Vesti – 20/21.10.2018.

Hrnjaz: Sindikati odrađuju prljav posao za Vladu Srbije!

Iako je obostrano objavljeno da je  postignut dogovor Ministarstva prosvete i sindikata prosvetnih radnika u vezi sa reformom plata u tom sektoru (šta je dogovoreno niko nije video, već učesnici “dogovor” interpretiraju kako kome odgovara, prim. ured.), NSPRV i dalje nije zadovoljan i u ovom sindikatu smatraju da suštinski ništa nije postignuto. “Apsolutno nismo zadovoljni jer smo mi imali sasvim drugačije zahteve. Mi smo na predsedništvu Sindikata Srbije insistirali da zahtevi budu drugačije koncipirani, jer ovakvi zahtevi kakve smo imali rezurtirali su time što smo dobili nešto što ne znamo šta je. Mislim da su sindikati olako odustali od sporazuma koji je potpisan 2015. godine gde se Vlada Srbije obavezala da će doneti zakon o platama u javnom sektoru sa platnim razredima za sve direktne i indirektne budžetske korisnike. Prvo to nije ispoštovano, dobili smo zakon za budžetsku sirotinju, drugi je za ove srednje, a treći će biti za partijske miljenike. Mislim da će ovim zakonom biti naneta još veća nepravda i veći haos u finansijama u celoj državi”, rakao je  za 021 Ranko Hrnjaz, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.
Hrnjaz smatra da ovaj sporazum neće rešiti nagomilane disproporcije u zaradama već će ozakoniti trenutnu situaciju u kojoj zaposleni u nekoj nepotrebnoj agenciji ima dve plate hirurga ili tri plate profesora. “Sindikati ovde odrađuju prljav posao za Vladu Srbije gde svrstavaju nastavnike u tri platne grupe, što je neprihvatljivo. Nastavnici moraju biti u istoj platnoj grupi, trebalo bi da svi počnu iz iste grupe, a ta razlika može kasnije da se stvara. Imamo situaciju gde bi nastavnik sa šestim stepenom koji je mentor đaka prvaka u matematici koji je osvojio dva republička takmičenja u matematici bude u jednoj grupi i ima 10.000 manju platu neki PTT inženjer koji nestručno drži matematiku, a ima sedmi stepen obrazovanja”, kaže Hrnjaz. 
Hrnjaz postavlja i pitanje gde je zakonska ako već nema moralne barijere kada je u pitanju određivanje platnih razreda i korekcija, jer po ovome čistačica i pomoćni radnik u školi imaju istu zaradu.  “Mi imamo sad situaciju da nama istu platu ima i spremačica i administrativni radnik i domar, upravo zbog te nesrećne korekcije. Jedni imaju korekciju od 10.000, a drugi od 500 dinara, a na kraju više novca kući nosi onaj koji ima više staža, jer dobija dodatnih 0,4 odsto po godini staža. Razlika između profesora sa punom normom i spremačice je nekih 1:1,8”, navodi on. 
Kao dodatan problem navodi pokušaj da se u okviru istog budžeta poveća plata direktorima škola. “Da bi ste nekom povećali platu u okviru istih para, nekom morate smanjiti. Možda neće smanjiti postojeće plate, ali ovo planirano povećanje će pojesti upravo plate direktora ili partijskih kadrova. Tu se otvaraju i novi problemi. Ako direktore stavimo u jedanaestu grupu zajedno sa redovnim profesorima na univerzitetu i kardiohirurzima, gde će neko od njih morati da se pobuni. To je trebalo da se sedne kao 2006. godine i da se utvrdi čiji obim posla je koliki, kolika je obaveza i slično”, zaključuje Hrnjaz. 
On najavljuje da će Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine pokrenuti sudske sporove pred međunarodnim sudovima po pitanju cene rada i ove korekcije koja je, po njemu, nezakonita, jer smatra da je država potpisala neke konvencije koje sada krši. NSPRV će za ovaj poduhvat tražiti pomoć od Internacionale obrazovanja i Međunarodne organizacije rada. Više na http://www.021.rs/story/Info/Srbija/198864/Nezavisni-sindikat-prosvetnih-radnika-Vojvodine-Sindikati-odradjuju-prljav-posao-za-Vladu-Srbije.html

Drugi upisni rok za master i doktorske studije

Senat Univerziteta u Beogradu odobrio je 17. oktobra fakultetima, koji nisu popunili kvote, da raspišu drugi upisni rok za master i doktorske studije. Drugi upisni rok treba da bude završen do 24. oktobra, a rektorka UB prof. Ivanka Popović kaže da je to uobičajena procedura koja se sprovodi svake godine i da su mnogi fakulteti već u prvom krugu, koji je završen prošle nedelje, popunili kvote. “Nadam se da će studenti iskoristiti priliku na onim fakultetima gde još ima budžetskih mesta, i da će uspeti da upišu viši nivo studija koji su želeli”, rekla je Popović novinarima posle sednice Senata.

