znoj, vlaga, gužva i neprijatni mirisi ni malo im ne prijaju. “Dobro nam je u podrumu, ali bih voleo da naprave salu, jer bismo tamo mogli igrati košarku, međutim sala je u dosta lošem stanju”, ispričao je Arnold Makai, učenik škole. “Trčimo, radimo trbušnjake, a za kraj časa igramo fudbal ili šta želimo”, izjavio je Đurčić Aleksandar, učenik. “Nastavu izvodimo, prilagodili smo se onom što imamo. Mnoge stvari ne možemo, ali ono što možemo mi to i radimo. Snalazimo se kako znamo i umemo, imamo dve prostorije, napravili smo mini teretanu. Možemo da radimo nešto od gimnastike, parter, vežbe snage i izdržljivosti”, ispričao je Duško Jež, profesor fizičkog vaspitanja.
Pre tri godine građevinska inspekcija je obišla školu i konstatovali su da je potrebna hitna obnova. Konstrukcija je oslabila, a sala je obložena i prekrivena azbestnim pločama. Direktorka škole Suzana Vukičević kaže da projekat za rekonstrukciju škole već imaju, ali da novci još uvek nisu prikupljeni. Dnevno u ovom podrumu vežba oko 400 učenika. “Trenutno je prisutno samo jedno odeljenje koje nije brojno. Inače ovde budu i dva odeljenja po 20 i 30 učenika. Dok je lepo vreme koristi se dvorište, ali tokom 5-6 meseci zime to ovako izgleda. Niski prostor, puno đaka”, rekla je Suzana Vukičevič, v.d. direktora Srednje tehničke škole u Somboru. Izgradnju sale su obećavali i Pokrajina i Republika, ali do sada još ništa nije urađeno.

Ministar u poseti  Topoli

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević u utorak  je u OŠ „Živko Tomić“ u Donjoj Šatornji kod Topole prisustvovao kreativnoj radionici učenika te škole koji već godinama prave poklone, a zatim ih prodaju u humanitarne svrhe. On je obišao i radove na izgradnji nove fiskulturne sale i prisustvovao digitalnom času srpskog jezika. U Srednjoj školi „Kralј Petar Prvi“ iz Topole ministar je sa rukovodstvom razgovarao o razvoju dualnog obrazovanja i uvođenju novih obrazovnih profila, imajući u vidu da Topola ima dve fabrike – voćaru u Jarmenovcima i modnu konfekciju u Topoli. Tokom obilaska škole bilo je reči i o izgradnji učeničkog doma, jer veliki broj učenika ne živi u Topoli.

Vremeplov: Otvoren Kolarčev narodni univerzitet 

Na današnji dan 19. oktobra 1932. godine u Beogradu je otvoren Kolarčev narodni univerzitet, zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, koji je u tu svrhu testamentom zaveštao ogromnu svotu od oko 50.000 dukata. Zdanje Kolarčevog univerziteta projektovao je srpski arhitekta Petar Bajalović.

Vremeplov: Umro Milan Budimir

Srpski klasični filolog Milan Budimir, član Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta umro je 19. oktobra   1975. godine. Proučavo je klasične jezike i indoevropsku lingvistiku. Bio je kourednik časopisa Balkanološkog instituta (tada Balkanskog) u Beogradu – “Revue internationale des etudes balkaniques”.Dela: “O Ilijadi i njenom pesniku”, “Iz klasične i savremene aloglotije”, “Problem bukve i protoslovenske domovine”, “Grci i Pelasti”, “Dve vrste Aristotelove tragedije”, “Sa balkanskih istočnika”, “Carmen arvale”, “Patriculae Pelesticae”. 

Vremeplov: Umro Ernest Raterford

Na današnji dan 19. oktobra 1937. godine umro je novozelandski fizičar engleskog porekla Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908. jedan od utemeljivača moderne atomske teorije. Najviše se bavio prirodom radioaktivnosti i fundamentalnim istraživanjima u toj oblasti, otkrivši tri tipa radijacije, koje je označio kao alfa, beta i gama zrake. Bombardujući foliju zlata alfa zracima, 1906. otkrio je postojanje snažno naelektrisanog atomskog jezgra koje je nazvao nukleus, a zajedno s nemačkim fizičarem Hansom Gajgerom je otkrio da alfa zraci sadrže pozitivno naelektrisane atome helijuma.

Vremeplov: Deklaracija o ujedinjenju svih Južnih Slovena  

U Zagrebu je Narodno veće Srba, Hrvata i Slovenaca 19. oktobra 1918. godine donelo Deklaraciju o ujedinjenju svih Južnih Slovena u jednu državu. Nekoliko dana potom delegacija Veća je u Beogradu dala izjavu o ujedinjenju preostalog južnoslovenskog etničkog prostora bivše Austro-Ugarske u jedinstvenu državu sa Srbijom i Crnom Gorom, a regent Aleksandar Karađorđević je 1. decembra 1918. proglasio Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca – prvobitno ime bilo je – Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.