Borba protiv siromaštva – svačija odgovornost

U sredu je  obeležen 17. oktobar Međunarodni dan borbe protiv siromaštva. Oko pola miliona stanovnika Srbije nije u stanju da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe, a u Novom Sadu oko 600 ljudi svakodnevno jedini obrok ima iz narodne kuhinje. Povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva, Crveni krst je u saradnji sa Rotari klubom Novi Sad, podelio svakom korisniku 5 kilograma jabuka.  Branislavi, nezaposlenoj majci četiri školarca, svaka pomoć iz narodne kuhinje mnogo znači. “Ono što dobiju ovde, ja ne moram da skuvam, ne moram o hlebu da razmišljam, to je 200 dinara dnevno, plus kuvani obrok”, kaže Branislava, korisnica narodne kuhinje. 
Aktivnosti Crvenog krsta podržava Grad Novi Sad koji izdvaja 5 odsto iz budžeta za socijalnu zaštitu. “Svakako da se povećavaju mogućnosti za zaposlenje korisnika i narodne kuhinje i socijalne pomoći, u tom pravcu da se samostalno izdržavaju i da izdržavaju svoju porodicu”, naglašava Ljiljana Koković, pomoćnica gradonačelnika Novog Sada. Socijalno ugroženim kategorijama i marginalizovanim grupama pomaže i Novosadski humanitarni centar. Materijalna pomoć, podrška romskoj deci u obrazovanju, senzibilisanje javnosti, neke su od aktivnosti centra.
“U ovom trenutku imamo jedan projekat koji podstiče preduzetništvo žena i mladih u pet opština u Vojvodini i Srbiji i trenutno bih istakla da radimo jedno istraživanje dostupnosti socijalnih usluga, mladima u Novom Sadu”, kaže Čila Stojanović, koordinatorka u Novosadskom humanitarnom centru. Dobar primer tihe humanosti je vlasnica pekare “Naša Violeta” koja nesebično pomaže Svratištu za decu, Sigurnoj kući, Dečijoj bolnici i drugim institucijama.

U Srbiji 400.000 dece u riziku od siromaštva

Povodom svetskog dana borbe protiv siromaštva Mreža organizacija za decu Srbije podsetila je  da je blizu 400 000 dece u riziku od siromaštva. Kako se navodi u saopštenju Mreže organizacija za decu Srbije, oni se boje  da visokom riziku od siromaštva doprinose i troškovi obrazovanja koje bi trebalo da bude besplatno i dostupno svoj deci bez izuzetka. „Nažalost, Srbija je zemlja u kojoj je nejednakost raspodele dohotka visoka i u kojoj najveći broj porodica ima primanja čiji se iznos kreće oko 30000 dinara. Zbog toga su porodice sa decom koja pohađaju školu ili studiraju u većem riziku od siromaštva i teže mogu da zadovolje često i najosnovnije potrebe“, navodi se u saopštenju.
Nesrazmerno velika stavka u troškovima školovanja je cena kompleta udžbenika koja se za više razrede osnovne škole, od petog do osmog razreda, kreće u rasponu od 15000 do skoro 20000 dinara. Deca se, naročito u mlađim uzrastima, doslovno savijaju pod teretom školskih torbi, dok se roditelji bore da nađu način da pokriju sve troškove u vezi sa školovanjem dece koje uključuje i odlaske na izlete, ekskurzije, vannastavne aktivnosti, užinu, odeću i obuću. Trenutna situacija sa troškovima obrazovanja je sve teža za roditelje u Srbiji i direktno utiče na kvalitet života porodice i dece.
Uzimajući u obzir ukupne troškove za udžbenike tokom školovanja jednog deteta, možda je vreme da se razmisli o novim, inovativnim rešenjima koja će smanjiti finansijski pritisak na roditelje, a torbe đaka učiniti lakšim. Kupovina jednog uređaja, poput tableta za svakog učenika koji ima pristup bazi nastavnih sadržaja, može biti održivo rešenje koje će omogućiti istinski besplatno obrazovanje za svu decu, uz povećanje digitalne pismenosti i koje će pripremiti decu za budućnost koja je uveliko stigla među nas, ističe se u saopštenju.
Oni pozivaju Vladu Republike Srbije i nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da donesu mere koje će ukinuti troškove besplatnog školovanja, razmotre inovativna tehnološka rešenja koja će obrazovanje učiniti besplatnim, dostupnim svoj deci i pripremiti decu za društvo koje se u tehnološkom smislu sve brže menja.

Viček: Da negativnih pojava u školama budu sto manje

Predstavnici Ministarstva prosvete predstavili su 17. oktobra Pravilnik kojim se, između ostalog, definiše postupanje obrazovnih ustanova u slučaju diskriminacije ili kada postoji sumnja na takvo ponašanje, ali i kada se vređa ugled, čast ili dostojanstvo ličnosti.
 Kako je saopšteno, državni sekretar Anamarija Viček navela je da je Pravilnik namenjen svim obrazovnim ustanovama i da je njegov cilj da pomenute negativne pojave budu prisutne u što manjem broju. “Ustanovama se predlaže da rade na predupređivanju diskriminacije, vređanja  ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, podizanju svesti svih u ustanovi o negativnom delovanju na pojedinca, stvaranju sigurnog i podsticajnog okruženja, negovanju atmosfere saradnje, uvažavanja, razvijanju pozitivnog sistema vrednosti”, kazala je ona. Viček je ukazala da u slučaju pojave diskriminatornog ponašanja, svaka ustanova mora poštovati određen redosled postupanja, proveravanje dobijene informacije, zaustavljanje diskriminatornog ponašanja, obaveštavanje i pozivanje roditelja, prikupljanje relevantnih informacija i konsultacije, preduzimanje mera i aktivnosti i praćenje njihovih efekata. Dodaje, da se diskriminacija i diskriminatorsko postupanje zasniva na bilo kom ličnom svojstvu koje osoba ima: rasi, boji kože, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, statusu migranta/izbeglice, ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orjentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, smetnjama u razvoju i invaliditetu i dr.
U izradi ovog podzakonskog akta Ministarstvo prosvete je sarađivalo sa kancelarijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i UNICEF-om. Zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji Severin Leonardi istakla je da je jedan od osnovnih principa Konvencije o pravima deteta nediskriminacija. “Svako pravo navedeno u Konvenciji je neraskidivo povezano sa dostojanstvom i harmoničnim razvojem svakog deteta”, rekla je Severin Leonardi.

Reciklaža elektronskih uređaja u ŠOSO “Milan Petrović”

Mobilne telefone, delove kompjutera, stare frižidere i drugo možete reciklirati tako što ćete ih odneti u resursni centar škole “Milan Petrović” na Novom naselju.

Naučna međunarodna konferencija “Kulture, identiteti, književnosti”

Zavod za kulturu Vojvodine organizovao je naučnu međunarodnu konferenciju “Kulture, identiteti, književnosti” u petak, 19. oktobra, sa početkom u 10:30 časova u Zavodu za kulturu Vojvodine. Pitanje pripadanja kulturi i kulturnom kontekstu je u isti mah socio-političko, kulturološko ali i književno pitanje. Pripadanje određenom književnom kontekstu je usko povezano sa identitetom, kulturnim kolektivnim nasleđem koje pisac baštini i, naravno, maternjim jezikom, odnosno jezikom na kom piše. Ovo pitanje neretko se pretvara u dilemu, koja nije rezervisana samo za manjinske pisce, stvaraoce iz multijezičkih i multikulturnih sredina, pisce u egzilu, književne bezdomnike, višedomnike, odnosno umetnike koji su izmešteni iz svog prirodnog kulturnog habitusa, mada je u nabrojanim slučajevima najizrazitije. U doba globalizacije granice kulturnih konteksta će se možda ispisivati drugačije. U digitalnoj eri, geografija postaje irelevantan faktor u definisanju pripadnosti, dobijamo novu linqua francu, elektronski mediji u velikoj meri utiču na promenu u poimanju „svog” i „tuđeg”, ali nešto ipak ostaje trajno.
Učesnici projekta su jedanaest eminentnih naučnika koji se bave pitanjima kulturnog identiteta, istorijom književnosti, teorijom književnosti, komparativnim studijama, dakle, pisci, teoretičari, prevodioci i kulturolozi iz Slovačke, Rumunije, Mađarske i Srbije. Urednik programa je dr Aleksandra Đurić Bosnić, koordinator za istraživanja kulturnog razvitka. Ovakva konferencija i autorski radovi doprineće razvoju kulturne saradnje i putem realno ostvarivih pomaka, unaprediti sagledavanje teme kulturnih kontakata, identiteta i književnosti srednje i istočne Evrope. Naučno-istraživački radovi prezentovani tokom skupa, biće publikovani u posebnom tematu časopisa Interkulturalnost, Zavoda za kulturu Vojvodine.