Vremeplov: Rođen Kralj Nikola

Na današnji dan 19. oktobra 1841. godine rođen je Nikola Petrović, vladar Crne Gore, knez i docnije kralj. Posle invazije austrougarskih trupa, u januaru 1916. potpisao je kapitulaciju i napustio Crnu Goru. Velika Narodna skupština u Podgorici ga je 26. novembra 1918. zbog izdaje 1916. zbacila s prestola i proglasila prisajedinjenje Crne Gore – Srbiji. Imao je literarne ambicije i smatrao je sebe velikim književnikom, ali ga je ozbiljna književna kritika smatrala diletantom.

Vremeplov: Umro Džonatan Svift

Engleski pisac irskog porekla Džonatan Svift, jedan od najoštroumnijih kritičara ljudskih naravi i poroka umro je 19. oktobra  1745. godine. To je posebno izraženo u njegovom glavnom delu “Guliverova putovanja”, u kojem je, u izmišljenom svetu Liliputanaca, divova i smešnih naučnika, prikazao društvene prilike Engleske. Imao je tegoban lični život koji je za posledicu imao gorčinu, pesimizam i prezir prema svetu koji ga je okruživao. Ostala dela: politički spisi “Suknareva pisma”, satire “Bitka knjiga”, “Priča o buretu”. 

Iz učionica se proteruje imitiranje nečijeg hoda, uvredljive poruke i šikaniranje: Za nadležne nova rigorozna pravila

Imitiranje nečijeg hoda kao ruganje, pričanje uvredljivih viceva ili slanje ponižavajućih poruka SMS-om ili preko društvenih mreža, samo su deo podugačkog spiska tipičnih situacija diskriminatorskog ponašanja u školama koje se više neće tolerisati. Od ove školske godine, naime, učenici, ali i svi ostali u obrazovnom sistemu, moraće mnogo više pažnje da posvete tome kako se ponašaju i šta govore jedni drugima, jer je počela primena novog Pravilnika o sprečavanju diskriminacije Pun naziv jeste „Pravilnik o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti“, a stupio je na snagu 1. septembra, i primenjuje se u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama.
Kako kažu iz Ministarstva prosvete, na ovom Pravilniku rađeno je dugo, pažljivo i uz pomoć mnogih stručnjaka, poput poverenice za zaštitu ravnopravnosti, ali iza njega stoje pre svega pomoćnica ministra prosevte za predškolsko i osnovno obrazovanje Vesna Nedeljković i njen tim.
Pravilnik uzima u obzir da diskriminatorski mogu da se ponašaju svi učesnici obrazovnog sistema: deca, roditelji i nastavnici, i predviđa mehanizme za rešavanje svih potencijalnih situacija, ali i prevenciju takvog ponašanja. Maltretiranje nekog zato što nije iste vere, boje kože i nacionalnosti kao većina, ili zato što je siromašan, gej… navedeno su kao nekoliko najčešćih razloga za diskriminaciju.

Primeri iz često surove svakodnevnice

Takođe, u Pravilniku su taksativno navedeni i primeri pojedinačnih tipičnih situacija u kojima đak diskriminiše druge, u cilju konkretnog razumevanja koje sutuacije zapravo jesu diskriminatorne, a sve ih vezuje to da je diskriminisanoj osobi „povređeno lično svojstvo“, kako je objašnjeno. Tako, podsmevanje drugim učesnicima u obrazovanju (dakle, ruganje drugim đacima, njihovim roditeljima i zaposlenima u školi) na osnovu nacionalnosti, omalovažavanje i oslovljavanje pogrdnim imenima pripadnike određenih grupa, smatra se diskriminacijom. Tu spada i ignorisanje i izbegavanje, ali i pričanje uvredljivih viceva i uopšte neumesnih šala.

Ruganje, imitiranje, pričanje uvredljivih viceva je diskriminacija

Tu su i imitiranje hoda, govora, izgleda ili bilo kakvo drugo podsmevanje onima sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, a diskriminacija je svakako i nametanje određenih (dakle, različitih) očekivanja dečacima i devojčicama. U Pravilniku su se našli i pevanje uvredljivih pesama, slanje uvredljivih i ponižavajućih poruka, slika i vređanje na društvenim mrežama. Preterano i neosnovano hvaliti pripadnika većinskog stanovništa, ili nasuprot tome, umanjivati nečiju vrednost samo zato što je pripadnik manjinske grupe, takođe je uvršteno u diskriminatrono ponašanje.

Nedeljković: Važno da ne povredimo druge

Prema rečima Nedeljković, ne smemo da se pravimo da nešto nismo čuli i da je određeno ponašanje simpatično, ako nekog vređa. Moramo da vodimo računa da svojim činjenjem nekog ne povredimo. Često se postavlja pitanje „Kako bi se ti osećao da je on tebi uradio tako nešto?“. A tom učeniku, tako nešto stvarno ne bi smetalo. Svi su različiti. Primeri mogu da budu i banalni, poput toga da jedan đak drugom stalno uzima gumicu. Ali ako mu to smeta, prosto mu nemoj uzimati gumicu – kaže Vesna Nedeljković.