Koncerti u čast rođenja Isidora Bajića

Povodom obeležavanja 140 godina od rođenja poznatog kompozitora Isidora Bajića u četvrtak uveče u 19 časova je održan prvi u nizu koncerata u okviru manifestacije Jesen stiže dunjo moja – Dani Isidora Bajića. Ljubitelji muzike su bili u prilici da uživaju u koncertu kvarteta “Bilitis” iz Novog Sada. Koncert je održan u sali Muzičke škole u Kuli.
Drugi koncert počeo je 19. oktobra, u petak u 18:30 časova, u sali Muzičke škole. U okviru programa je priređen prigodan program učenika i nastavnika Srednje muzičke škole “Isidor Bajić” iz Novog Sada.
Gost iz Kragujevca, bariton Miloš Radović, održaće u ponedeljak, 22. oktobra, koncert solo pesme “Bila je tako lepa”. Koncert će biti održan u sali pozorišta u Kuli, a početak je zakazan za 19:00 časova.
Manifestacija neguje stvaralaštvo Ise Bajića i podstiče stvaranje novih muzičkih oblika koje je on negovao: solo pesma, klavirska muzika, horsko pevanje, tamburaška muzika i dr. Organizator manifestacije je Kulturno-prosvetna zajednica opštine Kula. Pokrovitelji manifestacije su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje i Opština Kula.

“Obično, a vrhunski” – Mačevaoci

U ovonedeljnoj epizodi “Obično, a vrhunski” (RTV1, nedelja 21.10. od 9:40) tema biće mačevanje u Srbiji. U poslednjih 90 godina, mačevanje u Srbiji nije imalo tako perspektivne takmičare. Tom sportu je napokon počela da se poklanja potrebna pažnja, novinari RTV-a su ih pratili sve do Kladova, pa ćete u novoj epizodi “Obično, a vrhunski” moći da bolje upoznate buduće evropske, svetske i olimpijske šampione.

Studenti PMF- a nagrađeni za kuvarske veštine u Strumici

Na 3. međunarodnom kulinarskom takmičenju „GastroMak 2018“, u Strumici u Makedoniji, studenti Prirodno-matematičkog fakulteta, Katedre za gastronomiju, Slađana Todorović je osvojila bronzanu medalјu za jelo od testenine i zlatnu medalјu i za restoranski desert, a Dušan Grujić, je dobio srebrnu medalјu za jelo od piletine i bronzanu medalјu za jelo od testenine.  Nagrađeni studenati su se takmičili pod mentorstvom dr Bojane i Kalenjuk i Gorana Radivojevića. Na takmičenju koje je trajalo od 8. do 11. oktobra učestvovalo je više od 200 kuvara iz više od 15 država sveta: Turske, Mongolije, Rusije, Azejberdžana, Bugarske, Ruminije, Hrvatske, Ukrajine, Albanije, Meksika i iz regiona.
Domete studenta kuvara, po pravilima WACS-a, ocenjivao je sudijski tim na čelu sa Istokom Legatom (Slovenija). Eminetni članovi sudijskog tima bili su: Đorđo Diana (šef sa Mišlenovom zvezdom u Italiji), Domeniko Mađi (predsednik WACS-a za jugoistočnu Europu, Italija), Stevo Karapanya (Hrvatska), Alan Pajet (Mauricijus), Robin Vilјareal (Meksiko), Emra Kuksal (Turska), Maria Shramko (Island), Iulia Dragut (Rumunija).

Donacijom do dovoljnog broja organa za transplataciju

Donacija organa je za sada jedini način obezbeđivanja dovoljnog broja organa za transplataciju, rečeno je u sredu uveče na stručnom skupu “Novi zakon o presađivanju ljudskih organa”, koji je održan na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Profesorka tog fakulteta Violeta Beširević je rekla da je, od kada su medicinska nauka i medicinska tehnologija učinile transplataciju organa stvarnom i mogućom, osnovno pitanje koje se postavlja kako obezbediti dovoljan broj organa potrebnih za transplataciju i na taj način produžiti što više života. Ona je navela da regenerativna medicina, koja bi omogućila stvaranje veštačkih organa i na taj način rešila problem nedostatka organa, trenutno nije dovoljno razvijena. “Zbog toga nam ostaje da jedni drugima pomažemo i zbog toga je donacija organa za sada jedini način obezbeđivanja dovoljnog broja organa za transplataciju”, naglasila je Beširević.
Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu Nebojša Šarkić je rekao da su sloboda i zdravlje vrednosti koje, kada ih imamo, ne cenimo dovoljno. Naveo je da je bio prilično razočaran kada je na tom fakultetu prvi put trebalo da se potpišu donorske kartice jer je, dodao je, broj studenata koji se opredelio za to bio “zastrašujuće mali”. “Smatrao sam da je to možda rezultat nedovoljne informisanosti ili propusta u organizaciji fakulteta, ali tek kasnije sam shvatio da je to ipak, nažalost, rezultat jednog ozbiljnog problema – tradicionalnog, religijskog, pa možda i običajnog, konceptualnog pristupa prema ovoj temi koju moramo mnogo ozbiljnije shvatiti”, rekao je Šarkić.
Profesor medicinskog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Jelena Simić je rekla da je novi Zakon o presađivanju ljudskih organa, čak i pre nego što je usvojen, izazvao dosta kontroverzi u javnosti i istakla značaj doniranja organa. “Osnovni cilj ovog skupa je afirmacija doniranja organa i želja da razjasnimo građanima da nema potrebe da se boje da, u slučaju da potpišu donorske kartice ili izjave da žele da budu donori, lekari neće odreagovati na pravi način”, rekla je ona.

OŠ „Kralj Petar Prvi“ obeležava 300 godina postojanja

Svečanom akademijom 22. oktobra, u Kombank dvorani s početkom u 20 sati, biće obeleženo 300 godina Osnovne škole „Kralj Petar Prvi“, najstarije obrazovne ustanove u Srbiji. Ova gala svečanost je kruna niza kulturnih, naučnih i sportskih aktivnosti kojima ova škola slavi svoj nesvakidašnji jubilej. Škola je ponosna na sve svoje đake i na sav njihov doprinos nauci, sportu, kulturi, umetnosti Beograda i Republike Srbije, a među njima su i velikani: Mihajlo Petrović Alas, Stevan Mokranjac, Moša Pijade, Pavle Savić, Lola i Jurica Ribar, Vladeta Jerotić, Svetozar Gligorić, Ružica Sokić, Nikola Simić, Boža Prodanović, Minja Subota i drugi, rečeno je u saopštenju OŠ „Kralj Petar Prvi“.
– U dvorištu škole „Kralj Petar Prvi“ davne 1923, godine odigrana je prva košarkaška utakmica u Beogradu. Tim povodom, u nedelji posvećenoj sportu, organizovano je druženje sa juniorima KK Crvena zvezda i KK Partizan, a uz podršku Košarkaškog saveza otvorena je i izložba posvećena ovom sportu. Nedelja nauke protekla je u seriji interaktivnih radionica, posvećenih Mihailu Petroviću Alasu, Milutinu Milankoviću i mnogim drugim našim velikanima svetske naučne scene. Predstoji nam nedelja kulture u kojoj ćemo otvoriti izložbu likovnih radova naših učenika, imati javni čas muzičke škole „Josif Pančić“ i koncerte đačkih bendova. Protekli vekovi susreću novo doba, a naša dužnost je da ovaj jubilej dočekamo i proslavimo onako kako to i priliči, kaže direktor škole Mladen Stevanović.

Vremeplov: Rođen Kosta Trifković 

Na današnji dan 20. oktobra 1843. rođen je srpski komediograf Kosta Trifković, koji je nastavio delo Jovana Sterije Popovića i značajno uticao na Branislava Nušića.

Vremeplov: Pravo glasa za oba pola u Jugoslaviji

Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije u više gradova organizovala je na današnji dan 20. oktobra 1935. zborove zahtevajući jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za sve građane oba pola.

Vremeplov: Umro Koča Popović

Na današnji dan 20. oktobra 1992. umro je srpski političar i publicista Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Posle rata bio na mnogim visokim funkcijama u Jugoslaviji, potpredsednik Republike i dugogodišnji šef jugoslovenske diplomatije. Posle obračuna Josipa Broza Tita s liberalnom strujom u Srbiji, povukao se iz političkog života. Kao pisac i publicista pripadao grupi beogradskih nadrealista, koja je snažno delovala na srpsku književnost između dva rata.