Jednaki uslovi za sve: Važno je kod dece razviti oseća empatije

S druge strane, i ustanova može da diskriminiše. – Ukoliko je dete slabovido, a učitelj kaže: „Uslov da pođeš na ekskurziju jeste da imaš ličnog pratioca“. Ili, ako je dete alergično, recimo, na brašno, kažu: „Ne mogu da te vodim na rekreativnu nastavu, jer ne mogu da ti organizujem potrebnu ishranu“.
Ako ustanova organizuje akivnost, dužna je i da obezbedi potrebne uslove – naglašava Gordana Cvetković, rukovodilac grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije pri Ministarstva prosvete. Prema njenim rečima, najčešće su diskriminisana romska, zatim siromašna deca, deca iz hraniteljskih porodica ili ona koja su pretrpela nasilje ili su bolesna. – Postoji stereotip da romska deca ne vole da uče, a da deca sa posebnim potrebama ne mogu da uče. Da bismo sprečili diskriminaciju, potrebno je da negujemo inkluzivnu klimu, kao i prihvatanje deteta sa svim osobinama koje ima. Ovo se, naravno, ne odnosi samo na decu iz osetljivih grupa, već i na svakog pojedinca – navela je Gordana Cvetković. U tom smislu, i talentovana deca mogu biti diskriminisana, jer, ukoliko nastavnik ne prepozna da je u pitanju učenik kome je potrebno prići na poseban način, ono može da stagnira.

Kad roditelj vrši diskriminaciju

Osim vršnjaka, ustanove i nastavnika, i roditelji mogu da diskriminišu. – Kada čujem da se 30 roditelja iz jednog odeljenja organizovalo protiv jednog deteta, uvek pomislim, zar nije lakše organiozovati se ZA to dete? A česti su primeri kada roditelji vrše diskriminaciju modelom „ti nećeš ići u školu dok taj učenik ne uradi to i to“ – kaže Gordana Cvetković, rukovodilac grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije.

Prevencija pre svega

Prepoznavanje određene radnje kao diskriminatorne ključno je za njenu prevenciju, te se donekle prevenciji čak daje prednost u odnosu na intervenciju. Iako je potrebno da budu uključeni i roditelji i škola, najznačajniju ulogu Nedeljković dodeljuje razrednim starešinama, mada, prema Pravilniku, svaka škola mora da ima tim koji će se baviti prevencijom i drugim merama za borbu protiv diskriminacije.

Direktor nema pravo na grešku

Pravilnik je u isto vreme i informativan i edukativan, uz jasne i konkretne korake koje treba preduzeti u domenu prevencije i postupanja.  Direktor sada nema pravo na grešku, ističe pomoćnica ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje. Sam Pravilnik ne predviđa konkrene kazne za one koji se i pored svega ponašaju diskriminatorski, a plan za zaštitu od diskriminacije pre svega podrazumeva da se određenim aktivnostima promene stavovi i ponašanje koje dovodi do diskriminacije. Dakle, pre svega, pojačan vaspitni rad. Za svaki procenjeni nivo diskriminacije direktor ustanove je dužan da podnose prijavu nadležnim organima, te obaveštava Ministarstvo ili nadležnu školsku upravu, i to u roku od 24 sata od događaja. Pre prijave obavlja se razgovor sa roditeljima, osim ako tim za zaštitu, policija ili centar za socijalni rad procene da time može da bude ugrožen najbolji interes deteta i učenika. Na kraju se prate efekti preduzetih zaštitnih mera.

Kerč: Broj ubijenih porastao na 20, od koji su 11 maloletni

Broj žrtava u napadu koji se desio u utorak na koledž u Kerču na Krimu porastao je na 20, saopštila je ministarka zdravlja Rusije Veronika Skvorcova. “Poginulo je 20 osoba, među kojima 15 studenata i pet zaposlenih na fakultetu. Od 15 stradalih studenata, 11 je bilo maloletno”, rekla je Skvorcova, prenosi TASS.
Ministarka zdravlja Rusije Veronika Skvorcova izjavila je u sredu da će desetoro povređenih u napadu na koledž Kerč na Krimu biti prebačeno helikopterima u bolnice u Rusiji. Skvorcova je rekla da se vlasti pripremaju da prebace povređene u neke od najboljih bolnica u Rusiji zbog hiruških zahvata, prenosi AP.

Aksjonov: Osumnjičeni za napad nema veze sa sektama

Osumnjičeni za pucnjavu i eksploziju u Politeheničkom koledžu u Kerču na Krimu nije povezan ni sa kakvom verskom sektom, rekao je danas novinarima predsednik Krima, Sergej Aksjonov. “Nije istina da je osumnjičeni pripadnik verske sekte. On nije povezan ni sa jednom sektom”, rekao je Aksjonov, prenosi Taš.

About the Author

admin