Vremeplov: Rođen Džejms Čedvik

Engleski fizičar Džejms Čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935.  godine rođen je na današnji dan 20. oktobra 1891. Godine 1932. otkrio neutron, a od 1943. do 1945, kao glavni britanski instruktor, radio na “Menhetn projektu”, razvoju atomske bombe u Los Alamosu, SAD.

Vremeplov: Jugoslavija postala član Saveta bezbednosti

Na današnji dan 20. oktobra 1949. Jugoslavija izabrana za ne-stalnog člana Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Vremeplov: Jovan Apostolović postao prvi Srbin doktor medicine

Na današnji dan 20. oktobra Jovan Apostolović postao prvi Srbin doktor medicine  obranivši disetraciju u Haleu.  Apostolović je rođenjen u Budimu, Habzburška monarhija, ali se tačan datum njegovog rođenja različito navodi u mnogim izvorima. Prema jednom od najpouzdanijih on je rođen novembra 1735. kako to stoji u Apostolovićevoj upisnici iz Požunskog (Bratislava) liceja iz novembra 1750. Kako je u upisnici navedeno da je star 15 godina, Risto Kovijanić smatra da je možda rođen i 1734., a ne 1730. kako je zabeležio Rajković, a onda njegov stav prihvatili mnogi istoričari srpske medicine.
 Jovanova porodica poreklom je iz Soluna. Jovanov deda Dima Apostolović, bio je sapundžija i birov u Tabanu, u srpskoj četvrti Budima. Rođen od majke Ljubice i oca Vukana kao treće dete, rastao je u duhu pravoslavlja i tradicionalnih običaja, ali često je poboljevao jer je bio nežnog zdravlja. Rano je naučio da čita i piše, pa je noći provodio uz sveću čitajući knjige. Jovan je privatnu osnovnu školu završio u rodnom gradu Budimu, kod učitelja Damjana Ignjatovića, po čijem je savetu nastavio školovanje na Bratislavskom (Požunskom) liceju na kome je izučavao retoriku i filozofiju od 1749. do 1754. 
Jovan Apostolović je medicinu studirao u Haleu od 1754. do 1757. Za vreme studija nije mnogo secirao leševe, što se vidi iz podataka fakulteta u Haleu da je njegov profesor Hofman za 24 godine secirao samo 20 leševa. Diplomirao je 12. (ili 20 po drugim izvorima) oktobra 1757. godine nakon odbrane doktorske inauguracione teze pod naslovom: „Kako utiču psihičke traume na ljudski organizam“i tako postao prvi doktor medicine među Srbima. Sama inauguraciona teza imala je 40 strana i bila je podeljena u 65 paragrafa. U svojoj medicinsko – filozofskoj raspravi, koju je Jovan Apostolović posvetio svom učitelju i mentoru Gerhardu van Svitenu, austrijskom reformatoru, probleme stresa tretirao je na u to doba moderan način, u duhu ideja prosvećenosti koje će kod Srba nešto kasnije razviti Dositej Obradović. Disertacija koja je pisan latinskim jezikom danas ima samo istorijsku vrednost.

Vremeplov: Rođen Nobel

Na današnji dan 21. oktobra 1833 godine rođen je švedski hemičar, industrijalac i pronalazač Alfred Bernard Nobel. Pronalaskom dinamita 1867. stekao je veliko bogatstvo čiji je deo zaveštao fondu za nagrade za vanredna dostignuća u fizici, hemiji, medicini, književnosti i zalaganju za mir.

Vremeplov: Edison izvršio probu sijalice sa grafitnim nitima

Tomas Edison izvršio je 21. oktobra 1879 u laboratoriji u NjuDžersiju probu svog najnovijeg izuma – sijalice sa grafitnim nitima. Sijalica je svetlela čitavih 13 časova.

Vremeplov: Nemci streljali i učenike kragujevačke gimnazije

Nemci su na današnji dan 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu streljali više od 7.000 civila, među kojima i učenike kragujevačke gimnazije. 

Vremeplov: Rođen  Kolridž

Engleski pisac i mislilac Semjuel Tejlor Kolridž rođen je na današnji dan 21. oktobra 1772. godine. Postavio je filozofske i teorijske osnove engleskog romantizma, a njegovo delo, iako malo po obimu, snažno je uticalo na evropsko pesništvo 19. veka (“Književna biografija”, “Stari mornar”, “Kublaj Kan”, “Kristabela”, zajednička zbirka pesama sa Vordsvortom “Lirske balade”).

Do kraja bahat: Proneverio još 16.000 evra za mesec dana

Siniša Jasnić, trenutno pritvorenik, a zvanično i dalje direktor preduzeća “Evropske univerzitetske igre 2020”, uspeo je da službenom karticom ove firme za samo nešto više od mesec dana potroši još 16.000 evra, piše “Blic”. Tako bar pokazuju dokumenti do kojih smo došli, iz kojih se jasno vidi da je državni novac, 50 miliona dinara koje je Ministarstvo sporta prebacilo krajem jula za tehničku pripremu Evropske univerzijade u Beogradu, jednim delom nenamenski potrošen. Da je to tako, pokazuje podatak da je Jasnić samo u kešu sa bankomata od 7. avgusta do 16. septembra podigao 1.400.000 dinara, dok mu je blizu 400.000 dinara poslužilo za čašćavanje po elitnim beogradskim restoranima, ali i kupovinu firmirane odeće.
Neverovatno je da se to dešava meseca dana nakon što je “Blic” već otkrio jednu aferu sa karticama i nenemenskim trošenjem 142 miliona budžetskog novca, koji je bio prebačen na račun preduzeća “Evropske univerzitetske igre 2020.“ čiji je on još uvek zakonski zastupnik. Međutim, Jasnić nije u pritvoru od 2. oktobra zbog toga, već zbog pronevere 13 miliona dinara Univerzitetskog sportskog saveza Srbije, i to zato što se sumnja da je uz pomoć platnih kartica taj novac koristio u privatne svrhe.
Nastavak Jasnićevih mahinacija ukazuje da je on bio ubeđen da ga država neće kontrolisati kako troši novac poreskih obveznika Srbije. Kolika je u to verovao, vidi se po tome što je dnevno, uz pomoć službene kartice, sa bankomata prosečno podizao keš ili plaćao kafanske račune u vrednosti jedne prosečne srpske plate, odnosno 42.500 dinara. Ali to je samo prosek, jer je bilo dana, poput 6. septembra, kada je taj iznos dostizao i neverovatnih 196.000 dinara.
Izvor “Blica” iz Vlade Srbije tvrdi da postoje ozbiljne indicije da je Jasnić recept pronevere državnog novca iz USSS primenio i u slučaju preduzeća “Evropske univerzitetske igre 2020.” koje je formirano radi tehničke pripreme Evropske univerzijade, koje treba da se 2020. održe u Beogradu. – Neverovatno je da i pored mnogih istraga i saslušanja u policiji, Jasnić nije prestao sa protivzakonitim trošenjem državnih para. Takvo ponašanje je ruganje javnosti i pokazivanje moći da može da radi šta hoće, na šta bi nadležni u državi morali da reaguju. U protivnom, šalje se negativna poruka da je on nedodirljiv i da ima zaštitu u vrhu vlasti. Naime, preduzeću “Evropske univerzitetske igre 2020.” je krajem jula, na Jasnićev zahtev, Vlada prebacila 50 miliona dinara, jer nije izmirio obaveze za evropske univerziteteske igre u Koimbri, zbog čega su srpski studenti mogli biti vraćeni sa takmičenja. Od tih para je trebalo i da se plate i obaveze za pripremu izgradnje objekta na Bežanijskoj kosi, ali on ih opet nenamenski potrošio – objašnjava naš sagovornik. On dodaje da u prilog tome idu i podaci dostavljeni u Nemanjinu 11.
– Iz izvoda sa računa vidi se da je novac u najvećoj meri podizan službenom karticom sa bankomata. Zabeleženo je da je bilo i takvih dana kada je u kešu podizano i 120.000 dinara. Pored toga, nije se štedelo ni za firmirana odela, pa je 13. septembra za to plaćeno 102.240 dinara. I računi u elitnim beogradskim restoranima za iće i piće nisu bili mali – kretali su se od 20.000 do 60.000 dinara. Sve u svemu, jasno je da je Jasnić bio samouveren da mu nadležni neće ući kontrolisati kako je potrošio državni novac. Pošto je sada u pritvoru, mnogi koji su deo ove finansijske hobotnice, strahuju da bi i oni mogli da budu predmet istrage ukoliko se ona bude pokrenula i za preduzeće “Evropske univerzitetske igre 2020.”. Zato na sve načine sprečavaju i registraciju novog preduzeća, za koje je Skupština USSS donelo odluku – kaže naš izvor.

Slučaj Jasnić:  (Ne)jasno ko je odgovoran!

Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija kaže da nadležni državni organi imaju obavezu da obaveste javnost da li je novac iz budžeta potrošen nenamenski i ako jeste, ko je za to odgovoran. – Prema Zakonu o budžetskom sistemu, najveću odgovornost za trošenje novca iz budžeta ima ministar, ali i drugi zaposleni unutar Ministarstva koji treba da ukažu na eventualne nepravilnosti, a pre svih interni revizor, kao i budžetska inspekcija. Svako mora da polaže račune zašto i kako troši novac iz budžeta – kaže Đorđevićeva.

Uhapšena zbog trgovine ljudima, podvodila maloletnicu

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Nišu  uhapsili su u četvrtak  K. M. (1985) iz Prokuplja zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivično delo trgovina ljudima. Ona se sumnjiči da je četrnaestogodišnju devojčicu početkom septembra, u dogovoru sa jednim muškarcem, dovela na ugovoreno mesto u okolini Ražnja gde ju je on seksualno iskoristio. Policija je osumnjičenoj, po nalogu tužioca, odredila zadržavanje do 48 časova i ona je, uz krivičnu prijavu, privedena Višem javnom tužilaštvu u Nišu.

Bošnjaci traže da se zabrane Nјegoš i Kiš

Bošnjačka akademija nauka i umetnosti (BANU), Bošnjačko nacionalono vijeće savjet u Crnoj Gori, Bošnjačko nacionalno vijeće u Srbiji, Bošnjačka kulturna zajednica i grupa drugih bošnjačkih organizacija uputili su apel ministarstvima prosvete i kulture Crne Gore da “u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima i dužnostima pokrenu postupke zabrane i uklanjanja iz svojih školskih programa dve knjige “Gorski vijenac” Petra Drugog Petrovića Nјegoša i “Peščanik” Danila Kiša. Isti zahtev je poslat i ministarstvima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji.
U obrazloženju navedene inicijative navodi se da je “sadržaj navedenih knjiga godinama bio naučno-književna osnova za konstruisanje nacionalističkih i drugih anticivilizacijskih i dehumanizirajućih odnosa, posebno prema islamu i muslimanima”, piše Dan. Oni krive Nјegoša, jednog od najvećih srpskih i crnogorskih pisaca, kao i Kiša, člana Srpske akademije nauka i umetnosti, jevrejskog porekla, da su svojim delima, odnosno “mržnjom prema islamu i muslimanima”, stvorili izvor mržnje i sukoba između naroda koji žive na tlu bivše SFRJ. “Posebno ističemo da je anticivilizacijska poruka navedenih knjiga doprinela da država Bosna i Hercegovina postane mesto koje je na najdrastičniji način bilo izloženo rušitelјskim nagonima dvaju klјučnih nacionalističkih ideologija 20. veka, odnosno velikosrpske i velikocrnogorske ideologije, koje su bile projicirane kroz agresiju protiv BiH, kada je počinjen genocid nad Bošnjacima”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju, gde se dodaje da su pomenuta dela osim nacionalistička, i rasistička.
Autori inicijative porede dela Nјegoša i Kiša sa Hitlerovim i dodaju i da se protive da bilo koja nagrada nosi ime pomenutih pisaca, prenosi CDM. “U ovom kontekstu, apelujemo na Vladu Crne Gore, pozivamo premijera i ministre da ponište odluku o tzv. “Nјegoševoj nagradi”, na taj način iskažu poštovanje prema muslimanskim žrtvama, Bošnjacima i Albancima, koje su počinjene u Crnoj Gori od istrage poturica pa do ratova 90-ih”, ističu organizacije Bošnjaka, koje Vladi daju rok od 100 dana da postupi po zahtjevu, prije nego što se obrate institucijama EU, UN, kao i drugim međunarodnim organizacijama.
U Ministarstvu prosvjete odgovorili su da ne planiraju da menjaju postojeći plan i program. “Crna Gora je multikulturalna i multietnička zemlјa koja se ponosi upravo svojim različitostima, a čijem razvoju nastavni plan i program do sad nije bio prepreka, već naprotiv”, saopštila je za Dan portparolka tog resora Milica Lekić.

About the Author

admin